NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Svojstva Crkve

 

1. Jedinstvo i jedinstvenost Crkve

 

Kao što je Ličnost Bogočoveka Hrista jedna i jedinstvena, tako je i Crkva, Njime i u Njemu i na Njemu osnovana, jedna i jedinstvena. Jedinstvo Crkve neminovno sledi iz jedinstva Ličnosti Bogočoveka Hrista. Organski jedan i jedinstven Bogočovečanski organizam u svima svetovima, Crkva se, po svima nebozemnim zakonima, ne može deliti. Svako deljenje značilo bi njenu smrt. Sva u Bogočoveku, ona je najpre i po svemu Bogočovečanski organizam, pa onda Bogočovečanska organizacija. U njoj je sve bogočovečansko: i život, i vera, i ljubav i krštenje, i evharistija, i svaka njena sveta tajna, i svaka njena sveta vrlina; i svo njeno učenje, i sav njen život. i sva njena besmrtnost, i sva njena večnost, i sve njeno ustrojstvo. Da, da, da: u njoj je sve bogočovečanski jedno i nedeljivo: i ohristovljenje, i osvećenje, i oboženje, i preobraženje i otrojičenje, i spasenje. U njoj je sve organski i blagodatno povezano u jedno Bogočovečansko telo, pod jednom Glavom – Bogočovekom Gospodom Hristom. Svi njeni članovi, iako kao ličnosti uvek celostni, slobodni i neprikosnoveni, no sjedinjavani jednom blagodaću Svetoga Duha kroz svete tajne n svete vrline u organsko jedinstvo, sačinjavaju jedno telo i ispovedaju jednu veru, koja ih sjedinjuje međusobno i sa Gospodom Isusom.

Hristonosni Apostoli bogonadahnuto blagoveste jedinstvo i jedinstvenost Crkve, zasnivajući ih na jedinstvu i jedinstvenosti njenog osnivača — Bogočoveka Gospoda Hrista i Njegove Bogočovečanske Ličnosti: „jer temelja drugoga niko ne može postaviti osim onoga koji je postavljen, koji je Isus Hristos“.[1]

Svete tajne i svete vrline, svojom hristočežnjivom i hristoljubivom silom sjedinjuju sa Gospodom Hristom sve članove Crkve svih naroda i svih vremena, te su „svi jedno u Hristu Isusu“.[2] To jedinstvo vernih počinje sa početnom tajnom: svetim krštenjem, produžuje se i jača kroz ostale svete tajne, vrhuni u svetoj Evharistiji, koja ostvaruje najsavršenije jedinstvo vernih sa Gospodom. Hristom kao i međusobno jedinstvo samih vernih.[3] Jedna po vascelom Bogočovečanskom biću svom, Crkva je u isto vreme množinska po ličnostima. Slika i prilika Presvete Trojice: jedinstvo u Trojstvu, Trojstvo u jedinstvu. I to blagodareći tome što je Drugo Lice Svete Trojice — Bog Logos postao čovek, i tako Sobom upodobio Crkvu Svetoj Trojici. U stvari, Crkva Gospoda Hrista je blagodatno — vrlinska slika i prilika Presvete Trojice na zemlji, sva prepuna blagodatnih božanskih sila otrojičenja i obogočovečenja. U Crkvi se ostvaruje Prosveštenička molitva Spasova: „Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi; da i oni u nama jedno budu; da budu jedno kao mi što smo jedno. Ja u njima i ti u meni, da budu sasvim ujedno“.[4] Takvo je Bogočovečanski jedinstvo vere, takvo i Bogočovečansko jedinstvo Crkve; ontologija vere, ontologija Crkve. Po svemu i u svemu zavisne jedna od druge; po svemu i u svemu i jedna i druga sva od Bogočoveka, u Bogočoveku, po Bogočoveku.

Jedinstvo i jedinstvenost Bogočovečanske vere, — to je osnov i temelj celokupne Crkve Hristove. Α u toj veri sve i sva je Bogočovek Gospod Isusu Hristos, koji je Sobom kao Crkvom zanavek sjedinio nebo sa zemljom, anđele s ljudima, i što je važnije od svega najvažnijeg: Boga sa ljudima. Istorijski je očigledno i nesumnjivo: u Bogočovečanskoj veri se sadrže sve bogočovečanske svete tajne i svete vrline, koje obavljaju naše ohristovljenje, naše obogočovečenje, naše oboženje, naše otrojičenje, i kroza sve to — naše spasenje. Iz vere. kao iz prvovrline, roje se sve svete vrline i sve svete tajne. One nas preko čudesnog Bogočoveka, ovaploćenog Boga Logosa, i sjedinjuju sa Trisvetim Božanstvom. To je za nas ljude najsavršenije i najpotpunije jedinstvo, svejedinstvo.

Sveti Maksim Ispovednik blagovesti bogočovečansku istinu: U Crkvi, po promislu Božjem, svi ljudi postaju kao jedna priroda i kao jedna volja, Duhom Svetim sjedinjavani sa Bogom i među sobom.[5] Ova istina je sva prisutna, sva živa, sva očigledna, sva životvorna i besmrtna u bogosluženju Pravoslavne Crkve, u njenom blagodatno-vrlinskom životu bogočovečanskom. Nama ljudima Bogočovečanska vera Hristova daje sve i sva što je našem ljudskom biću potrebno za večni život u svima Božjim svetovima.

Bez nje – ljudsko biće je biće užas nad užasima, prokletstvo nad prokletstvima. Tom verom mi stojimo i večno postojimo u Crkvi Spasovoj. Ona je sva od Crkve i sva u Crkvi. Jedna i jedinstvena od vrha do dna, ta vera je „jedanput dana svetima“[6] Bogočovekom Gospodom Hristom kroz Njegov Bogočovečanski domostroj spasenja: Crkvu Pravoslavnu.

Božansku istinu blagovesti Sveti Jovan Kasijan govoreći: „Nema sumnje, van Crkve je onaj koji ne drži veru Crkve“.[7]

Poput svetih Apostola, sveti Oci i Učitelji Crkve heruvimski bogomudro i serafimski revnosno ispovedaju jedinstvo i jedinstvenost Crkve Pravoslavne. Stoga je pojmljiva plamena revnost svetih Otaca Crkve pri svakom odvajanju i otpadanju od Crkve, i njihov strogi odnos prema jeresima i raskolima. U tome pogledu od izuzetne su bogočovečanske važnosti sveti Vaseljenski i sveti Pomesni Sabori. Pri njihovom hristomudrom duhu i stavu, Crkva je ne samo jedna nego i jedina. Kao što u Gospoda Hrista ne može biti nekoliko tela, tako u Njega ne može biti ni nekoliko Crkava. Po Bogočovečanskom biću svome, Crkva je jedna i jedina, kao što je Bogočovek Hristos — jedan i jedini. Otuda je razdeljenje, deoba Crkve stvar ontološki, suštinski nemoguća. Razdeljenja Crkve nikada nije bilo, niti ga može biti, a bivala su i bivaće otpadanja od Crkve, kao što dobrovoljno besplodne loze otpadaju sasušene sa večnoživog Bogočovečanskog Čokota — Gospoda Isusa Hrista.[8]

Od jedne jedine nerazdeljive Crkve Hristove u razna vremena odvajali su se i otpadali jeretici i raskolnici, i time prestajali biti članovi Crkve i sutelesnici Bogočovečanskog tela njenog. Tako su najpre otpali gnostici, pa arijanci, pa duhoborci, pa monofiziti, pa ikonoborci, pa rimokatolici, pa protestanti, pa unijati, pa… redom svi ostali pripadnici jeretičko-raskolničkog legiona.

 


NAPOMENE:

[1] 1 Kor. 3, 11.

[2] Gal. 3, 28; sr. Kol. 3, 11. 15.

[3] 1 Kor. 10, 16—17; 12, 12.

[4] Jn. 17, 21. 22. 23.

[5] Quaest. ad Thalas.; P. gr. t. 90, col. 272 CD.

[6] Jud. 3.

[7] De incarn. Domini, Contra Nestor., lib. III, c. 14.

[8] Sr. Jn. 15, 1—6.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *