ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој
Сва благовест Богочовека и Његове Цркве
Бог постаје човек, да би човек помоћу Богочовека постао Бог. То је сва благовест Богочовека и Његове Цркве. Тек са оваплоћењем Бога Логоса Бог и Божје постају свестрано приступачни нама људима; постају наша судбина, главна категорија нашег људског живота, мишљења, делања. Зато што је тело Бога Логоса, Црква је Црква благодаћу и Истином, и свим оним што је Богочовеково. У њој: благодат и Истина су једносушне; оне су близанци, бесмртни, вечни, свесавршени. Од безмерног богатства Богочовековог у Цркви ми добијамо све што нам треба за спасење, за освећење, за обесмрћење;, за обожење, за обогочовечење. Бог и све Божје у Цркви је органско и реално као тело. Сва пуноћа Божанства живи у Цркви ςωματικώς = на телесан начин.[1] И зато из ње струје све животворне силе божанске и пролазе кроз капиларе наших еванђелских врлина, очишћујући нас од свакога гpeха, од сваке смрти, од сваког ђавола, и обогочовечујући нас сваком врлином Спасовом. Као сутелесници Богочовечанског тела Цркве Христове ми примамо од Божанске пуноће Спасове све што нам треба за вечни живот у обадва света: примамо благодат на благодат и сву Божанску Истину са свима њеним непролазним богатствима.[2]
Нама људима тело је дато као најнепосреднија вештаствена стварност. Зато је Бог Логос и постао тело, да бисмо ми људи могли проверавати Њега и све Његово из најнепосредније људске стварности и близине. Богочовек по себи, и по свима Својим богочовечанским својствима, и јесте у земаљском свету биће, од стране људи свестрано и немилосрдно проверено из најближе људске стварности. Он је, по сведочанству светих апостола: Оно што беше из почетка, што чусмо, што видесмо очима својим, што размотрисмо и руке наше опипаше.[3]
НАПОМЕНЕ:
[1] Кол. 2, 9.
[2] Јн. 1, 16—17.
[3] 1 Јн. 1, 1.
Плирома или пуноћа божанског.
Шта је то плирома