Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Охристовљење = обогочовечење

 

Заједно “са свима светима” испуњен том божанском љубављу, човек је у ствари заједно са њима испуњен “сваком пуноћом Божијом”[1]. Оно што је Христово — постаје његово. Христос је Богочовек, и „у њему живи сва пуноћа Божанства”[2]; и као такав Он је Црква, те сваки члан Цркве постаје „заједничар у Божјој природи”[3], обожује се, обогочовечује се.У њему као да се оваплоћује сав чудесни Богочовек. У ствари, свечовекољубиви Господ се и оваплоћује у сваком члану Цркве кроз Свето Причешће, Он који је сав у Богочовечанском телу Цркве. И човек љубави Христове доживљује пуноћу Цркве као нешто своје, јер je „са свима светима” постао саставни део, сутелесник њен. А у телу, сваки делић осећа себе као цело тело. Тако и подвижник љубави: сво тело Цркве је његово, и он je сав њен; сва њена пуноћа припада њему, и он сав припада њој. На тај начин он лично и стварно доживљује „са свима светима” остварење вечног плана и циља Божјег о свету: Господа Христа као Цркву, која је тело Његово, пуноћа Њега који све испуњава у свему[4].

А то и јесте циљ, Богом одређени циљ свима људима, на челу са хришћанима: да се испуне сваком пуноћом Божјом[5]. Живећи у Богочовечанском телу Цркве, ми хришћани и примамо од те пуноћe Божје и испуњујемо се њоме[6]. Јер оваплотивши се, Господ Христос је човечанску природу, коју је узео на Себе, потпуно испунио сваком пуноћом Божјом; и такав основао Цркву; и такав остао у Цркви као Богочовечанском телу Своме, коме је Он и Вечна Глава, Он — Друга Ипостас Пресвете Тројице, вечито једносушне, животворне и нераздељиве.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Εф. 3, 20.

[2] Кол. 2, 9.

[3] 2 Петр. 1, 4.

[4] Еф. 1, 23.

[5] Еф. 3, 19; Кол. 2, 10.

[6] Ср. Јн. 1, 16.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома