NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

U Crkvi – sve bogočovečansko

 

U Crkvi — sve je bogočovečansko: Bog je uvek na prvom mestu, a čovek uvek na drugom. Bez božanske sile hrišćani ne mogu živeti božanskim, evanđelskim životom, ni napredovati u njemu. Za sve što je bogočovečansko, čoveku je potrebna pomoć Božja. Želi li da išta bogočovečansko ostvari, čovek to može učiniti samo u zajednici sa Bogom, samo pomagan Bogom. Jedino obučeni „u silu s visine“,[1] u božansku silu Duha Svetoga, ljudi mogu živeti evanđelski na zemlji. Zato je Spasitelj i objavio veliku božansku istinu na Tajnoj Večeri o Duhu Svetom kao ostvaritelju i izvršitelju spasenja ljudi pomoću Evanđelja[2]. Duh Sveti u bogočovečanskom telu Crkve daje ljudima blagodatne sile da mogu istrajno živeti u Hristu Njegovim Evanđeljem i jačati u unutrašnjem čoveku, hristolikom i večnom. Unutrašnji, hristoliki čovek se rađa u ljudima od njihovog blagodatnog sjedinjenja sa Gospodom Hristom: duh njihov sjedinjuje se blagodaću sa Duhom Njegovim, Duhom Svetim; misli Njime, živi Njime, obavlja sve svoje radnje Njime[3]. I tako „raste rastom Božjim“[4], jačajući svakom snagom Božjom u unutrašnjem čoveku[5].

Bez Duha Svetoga duh čovekov se raspada i rasipa kroz grehe u bezbroj smrti, u bezbroj nebića i psevdobića. Jer i tu važi ona sveistinita reč Spasova: Ko ne sabira sa mnom, rasipa[6]: rasipa. dušu, rasipa savest, rasipa volju, rasipa vascelo biće svoje. Naš unutrašnji čovek, sazdan bogolikim, slabi, suši se, vene, izumire od svega grehovnog, smrtnog, demonskog; a jača i obesmrćuje se kada evanđelskom verom krene ka Gospodu Duhom Svetim. Tada se sabira, isceljuje, i postepeno blagodaću svetih tajni i svetih vrlina jača Hristom Bogom: jača mu duša, jača um, Jača savest, jača volja do svepobedne božanske jačine, ostvarujući evanđelsku blagovest i zapovest: „Jačajte u Gospodu i u sili jačine njegove“[7]: jer u ovome svetu, u kome đavola ima, morate biti jaki Hristom Bogom, ako želite da ga pobedite. Α jačajući evanđelskim životom u Gospodu i u sili jačine Njegove, „jačajući svakom snagom po sili slave Njegove“[8], vi postajete jači od svake smrti i od svega smrtnog, jači od svakoga greha i od svega grehovnog, jači od svakoga đavola i od svega đavolskog. Tada vas ništa grehovno i demonsko ne može savladati i oboriti u smrt iza koje nema vaskrsenja. Jer „ko se Gospoda drži, jedan je duh s Gospodom“[9]. A onda, šta su naleti i oluje i uragani svih smrti? Ništa do laki povetarci, od kojih se duša naša ne savija ni u strah, ni u jad, ni u muku, a kamoli u smrt, u očajanje, u pakao.

 


NAPOMENE:

[1] Lk. 24, 49; D. A. 1, 8.

[2] Sr. Jn. 14, 16-17. 26; 15, 26; 16, 7—13.

[3] Sr. Ef. 3, 16.

[4] Kol. 2, 19.

[5] Sr. Kol. 1, 11.

[6] Lk. 11, 23.

[7] Ef. 6, 10.

[8] Kol. 1, 11.

[9] 1 Kor. 6, 17.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *