NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Logos i Logika života

 

U svojoj suštini, i u svima svojim božanskim beskrajnostima, „život“ je od Boga Logosa i u Bogu Logosu.[1] Logosnost i logika života su svim bićem od Boga Logosa. Pre ovaploćenja Boga Logosa život je na zemlji grehom i zbog greha bio postao alogosan i alogičan, besmislen i besciljan, smrtan i strašilan. Jer greh je sila koja sve delogosira, lišava božanske logike i logičnosti, božanskog smisla i osmišljenosti. U stvari, greh je jedini obesmislitelj i osmrtitelj života. Međutim, ono što je za ljudsku misao, — bila ona grčka, rimska, indijska ili koja druga, — bilo i ostalo ideal ili ideja, apstrakcija i onostranost, san i maštarija, ovaploćenjem Boga Logosa postalo je život, naš zemaljski život, savršeno stvaran po svima zakonima naših zemaljskih stvarnosti. Stoga, po Logos i po Logiku života ne treba ići u onaj svet, jer su Logika i Logos života tu, na zemlji. među nama: u Bogočovečanskom telu Hristovom — Crkvi. Mi u njoj imamo Logos života, zato znamo logiku života, cilj života, smicao života.

Do ovaploćenja Boga Logosa kao da nije bilo života na zemlji. U koliko ga je bilo, to je bio surogat života, naličje života, falsifikat života; prosto naprosto: psevdoživot. Jer, kakav je to život, u kome ima smrti, i koji se završava smrću? U stvari, to je postepeno umiranje, neprekidna agonija. Samo onaj život je dostojan naziva života koji ne umire, koji se ‘ne završava smrću, već savlađuje smrt i vaskrsenjem pravi most u besmrtnost i život večni. U samoj stvari, jedino je Večni Život pravi život. Α on se prvi put javio u našem čovečanskom svetu sa ovaploćenim Bogom Logosom: Bogočovekom Hristom, i sav ostao sa Njim u Bogočovečanskom telu Njegovom — Crkvi. Zato sveti Bogoslov blagovesti: „I život se javi, i videsmo, i svedočimo, i javljamo vam život večni, koji beše u Oca i javi se nama“.[2]

Otkuda u svetog Bogoslova ovako smelo svedočanstvo? Iz ličnog, i sveapostolskog iskustva: jer je sam okusio večni život, stupio u zajednicu sa njim, i uzaživeo njime preko Gospoda Isusa. Živeti kao „sutelesnik.“ u Bogočovečanskom telu Gospoda Isusa, imati zajednicu sa Njim, i jeste nalaziti se u večnom životu i imati život večni. Taj život je u stvari zajednica sa Trojičnim Božanstvom. Utrojičiti se, i otrojičiti se preko Bogočoveka, i nije drugo nego živeti večnim životom, od Oca kroz Sina u Duhu Svetom. Pri tome čovek u sebi samom oseća i vidi večni život, i stalno se nalazi u zajednici večnih bića ljudskih. Jer hrišćani se time odlikuju od ostalih ljudi što imaju život večni, i žive njime još ovde na zemlji: svaki hrišćanin — besmrtnik među besmrtnicima. Stoga oni i javljaju život večni. U tom pogledu sve je kod njih zasnovano na ličnom iskustvu, na ličnom opštenju sa Večnim, sa Bogočovečnim. Stoga očevidac sveti i hristonosno blagovesti: „Što videsmo i čusmo to javljamo vama da i vi s nama imate zajednicu; a naša je zajednica sa Ocem i sa Sinom njegovim Isusom Hristom“.[3]

Život hrišćana je život u Božanskoj Trojici: zajednica, opštenje sa Njim, sa Njenim životvornim, stvaralačkim, večnim silama i svetinjama. Opštenje sa Večnim i daje ljudima život večni. To nije neko spoljašnje posmatranje već unutrašnje doživljavanje Svete Trojice. To je uistini κoΐν?νια = zajedničarenje čoveka sa Bogom, saovaploćavanje Bogu.[4] Sve je tu lično, opitno, životno, novo, bogočovečno i time čovečno. Radi toga se sav Bog Logos ovaplotio — postao telo, učovečio — postao čovek, i dobio se Bogočovek, i kao Bogočovek sav ostao u Crkvi, koja je telo Njegovo a On — Glava njena. Crkvom je On sav s nama i među nama i u nama; a sa Njim i sav Život Večni, i sva Istina Večna, i sva Ljubav Večna, i sva Svetlost Večna, i sva savršenstva Njegova večna, da bismo preko Njega imali zajednicu sa svima božanskim večnim savršenstvima. Sveti Bogoslov je jasan: život hrišćana u Crkvi Bogočovekovoj sav je u Svetoj Trojici: od Oca kroz Sina u Duhu Svetom; to je zajednica sa Svetom Trojicom.

 


NAPOMENE:

[1] Jn. 1, 3. 4.

[2] 1 Jn. 1, 2.

[3] 1 Jn. 1, 1.

[4] Sr. 2 Petr. 1, 4; Ef. 3, 6.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *