NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Sveti Zlatoust – čovek iznad Višnjih Sila

 

Vidiš li, pita sveti Zlatoust, šta je Bog učinio? Vaskrsao je Hrista, — zar je to malo? Ali, pogledaj dalje: posadio Ga je s desne strane Sebi. Kakva reč to može izraziti? Onoga koji je od zemlje, onoga koji je bezglasniji od riba, onoga koji je bio igračka demona, — odjednom je podigao na visinu. Zaista je neizmerna veličina moći Njegove. Obrati pažnju kuda ga je podigao. Postavio ga je na nebesima iznad svake stvorene prirode, iznad svakog Poglavarstva i Vlasti. Stoga je zaista potreban Duh, potreban prosvećen um, da bismo Ga poznali; zaista je potrebno otkrivenje. Zamisli, koliko je rastojanje izmeću čovečanske i božanske prirode! Međutim On je čovečansku prirodu od njene ništavnosti uzdigao u dostojanstvo Božanske. Za ovo je potrebno preći ne jedan, ne dva, ne tri stepena. Zato je i apostol ne prosto rekao: gore — aνω, nego: iznad — υπεράνω. A iznad Višnjih Sila je jedino Bog. I na takvu visinu On je uzdigao čoveka, od najnižeg uniženja na najviši stepen Vlasti, iza koje ne postoji neko više Dostojanstvo. Sve to apostol govori o Vaskrslome iz mrtvih, što i jeste dostojno udivljenja; no ni u kom slučaju on to ne govori o Bogu Logosu. Jer što su komarci prema ljudima, to je sva tvorevina prema Bogu. I šta ja govorim: komarci? Ta kada su svi ljudi pred Bogom kao kaplja i kao prašina (Is. 40, 15), onda Nevidljive Sile možeš smatrati kao komarce. Dakle, apostol ne govori o Bogu Logosu, nego o Onome koji je od nas — περί τοU εξ ήμων. To u stvari jeste veliko i čudesno, što Ga je uzdigao iz zemaljske preispodnje. Kada su svi narodi pred Bogom kao kaplja, onda jedan čovek koliki li je delić kaplje! Međutim Bog Njega uzdiže iznad svega ne samo u ovome svetu nego i na onome, i sve pokori pod noge Njegove … O, zaista divna i zapanjujuća dela! Time što Bog Logos postade čovek, čoveku sva sazdana sila postade robinja. No možda postoji neko koji je iznad Njega, koji iako nema podčinjene, ipak poseduje veće dostojanstvo? Ovde se ni to ne može pretpostaviti, jer apostol tvrdi: sve pokori pod noge Njegove. I to pokori ne prosto, nego pokori do potpune podčinjenosti, tako da veće podčinjenosti ne može biti. Zato je apostol i rekao: „pod noge Njegove, i Njega dade za glavu Crkvi nad svim“[1]. Gle, i Crkvu koliko je uzvisio! Kao nekom dizalicom podigavši je, On je uzdigao na veliku visinu, i posadio je na istom prestolu: jer gde je glava, tamo je i telo; nema nikakvog prekida između glave i tela, jer kada bi se veza između glave i tela prekinula, onda ne bi bilo ni tela ni glave. Apostol veli: nad svim — ύπερ πάντα. Šta znači nad svim? Znači, ili da je Hristos iznad svega vidljivog i umom zamislivog, ili da je od svih dobročinstava, učinjenih nam Njime, najveće to što je Bog Sina Svog učinio glavom Crkve, ne ostavivši pritom nikog višeg: ni anđela, ni arhanđela, niti ikog drugog. Bog nas je počastvovao ne samo tim preimućstvom što je čoveka Hrista uzveo gore, nego još i time što je pripremio da sav rod ljudski uopšte grede za Njim, drži se Njega, sleduje Njemu. „Koja je telo Njegovo“,[2]. Da ti, čuvši reč „glavu“, ne bi tu reč shvatio samo u smislu vlasti nego i u bukvalnom smislu, i da Hrista ne bi smatrao samo kao načelnika nego Ga gledao kao stvarnu glavu tela, apostol dodaje: „punoća Onoga koji sve ispunjava u svemu“[3]. Šta to znači?

 


NAPOMENE:

[1] Ef. 1, 22.

[2] Ef. 1, 23.

[3] tamo.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *