NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Hristoliki čovek

 

Kako se svlači stari čovek? Svlači se kada se odbace zla dela koja ga sačinjavaju: gnjev, ljutina, zloća, i ostali gresi i strasti. Odbaci li se to, stari čovek potpuno izumire, nestane ga. Α novi? Novi se pomalja iz bogolike duše, savesti, volje i uma, i postepeno obnavlja Hristom Bogom koji ga je i stvorio bogolikim, hristolikim. To obnavljanje je sasvim prirodno, jer biva na osnovu, odiskoni, bogolike prirode čovekove. Α Gospod Hristos, koji je „lik Boga nevidljivoga“,[1]i jeste original i večni Lik, po kome se mi obnavljamo. Po Njemu i Njime mi vaspostavljamo bogolikost naše duše. I ne samo vaspostavljamo, nego je i dalje razvijamo ka beskrajnom bogočovečanskom savršenstvu — „dok ne dostignemo u čoveka savršena, u meru rasta visine Hristove“.[2] Tako, to obnavljanje i nije drugo nego naše uhristovljenje i ohristovljenje. Jer smo radi toga i sazdani i spaseni: da ličimo na Tvorca i Spasitelja našeg — Gospoda Hrista. I stvarno ličimo na Njega, čim Njime živimo. Naš je ideal sasvim prirodan: hristolikost. Jer smo i sazdani sa hristolikom dušom. Ona i nosi u klici, u potenciji, svu bogočovečansku hristolikost. Gospod Hristos je postao čovek, i pokazao na Sebi savršeno hristolikost čoveka. I kao Bogočovek poseduje sve božanske sile i daje ih Svojim hristočežnjivim sledbenicima, da postepeno razvijaju svoju hristolikost do njenog potpunog savršenstva. I zato što te ohristovljujuće i ohristoličujuće sile daje svakome i svima u svom Bogočovečanskom telu, Crkvi, On i zahteva od svih sledbenika Svojih božansko savršenstvo: „Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski“.[3] To naše ohristovljenje, to naše ohristoličenje je u isto vreme i sticanje pravog bogopoznanja. U našem čovečanskom svetu jedino hristopoznanje daje ljudima pravo i istinsko bogopoznanje. Ko u Bogočoveku Hristu ne nađe istinitog Boga i Gospoda, nikada ga nigde pronaći neće ni u jednome od postojećih svetova; i zanavek će ostati bedni rob lažnih bogova i lažnih poznanja i saznanja.

Novi čovek — hristoliki čovek je čovek po Bogu. On ne stari već uvek cveta ka poznanju Boga i božanskog, stalno postajući sve mlađi i mlađi ali i sve jači i jači, ukoliko više stiče poznanje i ukoliko se više udostojava većih stvari.[4] Ne očekujte da novi čovek ostari. Naprotiv, što više živi, on se sve više približava ne starosti već mladosti, koja je bolja od ranije. Jer što više stiče znanje i udostojava se većih stvari, on utoliko većma cveta i utoliko više zadobija sile, ne samo od mladosti nego i od Lika ka kome se približava. Gle, najbolji život naziva se tvorevina— po liku Hristovom = κατ’ εικόνα Χριστού; to i znači: „po liku Onoga koji ga stvorio“, pošto i Hristos umre ne u starosti, nego onda kada je bio u cvetu takve lepote da se to ni iskazati ne može.[5] Takva je osobina života u evanđelskim vrlinama: on sa tokom vremena biva sve mlađi i mlađi — άεί νεάίει; iako izgleda da telesno stari, no duhovno cveta stalno.[6]

Obući se u novog čoveka, Bogočoveka, znači postati pravi čovek, onakav kakav je izašao iz ruku Božjih pri stvaranju. I još upotpunjen bogočovečanskim silama Hristovim, ispunjen „svakom punoćom Božjom“.[7] Za Njega je svaki čovek bogoliko biće; tu „nema Grka ni Jevrejina, obrezanja ni neobrezanja, divljaka ni Skita, roba ni slobodnjaka, nego sve i u svemu Hristos“.[8] Kao Bogočovek postavši Crkva, Gospod Hristos je obuhvatio sve Božje svetove, i sva stvorenja u njima, ispunio Sobom sve i sva, i za svako stvorenje postao „sve i sva — u svemu“. Ukoliko Ga ta stvorenja svojim dobrovoljnim greholjubljem ne izgone iz sebe i ne odgone od sebe Od kako je Crkve Hristove u svetu, sve što deli ljude iščezava. I novi čovek = Hristov čovek ima stvarno novi pogled na čoveka, na ljude, na svet, ima — filosofiju „po Hristu“.[9] On oseća da logosna sila Hristova vezuje sve ljude, sva bića, sve svetove. I u tvorevini kao celini, i u svakoj tvari posebno, on oseća Hrista kao stvaralačku, promisliteljsku i sjedinilačku silu. Ma kuda išao, on na Hrista naiđe; ma u šta gledao, on Hrista ugleda. On svim bićem oseća: Hristos je život životu, postojanje postojanju, svetlost svetlosti;[10] On ispred svega, kroza sve i u svemu „sva ispunjava u svemu“ i „sve je u njemu“.[11] Zaista: „sve i u svemu Hristos“, „Hristos sve i sva — τα πάντα“; nasuprot Njemu — pusto ništa; Svebiće — nebiće. Nema li Hrista u čoveku — ništa je, nula je, leš je, nebiće je. Nema li Ga u vasioni — leš je, ništa je, nebiće je vasiona. Hristos je Svebiće i svejedinstvo. On sve ispunjava i sve spaja; bez Njega je sve prazno i pusto i nepovezano. Izvuče li se On iz čoveka, iz sunca, iz vasione, iz pčele — sve se survava u haos, u nebiće, u ništa, u smrt. Samo On Svojim Bogočovečanskim telom, Crkvom spaja sve i sva, ispunjuje ove i sva u svima svetovima.[12] Iz Njega stalno izlazi sveispunjujuća i sveujedinjujući božanska, blatodatna sila, koja sve i sva ispunjuje i sjedinjuje logosnošću. Učlani li se čovek u bogočovečansko telo Hristovo, on se ispuni osećanjem svebića i svejedinstva; za njega nema smrti više, već svuda blagovesna svepunoća, besmrtnost i večnost. U to bogatstvo nas uvodi sveta tajna krštenja, jer se njome učlanjujemo u večnoživo telo Crkve. Tu iščezavaju sve razlike, jer je Hristos „sve u svemu“: Koji se god u Hrista krstite, u Hrista se obukoste. Nema tu Jevrejina ni Grka, nema roba ni gospodara, nema muškoga roda ni ženskoga, jer ste vi svi jedno u Hristu Isusu.[13]

 


NAPOMENE:

[1] Kol. 1, 15.

[2] Ef. 4, 13.

[3] Mt. 5, 48.

[4] Blaž. Teofilakt, tamo, sar. 3, vegs. 10; so1. 1257 V.

[5] Sveti Zlatoust, tamo, Ηοmil. VIII, 2; so1. 353.

[6] Ikumenije, tamo, sar. 3, vegz 10; so1. 44 S.

[7] Kol. 2, 9—10.

[8] Kol. 3, 11.

[9] Sr. Kol. 2, 8—10.

[10] Sr. Jn. 1, 34.

[11] Kol. 1, 16—17; Ef. 1, 23.

[12] Sr. Ef. 1, 20—23. 10; Kol. 1, 16—20; 3, 15.

[13] Gal. 3, 27—28.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *