NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Crkva – punoća Hrista

 

Znači ovo: Crkva je punoća Hrista. Jer punoća glave je telo, i punoća tela je glava. Vidiš, apostol ne propušta nikakvo poređenje, samo da bi izrazio Božiju slavu. On kaže: „punoća“, to jest kao što se glava dopunjuje telom, jer se telo sastavlja iz svih delova, i svaki je deo neophodan. Vidiš, apostol pokazuje da su Hristu kao glavi potrebni svi delovi uopšte, jer kada mnogi od nas ne bi bili — jedan ruka, drugi noga, treći neki od ostalih delova, onda telo Njegovo ne bi bilo potpuno. Dakle, telo Njegovo sastavlja se iz svih članova. To znači: tada se ispunjuje glava, tada telo postaje potpuno, kada smo svi mi čvrsto sjedinjeni i povezani.

Vidiš li „bogatstvo slave nasledstva“?[1] blagovesti dalje Zlatousti blagovesnik. Vidiš li „neizmernu veličinu moći na onima koji veruju“?[2] Vidiš li „nadu zvanja“?[3] Imajmo strahopoštovanje prema našoj Glavi; pomislimo kakve smo Glave telo, kojoj je sve pokoreno[4]. Imajući to u vidu, mi treba da budemo bolji od Anđela i veći od Arhanđela, pošto smo udostojeni veće časti nego oni. Jer kao što apostol kaže u poslanici Jevrejima: Bog primi prirodu ne od Anđela, nego od semena Avramova (Jevr. 2, 16). Ne prirodu Poglavarstva, ni Vlasti, ni Gospodstva, niti ikoje druge Sile, nego našu prirodu On uze na Sebe i posadi je gore. I šta ja govorim: posadi? Učini je Svojom odećom; i ne samo to, nego i sve pokori pod noge Njegove … S trepetom cenimo bliskost i srodstvo naše s Bogom; bojmo se da se ko ne odseče od svoga tela, da ko ne otpadne, da se ko ne pokaže nedostojan. Kada bi nam neko stavio na glavu carsku krunu, zlatan venac, — recite, šta sve ne bismo učinili da se pokažemo dostojni tog mrtvog kamenja? A ovde našu glavu pokriva ne carska kruna, nego je sam Hristos postao naša Glava, što je nesravnjeno veće; — međutim mi tome ne pridajemo nikakvu važnost. Ta Anđeli, Arhanđeli i sve Nebeske Sile s pobožnim strahopoštovanjem čestvuju našu Glavu, a mi, telo Njeno, zar je nećemo s molitvenim strahopoštovanjem čestvovati? I kakva nam posle toga ostaje nada na spasenje? Razmišljaj o carskom prestolu tom, razmišljaj o prevelikoj časti toj. To treba da nas plaši više nego pakao. Jer kada i ne bi bilo pakla, to za nas koji smo udostojeni tolike časti, a potom se pokazali nedostojni nje i zli, lišenje ove časti trebalo bi da bude najveća kazna, neiskazana muka. Zamisli, blizu koga zaseda tvoja Glava? s desne strane Koga se nalazi? Ona zaseda iznad svakog Poglavarstva i Vlasti i Sile; a telo Njeno i demoni gaze? No, ne bilo toga! Kada bi bilo tako, onda već ne bi bilo ni tela. No pošto je reč o telu Gospodnjem, onda se setimo i onog Tela koje je bilo raspeto, prikovano, na žrtvu prineseno. Ako si telo Hristovo, onda nosi krst, jer ga je i On nosio; podnosi pljuvanje, podnosi šamare, podnosi klince. Takvo je bilo Njegovo telo, iako je bilo bezgrešno. I pošto govorimo o telu Njegovom, to pričešćujući se njime i pijući krv Njegovu, imajmo na umu da se u tajni Pričešća mi pričešćujemo Telom koje se ništa — μηδέν — ne razlikuje od onoga Tela koje sedi gore, kome se Anđeli poklanjaju, koje se nalazi blizu Nepropadljive Sile, — to Telo upravo mi i jedemo. O, koliko nam je puteva otkriveno ka spasenju! Gospod Hristos nas je učinio Svojim telom, dao nam je Svoje telo, — i sve to nas ne odvraća od zla. O, pomračenja! O, dubokog bezdana! O, neosetljivosti! — Zapoveđeno nam je: Misliti o onome što je gore, gde Hristos sedi s desne strane Boga[5]. Međutim, jedni se brinu o bogatstvu, drugi propadaju u strastima[6].

Radi čega je Bogočovek Gospod Hristos, Drugo Lice Svete Trojice, u Crkvi sve i sva: i Glava telu Crkve, i Crkva telo Njegovo? Radi toga da svi članovi Crkve: „u svemu rastemo u onome koji je glava: Hristos, dok dostignemo svi u čoveka savršena, u meru rasta visine Hristove— εις μeτρον ηλικίας τον πληρωμ,ατος τοΰ Xpιsτ[7].

 


NAPOMENE:

[1] Ef. 1, 18.

[2] Ef. 1, 19.

[3] Ef. 1, 18.

[4] Ef. 1, 22.

[5] Kol. 3, 2. 1.

[6] In Ephes. Homil. III, 2. 3; Migne, R. gr. t. 62, col. 25. 26. 27.

[7] Εφ. 4, 15. 13.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *