NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Krst – stožer svega evanđelskog

 

Nasuprot životu u Hristu stoji život bez Hrista i van Hrista. Njime žive protivnici Hrista, „neprijatelji krsta Hristova“.[1] Zar ih ima; zar ih može biti? Ta krst Hristov je spasenje svetu od smrti, od greha, od đavola, od pakla. Krst — „sila Božija“ i slava Božija, stoga i sila ljudska i slava ljudska. Krst Hristov je stožer novoga života, večnoga života na zemlji: stožer Apostolstva, stožer Mučeništva, stožer Ispovedništva, stožer Podvižništva, stožer Svetiteljstva; rečju: stožer svega evanđelskog: i vere, i nade, i ljubavi, i molitve, i posta, i krotosti, i trpljenja, i smirenosti, i bestrašća, i oboženja, i obogočovečenja. Da, „sila Božija“ kojom ljudi savlađuju sve smrti, sve grehe, sva zla. I biti protiv krsta? To je zaista dostojno plača. Zato sveti apostol plačući govori ο neprijateljima krsta Hristova.[2] Α neprijatelji krsta Hristova su neprijatelji najpre sebi, pa drugima, jer ubijaju sebe ne jednom smrću već stotinama, i survavaju sebe ne u jedan pakao već u hiljade. Očigledno, oni su neprijatelji svoje besmrtnosti, svoga raja, svoga spasenja, svoga božanskog naznačenja. Α time — neprijatelji i spasenja bližnjih, i besmrtnosti bližnjih, jer ih mogu sablazniti, i sa puta spasenja skrenuti, i u ponor smrti duhovne gurnuti.

Svesno ili nesvesno, neprijatelji krsta Hristova su učesnici đavola. Jer je on glavni neprijatelj krsta Hristova; on i navodi ljude na to neprijateljstvo. I kroz to ih porobljuje sebi. I tako ih drži u ropstvu smrti i greha i zla. On, „čovekoubica od iskoni“,[3] kroz neprijatelje krsta Hristova vrši svoj iskonski posao: gresima ubija čoveka za čovekom. Samo ne može hrišćane koji se krstom Hristovim brane od njega, pobeđuju ga u svima borbama, i tako spasavaju sebe od svakoga greha, od svakoga zla, od svakoga iskušenja.

Antiohijski Zlatousti evanđelist blagovesti: Ništa nije tako neprilično i tuđe hrišćaninu kao tražiti sebi odmor i počinak; ništa nije tuđe tako njegovom pozivu i vojevanju kao biti silno privezan za ovaj život. Tvoj Gospod bi raspet, a ti tražiš odmora? Tvoj Gospod bi prikovan, a ti se predaješ zadovoljstvima? Je li to delo plemenitog vojnika? Stoga sveti Pavle i veli: „Mnogi hode, za koje vam mnogo puta govorih, a sad i plačući govorim: neprijatelji krsta Hristova“. — Sveti apostol govori ovo, jer je bilo ljudi koji su se licemerno držali hrišćanstva, a živeli su u dokolici i zadovoljstvima, što je protivno krstu. Jer krst sačinjava prinadležnost duše koja je stupila u borbu, gotova je na smrt, i nikakav odmor ne traži sebi; a oni žive upravo suprotno tome. Stoga, premda sebe nazivaju hrišćanima, ipak su neprijatelji krsta: jer kada bi voleli krst, oni bi se trudili da žive životom Raspetoga. Ne bi li raspet Gospod tvoj? Ako se na isti način ne možeš raspeti, ti ga podražavaj na drugi način: raspinji sebe, ne da bi uništio sebe (ne dao Bog! jer to je bezbožno), nego po reči Pavla: razape se meni svet, i ja svetu.[4] Ako voliš Gospoda svog, onda umri Njegovom smrću: poznaj kako je ogromna sila krsta, kolika je dobra on učinio, koliko čini, i kakvo je on osiguranje života. Krstom se izvršuje sve i sva: krštenje — krstom, rukopoloženje — krstom; i uopšte ma gde bili: na putu, ili kod kuće, ili na kom drugom mestu, krst je veliko blago, spasonosno oružje, nesavladljiv štit protiv đavola. Tako dakle, kada ratuješ protiv đavola, ti već nosiš krst, ne prosto čineći krsni znak, nego pretrpljujući krsna stradanja. Hristos obično stradanja naziva krstom, kao kad kaže: Koji ne uzme krst svoj i za mnom ide[5] Mt. 10, 24), tojesg koji nije gotov na smrt. Α ljudi niski, koji vole život i telo, neprijatelji su krsta; ta i svaki koji voli uživanja i zemaljsko spokojstvo — neprijatelj je krsta.[6]

Šta očekuje neprijatelje krsta? Njima je „kraj — pogibao“.[7] Jer odbacujući krst Hristov, oni odbacuju jedino oružje kojim mogu pobediti greh, smrt i đavola, i tako spasti dušu svoju od pogibije u grehu i večnoj smrti. Đavo ubija ljude grehom. Jer je greh smrt duše. Sve smrti, koliko ih ima, ulaze u ljude kroz greh. Neprijatelji krsta Hristova u stvari su prijatelji svoje pogibije, jer svim silama rade za svoju propast. Bezumlje? Da, jer je to najbezumnije samoubistvo. Svako je samoubistvo bezumno; ovo je najbezumnije. Neprijateljstvo krstu, to je već samoubistvo, kome po bezumlju nema ravna.

 


NAPOMENE:

[1] Flb. 3, 18.

[2] tamo.

[3] Jn. 8, 44.

[4] Gl. 6, 14.

[5] Mt. 10, 24.

[6] Sveti Zlatoust, tamo, Homil, XIII, 1; col. 275—277.

[7] Flb. 3, 19.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *