NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Molitveno Bogoslovlje o Crkvi

 

Molitveno Bogoslovlje o Crkvi

 

Crkva najrečitije i najizrazitije kazuje sebe kroz svoj molitveni život. Molitva je njen stav i njen jezik prema Trojičnom Božanstvu, koje nam je u najvećoj mogućoj meri kazalo sebe kroz ovaploćenog Boga Logosa. Α bogolikom, i stoga bogočežnjivom biću, čoveku ništa prirodnije i potrebnije nego da stalno bude u metanijskom molitvenom čeznuću za Bogom, da se dobrovoljno pretvori u molitvenu strelu besmrtne hristočežnjivosti. Zato i najletimičnije zagledanje u bezobalni okean crkvene molitvenosti ispunjuje čovekovo biće besmrtnim miomirom nebeskim, tim životvornim vazduhom svetih Heruvima i Serafima. I kazuje nam, koliko treba ljudskoj prirodi, tajnu Crkve. Α tajna Crkve, odasvud bezdana i bezgranična, jer je ovaploćenje Druge Ličnosti Presvete Trojice, nikada ne može sva ući u ljudske pojmove, u ljudske reči, u ljudske izraze. U stvari, sve je to mucanje ο Božanskoj Svetajni. Jedino vera unutar nas, vera sa svima svetim tajnama i svetim vrlinama — mala u duši našoj čudesnu tajnu i lik Bogočovekovog tela, Crkve.

Zbog bogočovečanski beskrajne tajanstvenosti bića Crkve, svetoapostolsko i svetootačko učenje ο Crkvi je uvek metanijski smirenoumio i militveno. I u eklisiologiji, i u hristologiji, i u sotiriologiji, i u svemu što se tiče Bogočoveka Gospoda Hrista i Njegovog Bogočovečanskog tela — Crkve, besmrtno važi, za sve i sva živa bogomudra istina i blagovest Svetog Zlatousta: „Smirenoumlje je temelj naše filosofije“,[1] filosofije bogočovečanske, apostolske, svetootačke, pravoslavne. Doda li se tome bogonadahnuta blagovest Svetog Maksima Ispovednika: „Bez smirenoumlja istina je slepa“,[2] — dobija se potpuna pravoslavna gnoseologija. Pritom, molitveno bogoslovlje nam otkriva ovu besmrtnu sveistinu: sveta Evharistija je svepunoća Crkve; ona je vrh iznad svih vrhova, punoća iznad svake punoće. Ona je živi, svesavršeni Bogočovek Gospod Hristos, sav prisutan Svojom Bogočovečannskom svepunoćom u Crkvi kroza sve vekove. Njome i u njoj se doživljuje vasceli život Bogočoveka Hrista na zemlji i na nebu. U njoj: On je sve i sva; On je taj: „Koji prinosi i koji se prinosi, koji prima i koji se razdaje“;[3] On — i Spasigelj, i Krstitelj, i Žrtva, i Pobeditelj smrti, i Vaskrsitelj, i Vaznesitelj, i Bog i Čovek ~ Bogočovek; On i Crkva kroza sve vekove i kroza svu večnost. On: „savršeni Bog“ i „savršeni Čovek“, savršeni Bogočovek; On — Sveistina, On — Sveljubav, On — Svepravda, On — Svemudrost, On — Svedobro, On — Sveradost, On — Božanstvo, On — Svežrtva, On — Svearhijerej, On — sve i sva za Ljudsko biće u svima svetovima. On takav, uvek takav u sv. Evharistiji; uvek takav za svakog pričasnika, i u svakom pričasniku. I kroz to: On — naše osvećenje, naše preobraženje, naše spasenje, naše ohristovljenje, naše oboženje, naše obogočovečenje, naše otrojičenje, naše sve, sve, sve. I to se doživljuje u Bogočovečanskom telu Crkve kroz pričešćivanje svetim Evharističnim telom i krvlju Spasovom. Doživljuje i postiže. Kao telo Hristovo — Evharistija je Crkva, i Crkva je Evharistija: jer njome i u njoj mi smo u sabornom svejedinstvu sa svima svetima, a najpre sa Presvetom Bogomajkom koja nam je rodila telo Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, i time rodila Crkvu.

Sva ostala bogosluženja u Crkvi Spasovoj su priprema za svetu Evharistiju, putevi koji vode svecilju ljudskog života: evharističnom sjedinjenju sa Spasom Gospodom Hristom. I uopšte, sva molitvenost Crkve služi tome. to je glavno osećanje svakog istinskog člana Crkve. Nema sumnje, u Crkvi se prvenstveno živi molitvom; molitva je i njeno srce, i njen jezik, i njen život, njen — bogoživot.

 


NAPOMENE:

[1] Homil. ln Ilud., Sivc per ocassion, 2; P. gr. t. 51, col. 312.

[2] Alia capita, 45; Ρ. gr. t. 90, col. 1412 A.

[3] Molitva za vreme Heruvimske pesme.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *