NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Crkva: „neiskazano bogatstvo Hristovo“

 

Bogatstvo Hristovo je tako „neiskazano“, tako „neistražljivo“ — ‘ανεξιχνίαστον — da je svaki čovek, u poređenju sa Njim, zaista puki siromašak. Ali, naša je radost u tome, što je čudesni Gospod Svoje „neiskazano“ bogatstvo doneo u naš zemaljski svet, da bismo se mi ljudi obogatili njime. Tome nas uče, i tome služe sveti apostol i njegovi; a ispred sviju i više od sviju — sveti apostol Pavle.

Šta je to što sačinjava „neiskazano bogatstvo Hristovo“?[1] — „Tajna Hristova“. Α nju? — Bogočovek. Α Njega? — Crkva. Bogočovek donosi Sobom vascelog Boga, sa svima Njegovim bezbrojnim i beskrajnim savršenstvima, sa Carstvom nebeskim, sa nebom, sa rajem, sa nadnebesjem. I sve to, ovaploćeno u Bogočovečanskom telu Svom — Crkvi, ostavlja zanavek u našem zemaljskom svetu: Crkvom je čudesni Gospod sastavio u Sebi „ono što je na nebu i što je na zemlji“[2], i tako ostvario večni božanski plan o celokupno] tvorevini[3]. Zato je Crkva — „neiskazano bogatstvo Hristovo“, neiskazano, jer neistražljivo. U njoj je sva tajna Božja o svima bićima i tvarima u svima svetovima. Do pojave Bogočoveka na zemlji, ona je bila „sakrivena u Bogu“[4]. Od Njegove pojave i osnivanja Crkve, On je kroz Crkvu objavljuje rodu ljudskom, i pokazuje da Crkva nije drugo do služenje toj tajni. A u Crkvi, toj tajni služe pre sviju i više od sviju sveti apostoli. Njima se i daje blagodat velika da objavljuje tu tajnu, i da otkrivaju svima „šta je služba tajne, od večnosti sakrivene u Bogu“[5].

Ali, tek tu nastaje ono radi čega se i sami sveti Anđeli nebeski dive Crkvi na zemlji. A šta je to? To je ovo: što se i njima tek Crkvom objavljuje i obznanjuje ta večna tajna Božija, sakrivena od postanja, ta „mnogorazlična mudrost Božja“[6]. Crkva na zemlji svojim neiskazanim bogatstvom obogatila je i svete Anđele na nebu: obogatila njihov život, obogatila njihovo znanje o Bogu, o svetu, i o ciljevima Božjim u svetu. Da, i Anđeli Božji na nebu žive Bogočovečanskim telom Hristovim koje je na zemlji, Crkvom. Jer su i oni — članovi Crkve Hristove. Postali su to onda kada je Bogočovek podvigom Svojim zemaljskim osnovao Crkvu, i u njoj sastavio „sve što je na nebu i što je na zemlji“.[7] Znači: i Anđele. Da, i njih. I svi oni sa beskrajnom smirenošću i plamenom revnošću služe presvetoj tajni Crkve. Zato su svi oni — „službeni duhovi“ i služe onima koji se spasavaju u Crkvi[8]. Istina neba i zemlje je ovo: u Crkvi žive izmešani Anđeli sa ljudima: zasve njih važi isto Evanđelje, isti život, ista Istina, ista Pravda, ista Ljubav, isti Bog i Gospod Isus Hristos, i sa Njim bespočetni Otac i životvorni Duh — Trojica Presveta i jednosušna i nerazdeljiva. Crkva je škola u kojoj se i Anđeli uče mnogim istinama Božjim[9].

Sve je to tako, jer sačinjava „večnu odredbu“ Božju, koju je Bog Logos ostvario Svojim ovaploćenjem i bogočovečanskim domostrojem spasenja[10]. Od početka do kraja sve je u toj odredbi večno i logosno, puno mnogorazlične premudrosti Božje. A otkako je Bog Logos postao čovek, i živi i dela kao Bogočovek, u njoj je sve bogočovečno. Ali i pristupačno za ljude. Postavši čovek, Bog Logos nam je kao ljudskim bićima, omogućio pristup Sebi[11]. Dotle, dalek ljudima zbog grehova njihovih, učovečivši se On im je postao blizak, pristupačan, svoj, sačovek i sabrat, spasavši nas od greha, smrti i đavola.[12] Od tada mi imamo slobodu i pristup Njemu „verom Njegovom“[13]. Zašto »Njegovom“? Zato što se pod verom razume sav Bogočovečanski domostroj spasenja sveta, koji je od početka do kraja izvršio lično On, kao Bogočovek: „Osnivač i Završitelj vere“[14]. Slobodu prema Njemu daje nam Njegovo bezgranično čovekoljublje: jer je beskrajno milostiv, naročito prema grešnicima; i što neko grešniji, Njegovo milosrđe sve veće, sve beskrajnije, sve božanskije, i sažaljenje sve dirljivije, sve nežnije, sve bezbolnije.

Zato je vera u takvog Boga i Gospoda zaista najradosniji podvig za ljudsko biće u ovome svetu. U tom podvigu je glavno: steći Gospoda Hrista, uneti Ga u sebe, i živeti Njime. Jer je On sve i sva i za bića na zemlji iza bića na nebu: „sva čeljad na nebu“, a to su Anđeli, i „sva čeljad na zemlji“, a to su ljudi, zovu se po Njemu; On je glava te ogromne porodice. Jer otkako je Crkve, tela Njegovog, i On — glava telu Crkve, to Anđeli i ljudi sačinjavaju jednu porodicu, Njegovu porodicu. A od toga, ima li veće časti, veće radosti, veće blagovesti?[15]

 


NAPOMENE:

[1] Ef. 3, 8.

[2] Ef. 1, 10.

[3] Ef. 1, 10; Kol. 1, 16-19.

[4] Ef. 3, 9.

[5] Ef. 3, 9.

[6] Ef. 3, 10.

[7] Ef. 1, 10.

[8] Sr. Jevr. 1, 14.

[9] Sr. 1 Petr. 1, 12.

[10] Sr. Ef. 3, 11

[11] Sr. Ef. 3. 12

[12] Sr. Jevr. 2, 14—18

[13] Ef. 3, 12.

[14] Jevr. 12, 3.

[15] Sr. Ef. 3, 14—15.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *