NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Crkva: Telo Svete Trojice

 

Život u Crkvi je blagodatno-vrlinsko otrojičenje, koje počinje od utrojičenja pri krštenju. Tertulijan blagovesti glavnu blagovest hrišćansku kada veli: „Gde je Trojica, tojest Otac i Sin i Duh Sveti, tamo je Crkva, koja je telo Svete Trojice — corpus Trium“.[1] U tom svetom telu naša iskonska trojična bogolikost dobija sva božanska blagodatna sredstva, pomoću kojih se razvija i usavršava do svojih krajnjih mogućnosti, i tako ostvaruje svoje božansko naznačenje: doživljuje svoju božansku punoću, svoju božansku večnost, svoje božansko savršenstvo i blaženstvo. A božansko naznačenje svakoga čoveka u ovome svety jeste: ispuniti se svom punoćom Božanstva koja je u Hristu Isusu telesno prisutna[2].

Kao što je utelu jedna duša, i ona drži u jedinstvu telo, sastavljeno od najraznoraznijih elemenata; tako je i u bogočovečanskom telu Crkve kao jedna duša — Duh Sveti, koji blagodaću Svojom držiu jedinstvu sve verne koji sačinjavaju telo Crkve. U telu Crkve se blagodaću Duha Svetoga sve krštene duše slivaju u jednu dušu, pa ipak svaka ostaje pri svojoj posebnoj i samostalnoj individualnosti i ličnosti. Zato se u Crkvi pomoću Duha Svetoga svaka krštena duša oseća jedno „sa svima svetima“‘[3], i to oseća jedno telo. Duhom Svetim svi sačinjavamo jedno telo, telo Hristovo. U Crkvi je opštenje i jedinstvo svakog člana Crkve sa svima ostalim članovima oposredovano Duhom Svetim, koji je uvek jedan, uvek svet, uvek božanstven. „Svi se jednim Duhom napojismo“,[4] i Njime jedno postasmo: i zato smo jedne duše — saborne duše, jednog srca — sabornog srca, jednog života — sabornog života, jedne besmrtnosti — saborne besmrtnosti, jedne večnosti — saborne večnosti, jednog blaženstva — sabornog blaženstva. Jedna nam je, i u isto vreme saborna: i vera, i ljubav, i nada, i istina, i pravda, i dobrota, i svaka vrlina. U svemu tome svaki od nas sudeluje po meri svoje evanđelske revnosti. Uvek: u raznovrsnosti — jedinstvo, u jedinstvu — raznovrsnost.

Telo? — „Telo nije jedan ud, nego mnogi“[5]. Svaki ud je ud u telu, i ud telom. Ali je i telo, telo pomoću jedinstva mnogih udova. Svi se udovi podčinjavaju tom jedinstvu. U jedinstvu im je i život i biće i smisao; van toga — smrt, rušenje, raspadanje. Svaki se ud smirava pred celinom tela kao pred životvornim izvorom. I još: svaki se ud smirava pred svim ostalim udovima, i svi pred svakim, jer svaki životom svojim zavisi od sviju njih, od zajednice sa njima, od pozajmljivanja svega što mu treba za postojanje. Svaki je ud potreban svima, i svi svakome. Otkine li se od tela ma koji ud, otkida se od života, i tone u smrt. Oko, otkine li se od tela, umire. Tako i noga, i ruka, i svaki organ, i svaki delić. Što važi za telo ljudsko, važi i za Crkvu kao bogočovečansko telo Hristovo. U njoj su svi članovi blagodatnoorganski povezani; i zavise jedan od drugoga. Niko ne može reći da mu drugi nisu potrebni. Odvoji li se od njih, odpadne li, upada u duhovny smrt. Svaki član ima svoje mesto u telu Crkve, i zato zavisi od celog tela: potrebno mu je celo telo, i on potreban telu. Svaki vrši svoju bogodanu dužnost u Crkvi, i tako upotpunjuje punoću Crkve. Što sveti apostol govori o telu i udima, govori i o telu ljudskom i o telu Hristovom — Crkvi. Organska povezanost i zavisnost je i kod jednog i kod drugog.

„Ακο reče noga: Pošto nisam ruka, nisam od tela; — eda li zato nije od tela?“[6]. Iako vrši drugi posao nego ruka, noga nije manje od tela no što je ruka. I tako svaki organ prema drugim organima, i svako čulo prema drugim čulima. I ako reče uho: Pošto nisam oko, nisam od tela; — eda li zato nije od tela? Kad bi sve telo bilo oko, gde bi bio sluh? Kad bi sve bilo sluh, gde bi bilo mirisanje?[7].

 


NAPOMENE:

[1] De baptismo, sar. VI; R. lat. t. 1, cal. 1315 Α.

[2] Sr. Kol. 2, 9—10; 1, 19; Εφ. 1, 22—23.

[3] Ef. 3, 16—19.

[4] 1 Kor. 12, 13.

[5] 1 Kor. 12, 14.

[6] 1 Kor. 12, 15.

[7] 1 Kor. 12, 16—17.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *