NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Jedina Svevrednost roda ljudskog

 

U ovom svetu zemaljskom, u kome trostruki uragan greha, smrti i đavola, neprestano pustoši naše čovečanske svetove, čime se mi, roblje smrti, roblje greha, roblje đavola, možemo opravdano hvaliti? Jedino i samo: Bogočovekom Gospodom Isusom Hristom — jedinstvenim pod nebom Spasiteljem od tog svepustošnog uragana[1]. Da, da, da: „mi se hvalimo Hristom Isusom“[2], Gospodom našim, jer nam je od Njega i zbog Njega — sve: i Duh Sveti i spasenje, i vaskrsenje i oboženje, i ohristovljenje i obogočovečenje i svi bezbrojni darovi koje je svebogati Bog dobrote i čovekoljublja mogao da daruje rodu ljudskom. Hvalimo se Njime, jer nas je On ne samo spasao od greha, smrti i đavola, nego nam je i život večni podario, i sva večna božanska blaga. Hvalimo se Njime, jer nam je božanski savršeno i čovečanski pristupačno rešio sva pitanja života i sveta, koja od iskoni muče duh ljudski. Hvalimo se Njime — „i ne uzdamo se u telo“[3]. Ta kako se uzdati u telo, kad je Bog tu, pored nas, u našem čovečanskom svetu? Uzdati se u telo koje se kao suvi pesak nezadrživo osipa u more smrti! Ta, mi se ne uzdamo ni u duh ljudski, ni u sunce, ni u vasionu, niti u išta stvoreno i sazdano, pošto je s nama On sam Bog i Tvorac, Spasitelj i Iskupitelj: čudesni Gospod naš Isus Hristos.

I najsavršenija vera staroga sveta nije mogla dati spasenje svetu od greha, smrti i đavola. Ona je samo vodila ka Spasitelju i spasenju[4], dovela ga do krštenja pokajanja i predala ga Spasitelju koji spasava krštenjem spasenja u Duhu Svetom[5]. Sva pravednost koja se mogla njome steći, eno je u Savlu: „po pravdi zakonskoj“ on je „bez mane“[6] To je najveći „dobitak“ za starozavetnog čoveka. Ali kad se Savle sreo sa vaskrslim Hristom, i poznao Hrista, dobitak se odmah izvrnuo u štetu. Najrevnosniji gonitelj Crkve Hristove pretvorio se u najrevnosnijeg apostola njenog čim je dušom progledao i svu istinu svetova ugledao: Bogočoveka Hrista, Spasitelja i Iskupitelja. I tada je prestao „uzdati se u telo“, u čoveka i čovečje, i sav se predao Bogu i Bogočovečjem. Bogočovek je postao jedina hvala njegova: „hvalimo se Hristom Isusom“[7], jer samo On daje spasenje. Α čovek, a ljudi, a sve što je ljudsko, nije li plen smrti, i greha i đavola? Kakva je to pamet „uzdati se u telo“, u ono što te gura i survava u smrt, u carstvo zla i muka? Ništa što je „po telu“ ne spasava, zato ništa ljudsko i ne zaslužuje da u životu ljudskom zauzme mesto Boga istinoga. Telo bez duha, mrtvo je. To je očigledan zakon ljudskog života. Ali isto tako, i duh ljudski bez Duha Božjeg — mrtav je. To je takođe očigledan zakon ljudskog bića. Jep nijedan čovek ne može duhom svojim spasti sebe od smrti, greha i đavola. Ne sjedini li se sa Duhom Božjim u Hristu, duh ljudski ostaje zanavek bespomoćni rob smrti, greha i đavola. Otuda samo Bog može spasti čoveka. I to Bog koji se tako prisno i sveukupno sjedinio sa čovekom, da je sav postao čovek. Α to je Bogočovek. Zato je On jedini Spasitelj ljudskog bića u svima svetovima. Najiskreniji i najubedljiviji svedok: apostol Pavle, čovek „pο pravdi zakonskoj — bez mane“. Pa kako pri svem tom beznadežno bespomoćan! Ne pomažu tu ni duh ljudski, ni telo ljudsko, ni sav rod ljudski. Bez Spasitelja Hrista, ta i duh ljudski i telo ljudsko nisu drugo do dva mrtva krila na lešu ljudskoga bića. To je svim bićem osetio Savle čim je poznao vaskrsloga Hrista Gospoda i silu Njegovu, i sav se obreo u Bogočovečanskom telu Njegovom — Crkvi, i neustrašivo objavio svima bićima u svima svetovima: Hristos je sve i sva, a sve drugo — suva šteta i ogromno ništa[8].

Evo potresne ispovesti vaskrslog iz svih smrti apostola Pavla: „Što mi beše dobitak, to Hrista radi primih za štetu“[9]. Šteta je čak i ono što sačinjava izuzetno preimućstvo u veri izabranog naroda: sva pravda i pravednost zakonska. Α kada je najveća vrednost dohrišćanskoga sveta, upoređena sa Hristom, šteta, šta li su druge vrednosti: religijske, filosofske, kulturne? Sve one, od prve do poslednje, ma kolike dobitke predstavljale za ljude, postaju šteta, čim se uporede sa jedinom svevrednošću svih svetova: Gospodom Hristom. Toliko je Bogočovek Hristos iznad svih ljudskih vrednosti, da zaista predstavlja jedinu božansku i čovečansku svevrednost u svima svetovima. Šta su svi takozvani bogovi, koliko ih god ima u panteonu ljudske istorije, prema čudesnom Bogočoveku? Vaistinu samo — šteta. Α heroji sveta, i geniji sveta? Opet — šteta. Tako i svi filosofi, i svi naučnici, i svi reformatori, i svi ljudi veliki i mali, posebno i skupa, svi do jednoga, bez Hrista nisu drugo do šteta, šteta, šteta i za sebe i za svet oko sebe. Jer ne mogu da dadu čoveku ono što je najvažnije za njega u svetu: da ga spasu od smrti, greha, đavola, pakla. Α svojom izvikanom veličinom mnogi ljudi, ili sami hoće ili im drugi podmeću, da zauzmu mesto jedinog istinitog Boga u svima svetovima: Gospoda Hrista — Bogočoveka. Zar to nije najubitačnija šteta za ljude koji im sleduju, i zbog njih i radi njih — ili neće Hrista, ili Ga ne priznaju, ili Ga ne traže, ili Ga gone? Da je tako, može se svaki uveritgi lako: neka proba da bez Hrista istinski reši problem svoga ljudskog bića, da mu pronađe pravi, neprolazni smisao; drugim rečima: neka proba da bez Hrista oslobodi sebe od smrti, od greha, od zla, od đavola, i to oslobodi istinski i potpuno. Nema sumnje, uspeti neće. Zato je i objašnjivo i opravdano ovako dinamitski eksplozivno i besprimerno smelo tvrđenje svetog apostola Pavla, po kome je Hristos sve i sva, a sve ostalo prema Njemu —suva šteta.

 


NAPOMENE:

[1] Cp. D. A. 4, 11—12.

[2] Flb, 3, 3; cp. Pm. 8, 32; 1 Kop. 1, 5.

[3] Flb. 3, 3.

[4] Sr. Gal. 3, 24.

[5] Sr. Mt. 3, 11

[6] Flb. 3, 6

[7] Flb. 3, 3.

[8] Sr. Flb. 3, 4—6

[9] Flb. 3, 7.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *