NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Čovekovo obogočovečenje = ohristovljenje = ocrkvenjenje

 

Sa Hristom, koji je kao Bogočovek postao Crkva, ljudska priroda ulazi u blagodatno — vrlinski podvig obogočovečenja, ohristovljenja, ocrkvenjenja. Sve Hristovo postepeno postaje naše. Zato sveti apostol i blagovesti hrišćanima: „Umreste, i vaš je život sakriven s Hristom u Bogu“.[1] „Umreste“ smrću Hristovom u krštenju, i Njegovom spasonosnom smrću pobediste smrt; i opet, u krštenju vaskrsnuste Njegovom božanskom silom u život večni. I od tada je tajna vašeg života u Njemu, i sila, i besmrtnost, i večnost. Jer hrišćanin je time hrišćanin što je sav u Hristu, svom tajnom svoga bića. Smrt nema više vlasti nad njim, već on ima nad njom, jer je sav u Jedino Besmrtnom i Bezgrešnom. „Umreste“ svetu, umreste smrti, umreste grehu, umreste svemu prolaznom, truležnom, zemaljskom, i vaskrsnuste s Hristom, oživeste sa Njim za sve što je božansko, besmrtno, večno. Dok čovek ne umre i ne vaskrsne sa Hristom, sav mu je život opkoljen i zarobljen smrću. Krsti li se krštenjem Hristovim, on svim bićem postaje Hristov, sav mu je život „sakriven s Hristom u Bogu“: sakriven od svake smrti, od svakog zla, od svakog đavola. I on još na zemlji živi večnim životom.

„Život — s Hristom u Bogu“. To u stvari treba da bude ljudski život. Radi toga su ljudi i stvoreni; radi toga je Bogočovek i došao u naš svet, i primio na sebe naš život, da bi ga odveo njegovom božanskom naznačenju i cilju. Α njegovo božansko naznačenje je bogoživot. Takav je bio naš život u raju: bogoživot. Greh ga je odvojio od Boga, i sjedinio sa? — đavolom. Od tada je naš život postao svoje vrste đavoživot. Bogočovek je i došao da naš život oslobodi greha, smrti, đavola, i tako ga od đavoživota vrati bogoživotu. To je mogao učiniti jedino Bogočovek, jer je u sebi sjedinio naš život sa Bogom, te je naš život postao ponovo bogoživot: „život sakriven s Hristom u Bogu“. Postavši čovek, Bog Logos je postao naš život, i Svojim životom pokazao šta je bogoživot. Bogočovek = bogoživot: sav život u Bogu, od Boga, radi Boga, Bogom. Bogočovečanski život Hristov je jedani pravi, normalni ljudski život. Zato je i Crkva bogočovečansko telo sa bogočovečanskim životom. U njoj je naš život — bogoživot: „sakriven s Hristom u Bogu“. U njoj mi ljudi i doživljujemo svoj ljudski život kao bogočovečanski život. Naše življenje u njoj zaista je „naše življenje na nebesima“.[2]

Bog Logos javio se na zemlji kao Bogočovek, kao Crkva, i urizničio u njoj Sebe, Jedinstvenu Svetinju nad Svetinjama, a sa njom i u njoj sva neiskazana božanska blaga. I u Bogočovečanskom telu Crkve hrišćani blagodaću Božjom doživljuju život Gospoda Hrista od početka do — beskrajnog kraja. Zato bogoslavni apostol blagovesti: „A kad se javi Hristos, život vaš, onda ćete se i vi s njime javiti u slavi“.[3] Od početka do kraja život hrišćana je život u Hristu. I ne samo u Hristu, nego je „Hristos — život naš“. Eto najsavršenije definicije života, eto šta je život: Hristos = život. Je li to čovek doživeo, hrišćanin je. Ako tako veruje i oseća, hrišćanin je. U tome je neprolazna veličina i božansko veličanstvo ljudskog života. Raspeste se s Hristom, umreste s Hristom, vaskrsnuste s Hristom, vaznesoste se s Hristom, zato ćete se „i vi s Njime javiti u slavi“ kada po drugi put bude došao u naš svet. Vaš je život neprekidno doživljavanje Njegovog života, od početka do kraja. U samoj stvari, u našem hrišćanskom životu ništa nije naše već sve Hristovo. Sve što imamo evanđelskoga, božanskoga, besmrtnoga, večnoga, zar to nije od Njega? Nema sumnje, sve naše je Njime naše, i od Njega naše: i misao je hristomisao, i osećanje — hristoosećanje, i život — hristoživot. Večnu istinu objavljuje sveti apostol kada blagovesti hrišćanima: „Niste svoji“.[4] Sve vaše — Hristovo je; ali je zato i sve Hristovo — vaše: „Sve je vaše, a vi ste Hristovi, a Hristos Božji“.[5]

Udubljujući se u apostolovu blagovest heruvimski revnosno, sveti Zlatoust blagovesti: Apostol hita da hrišćane Kološane prenese sa zemlje, da im pokaže da se oni nalaze gore, na nebu, da su već mrtvi za ovaj svet. Ako ste mrtvi, onda ne treba da tražite ovdašnje; ako ste na nebu, onda ne treba da tražite zemaljsko. Ne javlja se Hristos? Znači, život vaš još nije nastupio, — on je u Bogu, na nebu gore. Šta dakle? Kada ćemo živeti? Kada se javi Hristos, život vaš, tada tražite i slavu i život i radost… Obrati pažnju kako ih je apostol preneo na samo nebo. Uvek se on stara da im pokaže da oni imaju isto što i Hristos. U svima poslanicama svojim on govori ο tome, da bi im pokazao da oni pomoću vere zajedničare u svemu Hristovom. Zbog toga on govori i ο glavi, i ο telu, i čini sve da to učini jasnim .Ako ćemo se dakle mi onda javiti sa Hristom u slavi, nemojmo tugovati što sada ne uživamo slavu. Ako ovaj sadašnji život — nije život; ako je naš život sakriven s Hristom u Bogu, onda smo dužni ovaj život provoditi kao mrtvi. Stoga, kada nas vređaju, ili što drugo trpimo, nemojmo odgovarati, jer ovaj život — nije naš život; mi smo stranci i došljaci. Apostol veli: „umreste“.

No ko je toliko bezuman da za mrtvo i pogrebeno telo kupuje robove, ili zida kuće, ili sprema skupocene haljine? Niko. Onda nemojmo ni mi postupati tako. Mi obično samo jedno želimo: da ne budemo goli. Zato ovde na zemlji ištemo samo to jedno. Naš prvi čovek je pogreben; ne u zemlji pogreben nego u vodi krštenja; nije ga smrt pobedila, nego je Pobediteljem smrti pogreben, ne po zakonu prirode već po naređenju vlasti jače od prirode. Njemu se raduju svi: i anđeli, i ljudi, i Gospod anđela. Za ovo pogrebenje nije potreban ni pokrov, ni sanduk,. niti išta slično.[6] „Život istinskih hrišćana je budući život“.[7] Hrišćani borave gore na nebu, i žive drugim životom, životom u Bogu — nevidljivom za telesne oči.[8]

 


NAPOMENE:

[1] Kol. 3, 3.

[2] Flb. 3, 20.

[3] Kol. 3, 4.

[4] 1 Kor. 6, 19.

[5] 1 Kor. 3, 22—23.

[6] tamo, Ηοmill, VII, 2; so1. 346. 347.

[7] Ikumenije, tamo, sar. 3, vers. 3; so1. 41 V.

[8] Blaž. Teofilakt, tamo, sar. 3, vers. 3; so1. 1253 S.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *