NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Bogomisao i bogoosećanje

 

Tek sa Hristom mi smo ljudi doznali šta je to savršena misao ljudska, i šta — savršeno osećanje ljudsko. To je: Hristova misao i Hristovo osećanje. Tek u Hristu Bogočoveku ljudska misao je došla do svoje božanske besmrtnosti i večnosti, i postala bogomisao; tako i ljudsko osećanje, i postalo bogoosećanje. Bogočovek, i u Njemu bogomisao, i u Njemu bogoosećanje. Bogočovekova misao, to je božanski besmrtna i božanski večna misao ljudska; Bogočovekovo osećanje, to je božanski besmrtno i božanski večno osećanje ljudsko. Svaka ljudska misao, ako se ne preobrazi u Hristovu misao, u bogomisao, sasuši se, istruli; a od trulih misli ucrvlja se duša u čoveku. Tako i od trulih osećanja. Α sva su naša ocećanja trula i crvljiva, ako ih nismo preobrazili u Hristova osećanja, u bogoosećanja.

Misliti „ono što je u Hristu Isusu“. Α šta je to? Sve što On ima i sadrži u Sebi kao Bog Logos: sva božanska svojstva i savršenstva; i sve što On ima i sadrži u Sebi kao čovek: sve Njegove čovečanske osobine, misli, osećanja, podvizi, doživljaji, dela; sav Njegov život od rođenja pa do vaznesenja, i od vaznesenja pa sve do Strašnoga suda, i od Strašnoga suda pa kroz svu božansku večnost, beskonačnu, bezgraničnu, nemerljivu. Misliti ο tome, ο svemu tome, to je naša prva hrišćanska dužnost, danonoćna dužnost. Radimo li tako, onda smo beskrajni i besmrtni kroz svaku misao, kroz svako osećanje; hristovski, bogočovečanski, beskrajni i besmrtni. Onda — nema smrti više ni za našu misao, ni za naše osećanje. Jer svaka naša misao, i svako naše osećanje, silom Vaskrsloga Gospoda savlađuje sve smrti i sve smrtno. U stvari, život nas hrišćana u ovome svetu nije drugo do neprekidno podražavanje Gospoda Hrista kroz doživljavanje u Bogočovečanskom telu Crkve Njegove svega Njegovog, a na prvom mestu Njegove svepobedne vaskrsne sile, čijom blagodaću pobeđujemo sve smrti i sve smrtno u nama i u svetu oko nas.

Ne misli li čovek ο ljudima „ono što je u Hristu Isusu“ ο njima, tojest ono što On misli ο njima, zar je hrišćanin, zar brat, zar čovek? Ne želi li im, ne oseća li za njih ono što i Gospod Hristos, još nije hrišćanin, još je podčovek. Što je u Hristu za svakog čoveka, to treba da bude i u nama. Onda smo hrišćani, i braća, i ljudi. Misliti ο svetu? Ne misli li čovek hristovsku misao ο svetu, zalutao je u bezizlazne lavirinte; i nikad neće pronaći pravi smisao ο svetu. Misli li ο čoveku, ο pčeli, ο ptici, ο cvetu, — isto tako. Jer i najmanji cvet je toliko tajanstven, da se u lavirintu njegove tajanstvenosti može bespovratno izgubiti svaka ljudska misao, ako je ne vodi Bog Logos. Misli li čovek ο životu, ο smrti, ο dobru, ο zlu, ο istini, ο zabludi, ο pravdi, ο nepravdi, — ako se misao njegova ο svemu tome ne izvije u hristomisao , mora se pretvoriti u besmisleno i tragično mučeništvo. Α ο društvu, ο porodici, ο naciji, ο čovečanstvu, ne misli li Hristom, nikad im neće pronaći pravi smisao, niti pravilno rešiti ijedan njihov problem.

Misliti ο svemu Hristom, — eto glavne zapovesti za svakog hrišćanina, eto našeg hrišćanskog kategoričkog imperativa, eto naše hrišćanske gnoseologije. No Hristom se može misliti, ako se ima „um Hristov“. Sveti apostol tvrdi za hrišćane: „Mi um Hristov imamo“.[1] Kako smo ga stekli? Živeći u Bogočovečanskom telu Njegovom — Crkvi, kome je On glava. Življenje u Crkvi, pomoću svetih tajni i svetih vrlina, sjedinjuje celo naše biće sa bićem Crkve, sjedinjuje i naš um sa bogočovečanskim, sabornim umom Crkve, i osposobljava nas da umujemo po Hristu, da mislimo, „ono što je u Hristu Isusu“. Misleći pak Hristovim umom, sabornim umom Crkve, hrišćani i mogu „jedno misliti“, jedno osećati, „jednu ljubav imati“, i biti jedne duše i jednoga srca, „jednodušni i jednomisleni“.[2]

 


NAPOMENE:

[1] 1 Kor. 2, 16.

[2] Flb. 2, 3; 3, 16; 4, 2. Rm. 15, 5; 1 Kor. 1, 10.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *