NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Tajanstvenost tela čovečijeg

 

Ustrojstvo tela čovečijeg, ako je po ičemu božanskog porekla, onda je to po tajanstvenosti i savršenosti svojoj. Jer pri svoj raznovrsnosti i mnogobrojnosti elemenata koji sačinjavaju telo, ono je ipak jedna jedinstvena harmonična organska celina[1]. Organska, jer se svi delovi drže jedan drugoga, urastaju, uzglobljuju se, prelivaju jedan u drugi. U telu se vazduh koji ono udiše pretvara u meso i kosti; i jelo koje ono uzima — u duhovne sile duše i uma. Organizam tela čovečijeg je najčudesnija i najčudotvornija radionica: u njoj mrtvo postaje živo: mrtav hleb, i so i voda oživljuju. U telu se čovečjem vrši tajanstveni prelaz mrtvog u živo, i obavlja vaskrsenje mrtvih. Sve je u telu povezano u jedan čudesni i čudotvorni organizam: oko sa srcem, srce sa mozgom, mozak sa nervima, nervi sa kostima; svaki delić je u svemu telu, i sve telo u svakom deliću. Jedno nedeljivo samoosećanje prohodi vascelo telo: od prve ćelijice do poslednje. Od tajanstvenog organizma tela čovečjeg Bog Logos je ovaploćenjem načinio Svoj hram, Svoje telo. I telo čovečje postalo je Božjim telom. To nije ni čudo. Jer je i telo ljudsko, nekada, sazdano Bogom Logosom od praha i božanskog daha. Zato je u ustrojstvu tela sve logosno i božanski logično, sve božanski savršeno i celishodno. Ta božanska i sveta tajanstvenost tela postigla je svoje savršenstvo u telu Bogočoveka Hrista, i эanavek ostala sveta i neprolazna u bogočovečanskom telu Crkve Hristove. Gospod Hristos, kao Crkva[2], i jeste bogočovečansko telo, u kome su najpre Bog i čovek sjedinjeni u organsko jedinstvo, a zatim i svi ljudi koji veruju u Hrista. Učlanjeni u bogočovečansko telo Crkve, oni su organski povezani s Bogom, i jedan s drugim među sobom. To nimalo nije ni neobično ni neprirodno, jer istu pojavu, samo u malim srazmerama, imamo u telu čovečjem: udovi su, svaki za sebe, posebne celine, pa ipak organski, životno povezani među sobom u jednu celinu. Pri tom organskom sjedinjavanju, oni ipak ostaju, svaki za sebe, posebne celine: oko ostaje okom, i ako njegov život i delanje zavise od celog tela; tako i uho, tako i ruka, i noga, i svaki deo tela. Isto je i u Hristu Bogočoveku: svi se sjedinjujemo u jedno telo Crkve, no pritom svaki od nas ostaje posebna i celostna ličnost[3]. To biva, i to se zbiva, Duhom Svetim: „jer jednim Duhom mi se svi krstismo u jedno telo, bili Jevreji ili Grci, ili robovi ili slobodni; i svi se jednim Duhom napojismo“[4].

 


NAPOMENE:

[1] Sr. 1 Kor. 12, 12—30.

[2] Sabornu svetootačku misao da je Bogočovek Hristos — Crkva, Sveti Damaskin, sledujući Svetom Zlatoustu, bogomudro objašnjava. Navodeći apostolove reči iz 12. glave 12. stiha 1 Kor.: „tako i Hristos“, Sveti Damaskin veli: treba reći: tako i Crkva. U stvari, apostol govori ovo: tako i telo Hristovo, koje je Crkva. Jer kao što telo i glava jesu jedan čovek, tako su Crkva i Hristos jedno — εν είναι — In Epist. ad 1 Corimth. cap. 12, v. 12; P. gr. t. 95, col. 668 D. — Sr. Sv. Zlatoust, In 1 Cor., Homil. 30, 1. 2; P. gr. l. 61, col. 250. 251.

[3] Cp. 1 Kor. 12, 12.

[4] 1 Kor. 12, 13.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *