NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Molitveno Bogoslovlje o Crkvi

 

Svi Sveti – Crkva

 

Sinaksar Svih Svetih kazuje nam ovu evanđelsku blagovest: u Nedelju Svih Svetih praznuju se svi Sveti, jer je bilo potrebno Svece, koji se praznuju posebno svaki dan, sabrati u jedan dan, da se pokaže da su se svi oni podvizavali u jednom Hristu, i da su svi hitali jednim istim poprištem vrline. I tako svi oni, sluge jednoga Boga biše dostojno ovenčani, i sastaviše Crkvu; oni i nas potstiču na isti podvig, da svaki svim srcem, po meri svojih sila, hita tim istim putem. Treba znati, danas mi praznujemo sve Svete, koje blagodaću osveti Duh Sveti. I to praznujemo: prevelike i osvećene Umove, devet, činova Anđelskih; Praoce i Patrijarhe; Proroke i svete Apostole, Mučenike i Sveštenonačalnike, Sveštenomučenike i Prepodobnomučenike, Prepodobnike i Pravednike, i sve sabore svetih Žena, i sve druge Svetitelje čija imena ne znamo. Α pre svih, i u svima, i sa svima — svetiju od svih Svetih, Presvetu, i od samih Nebeskih Činova nesravnjeno bolju, Gospođu našu Vladičicu, Bogorodicu Mariju, Uvekdjevu.[1]

Svetitelji su žive, hodeće svete vrline. Pomoću njih oni stiču Duha Svetoga, stiču Boga Sina, stiču Boga Oca. Rečju: otrojičuju se, obogočovečuju se, rastu „u čoveka savršena, u meru rasta visine Hristove“ (Ef. 4, 13). Sveta, molitvena misao Crkve blagovesti: Svetitelji su kao jarke zvezde, koje ukrašavaju nebo Crkve — raznim darovima i raznim krasotama, u pravdi, u zdravoumlju, u hrabrosti, u razumu.[2] Gospod proslavi na zemlji Svetitelje, jer oni u telu primiše rane i muke; njima ukrašeni i božanskim lepotama obdareni oni su kao neuvenljivi cvetovi, kao istinske zvezde Crkve— kao dobrovoljne žrtve.[3] Božanstveni Svetitelji, upravljajući Crkvom Hristovom kao lađom, sačuvaše je nepotopljivom usred strašnih valova zlih.[4]

Svaki je svetitelj pun blagodatno-vrlinskih, bogočovečanskih sila, pomoću kojih ovrlinjuje, osvećuje, obogočovečuje, ocrkvenjuje svakog vernika po meri njegove vere i revnosti. Molitvena misao Crkve nas uči: Preteča nije bio trska koju ljuljaju suprotni vetrovi već naše bo žansko utvrđenje i nepokolebljivo Crkve okrepljenje; i on je molitvama svojim čuva nepokolebljivom, ugušujući svako iskušenje.[5] Samo „sa svima Svetima“ mi jačamo u svetim vrlinama i obesmrćujemo sebe bogočovečanskim pravoslavljem. Zato nas sve molitvena revnost Crkve priziva:

Neka nam svima zaigra srce od radosti pridruživši se Svetim Saborima Otaca, preko kojih videsmo svetlost Pravoslavlja. Jer oni su svetionici koji upućuju sve kako da nađu istinu.[6] Sabravši svu nauku duše i rasudivši zajedno sa Božanskim Duhom, česni Oci bogopisano — θεοuράφως — napisaše nebeski i sveti Si.mvol vere; u njemu oni, bogoslavni i prebogati, vaistinu i bogomudri, sledeći očigledno učenju svetih Apostola, uče da je sabespočetni Logos na najočigledniji način sveistinito — jednosuštan sa Roditeljem.[7] Primivši svekoliko umno sijanje Svetoga Duha, nadprirodno dobroslovlje, sveti Oci kratko i veoma mudro, bogonadahnuto — Οεοπνεΰότας — izraziše, kao Hristovi propovednici, blaženi predstavnici evanđelskih dogmata i pobožnih predanja, očigledno primivši se neba otkrivenje ο tome, i prosvetivši se izložiše veru Bogom danu.[8] Sabravši svu pastirsku umetnost — ποιμανηκήν έπιατήμην (= nauku, znanje, iskustvo), i potstaknuti najopravdanijim gnjevom, sveti Oci osvetnički odagnaše teške i pagubne vukove od crkvenog naroda — kao neizlečivo bolesne. To učiniše božanstveni pastiri kao najvernije sluge Hristove i najsvešteniji poverenici božanstvene propovedi.[9] Sabor svetih Otaca, koji se stekao sa svih krajeva sveta, jasno predade Crkvi tajnu bogoslovlja — i mi, slaveći ih veličamo u veri, govoreći: O, božanska vojsko, bogorečiti oklopnici ratnika Gospodnjih, presjajne zvezde Umnoga neba — τοϋ νοητοϋ ότερεαιματος (= duhovnoga neba, svoda, tvrđave), neoborivi stubovi tajanstvenog Siona, miomirisni cvetovi rajski, svezlatna usta Boga Logosa — slavo Nikeje, ukrase vaseljene, usrdno se molite za nas.[10]

Sveti Oci na Nikejskom Saboru: „bezumnog Arija iz Katoličanske (= saborne, vaseljenske) Crkve saborno — izgnaše“.[11] Vera pravoslavlja je uvek apostolsko-svetootačka. Zato se Pravoslavna Crkva sa zahvalnošću moli Gospodu Hristu: Sveproslavljen si, Hriste Bože naš, svetila na zemlji Oce naše kao temelj si postavio, — i preko njih nas istinskoj veri naučio, Mnogomilosrdni, slava Tebi.[12] Blaženi Oci, vi se zaista na zemlji javiste svetu kao svesvetli svetionici istine Hristove.[13] Čujmo Božiju Crkvu koja uzvišenom propoveđu glasno priziva: Ko je žedan neka dođe κ meni i pije iz čaše koju držim. čaše mudrosti; ovo piće istine — rečju zahvatih, vodu … ispovedanja, koju pijući sadašnji Izrailj vidi Boga koji gromko objavljuje: Vidite, vidite … ja sam Bog prvi i ja sam poslednji, i osim mene nema Boga; koji se odavde pričešćuje nasitiće se i hvaliće veliku tajnu pobožnosti.[14] Sveti Oci, vi postadoste poznati čuvari apostolskih predanja.[15]

Molitvena misao Crkve blagovesti: Sa Sedam Sveštenih Sabora svetih Otaca objasnio si, Hriste, česnu Crkvu, kao svetlošću sedam svetionika odagnavši daleko tamu obmane.[16] Prorok Isaija reče: Sedam duhova otpočinuše na Hristu; a Hristos sa Ocem i Božanstvenim Duhom otpočinu na Sedam Sabora.[17] Povinujući se zakonu Tvome Sabori blaženih Otaca, prosvetivši se raznovrsnim vrlinama, naslediše obitelji nebeske, Vladiko, radujući se.[18] Sedam kula tvrđava sagradi Premudrost Božija — sa Sedam Sabora svetih Otaca čuva Gospod Crkvu Svoju od svakovrsnih jeresi.[19]

Božansko je, neprikosnoveno je, neizmenljivo je sveto pravilo Crkve: Ne treba ništa ni dodavati, ni oduzimati Svetom Predanju pravoslavne vere naše. Α koji tako nešto učine, s pravom se predaju prokletstvu.[20] Neka nam svima srca, prisajedinjena Svetim Saborima Otaca, zaigraju od radosti, jer preko njih videsmo svetlost Pravoslavlja. Oni su svetionici koji nas vode pronalaženju pravog učenja.[21] Izmolivši očišćenje dušama, postarajmo se pobožno provoditi život, da postanemo zajedničari svetih Otaca, u kojima je bogatstvo pravoslavnog učenja.[22] Car Konstantin: Prosvećen lučama Duha Svetoga, objasnio je Crkvu Hristovu, odasvud sabravši sabore vernih.[23]

Sve u svemu: Crkvom = Bogočovekom je kazana sva tajna Boga i sva tajna čoveka, kazana kroz Bogočoveka. I kroz to sva tajna svih Božjih svetova. Rečju: kazana sva tajna Bogočoveka — Svetajna. Jer u Njemu, u Njegovom Bogočovečanskom telu = Crkvi, kazana je Svetajna svih svetova: od Presvete Trojice pa do najmanje bubice. I svi putevi njihovi, i sve istine njihove. I sve to bogonadahnugo i bogomudro izraženo za sva vremena i za svu večnost u devetom članu svetog Simvola Vere: Verujem „u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu“. — I u tom čudesnom Bogočovečanskom biću što se Crkva zove, kazana je sva istina i najveće i najmanje tajne: od Svete Trojice do majušne, ali logosne i svete ljubičice, i svake najmanje tvarčice i bubice.

 


NAPOMENE:

[1] Sinaksar u Nedelju Svih Svetih.

[2] U Nedelju Svih Svetih, na jutrenju, Kanon Svima Svetima, pesma 8.

[3] tamo, na hvalite stihire Cvima Svetima.

[4] U subotu, jutro, Kanon Svetiteljima, pesma 7; Glas 3, Osmogl.

[5] U utorak, jutro, Kanon Sv. Jovanu Preteči, pesma 9; Gl. 5, Osmoglasnik.

[6] Služba opšta svetih Otaca, na Saborima, Kanoi Ocima, pesma 9; Minej Opšti.

[7] Nedelja sedma po Uskrsu, na hvalit, stihire Otaca; Pentikostar.

[8] tamo.

[9] tamo.

[10] tamo.

[11] Nedelja 7. pο Uskrsu, svetih 318 bogonosnih Ogaca, na litiji, Slava, Ocima.

[12] tamo, na jutrenju, Slava, tropar Otaca.

[13] tamo, sjedalen Ocima.

[14] Nedelja 7. po Uskrsu, na jutrenju, Ikos; Pentikostar.

[15] Veče, na litiji stihira; Služba opšta sv. Otaca, na Saborima; Opšti Minej.

[16] tamo, na, jutrenju, Kanon, pesma 3.

[17] tamo, pesma 4.

[18] U Nedelju Svih Svetih, na jutrenju, pesma 3; Pentikostar.

[19] Služba opšta Sv. Otaca, pa Saborima, na jutrenju, Kanon, pesma 6; Opšti Minej.

[20] tamo, pesma 9.

[21] tamo.

[22] tamo.

[23] Služba carevima: Konstantinu i Jeleni, večernje, na litiji, stihira.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *