Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Jedini smisao ljudskog bića

Kao jedini istiniti Bog i Γοspod, Bogočovek Hristos predstavlja jedini istiniti smisao ljudskog bića i postojanja. Zato sveti apostol ostavlja sve: i svoju dotadanju dušu, i svoju dotadanju savest, i svoje dotadanje srce, i svoju dotadanju istinu, i svoju dotadanju pravdu. Ostavlja i porodicu, i otadžbinu, i narod, i veru, i filosofiju, i nauku. I još ovo: ostavlja i zemlju, i nebo, i nebesa nad nebesima, i sve što je u njima i na njima. Jer je sve to beskrajno malo, da bi moglo biti smisao i cilj čovekova bića i života. Sve to apostol s radošću ostavlja radi Gospoda Hrista, jer je u Njemu našao nešto nesravnjeno veće i dragocenije od svega toga. Šta? Sva savršenstva i blaga istinitoga Boga. Α ona mogu postati, i postaju ljudska, zato što je sam istiniti Bog postao čovek i Sebe Bogočoveka pretvorio u najmilije čudo Božje: Crkvu. Da bi ljudi, postajući sutelesnici Bogočovečanskog tela Hristovog — Crkve, mogli u njoj, pomoću svetih bogočovečanskih tajni i svetih bogočovečanskih vrlina, uzrastati sebe „u čoveka savršena, u meru rasta visine Hristove“, i tako postizavati božanski cilj svoga ljudskog bića: spasenje = oboženje = ohristovljenje = obogočovečenje = ocrkvenjenje = otrojičenje[1].

NAPOMENE:

[1] Sr Ef 3, 6; 4, 13; Kol. 2, 19; 1, 10—11.