NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Zemaljski misliti

 

Neprijatelji krsta Hristova „zemaljski misle“ (koji zemaljski misle; koji na zemaljske stvari misle)“,[1] jer su bogoliki um svoj ozemljili, pretvorili u ilovaču, u roba ilovače. Duša im je zemljosana, te sva zaudara na zemlju.

Misli im se vuku po zemlji kao gliste, beskrilne i nemoćne da se dignu nad zemljom. Otuda i zemaljski svet oni i smatraju za sve i sva. Razgrnite ma koju misao njihovu, ili osećanje, zaudaraju na zemlju. Α misao, poreklom s neba, i data je čoveku da ga vezuje sa nebom, sa onim svetom, sa Bogom, sa večnim. No gle, oni je smanjili, opatuljili, ogmizavili, te puzi po zemlji i hrani se zemaljskim. Zato ih i ne interesuje ništa nebesko, ništa besmrtno, ništa božansko. Niti oni to priznaju. Po svemu suprotnost hrišćanima. Jer je u hrišćana osnovno pravilo: misliti ο onome što je gore, na nebu, gde Hristos sedi s desne strane Boga; i živeti nebeskim životom u Hristu.[2] Kakva misao, takav život. Misli li zemaljsko, čovek i živi zemaljskim i radi zemaljskog; misli li nebesko, čovek n živi nebeskim i radi nebeskog. Koji zemaljsko misle, mrze krst Hristov, jer on vuče čoveka u gornje svetove, božanske i večne i svetle.

Ništa ne može jače pobuditi na stid, veli sveti Zlatoust, i biti prekornije od reči: „kojima je Bog trbuh, i slava u sramu njihovu“ (Flb. 3, 19). Α koji su takvi? Oni koji „zemaljski misle“, koji govore: sagradićemo kuće. Gde? Na zemlji. Kupićemo njive, — opet na zemlji. Zadobićemo vlast. Opet na zemlji. Steći ćemo slavu, — opet na zemlji. Obogatićemo se, — svakako na zemlji. — Eto, to su oni kojima je Bog trbuh! Oni koji ništa duhovno ne misle, nego su zauzeti samo brigama i mislima ο zemaljskom; zaista oni imaju trbuh za Boga, i govore: „da jedemo i pijemo, jer ćemo sutra umreti“.[3] — I posle toga ti se jediš što ti je telo od zemlje, ma da ti to ništa ne smeta u pogledu vrline. Međutim, reci mi, ti se smeješ i zabavljaš, zadovoljstvima ukopavajući dušu svoju u zemlju, i uopšte ne misleći ο tome? I kakav ćeš oproštaj dobiti, survavši sebe u takvu neosetljivost, kada i samo telo treba učiniti duhovnim? Jer i to je moguće, ako uzaželiš. Tebi je dat trbuh da ga hraniš, a ne da ga proširavaš; da upravljaš njime, a ne da on gospodari tobom; da ti služi za hranjenje ostalih delova tela, a ne da ti služiš njemu, ne da ti prekoračuješ granice. Ni more kada se izlije preko svojih obala ne čini tolika zla, koliko trbuh škodi telu i duši našoj: more potapa svu zemlju, a trbuh svo telo. Odredi mu meru — koliko mu je po prirodi dosta, kao što je Bog ogradio more peskom. I ako se on bude uzrujavao, ako bude besnio, — zapreti mu silom što je u tebi. Pogledaj, Bog te je obdario razumom, da bi ti Njega podražavao; a ti nećeš, nego, videći kako tvoj prepuni trbuh upropašćuje i obaruštinjuje svu tvoju prirodu, ne smeš da mu naložiš uzdržljivost i da ga sateraš u granice umerenosti.[4]

 


NAPOMENE:

[1] Flb. 3, 19.

[2] Sr. Kol. 3, 1—4.

[3] 1 Kor. 15, 32.

[4] tamo, Nomil. III, 2; so1. 278.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *