NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Crkva – Bogočovečanski organizam

 

Živeći Evanđeljem Hristovim, ljudi postaju sutelesnici Hristovi: saovaploćuju se telu Hristovom, Crkvi, postaju živi članovi, delovi, ćelijice, organi njenog bogočovečanskog organizma, žive u njemu saborno, zajedno „sa svima svetima“[1], hraneći se istim božanskim svetinjama i silama. Jedno telo, a bezbroj sutelesnika: jedna Crkva, a bezbroj vernika. Stoga Crkva nije obično društvo ljudsko, u kome su članovi povezani na izvestan način, već bogočovečanski organizam, živo telo, u kome su članovi jedan drugome sutelesnici, povezani celokupnim životom, svim životnim silama i radnjama. U njih je jedno telo, jedna duša, jedno srce, jedna savest, jedna istina, jedna pravda, jedna ljubav, jedan život, jedan raj, jedna večnost. — Živeći u Crkvi Evanđeljem Hristovim, ljudi postaju zajedničari u obećanjima Božjim, koja su sva ostvarena u Hristu: „jer koliko je obećanja Božjih, u njemu su da, u njemu su amin“[2]. Otuda, po reči svetog Atanasija Velikog: „Mi se spasavamo kao sutelesnici Boga Logosa“[3].

Takvog božanskog Evanđelja apostol Pavle je postao sluga „po daru blagodati Božje“[4], ne po svojim ljudskim zaslugama. Za tako božansku službu, čoveku su potrebne božanske sile, koje mu prema trudu neprestano daje i dodaje sam Gospod Evanđelja. Sluga Evanđelja Božjeg može uspešno obavljati svoju „službu blagodati Božje“[5], samo uz neprekidnu pomoć i saradnju blagodati Božje. Najveći trudbenik i revnitelj Evanđelja Hristova, celokupno svoje služenje Evanđelju pripisuje blagodati Božjoj i tvrdi da mu je ona data „po činjenju sile Božje“[6]. I ovaj ravnoangelni sluga Božji smerno izjavljuje: Po blagodati Božjoj jesam što jesam, i blagodat njegova što je u meni ne osta prazna, nego se potrudih više od sviju, ali ne ja nego blagodat Božja koja je sa mnom.[7]

Sveti apostol smatra sebe najmanjim među hrišćanima. Da li on time podcenjuje sebe? Ne. Jer čovek nikada ne može dovoljno podceniti sebe kada upoređuje sebe sa Hristom. No, za tako nešto nije ni potrebno upoređivati sebe sa svečistim i svesvetim Gospodom. Dosta je prosto pogledati sebe u svetlosti Hristovoj. Osvetli li čovek sebe Hristom, pogleda li sebe Njime, oceni li sebe Njime, odmah će mu biti jasno što preveliki apostol toliko podcenjuje sebe. I ne samo on, nego to isto čine i svi svetitelji izreda, od prvog do poslednjeg. Razume se, Bogočovek Gospod Hristos je norma i obrazac i ideal, ostvareni ideal savršenog čoveka, čoveka kakav treba da je svaki čovek uopšte, svi ljudi uopšte[8]. Zato i najčistiji čovek oseća se pred Njim beskrajno nečist, i najsvetiji — beskrajno grešan, i najbolji — beskrajno rđav, i najsavršeniji — beskrajno nesavršen, i najveći — beskrajno malen. Otuda, nijednog gordog među svetiteljima; otuda, ni trunke gordosti ni u jednom svetitelju; beskrajna smernost je duša svakog svetitelja.

 


NAPOMENE:

[1] Ef. 3, 18; 2, 19.

[2] 2 Kor. 1, 20.

[3] Contra anianos, III, 61; R. gr. t. 26, col. 396.

[4] Εf. 3, 7.

[5] Εf. 3, 2.

[6] Ef. 2, 7.

[7] 1 Kor. 15, 10.

[8] Kol. 1, 28; Ef. 4, 13.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *