Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Једини смисао људског бића

 

Као једини истинити Бог и Γοспод, Богочовек Христос представља једини истинити смисао људског бића и постојања. Зато свети апостол оставља све: и своју дотадању душу, и своју дотадању савест, и своје дотадањe срце, и своју дотадању истину, и своју дотадању правду. Оставља и породицу, и отаџбину, и народ, и веру, и философију, и науку. И још ово: оставља и земљу, и небо, и небеса над небесима, и све што је у њима и на њима. Јер је све то бескрајно мало, да би могло бити смисао и циљ човекова бића и живота. Све то апостол с радошћу оставља ради Господа Христа, јер је у Њему нашао нешто несравњено веће и драгоценије од свега тога. Шта? Сва савршенства и блага истинитога Бога. Α она могу постати, и постају људска, зато што је сам истинити Бог постао човек и Себе Богочовека претворио у најмилије чудо Божје: Цркву. Да би људи, постајући сутелесници Богочовечанског тела Христовог — Цркве, могли у њој, помоћу светих богочовечанских тајни и светих богочовечанских врлина, узрастати себе „у човека савршена, у меру раста висине Христове”, и тако постизавати божански циљ свога људског бића: спасење = обожење = охристовљење = обогочовечење = оцрквењење = отројичење[1].

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Ср Еф 3, 6; 4, 13; Кол. 2, 19; 1, 10—11.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома