NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Čovek između đavola i Boga

 

U ovome svetu, čovek je uvek između đavola i Boga, druguje ili sa jednim ili sa drugim, živi ili u jednom ili u drugom. Sa đavolom druguje i živi kada hodi u gresima, i strastima; jer su gresi i strasti duša đavolova, srce đavolovo. A sa Bogom druguje i živi kada hodi po svetim zapovestima Gospodnjim, postavši sutelesnik Bogočovečanskog tela Hristovog — Crkve, u kojoj su urizničena sva blaga svih večnosti Božjih. Da, u ovome svetu: čovek je uvek ili za trpezom đavoljom, ili za trpezom Gospoda Hrista, Jedinog Istinitog Boga.

Svakodnevno je iskustvo roda ljudskog u ovome svetu: ljudi propadaju ili iz nepoznavanja ili iz nepriznavanja jedinog istinitog Boga i Gospoda, Isusa Hrista. Drugim rečima, propadaju od neznaboštva, od idolopoklonstva. To nepoznavanje ili nepriznavanje Gospoda Hrista povlači za sobom nepoznavanje ili nepriznavanje jedinog istinitog dobra u ovom svetu: Evanđelja Hristovog. I takvi ljudi žive „u nečistotama, u slastima, u pijanstvu, u gozbama, u pijenju, u bogomrskim idolopoklonstvima“[1]. Da, „u bogomrskim idolopoklonstvima“, jer je idolopoklonstvo uvek u množini. Čovek koji ne priznaje jedinog istinitog Boga, hteo ili ne, priznaje bezbroj drugih malih božanstava, lažnih bogova, idola. A to su: slasti i strasti, kojima nema ni broja ni kraja. Povuče li čoveka jedno od tih malih prljavih božanstava, ono ga uvuče i u ostale slasti i strasti, i tada mnogi lažni i halapljivi bogovi razdiru i proždiru čoveka. I čovek nije U stanju da se odbrani od tog čopora divljih zala i pomamljenih iskušenja. Manja strast odvodi većoj, i tako redom, čovek roni u sve veće i veće strasti, da najzad nikad više iz njih ne izroni. I svaka strast ima po bezbroj idola, i svaka slast: sve sam idol do idola. i nigde kraja idolima. idoli su kao živa vatra, u njoj čoveku sagori i savest, i duša, i srce, i volja. Zato sveti apostol ljubavi prosto preklinje hrišćane: „Dečice, čuvajte se idola“[2].

Od idola dolaze sva zla, i velika i mala. A svaki je čovek idolopoklonik čim ne veruje u jedinog Istinitog Boga, Gospoda Hrista. Jer on svakako veruje u nekoga ili nešto, u neka bića ili u neke stvari, u neke vidljive i nevidljive idole, kao što su: sunce, mesec, zvezde, ljudi, životinje, bilje, ideje, kultura, civilizacija, tehnika, moda, čovečanstvo, rasa, klasa, strasti, slasti i… ime im je — legion. Svejedno: i prvo, i drugo, i treće, i sve redom je idolopoklonstvo. I nema sumnje, svako od njih ubija ono što čoveka čini čovekom, to jest ubija sve što je bogoliko, bogočežnjivo, besmrtno, božansko, večno. Stoga sveti apostol savetuje i naređuje hrišćanima: „Zato ljubljena braćo moja, bežite od idolopoklonstva“[3]. Kroz sva raznovrsna idolopoklonstva, posredno ili neposredno, ljudi sebe đavolima žrtvuju, sebe đavolima na žrtvu prinose. U krajnjoj liniji, svako je idolopoklonstvo — đavopoklonstvo, svako idolosluženje — đavosluženje. Zar ne klanja đavolu, zar ne služi đavolu, zar ne prinosi dušu svoju na žrtvu đavolu, ko u strastima i slastima živi, ko ma čemu ili ma kome služi, a ne jedinom istinitom Bogu i Gospodu, Isusu Hristu? To je tako očigledno za svakoga koji zdravo rasuđuje. Stoga bogomudri apostol i veli bivšim idolopoklonicima, Korinćanima: „Kao mudrima govorim: sudite vi što govorim. Čaša blagoslova koju blagosiljamo, nije li zajednica krvi Hristove? Hleb koji lomimo, nije li zajednica tela Hristova? Jer je jedan hleb, jedno telo smo mnogi; jer svi u jednome hlebu imamo zajednicu. Gledajte Izrailja po telu: koji jedu žrtve, nisu li zajedničari žrtvenika? Šta dakle kažem? da je idol što? ili da je idolska žrtva što? Nego da što neznabošci žrtvuju, đavolima žrtvuju, a ne Bogu. Α ja neću da vi budete zajedničari s đavolima. Ne možete piti čaše Gospodnje i čaše đavolske; ne možete imati zajednice u trpezi Gospodnjoj i u trpezi đavolskoj. Ili da prkosimo Gospodu? Eda li smo jači od Njega?“[4].

 


NAPOMENE:

[1] 1 Petr. 4, 3.

[2] 1 Jn. 5, 21.

[3] 1 Kor. 10, 14.

[4] 1 Kor. 10, 15—21.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *