NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Ohristovljenje

 

Zbog tako jedinstvenog i bezgranično spasonosnog podviga, Bog je silno uzvisio Hrista, uzvisio Ga kao čoveka, jer je Hristos kao Bog Logos; u svemu ravan Bogu Ocu, pa i u božanskoj uzvišenosti. Uzvišujući Ga kao čoveka, Bog je pokazao za kakvu je božansku uzvišenost i slavu sazdana ljudska priroda. Tako je otkriven sav put ljudske prirode: od ponora smrti do uvrh nebesa, od đavola do Boga.[1] Jer dok je u gresima i u ropstvu smrti, ljudska priroda sedi s desne strane đavola; a sa Hristom i u Hristu ona se uzvisila iznad Heruvima i Serafima, i sedi s desne strane Boga. Taj put od ponora smrti do uvrh nebesa prošao je prvi sam Gospod Hristos Bogočovek, i proputio ga Crkvom i u Crkvi za sve ljude. I ostavio nam u Crkvi i ugled i sile da za Njim idemo. Da, i ugled i sile. Jer samo On daje blagodatne sile za tako strašan i veličanstven podvig. Oslanjajući se na beskrajno čovekoljublje Spasovo, sveti apostol nam i naređuje da mislimo „ono što je u Hristu Isusu“, i da tražimo „ono što je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga“.[2]

Bogočovek Gospod Hristos kao Crkva predstavlja najčudesniju i najveličanstveniju veličinu iznad svih zamislivih veličina. Zato mu Bog Otac i „darova ime koje je veće od svakoga imena“,[3] toliko veće da — „nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti“.[4] Bogočovek Hristos je toliko jedinstveno i izuzetno biće u svima svetovima da — „nema ni u jednome drugome spasenja“.[5] U samoj stvari, Bogočovek je jedina prava veličina među svima bićima u svima svetovima, jedino biće koje zaslužuje da Mu se „pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom“.[6] Α ljudima je dato da Ga prate u toj Njegovoj slavi, ako Ga prate u Njegovom podvigu, tojest ako kao sutelesnici Bogočovečanskog tela Crkve Njegove spasavaju Njime sebe od greha, smrti i đavola. Da im olakša sam podvig spasenja, On im u Crkvi daje sve božanske sile koje su im potrebne da bi postali „učesnici u Božjoj prirodi“, a time i učesnici u neizrečenoj slavi Božjoj.[7] „Onih koji su na nebu“ — to su Anđeli i duše pravednika; „onih koji su na zemlji“, — to su ljudska bića u zemaljskom svetu; „onih koji su pod zemljom“, to su duše grešnika u donjim svetovima. Svima se daje mogućnost da se poklone Gospodu Isusu kao Spasitelju roda ljudskog.

Posle svega što je učinio za rod ljudski, mora svaki normalan čovek priznati, da je Isus Hristos zaista Bog i Gospod, zaista Spasitelj i Crkva. Jer šta je to što On kao Gospod i Spasitelj nije učinio, a trebalo je da učini? koje nam je dobro mogao dati, a nije nam dao? koju istinu mogao objaviti, a nije objavio? Sve što je radi spasenja našeg trebao da bude, bio je; sve što je trebao da doživi, doživeo je; sve što je trebao da učini, učinio je; sve što je trebao da nam daruje, darovao nam je; — i tako svim i svačim najočiglednije pokazao i najubedljivije dokazao: da je On zaista jedini Bog i Gospod sveta, i jedini Spasitelj i spasenje sveta. Α važnije i od svega najvažnijeg jeste to: što nam je Sebe takva vascelog ostavio u Bogočovečanskom telu Svom — Crkvi, On — večna Glava njena.

 


NAPOMENE:

[1] Sr. Mt. 11, 29; Lk. 22, 27; Jn. 13, 5. 13—15.

[2] Flb. 2, 5; Kol. 3, 1.

[3] Flb. 2, 9.

[4] D. A. 4, 12.

[5] D. A. 4, 11.

[6] Flb. 2, 10.

[7] Sr. 2 Petr. 1, 3—9.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *