NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Trbuh – Bog

 

Čovek je onakav kakav mu je Bog. I neprijatelji krsta Hristova imaju svog Boga. Bog im je — trbuh![1] Ni odvratnijeg božanstva, ni bezumnijeg idolopoklonstva. „Trbuh — Bog“. To znači: slasti i strasti i pogan — proglašeni za božanstvo. Nije li to poslednje i završno izopačenje ljudskog bića? poslednje dno na koje čovek može pasti? najsvirepije ludilo koje može prirodu ljudsku spopasti? Jer ništa poganije od toga ljudi nisu mogli izabrati za Boga. Ta manje je ludilo obožavati kamen, drvo, pticu, mačku, i ma koju životinju, negoli svoj trbuh. Sve na trbuh svoditi: i dušu, i savest, i misao, i osećanje; trbuhom misliti, trbuhom umovati, trbuhom čovekovati, radi trbuha živeti, u trbuhu gledati sve, trbuh proglasiti za Boga, — e ima li što luđe od toga? Trbuh — Bog! Zaista za plakanje i ridanje …

Neprijateljima krsta Hristova je „slava u sramu njihovu“.[2] U trbuhu videti Boga, — zar to nije najveća sramota za bogoliku prirodu ljudsku? Slava je čoveka spasti se Hristom od greha, od njegovog smrada, od njegovih prljavština, i steći besmrtnost i život Večni. Α neprijatelji krsta Hristova neprijatelji su te prave slave čovekove, a prijatelji njegovog srama: greha i svih zala. Jer u njima uživaju, njih slave. Slava im je u sramu tom zlosmradnom. Greh je sram za ljudsku prirodu; i smrt je sram; i đavo je sram. Odbacujući krst, ljudi odbacuju jedino sredstvo kojim se sram skida sa prirode ljudske, i čovek obasipa božanskom slavom, i živi u toj slavi. Sram smatraju za slavu, — toliko je izopačena i posuvraćena logika, i duša, i um, i srce u neprijatelja krsta Hristova. Sve što je neprirodno i nenormalno, za njih je postalo i prirodno i normalno. No sve njihove izopačenosti i nenormalnosti izviru iz njihove osnovne nenormalnosti: iz toga što trbuh smatraju za Boga. Živeći u slastoljublju i greholjublju njihovo biće u toku vremena provri sramotama, i mi imamo pred sobom ljude „koji se pene svojim sramotama“.[3] I hvale se njima: vide u sramu — slavu, u grehu — sjaj, u paklu — raj.

 


NAPOMENE:

[1] tamo.

[2] Flb. 3, 19.

[3] Jud. 13.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *