Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Svojstva Crkve

Sabornost Crkve

Pragmatika i metodika svečovečanske sabornosti

Bogočovečanska sila Crkve Hristove, uvek stvaralačka i delatna, i uvek svepobedna i nepogrešiva, ubedljivo je posvedočena vascelom istorijom Crkve Pravoslavne. Evo nje: „Nađe za dobro Duh Sveti i mi“.[1] U tome je sva bogočovečanska pragmatika i bogočovečanska metodika prvog Svetog Apostolskog Sabora, i svih za njim Svetih Vaseljenskih Sabora i Svetih Pomesnih Sabora; pragmatika i metodika bogočovečanske sabornosti Svete Crkve Pravoslavne, besmrtno Apostolske, i Jedne, i Jedine. Nema sumnje, u tome je i sva saborska, saborna, katoličanska, vaseljenska gnoseologija Crkve Pravoslavne. U njoj je sve Bogočovečansko: Bog Duh Sveti, pa ljudi za Njim, sa Njim, u Njemu; Bog uvek na prvom mestu, čovek uvek na drugom mestu; sve u kategoriji Bogočovečanske Ličnosti i delatnosti Spasove. Bog Duh Sveti i jeste saborna, katoličanska, vaseljenska, bogočovečanska sila Crkve, jer je duša u telu Crkve.

U suštini, sabornost i nije drugo do bogočovečnost, jer očovečeni Bog Logos — Bogočovek Gospod Isus Hristos i jeste taj koji u Sebi sjedinjuje, sabira, osaboruje, ovaseljenskuje sve tvari sa Sobom — Tvorcem, i sve tvari među sobom. U to osabornjenje se ulazi, i živi njime po slobodnoj volji, preko svetih tajni i svetih vrlina. U toj bogočovečanskoj sabornosti nema udela onaj koji to neće po svojoj slobodno volji. Takav je, i takvi su: Satana i svi đavoli s njim;[2] i među ljudima svi okoreli, svesno uporni i zloćno nepokajani grešnici, bogoborci, bezbožnici, nevernici, pokvarenjaci, jeretici.

NAPOMENE:

[1] D. A. 15, 28.

[2] Sv. Maksim bogoumuje: Ni demoni nisu po prirodi rđavi — φύσει κακοί; zloupotrebom prirodnih sila postali su rđavi (De carit., cent. III, 5; Ρ. gr. t. 90; col. 1020 A)