NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Vera – svepobedni podvig

 

Kada se Gospod Hristos verom useli u srca naša, onda se Njime naš unutrašnji čovek utvrđuje u Večnoj Božjoj Istini i Pravdi i Ljubavi i Životu. I On svojim bogočovečanskim silama hrani u nama našeg unutrašnjeg čoveka: hrani ga Sobom, bićem Svojim, besmrtnošću Svojom, Istinom Svojom, večnošću Svojom. Ina taj način čini ga božanski jakim pobediteljem smrti u svima svetovima: jačim od svake smrti i zla i đavola. A pre toga, i bez toga, ljudsko biće je slabo, nejako, nemoćno, tega ljulja i zanosi svaki vetar nauke „po kazivanju čovečjemu“[1], i obara ga svaki povetarac smrti. No sa Crkvom i čudesnim Gospodom u njoj, svakom čoveku se pruža prilika da poraste do neba, do vrha iznad svih nebesa, da poraste u svepobednog diva koji sve smrti sateruje u nebiće, u pakao, u smrt. I u tom spasonosnom podvigu svom dušom vapiti: „Verujem Gospode, pomozi mome neverju“[2]; tako vapiti i jaukati na svima stupnjevima vere, jer je naša vera uvek mala, zato što je predmet naše vere svečudesni Gospod Hristos — sav istiniti Bog i Gospod, sav bezgraničan u svima svojstvima Svojim, u svima savršenstvima Svojim, u svima stvarnostima Svojim. I čovekova vera je uvek mala da Ga obuhvati celog, vascelog, da Ga ima u svima bezgraničnostima Njegovim; i ukoliko Ga više zahvata, ona je sve gladnija Njega: jer sve jače oseća i saznaje i vidi božanske beskrajnosti Njegove. A bogolika duša čovekova, sva bezdana bogolikošću svojom i bogočežnjiva: iako puna vere, uvek je baš zbog te punoće i baš tom punoćom nenasito gladna Boga i Gospoda: „Care Nebesni, Utešitelju, Duše Istine, koji si svuda i sve ispunjavaš, Riznico dobara i Životodavče, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše“[3]. Opet i opet: „Isuse, ne odvajaj se od duša naših u nevoljama, ne udaljavaj se od misli naših u opasnostima, nego nas uvek pretekni. Približi se nama, približi, Svudaprisutni! kao što si svagda sa apostolima Tvojim, tako prisajedini Sebe, Svemilostivi, onima koji Te žele, da ujedinjeni pevamo Tebe i slavoslovimo Svesvetog Duha Τvog“[4].

 


NAPOMENE:

[1] Kol. 2, 8.

[2] Mk. 9, 24.

[3] Molitva na početku svete Liturgije.

[4] Čas treći, molitva na: Slava… Časlovac.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *