NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Svojstva Crkve

 

Sabornost Crkve

Čovek – crkva u malome

 

Čovek je stvoren kao Crkva u malome, zato je on saborno biće, veoma složeno i zagonetno i tajanstveno. Rečju: čovek je jedinstveno psihofizičko biće; u isto vreme: i jedno i množinsko. Kao ličnost, on je bogoliko jedan, bogoliko slobodan, bogoliko celostan, bogoliko samostalan. Telo pak njegovo sastavljeno je iz bezbroj veštastvenih elemenata; samo u mozgu njegovom ima preko 12 milijardi ćelijica; no samosvest mu je ipak jedna, „ja“ mu je ipak jedno. Α duša njegova? Bogolika, hristolika, duholika = trojicelika. I time istovremeno i lična i saborna, sa bezbroj stvaralačkih sila, i misli, i osećanja, i želja. Ali, iako tako neiskazano složen, čovek se oseća jedan kao biće, kao ličnost.

Bogočovek je Crkva u velikome, u svima beskrajnim razmerama, prostranstvima, veličinama. Bog postaje čovek, i time uvećava, proširuje do božanskih razmera ljudsko biće, čoveka. Bogočovečanska sabornost Crkve je jedina i objasnila sabornost bića čovekova. Tek u Crkvi = Bogočoveku, čovek je po prvi put svestrano osaznan, objašnjen,kazan u svoj njegovoj božanskoj trojicelikoj sabornosti i jedinstvu.Krozsutelesništvo u Bogočovečanskom telu Crkve, čovekova trojična sabornost dobija svoje savršenstvo, a i njegova jedna i jedinstvena ličnost dostiže: „u čoveka savršena, u meru rasta visine, punoće Hristove — τoνπληράματος τοv Χριόταν.[1] Stoga se čovek Bogočovečaiske vere, sutelesnik Hristov u telu Crkve, oseća besmrtan i večan u svima psihofizičkim ćelijicama svoga bića. Da, besmrtan i večan, jer je bogočovečan. U Crkvi nema mrtvih: jer je Bogočovečansko telo Crkve Hristove pod glavom Vaskrslog Gospoda Hrista. „Bogu su svi živi“.[2] „Hristos zato i umre i vaskrse i ožive da ovlada i mrtvima i živima“.[3] U Bogočoveku Gospodu Hristu = Crkvi: sve se reintegrira, ovasceljuje, vaspostavlja, vraća svom logosnom jedinstvu, saovaploćuje svemu Božjem, jer svako ljudsko biće svojom bogočovečanskom vepom postaje „sutelesnik“ Hristov,[4] saučesnik svih vaskrsnih sila Vaskrsloga Gospoda. Svečovekoljubivi Gospod je Svojim bogočovečamskim vaskrsenjem podario ροdu ljudskom bogočovečansku besmrtnost i život večni. U stvari, nema smrti više: svaki je besmrtan bogočovečanskom besmrtnošću, i ima život večni.

 


NAPOMENE:

[1] Ef. 4, 13

[2] Lk. 20, 38

[3] Rm. 14, 9.

[4] Εf. 3, 6.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *