NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II

ODELJAK TREĆI
Bog kao Spasitelj

2. O ličnosti Gospoda Isusa Hrista

 

Ako ima bića u kome su se stekle sve sveštene tajne neba i sve tužne tajne zemlje, onda je to biće — Isus iz Nazareta. Sve što je nebesko, onostrano, metafizičko, božansko, u Njemu je postiglo svoju zemaljsku, ovostranu, fizičku realnost. Kroz Njega je nevidljivo postalo vidljivim, nebesko-zemaljskim, božansko-čovečanskim, onostrano-ovostranim, transcendentno-imanentnim, Bogočovekom. Sve tajne neba i zemlje u Njemu su tako čudesno združene, sljubljene, sjedinjene, da je neosetan i prirodan prelaz onostranog u ovostrano, metafizičkog u fizičko, natprirodnog u prirodno, božanskog u ljudsko. Sva tajna Boga i sva tajna čoveka ovaplotile su se u Njemu; sav Bog i sav čovek ovaplotili su se u Njemu, i to je ono što Ga je učinilo jedinstvenom i izuzetnom Ličnošću, Ličnošću koja se ne može ponoviti ni u jednom svetu. Kao takav, On je najveće čudo u svima svetovima, čudo kako za ljude tako i za Anđele. A ako se i đavoli ičemu čude, čude se Bogu u telu[1]. Otuda je On — „jedino novo pod suncem“ (το μόνον κοανόν ύπό τον ήλιον)[2].

Na sve ovostrane istine navikao je um ljudski, na sve zemaljske pojave naviklo je oko ljudsko i čula ljudska, ali i za um i za čula ljudska Isus je tajanstveniji od svega tajanstvenog, neobičniji od svega neobičnog, čudniji od svega čudnog. Nema ličnosti u istoriji sveta oko koje je niklo toliko pitanja; nema ličnosti oko koje se toliko sporilo i govorilo; nema ličnosti oko koje su toliki ljudi padali i popadali, dizali se i podizali[3]. Gospod Isus je postao kamen spoticanja7, o koji se mora spotaći svaki koji se iole ozbiljno zamisli nad tajnom života i smrti. On se javio kao stena sablazni[4], koju ne može obići ni jedna duša na svome putu ka istini večnoj i besmrtnoj. „Šta je ovo?“ pitali su se u čudu savremenici i očevici Gospoda Isusa[5]. Šta je ovo? pitaju se ljudi svih vremena čim se sretnu sa setnim Isusom iz Nazareta, za koga vele da se nikad smejao nije, ali su Ga često viđali gde plače. Kao ogroman, ogroman plameni znak pitanja On se proteže od zemlje do u vrh neba, i mora ga videti ko makar trenutno progleda na svet večnih relanosti. On je najzagonetniji znak pitanja, na koji svaki čovek mora dati odgovor sebi ili u ovom ili u onom svetu. Teško je, preteško umu čovečijem i srcu snaći se pred ovako neobičnim problemom, pred ovako neponovljivim čudom, pred ovako nebivalom tajnom. A odgovoriti pravilno na pitanje: ko je i šta je Isus iz Nazareta? nemoguće je bez pomoći Božje, bez otkrivenja Božjeg. To posvedočava sam Isus. Njegovi prisni učenici, koji su dugo vremena išli za Njim, pratili Ga i danju i noću, prisustvovali pa i učestvovali u njegovim doživljajima, u njegovim delima, u njegovim poukama, nikako nisu mogli da silom svog čovečanskog saznanja shvate: ko je On, šta je On. I On, tajna nad tajnama, pretvara se sam u pitanje, i pita svoje učenike: A vi šta mislite, ko sam ja?[6] I kada apostoli odgovaraju: Ti si Hristos, Sin Boga živoga[7], Gospod Hristos im pokazuje da im je tu istinu o Njemu otkrio Otac Nebeski, a ne njihova ljudska krv, njihov ljudski um, njihovo ljudsko srce[8]. Jer je On tajna koja nadrasta sve što se čovek zove.

Tako je sam Gospod Isus jednom za svagda pokazao način, na koji se može jedino pravilno rešiti problem njegove Ličnosti, i odgovoriti na pitanje: ko je i šta je Isus Hristos? Tu odgovara sam Bog kroz Sveto Otkrivenje, jer „niko ne zna Sina do Otac, niti Ona ko zna do Sin, i ako Sin kome hoće otkriti“[9], i jer „niko ne može Isusa nazvati Gospodom osim Duhom Svetim“[10]; kao što i obratno, po reči svetog Kirila Aleksandriskog, niko ne može reći: anatema na Isusa, osim Velzevulom[11]. Tajna Sina otkriva se Duhom Svetim. Reči Otkrivenja: „U svetlosti tvojoj vidimo svetlost“, znače, po tumačenju svetog Grigorija Bogoslova: u Duhu vidimo Sina[12].

Božansko otkrivenje kazuje nam tri istine o Isusu Hristu, tri istine koje se svode na jednu istinu. A te su tri istine ove: 1) Isus Hristos je istiniti Bog, 2) Isus Hristos je istiniti čovek, i 3) Isus Hristos je Bogočovek.

 


NAPOMENE:

[1] Sr. Mt. 4, 1-11.

[2] Sv. Jovan Damaskin, De fide, III, 1; R. gr. t. 94, col. 984 V; sr. sv. Grigorije Niski, Contra Eunomium, lib. III; R. gr. t. 45, col. 584 V; sv. Irinej, Contrahaeres. IV, 34, 1.

[3] Sr. Lk. 2, 34.

[4] 1 Petr. 2, 7.

[5] Mk. 1, 27.

[6] Mt. 16, 15.

[7] Mt, 16, 16.

[8] Mt. 16, 17.

[9] Mt. 11, 17; sr. 16, 17.

[10] 1 Kor. 12, 3; sr. 2, 11.

[11] Adversus Nestorium, lib. II. s. 4; R. gr. t. 76, col. 77 Α.

[12] Orat. 34, 13; Ρ. gr. t. 36, col. 253 Α.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *