NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Obogočovečenje čoveka

 

Svetootački je bogomudri nauk: Bog je postao čovek, da bismo mi Njime postali „bogovi po blagodati“. Njegovo očovečenje, i od njega — naše oboženje. Bog je postao čovek ostajući Bogom, da bi čovek postao bog ostajući čovekom.

„Jedno telo mnogi“, jer niko od nas ne sačinjava celo telo, nego je svaki samo delić tela, da bismo uvek osećali i znali koliko zavisimo jedan od drugoga: svi od svakoga, i svaki od sviju. I koliko smo neophodni jedan drugome: svi svakome, i svaki svima; i još: svaki svakome. Naša sila, i moć, i život, i besmrtnost, i blaženstvo, samo su u tome jedinstvu, koje nam daje, ko? Telo Hristovo, telo Božije. Čudesni Gospod Hristos je naše istinito jelo, naše istinito piće[1]. Jep je On taj „jedan hleb“; jer Njime „svi u jednome hlebu imamo zajednicu“. On je i sama zajednica, i sila te svete zajednice, svete sabornosti Crkve. Pričešćujući se svetim hlebom i svetom krvlju Gospoda Hrista, mi se pričešćujemo Njegovim svetim Telom, koje je uvek jedno, i svuda jedno. „Tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a po sebi smo udi jedan drugome“[2]. Na taj način smo Hristom i u Hristu „jedno telo“ sa svima svetim apostolima, i prorocima, i mučenicima, i ispovednicima, i svima svetima. A od ove zajednice „sa svima svetima“[3] ima li bolje, i svetlije, i večnije, i milije zajednice? Biti „sa svima svetima“ „jedno telo“, i to — „telo Hristovo“![4]A osobine toga tela? Ono je Božije, i sve što je Božije — njegovo je. Ato je najuzvišenije, i najbolje, i najbesmrtnije, i najsavršenije što ljudsko biće može zamisliti i poželeti.

Blaženi Teofilakt sledujući svetom Zlatoustu, bogomudro rasuđuje: Šta je hlebu Evharistiji? Telo Hristovo. A šta postaju pričesnici? Telo Hristovo; ne tela mnoga, nego jedno telo. Jer kao što hleb iz mnogih zrnaca jedan postaje, tako i mi, budući mnogi, postajemo jedno telo Hristovo. Bog nam radi toga daje telo Svoje, danas sjedini: i sa Njim, i nas među sobom. Jer pošto je prvobitna priroda tela našeg grehom postala truležna, i lišena života, Gospod nam dade Svoje bezgrešno i živo telo, s lično našem, da bismo, pričešćujući se njime, pomešali se sa Njegovim telom — προς αυτήν άνακραύwυμεν (= sjedinili se sa Njegovim telom), i živeli bezgrešno – σναμσρτητως ukoliko je moguće[5].

 


NAPOMENE:

[1] Sr. Jn. 6, 55—56. 48.

[2] Rm. 12, 5; sr. 1 Kor. 12, 27.

[3] Sr. Ef. 3, 18; 4, 11—16

[4] 1Kor. 12, 27.

[5] Expos. in Epist. 1 ad Cor. s 10. ν. 7; R. gr. t. 124, col. 685 VS. — sr. Sv. Zlatoust, Homil. XXIV, 2; in Epist. I ad Cor.; P. gr. 61, sol. 200.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *