NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Svojstva Crkve

 

Sabornost Crkve

Vaseljenski Sabori o jeresima

 

Vaseljenski Sabori su, nema sumnje, savest Crkve Hristove. Oni najsavršenije i imaju i znaju i vide i ispovedaju Istinu Hristovu. I brane je. Pošto je Bogočovek Gospod Hristos ovaploćenje Istine = Sveistine, to je za njih svako odstupanje od nje i istupanje protiv nje, u stvari, odstupanje od Hrista i istupanje protiv Hrista. Α takvo je svo delanje Antihrista i njegovih preteča. Sveti Oci, te najsvetije i najvidovitije oči Crkve, skroz naskroz vide i tvrde da su jeretici — „preteče Antihrista“.[1] Kao što će dolazak i delatnost Antihrista bita sva — „po činjenju Sataninu“,[2]tako je uvek delatnost svake jeresi — po činjenju đavolovu. Bogonosni Oci Prvog Vaseljenskog Sabora tvrde da jeretici — „poneseni đavolom koji dela u njima“, i rade svoj bezumni i dušegubni posao.[3] Svetootačko je svedočanstvo: u svakoj jeresi, i iza svake jeresi, taji se i skriva đavo.[4] Zato su sveti Oci Saborski tako nepomirljivi protivnici svake jeresi. Zato ih tako jednodušno i jednoglasno anatemišu.[5]

Pošto su svi prisutni Oci Šestog Vaseljenskog Sabora podpisali Saborske odluke — „Sveti Sabor uskliknu: Svi tako verujemo; jedna je vera; svi tako mislimo; svi smo podpisali složno i saosećajno. Ovo je vera Apostola; ovo je vera Otaca, ovo vera Pravoslavna. Nestoriju, Evtihiju, Dioskoru anatema! Apolinariju i Seviru anatema! Jednomišljenicima njihovim anatema! Teodoru Faranskome anatema! Sergiju i Honoriju anatema! Piru i Pavlu anatema! Kiru i Petru anatema! Makariju, Stefanu i Polihroniju anatema! Svima uopšte jereticima anatema!.[6]

Sveti Vaseljenski Sabor u Halkidonu doneo je ovu odluku: Ne dozvoliti nikome da izgovara, ili piše i sastavlja drugu veru osim određene od svetih Otaca, sabranih Duhom Svetim. Ακο se drzne ili sastaviti drugu veru ili proizneti, to takvi, ako je to episkop ili klirici, neka budu odlučeni: episkop od episkopstva, klirici od klira, a svetovnjaci neka se podvrgnu anatemi.[7] Sud Crkve je svagda smatrao da zaslužuje odlučenje onaj koji ili što oduzme od vere ili što doda veri. Jer vera, potpuno i jasno nam predana od Apostola, ne dopušta ni dodavanje ni oduzimanje.[8]

Jeres je dušegubna sila koja čoveka potapa u sve smrti, jer ga odvaja od Crkve Hristove, u kojoj se jedino i nalazi besmrtnost i život večni za ljudsko biće. Sveti Oci Sedmog Vaseljenskog Sabora blagoveste: „Očigledno je: jeres odvaja od Crkve svakoga čoveka“.[9] Jeretici obično uzimaju poneka mesta iz bogonadahnutog Svetog Pisma, i svojim bezbožnim rasuđivanjima unakažuju ono što je pravilno izrečeno Duhom Svetim. Na to ukazuje apostol Petar govoreći: „koje nenaučeni i neutvrđeni izvrću“ po svojoj želji;[10] jer jereticima je svojstveno izvrtati, po svojoj želji, smisao istinitih i božanskih dogmata.[11]

Oni xoće da nas hrišćane zaplaše kao decu svojim sofizmima.[12] Oni boluju od neshvatanja crkvenih predanja, i podčinivši se toj smrtonosnoj bolesti, pokvarili su um svoj.[13] Odpadanje od istine jeste oslepljenje uma i razuma.[14] Spasove reči: „vrata paklena“,[15] po tumačenju svetih Otaca Petog Vaseljenskog Sabora označavaju: „smrtonosna usta jeretika“.[16]

 


NAPOMENE:

[1] Str. 38. Djejan. Vselenskih Soborov; tom I; Kazanj 1859.

[2] Sol. 2, 9.

[3] tamo, str. 40.

[4] tamo, str. 44.

[5] tamo, str. 544; tom VI; str. 219; Kazanj 1908.

[6] tamo, str. 230; tom VI; Kazanj. 1908.

[7] tamo, str. 763; tom I; Kazanj, 1859.

[8] tamo, str. 384.

[9] str. 47;tom VII; Kazanj 1909.

[10] 2 Petr. 3, 16.

[11] tamo, str. 240.

[12] tamo, str. 241.

[13] tamo, str. 267.

[14] tamo, str. 272.

[15] Mt. 16, 18.

[16] str. 211;tom V; Kazanj 1914.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *