NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Blagodat

 

Svojim bogočovečanskim životom i radom na zemlji Gospod Hristos je izvršio spasenje roda ljudskog od greha, smrti i đavola. Ali, da bi čovek postao učesnik u tom spasenju, mora se sjediniti sa samim Spasiteljem. Duhovno pak sjedinjenje čovekovo sa Spasiteljem zahteva od čoveka borbu sa svim onim što ga udaljuje od Spasitelja. Α čoveka udaljuje od bezgrešnog Spasitelja: greh, smrt i đavo. Zato, da bi se približio bezgrešnom Spasitelju i sjedinio s Njim, čovek mora pobediti u sebi sve što je grešno, smrtno i đavolsko. No ovu pobedu čovek ne može izvojevati samo svojim čovečanskim silama bez pomoći Božje. Pomoć Božja, koju čoveku, zbog njegove vere u Bogočoveka, daje Bog Duh Sveti u obliku božanske sile, naziva se blagodat. Čoveka koji svesrdno veruje u Gospoda Hrista kao u jedinog istinitog Boga i Spasitelja ispunjuje Duh Sveti svojom blagodaću i osposobljuje za pobedu nad svakim grehom, smrću i đavolom.

Ovakvu delatnost Duha Svetoga u spasenju čoveka i sveta Spasitelj je pretskazao i obećao svojim sledbenicima na Tajnoj večeri. On je tada objavio: da će Duh Sveti učiti i naučiti Njegove sledbenike svemu što je spasonosno;[1] da će boraviti u svima njima,[2] i da će svedočiti ο Gospodu Hristu kao jedinom Spasitelju roda ljudskog.[3] Još je vaskrsli Spasitelj pred svoje vaznesenje na nebo naglasio svojim sledbenicima da im nema spasenja dok se ne ispune silom Svetoga Duha.[4]

Svoje obećanje da će svojim sledbenicima poslati Duha Svetoga, Spasitelj je ispunio. Na dan Svete Pedesetnice On je učenicima svojim, Crkvi svojoj, poslao Duha Svetoga sa svima bogočovečanskim darovima. I od tada Duh Sveti uvek obitava u Crkvi, i svojom blagodatnom silom osvećuje i spasava sve istinske članove Crkve. Jer, po rečima Svetog Irineja, gde je Crkva, onde je i Duh Sveti i gde je Duh Sveti, onde je Crkva i svaka blagodat; a Duh je istina.[5] Apostol Pavle blagovesti bogočovečansku istinu kada veli: Bog Duha Svetoga izli na nas obilno kroz Isusa Hrista Spasitelja, da blagodaću Njegovom postanemo naslednici večnoga života.[6]

Blagodaću Svetoga Duha, koji svagda boravi u Crkvi, Crkva osvećuje i spasava svakoga vernika. Osvećuje ga i spasava kroz sve što je njeno: kroz svaku molitvu, obred, bogosluženje, a naročito kroz svete tajne. Zato što osvećenje čoveka, prvenstveno, pripada Duhu Svetom, Duh Sveti se naziva Osvetiteljem. Razume se, u osvećenju čoveka učestvuje i Bog Otac i Bog Sin, jer sve u Crkvi biva od Oca kroz Sina i Duhu Svetom. Sveti Atanasije Veliki ο tome piše: „Blagodat, davana Svetom Trojicom, daje se od Oca kroz Sina u Duhu Svetom“.[7]

Sve što je Hristovo ima bogočovečanski karakter. Otuda i Crkva, osnovana Bogočovekom, ima bogočovečansku sveukupnost i bogočovečanski karakter. Zato što je od Bogočoveka, Crkva je pre svega bogočovečanska zajednica: zajednica Boga i ljudi. U njoj je Bog uvek na prvom mestu a čovek na drugom: Bog vodi, čovek je vođen; Bog spasava, čovek se spasava; Bog osvećuje, čovek se osvećuje; Bog prosvećyje, čovek se prosvećuje; Bog radi, čovek sarađuje. Jedan isti život koji dolazi od Boga, u Crkvi se daje svima vernicima: tako i istina, i pravda, i ljubav, i dobrota, i sve božanske sile: dolaze od Boga, i Bogom se daju u Crkvi svima. To je tako, jer je Crkva, po bogonadahnutim rečima svetog apostola Pavla, telo Hristovo.[8] Α to znači: Crkva je bogočovečanski organizam; njega obićuje, i oživljuje, i drži u postojanju sam Bogočovek Gospod Hristos. To je On objavio kada je sebe nazvao čokotom a svoje sledbenike lozama.[9] Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne bude na čokotu, tako i sledbenici Hristovi ako ne budu u Njemu. Jer bez Njega ne mogu činiti ništa istinski dobro, pravedno, sveto, božansko, besmrtno, večno.[10]

 


NAPOMENE:

[1] Jn. 14. 26

[2] Jn. 14, 17

[3] Jn. 15, 26; 16, 13

[4] Lk. 24, 49; sr. D. A. 1, 8.

[5] Contra haer. III, 21, 1; Ρ. gr. t. VII, col. 966.

[6] Tit. 3, 5—7.

[7] Epist. ad Serap. I, 30; P. gr. t. 26, col. 600 C.

[8] Ef. 1, 23; Kol. 1, 24.

[9] Jn. 15, 5.

[10] Jn. 15, 1—8.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *