NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Svojstva Crkve

 

Sabornost Crkve

Crkva – jedina svestvarnost svih svetova

 

Prema telu ovaploćenog Boga Logosa, prema telu Bogočoveka Hrista — Crkvi, sve su ljudske i zemaljske stvarnosti — senka. Bogočovek, kao Bog u telu, kao telo Božije, kao čovek, i jeste jedina besmrtna i večna, jer jedina bogočovečna stvarnost. Tačnije: svestvarnost. I to postao pobedom nad smrću, grehom i đavolom; postao celokupnim Svojim Bogočovečanskim domostrojem spasenja. Tek Bogočovekom Hristom i Njegovim životom, smrću, vaskrsenjem, vaznesenjem = Crkvom, jedini istiniti Bog je postao u čovečanskim svetovima očigledna stvarnost — svestvarnost; i Sveta Trojica postala očigledna stvarnost — svestvarnost; i Večni Život postao očigledna stvarnost — svestvarnost; i Večna Ljubav postala očigledna stvarnost — svestvarnost; i Večna Istina postala očigledna stvarnost — svestvarnost. Rečju: sve Božje, „sva punoća Božanstva“, Bogočovekom Hristom postalo je na telesan, veštastven, opipljiv, očigledan način stvarnost — svestvarnost u svima čovečanskim svetovima.[1] Pre Bogočoveka Hrista, pre istoriskog Isusa, pre Crkve Njegove, sve su takozvane stvarnosti bile senka – σκια . Sa Njim, sve se menja: telo Hristovo = Crkva postaje sveobuhvatna istoriska svestvarnost. To nam gromoglasi Apostolova blagovest: „sve je bilo senka od onoga što je imalo da dođe, a to je telo Hristovo“.[2] Telo pak Hristovo je Crkva. Znači: Bogočovek = Crkva je najočiglednije i najopipljivije ostvarenje svega Božjeg: „u njemu živi sva punoća Božanstva na telesan način — σωματικώ;“,[3] živi kao telo = kao čovek. Od tog tela, od te stvarnosti biće ljudsko, rod ljudski ne može zamisliti ništa stvarnije, ni istinitije, ni besmrtnije. Tako je u telu Crkve Hristove ostvaren ideal svega najuzvišenijeg u rodu ljudskom. Očigledna je istoriska stvarnost: od Bogočoveka Gospoda Hrista ništa se u čovečanskim svetovima savršenije i bolje i milije i lepše i čovekoljubivije ne može zamisliti a kamoli ostvariti.

U Bogočoveku Hristu i Bogočovekom Hristom čovečanske stvarnosti su se proširile u bogočovečanske beskrajnosti i neprolaznosti. U Hristu: sav Bog Logos, ostajući Bogom, postaje telo — Bogotelo, postaje čovek — Bogočovek. I time, i kroz to, i u tome: i sva Istina, i sva Pravda, i sva Lepota, i sva Ljubav, i svako savršenstvo; rečju: „Sva punoća Božanstva“. Nema sumnje, u tome je i besmrtnost i večnost Crkve, i svih članova njenih; u tome je i sva njena svepobednost i nepobedivost, te joj ni vrata paklena, ni sav pakao sa svima zlim dusima, ne mogu nauditi, a kamoli uništiti je. Bogočovekom Hristom, Njegovom Bogočovečnošću nama je ljudima sva Božanska Večnost postala pristupačna i naša.[4] Bez Njega mi smo bili slepi za nju i kukavno roblje svih smrti. Njime smo progledali i sve večnosti ugledali: i večnost života, i večnost istine, i večnost pravde, i večnost čoveka. I ne samo ugledali, nego ih kroz Njega, vaistinu Jedinog Čovekoljubca, i dobili: sve, sve, sve.

 


NAPOMENE:

[1] Kol. 2, 17.

[2] Kol. 2, 9—10; Ef. 1, 17—23; 3, 17—19; 1 Jn. 1, 1—3; 5, 20; 4, 9; 2 Petr. 1, 16—18

[3] Kol. 2, 9.

[4] 1 Jn. 5, 29. 11; 1, 2.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *