NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Evanđelsko učenje o vrednostima

 

Potrebna je sveopšta provera, da bi se utvrdila istinitost evanđelskog učenja ο vrednostima. Šta je za mene, za tebe, za svako ljudsko biće najveća vrednost u svetu, šta — „dobitak“? To pronaći, i uporediti sa onim što Bogočovek Hristos Sobom predstavlja, donosi i predlaže svakom ljudskom biću. Učini li to čak i nepoštedno kritički, ali samo nepristrasno, čovek mora doći do pavlovskog zaključka i ubeđenja: njegova najveća vrednost, njegov „dobitak“, u poređenju sa Hristom Gospodom, zaista je bezvrednost, zaista šteta. Do takvog su zaključka i ubeđenja došli svi pravi mučenici ljudske misli, svi pravi istraživači neprolaznog smisla ljudskom biću, životu i svetu: Svetitelji Božji. Α to su jedini pravi ljudi, jer su savladali u sebi sve grehe, sve smrti, sve đavole, ispunivši sebe Bogom i Gospodom Hristom, Njegovim božanskim svetinjama i svetim silama. Oni su najrečitija potvrda i najubedljivije svedočanstvo ο istinitosti pavlovske vere, pavlovske filosofije vrednosti, pavlovske aksiologije.

No evo Pavlovog groma vere i groma Istine: „Štaviše, sve držim za štetu prema prevažnome poznanju Hrista Isusa, Gospoda moga, radi koga sve ostavih i smatram sve za trice — σχύβαλα (= pomije, đubre, balega, izmet), samo da Hrista dobijem, i da se nađem u Njemu“[1]; „Sve“, ne samo „ono što mi beše dobitak“; „sve“ — ne samo na zemlji, nego i na nebu: sva bića, od prvog do poslednjeg, i sve svetove, od prvog do poslednjeg. Nema ništa ni u jednome od postojećih svetova što bi se moglo izdvojiti, i reći: evo, ovo bi moglo da se uporedi sa Hristom, da zameni Hrista, da zauzme mesto Hristovo u svetu, u čoveku, među ljudima. Prema Njemu — sve je šteta, vaistinu šteta. Eto, vaše dobro, ono što smatrate za dobro, uporedite sa Hristovim dobrom, pa ako nije kao Njegovo, nema sumnje štetno je i po vas, i po svet oko vas. Ili, vaša istina, radi koje živite i umirete; uporedite je sa Hristovom istinom , nije li poreklom od nje, ne liči li na nju, — od štete je i za vas, i za svet oko vas. Ili, vaša ljubav, ako nije od iste božanske građe od koje i Hristova, ubiće i vas i one koje ljubite. Ili, vaš život i — Njegov: nije li vaš život u stvari postepeno umiranje, koje vas predaje smrti koju vi niste u stanju da pobedite? i zar onda život vaš nije šteta po vas, i beskrajna besmislica, i muka, i pakao?

Poznati Hrista, istinski saznati šta je On, i ko je On, šta donosi čoveku i rodu ljudskom, — to je znanje koje čovek s radošću pretvara u sveznanje. I u njemu vidi sve. Naročito kada ga uporedi sa svakim drugim ljudskim znanjem ο ma kome i ο ma čemu. Iskustvo svetih ljudi svedoči: pravo hristopoznanje u stvari predstavlja sveznanje. Jer kada čovek pozna Hrista kako treba, on sazna sve što mu treba, i za ovaj svet, i za život u ovome svetu, ali i za onaj svet, i za večni život u onome svetu. Α takvo poznanje ko još može dati ljudima: ko od bogova, ko od ljudi, ko od heroja, ko od genija? Niko, niko, niko. Samo poznanje Hrista daje čoveku jedino istinsko poznanje ο Bogu, ο svetu, ο čoveku, ο životu, ο smrti, ο zlu, ο đavolu, ο grehu, ο istini, ο pravdi, ο ljubavi, ο velikom i malom, ο glavnom i sporednom, ο večnom i privremenom. Zato sveti prvovrhovni apostol sa toliko ushićene ljubavi i plamene revnosti naziva Hrista Gospodom svojim. I zaista, niko nije dostojan da bude Gospod čoveku sem Bogočoveka. To oseća svaki ko se istinski mučio problemom čoveka. Ne Boga, nego čoveka. Jer ga problem čoveka mora odvesti Bogu, jedinom istinitom Bogu i Gospodu: Bogočoveku Hristu Isusu.

 


NAPOMENE:

[1] Flb. 3, 8—9.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *