NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Radi čega je sazdano telo?

 

Beskrajna je tajanstvenost i potencijalna svetost tela čovečijeg: stvoreno od Svete Trojice, radi Svete Trojice. Zato Drugo Lice Presvete Trojice, Bog Logos i uzima u Svoju večnu Ipostas telo čovečije na svu večnost. I u njemu urizničuje najveće i najglavnije tajne i svetinje Božanske: tajnu Crkve, tajnu čoveka, tajnu sveta. Sav put tela Hristovog pokazuje i dokazuje ovu blagovesnu činjenicu: telo naše ljudsko sazdano je radi toga da ide putem presvetog vaskrslog i vaznesenog tela Hristovog. Tu nebesku božansku istinu objavljuje bogomudri apostol blagovesteći o ljudskom telu: „Telo je za Gospoda, i Gospod za telo. A Bog i Gospoda podiže, i nas će podići silom svojom. Ne znate li da su tela vaša udi Hristovi? A ko se Gospoda drži, jedan je duh s Gospodom. Ili ne znate da su tela vaša hram Svetoga Duha, koji živi u vama, koga imate od Boga, i vi niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telima svojim i u dušama svojim, što je Božije“[1]

Telo radi čega je dato čoveku? Dato mu je da bude sveti hram Božji, u kome bogolika duša danonoćno služi Bogu živom i istinitom. „Telo je za Gospoda, i Gospod za telo“. Eto božanskog naznačenja telu. I ako izgleda prolazno, jer ga je greh porazio smrću i učinio smrtnim, ono je bilo sazdano Bogom za besmrtnost, za večnost, za božanske blagovesti i radosti: „za Gospoda“. Da je telo čovečije zaista sazdano „za Gospoda“, najbolje i najubedljivije pokazuje to što je sam Gospod uzeo na Sebe telo, „postao telo“[2], živeo u telu, vaskrsao sa telom, uzneo se u telu, i zanavek ostao u telu sedeći s desne strane Boga Oca, iznad svih nebesa. Tako je čudesni Gospod Isus, Bog u telu, objavio večno evanđelje Božje ο telu, i nepobitno posvedočio da je telo „za Gospoda“, da je božanska namena njegova da bude hram Božji. I zaista, čovek je stvoren sa telom da bi ga bogočežnjivim životom postepeno ispunio Gospodom i načinio ga besmrtnim hramom Gospodnjim. Ono je tu, u zemaljskom svetu, da se vascelo ispuni Gospodom, Njegovim svetim božanskim silama, Njegovim Božanstvom, kao što je i telo Gospoda Isusa bilo ispunjeno svom punoćom Božanstva. Stoga je i poziv hrišćana da večno evanđelje Božje ο telu ostvare: da telo svoje ispune Gospodom Hristom, Njegovim vascelim Božanstvom, svom punoćom Božanstva[3]. Hrišćanin je dužan da danonoćno govori sebi: telo je moje „za Gospoda“, i nizašta drugo. Ono treba da bude u svemu i po svemu dostojno Gospoda: čisto od svake prljavštine greha i strasti.

„Telo je za Gospoda“, — to je prva polovina Spasovog večnog evanđelja ο telu; a druga je: „i Gospod je za telo“. U tome je celokupna bogočovečanska blagovest, celokupna evanđelska antropologija. Postavši telo, i ostavši zanavek u telu, Gospod Hristos je najubedljivije pokazao da je zaista i Gospod za telo“. Ni u kom slučaju telo nije nešto što Gospod omalovažava, nipodaštava, odbacuje. Naprotiv, On Sobom tako osvećuje, obožuje, obesmrćuje telo, da ono postaje, i večito ostaje, sastavni deo Njegove Bogočovečanske Ličnosti. Veće časti i vlasti telo ljudsko nije doživelo ni od koga, niti može doživeti. Kao što je „Gospod za telo“, tako je i sveto Evanđelje „za telo“, tako je i sveta Crkva Njegova „za telo“. To je razlog, božanski, bogočovečanski razlog što i sveta Crkva Njegova nije drugo nego Bogočovečansko telo Njegovo. Nema sumnje, Celo Evanđelje Spasiteljevo je u ovome: telo je za Gospoda, i Gospod za telo. Tako znamo večnu tajnu čovekova bića: Gospod Hristos je Spasitelj celoga čoveka, ne samo duše njegove nego i tela. Stoga telo hrišćaninovo treba da je sveti hram, u kome živi sveta duša u ovome svetu; i u kome će večito živeti posle sveopšteg vaskrsenja mrtvih. Tela hrišćana postala su svetim krštenjem, svetim pričešćem, eanđelskim životom njihovim sastavni delovi Bogočovečanskog tela Hristovog. Ona, i nisu više njihova nego Njegova. Sve što se desilo sa svetim telom Njegovim ima se desiti i s njima.

Stoga sveti apostol blagovesti: „A Bog i Gospoda podiže, i nas će podići silom svojom. Ne znate li da su tela vaša udi Hristovi?“[4] Svemoćnom silom Svojom Bog će po dići iz mrtvih tela naša radi večnoga života, kao što je podigao i telo Gospoda Hrista. Jer su tela naša — „udi Hristovi“, udi Bogočovečanskog tela Njegovog, i žive Njime, od Njega i u Njemu. I sve što je Njegovo doživljuju kao svoje. U samoj stvari, mi i nismo svoji već Njegovi. Svoj večni život mi počinjemo Njime još ovde na zemlji: sve bogočovečanske svete i životodavne sile Njegove neprestano struje kroz nas kao kroz sastavne delove jednog i nedeljivog Bogočovečanskog tela Njegovog. Kao „udi Hristovi“ mi živimo Njegovim božanskim životom, Njegovom Božanskom Istinom, i Ljubavlju, i Pravdom, i Dobrotom, i svima ostalim božanskim svetinjama i silama Njegovim. Kada su tela naša „udi Hristovi“, onda nam valja biti svetima kao što je On sam svet, i čistima kao što je On sam čist[5]. Zato se i molimo na svetoj liturgiji Svetog Vasilija za oglašene: „Načini ih udima časnim svete Crkve Tvoje“.

Cpasenje je u neprekidnom blagodatnovrlinskom doživljavanju Spasitelja. Α mi doživljujemo Spasitelja svetim tajnama i svetim vrlinama. Najpre svetom tajnom krštenja. Njoj predhodi vera. Vera i jeste prva bogočežnjiva sila koja svega čoveka povuče ka Gospodu, privodi ga Njemu, priljubljuje uz Njega, odvojivši ga predhodno od svih lažnih bogova i varljivih vrednosti ovoga sveta. Verom se čovek odlepljuje od svega prolaznoga, nesvetoga, grehovnoga, smrtnoga, đavolskoga, a prilepljuje se uz Gospoda svečistog, svesvetog, bezgrešnog, besmrtnog, večnog. I tako se drži Gospoda pomoću svetih tajni i evanđelskih podviga molitve, ljubavi, posta, smernosti, krotosti, trpljenja, i ostalih. Zar molitva ne uznosi duh čovekov Gospodu i ne priljubljuje uz Njega? Α ljubav? Zar se pomoću nje hrišćanin ne priljubljuje uz Gospoda svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom mišlju svojom, svom snagom svojom? Pa nadom, zar ne uzleće sav k Njemu, i ostaje priljubljen uz Njega? Pa trpljenjem, zar se toliko ne priljubi uz Njega, ca se oseća saraspet s Njim? Α sveto Pričešće, zar svega čoveka ne ispuni Gospodom, sjedinivši ga potpuno s Njim, te je uistini „jedan duh s Gospodom“[6] i jedno telo? Da, sve to nesumnjivo privodi Gospodu, saovaploćuje Gospodu, sjedinjuje s Gospodom. Drugim rečima: sve nas to ucrkvljuje i ocrkvljuje, čini sastavnim delovima Bogočovečanskog tela Gospodnjeg, Crkve. Mi smo „jedan duh s Gospodom“, ako smo „udi Hristovi“, i kao takvi živimo u Bogočovečanskom telu Njegovom, Crkvi: njenim životom, njenom blagodaću, njenim Duhom, njenom dušom.

Greh je jedina sila koja odvaja od Gospoda; toliko odvaja da čoveka sa đavolom spaja, i pretvara ga u duhovno čedo njegovo[7]. Α božansko Evanđelje Spasovo je opet jedina sila koja Gospodu vodi i privodi, i sa Gospodom sjedinjuje i spaja. Iz svega evanđelskog zrači sila koja odvodi izvoru svome: Gospodu Isusu. Zato On i objavi besmrtnu blagovest: Reči moje duh su i život su[8]. Ispunjujući zapovesti Gospodnje, čovek se ispunjuje duhom Njegovim, i zaista „postaje jedan duh s Gospodom“. I tako, on živi u Gospodu i Gospod u njemu. Bog Logos je postao čovek, potpuno se i nerazlučno i večno sjedinio sa ljudskom prirodom, da bi nam pokazao da je to jedini pravi put, jedini istinski cilj, jedini prirodnonadprirodan način postojanja ljudske prirode uopšte, prirode razgranate u sva l,udska bića svih vremena. Odvojiš ljude od Satane; odreći se Satane i svih dela njegovih, a poći za Gospodom Hristom i sjediniti se s Njim, — eto to je smisao i cilj Bogočovekovog dolaska u svet i Njegovog celokupnog domostroja spasenja: Crkve. To se najpre doživljuje u svetoj tajni krštenja, a zatim razrađuje i ostvaruje kroz ceo život pomoću ostalih svetih tajni i svih svetih evanđelskih vrlina. Svaka strast, svaki greh remeti to jedinstvo s Gospodom. Oda li se hrišćanin strastima, već se odvojio od Gospoda, i vratio Satani pomoću dela njegovih. Α dela Satane, šta su? Gresi. Svaki greh je delo Satane. I svi oni imaju jedan isti cilj: odvojiti čoveka od Gospoda, i vratiti ga Satani. I svi gresi neumorno rade na tome, kako oni najveći tako i oni najmanji, i svi ostali izmeću njih. Takav greh koji čoveka odvaja od Gospoda i baca pravo u naručje Satani jeste na prvom mestu blud. Stoga sveti apostol naređuje:

„Bežite od bluda! Svaki greh koji čovek čini, osim tela je; a koji bludniči, greši svome telu“.[9] Obično se svaki greh začinje u duši, i ako ga podržavamo, razvija se u njoj tako, da se, ili prelije u telo, ili sav ostane u duši. Na primer: gordost, samoljublje, zavist, zlopamćenje, mržnja, mogu potpuno ostati u duši i ne projaviti se posredstvom tela. Α blud — opogani celo telo i dušu. Poglavito telo, jer je po ggreimućstvu greh tela. Čovek bludnik „greši svome telu“. Kako to? Tako što je i telo po prirodi svojoj bogozdano, sveto, nosilac bogolike duše, sveti hram njen. „Greši svome telu“, jer je i „telo za Gospoda“[10], ne za blud, ne za greh, ne za đavola. Ono je zato čoveku dato da se Gospod ovaploti u njemu, a ne da ga greh obesvećuje, prlja, osmrćuje, ođavoljuje. Unoseći greh u svoje telo, čovek greši svome telu, kao što greši i svojoj duši. Svakim svojim grehom on ogreši dušu, ogreši i telo. Zbog jedinstva svoje ličnosti čovek svakim svojim grehom „greši svome telu“, greši svojoj duši, greši svojoj savesti, greši svome umu, greši celokupnom biću svomς vasceloj prirodi svojoj. To naročito biva kroz greh bluda. Jer ništa što je u čoveku, i što sačinjava čoveka, nije za greh, pa ni telo. Sve je to sazdano Bogom i dato čoveku da ga čuva u božanskoj svetosti i čistoti, i usavršava. Tako je telo bilo sazdano da bude hram bogolike duše, njen verni saradnik i besmrtni saputnik, da bi se i jedno i drugo ispunilo Bogom, i živelo Njime večito. To nam pokazuje i sam Gospod Hristos, kao Bog Logos postavši telo. Njegovo presveto telo, nije li savršeni hram Božanstva? I sav Njegov bogočovečanski domostroj spasenja sveta svodi se na to, da se sav čovek, i duša njegova i telo, ispune Bogom, obuku u Gospoda Hrista, postanu hram Božji, u kome kroz svete tajne i svete vrline živi Trisveto Božanstvo: Otac, Sin i Sveti Duh, Trojica jednosušna i nerazdeljiva. Stoga sveti apostol i blagovesti:

„Ili ne znate da su tela vaša hram Svetoga Duha koji živi u vama, koga imate od Boga, i niste svoji — και. ούκ εoτεεαυτών“[11]. Odlika je hrišćana od nehrišćana: tela su im hram Svetoga Duha. Α Duh Sveti se sjedinio sa njihovom dušom. I postao kao duša njihova. Tako, sav život hrišćana nije drugo do život u Duhu Svetom i Duhom Svetim: neprekidno služenje, neprekidno bogosluženje Duhu Svetom svim srcem, svom dušom, svim umom, svim bićem. Duh Sveti živi u njima na taj način što učestvuje u celokupnom životu njihovom: oni Njime osećaju i sebe, i Boga, i svet; oni Njime misle i ο Bogu, i ο svetu, i ο sebi; sve što čine Njime čine; Njime se mole, Njime vole, Njime veruju, Njime delaju, Njime se spasavaju, Njime osvećuju, Njime besmrtuju. Srce je njihovo Njime njihovo, i duša je njihova Njime njihova, i život je njihov Njime njihov. Od Njega im dolazi sve: i život, i besmrtnost, i večnost, i sve vrednosti, i sve blagovesti, i sve radosti. Jer se celokupni podvig spasenja obavlja Duhom Svetim. On je koji nam u Isusu otkriva Gospoda; On je koji verom useljuje Gospoda Hrista u dušu našu; On je koji nas pomoću blagodatnih podviga sjedinjuje s Njim; On je koji duh naš toliko sjedinjuje s Njim da mi postajemo „jedan duh s Gospodom“; On je koji nam po svome svemudrom božanskom promislu razdeljuje i razdaje božanske darove; On je koji nas utvrđuje i usavršava u tim darovima; On je koji nas u svetoj tajni krštenja preporađa, obnavlja i osvećuje; On je koji nas kroz svete tajne i svete vrline uhristovljuje i ohristovljuje; On je koji nas očišćava, osvećuje, spasava, obožuje, obesmrćuje, i na taj način nam i dušu i telo pretvara u hram Božji, u obitelj Presvete Trojice. I opet: On je kojim se u čovečanskom svetu ostvaruje sve što je evanđelsko, Hristovo, celokupni bogočovečanski domostroj spasenja, jer je On duša u bogočovečanskom telu Crkve. Zato je Gospod Hristos i objavio da se hula na Svetoga Duha neće oprostiti ljudima ni u ovom ni u onom svetu.[12] Zato je i život Crkve, kao Bogočovečanskog tela Hristovog, počeo silaskom Duha Svetoga na nju, i produžava se iz veka u vek Njegovim boravkom u njoj, jer je Crkva Njime Crkva. On uvodi u svaku istinu spasenja; On uči spasenju; On obavlja svačije spasenje. Tu sve pripada Njemu, a kroz Njega Bogu Ocu i Bogu Sinu. Sve svoje hrišćani duguju Njemu, stoga im sveti apostol i veli: „vi niste svoji“. Zagledajte dobro u sebe: sve što je u vama sveto, uzvišeno, dobro, božansko, besmrtno, večno, evanđelsko, — nije li od Njega, od Duha Svetoga? Vaše očišćeno i osvećeno telo, — nije li Njime očišćeno i osvećeno, nije li Njime u hram Božji pretvoreno? I vaša očišćena i osvećena duša, i vaša očišćena i osvećena savest, nisu li Njime očišćene i osvećene? Pa Baše očišćeno i osvećeno srce, pa vaš očišćeni i osvećeni um, — nisu li Njime očišćeni i osvećeni? Sve je to tako, zato što Duh Sveti „živi u vama“.

Ali pri svemu tome, nikad ne zaboravljati ovo: sve to mi hrišćani imamo od Duha Svetog, i samog Duha Svetog, zbog čudesnog i svečovekoljubivog Spasitelja našeg, sladčajšeg Gospoda Isusa. Jer „Njega radi i Duh Sveti siđe u svet“[13], Njega radi On i produžuje u Crkvi Njegovo spasonosno bogočovečansko delo. Jer da Gospod Hristos, vaistinu „Jedini Čovekoljubac“, nije došao u naš zemaljski svet i izvršio svečovekoljubivi podvig spasenja sveta, ni Duh Sveti ne bi došao u naš svet. Kako je beskrajno dragoceno i neiskazano čovekoljubivo sve što je svemilostivi Gospod Isus učinio radi nas ljudi i radi našeg spasenja! Vrhunac svega: Sebe prineo na žrtvu radi spasenja sveta. Sebe! Α ko je On ? Jedinorodni Sin Božji, sam Bog Logos, koji više vredi nego svi vidljivi i nevidljivi svetovi skupa, pa još pomnoženi sa najbeskrajnije beskrajnim brojem. I On takav, uistini jedina Svevrednost u svima svetima, spustio se u naš smrdljivi svet, postao čovek, živeo u našem zlosmradnom zverinjaku, dobrovoljno podneo neiskazane muke za spasenje sveta, pa i samu sramnu smrt na krstu, — radi čega? Samo da bi nas ljude, nas slastoljubive i greholjubive krpelje zemaljske, spasao od greha, smrti i đavola, i podario nam život večni i blaženstvo večno. Ima li išta čovekoljubivije, dragocenije, vrednosnije od toga? Po kako smo skupu cenu spaseni! Mi ljudi, mi bedne greholjubive stenice, ne raspolažemo sa dovoljno uma da u potrebnoj meri zamislimo, ni sa dovoljno srca da u potrebnoj meri osetimo sve beskrajnosti i vrednosti neiskazanog podviga Spasiteljevog. Sveti apostol je u božanskom pravu kada hrišćanima upućuje ove reči: „Vi niste svoji. Jer ste kupljeni skupo. Πroslavite dakle Boga u telima svojim i u dušama svojim, što je Božije[14]. Zaista smo kupljeni skupo. Gospod blagi nas je Svojom božanskom svespasonosnom žrtvom kupio za raj, za večnost, za život božanski, za blaženstvo božansko, za savršenstva božanska. Kakvi treba onda da su tela i duše naše? Zar ne sveti hramovi u kojima se neprekidno slavi i proslavlja čudesni Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos? Α kako, Njega sveslavnog, možemo proslavljati mi u telima i dušama našim? Samo svetošću i čistotom. Jer se time proslavlja Svesveti i Svečisti. I tela naša i duše naše da budu sveti i čisti, kako bi bili dostojni hram Božji, u kome se neprekidno vrši bogosluženje jedinom istinitom Bogu i Gospodu našem Isusu Hristu. Camo tako ispuniće svoje naznačenje i duše naše i tela naša, jer su i jedno i drugo od Gospoda i za Gospoda. „Štο je Božje“ u nama, treba da pripada Bogu i da proslavlja Boga. Ako iko, Gospod Hristos je, postavši telo i uzevši u sebe dušu ljudsku, očigledno pokazao da su i telo ljudsko i duša ljudska nešto „što je Božje“. Zato je naša prva dužnost da damo Bogu „ono što je Božje“, da Mu time služimo, da Ga time proslavljamo. Tako nam postaje jasna blagovest svetog apostola: „niste svoji“, jer sve što imamo — dušu i telo — nije naše: od Boga je, radi Boga je, za Boga je. Ni u kom slučaju, i duša i telo naše, nisu ni za greh, ni za smrt, ni za đavola, ni za pakao. Jer i grehom i smrću i đavolom i paklom mi sramotimo ne samo duše svoje i tela svoja, nego i samog Tvorca i Spasitelja duša naših: Gospoda Isusa Hrista. Α proslavljamo Ga dostojno i u telima i u dušama svojim kada ih blagodatnom silom Njegovom i svetim vrlinama svojim očistimo od svakog greha, smrti i đavola, i ispunimo samo onim što je sveto, božansko, besmrtno i večno. I to ćemo na najsigurniji način izvršiti, ako sledimo bogomudrom svetootačkom sa vetu: „radeći sve sa Bogom Logosom, po Bogu Logosu, radi Boga Logosa“.[15]

Sveti Zlatoust blagovesti: Sveti apostol nas stalno podseća da su i naša tela i naše duše Božiji. Α to su ne samo zato što ih je Bog stvorio, nego i zato što ih je skupocenom krvlju Sina Svoga vratio Sebi kada su se bili udaljili od Njega. Obrati pažnju kako apostol sve naše pripisuje Hristu, kako nas uznosi na nebo. Vi ste, govori apostol, udi Hristovi, vi ste hram Duha Svetoga; ne budite udi bludnice; vi sramotite ne svoje telo, jer to telo nije vaše već Hristovo. Time apostol ukazuje na čovekoljublje Gospoda Hrista koji je telo naše učinio Svojim, i tako obustavio našu poročnu vlast nad njim. Apostol naglašava: pošto telo vaše nije vaše, vi nemate prava da sramotite telo drugoga, naročito kada ono pripada Gospodu, ili da skrnavite hram Duha Svetoga[16].

 


NAPOMENE:

[1] 1 Kor. 6, 13—15. 17. 19—20.

[2] Sr. Jn. 1, 14.

[3] Sr. Kol. 2, 10; Ef. 1, 23; 2 Kor. 6, 16.

[4] 1 Kor. 6, 14—15.

[5] Sr. 1 Petr. 1, 15—16; 1 Jn. 3, 3; 2, 6; 1, 7.

[6] Kor. 6, 17.

[7] Sr. Jn. 8, 44; 1 Jn. 3, 8—10.

[8] Jn. 6, 63.

[9] 1 Kor. 6, 18.

[10] 1 Kor. 6, 13.

[11] 1 Kor. 6, 19.

[12] Sr. Mt. 12, 32. Mk. 3, 29.

[13] Akatist Isusu Sladčajšem; sr. Jn. 16, 7; 13—17; 15, 26; 14, 26.

[14] 1 Kor. 6, 19—20.

[15] Sv. Maksim Ispovednik, Ambig. lib.; P. gr. t. 91, col. 1300 C.

[16] In Epist. 1 Sor., Homil. XVIII, 2; Ρ. gr. t. 61, col. 147.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *