NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Telo Boga Logosa = Crkva

 

Bog Logos postade telo:[1] postade čovek = postade Bogočovek = postade Crkva. I time pokaza i objavi svima bićima u svima svetovima svespasonosnu blagovest: Bog Logos je sve i sva i za telo, i za čoveka, i za Bogočoveka, i za Crkvu. On je sva Istina i sav smisao: i tela, i čoveka, i Bogočoveka, i Crkve. I još; On svo Dobro — Večno Dobro, sva Pravda — Večna Pravda, sav Život — Večni Život, sav Put — Večni Put, sva Svetlost — Večna Svetlost, sva Istina — Večna Istina: i tela, i čoveka, i Bogočoveka, i Crkve. I kroza sve to, i u svemu tome On je — Alfa i Omega, Početak i Svršetak, Prvi i Poslednji:[2] i tela, i čoveka, i Bogočoveka, i Crkve. On: Večni Bog Logos, Druga Ipostas Presvete Trojice, postaje i telo i čovek i Bogočovek i Crkva, da bi Sobom i u Sebi ologosio, obožio, spasao, ohristovio, obogočovečio, otrojičio, i telo, i čoveka, i Bogočoveka, i Crkvu. Bez Njega — Bogočoveka: i telo i čovek i Crkva su senka i san, privid i utvara, smrt i pakao, i svaka strahota koja se mišlju ljudskom zamisliti može. U naš zemaljski svet i čovečanski život jedino su Bogočovekom ušli i Večna Božanska Istina, i Večna Božanska Pravda, i Večna Božanska Ljubav, i Večno Božansko Dobro, i Večni Božanski Život, rečju: sav Bog, sva punoća Božanstva sa svima Božanskim savršenstvima.[3] I sve to ovaploćeno i svesavršeno oličeno u čudesnoj Ličnosti Bogočoveka Gospoda Hrista, i nama ljudima dato kao najneposrednija zemaljska stvarnost u Bogočovečanskom telu Hristovom: Crkvi. Crkvi, koja je po biću svom telo Njegovo, a On — Večna Glava njena. Stoga je sveistinita blagovest hristoljubljenog Evanđelista: „Blagodat i Istina postade od Isusa Hrista“.[4]Do Njega, kao da ih nije bilo u našem zemaljskom svetu. Međutim, sa pojavom Bogočoveka na zemlji, sve je to među nama ljudima prisutno svojom Bogočovečanskom svepunoćom u Bogočovečanskom telu Crkve, i mi kao sutelesnici tog tela živimo tom svepunoćom u većoj ili manjoj meri, srazmerno našoj revnosti u veri i ostalim svetim vrlinama evanđelskim.

Telo Bogočoveka Gospoda Hrista, koje je On primio od Presvete Bogorodice i Duha Svetoga, i telo Njegovo u svetoj Evharistiji, kao i telo Njegovo — Crkva, sve je to, na kraju svih krajeva, jedno telo, jedinstveno i svespasonosno. Jer Gospod Hristos je isti i juče i danas i vavek.[5] Bog Logos je, kao Drugo Lice Presvete Trojice, večito i neizmenljivo i neumanjivo isti. On se ovaplotio, postao Bogočovek, da bi postao Crkva, i u njoj izvršio, i neprekidno vršio, podvig spasenja sveta i ljudi u svetu od greha, smrti i đavola. Kako? Sobom, pomoću svetih bogočovečanskih tajni i svetih bogočovečanskih vrlina, ohristovljujući, obogočovečujući, otrojičujući spasavane. I zaista, u Bogočovečanskom telu Crkve Hristove neprekidno rade sve Bogočovečanske sile ovaploćenog Boga Logosa i spasavaju sve članove Crkve po meri njihove vere i ostalih svetih vrlina njihovih.

Telo ovaploćenog Boga Logosa i jeste temelj Crkve, i u njemu sve božanske vrednosti i stvarnosti.

 


NAPOMENE:

[1] Jn. 1, 14.

[2] Otkr. 1, 8. 10. 17; 21, 6.

[3] Sr. Jn. 1, 14. 16—17; Kol. 2, 9; 1, 19; Ef. 1, 23; 3, 19.

[4] Jn. 1, 17.

[5] Jevr. 13, 8.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *