NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II

ODELJAK TREĆI
Bogočovekovo delo – Soteriologija

9. Tajna Spasiteljevog delanja i tajna spasenja

 

U celokupnom zemaljskom životu svom Gospod Hristos je delao kao Spasitelj. Od kolevke do vaznesenja On je i živeo kao Spasitelj, i delao kao Spasitelj, i učio kao Spasitelj. Njegovo delanje i njegovo učenje jesu blizanci: žive jednim istim životom, delaju jednom istom silom. Kao što rečima dela. Spasitelj isto tako i delima govori. Dela njegova i reči njegove dva su aspekta jedne iste bogočovečanske stvarnosti: Evanđelja spasenja. I svojim rečima i svojim delima Spasitelj podjednako silno blagovesti Evanđelje spasenja. Jer su i reči njegove bogočovečanske i dela njegova bogočovečanska prirodni izraz, prirodna emanacija njegove Bogočovečanske ličnosti. Sve što je njegovo sliva se u veliko bogočovečansko delo spasenja sveta. Jer u vascelom svom delanju i učenju Spasitelj ima jedan cilj: spasenje sveta. Sve što je Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos tvorio i učio, veli sveti Atanasije Veliki, tvorio je i učio radi našeg spasenja[1].

Kao što je Ličnost Gospoda Isusa jedna i nedeljiva, tako je i delatnost njegova jedno, nedeljivo, celostno, integralno delo spasenja. Kao što je prirodno da sunce izražava sebe svetlošću, zracima, tako je prirodno da Bogočovek Hristos izražava sebe čudesima, božanskim delima. Jer njegova čudesa su prirodna, normalna dela njegova. Prirodno je i normalno za njegovu Bogočovečansku ličnost da sebe projavljuje čudesima kao običnim delima. Otuda Spasitelj svoja čudesa najradije naziva delima[2].

Čudotvoriti je prirodno i normalno stanje Bogočovekovo. Ili bolje: čudotvoriti je za Bogočoveka isto što i živeti, isto što i normalno delati.Božanskasila njegove Božanske Ličnosti ovaploćenjem je postala prirodna u sferi ljudskog života: natprirodno je ušlo u okvire čovečanske prirode, pa se kroz nju i iz nje projavljuje kao nešto prirodno. Za ljude koji su grehom i zbog greha otupeli svoje prirodno i normalno osećanje za natprirodno i pomračili svoje prirodno i normalno saznanje za shvatanje natprirodnog, čudesa Hristova često izgledaju ne samo natprirodna nego i neprirodna, pa čak i protivprirodna. U stvari, svojim čudesima Gospod Hristos vraća prirodu ljudsku uono stanje u kome je ona bila do grehopada, i u kome je bilo prirodno da Bog svojom natprirodnom silom vodi čoveka kroz svakolika tajanstva i zbivanja u ovom svetu vremena i prostora. Božanskom silom svojih čudesa Gospod Isus dinamizira, omoćuje, ojačava ljudsku prirodu za činjenje dela Božjih. Jer je Trosunčani Gospod bio sazdao čoveka: da njegov život bude neprekidno dragovoljno ostvarivanje volje Božje u svetu veštastvenom. A to znači: da se sav njegov život krepe i biva u Bogu, Bogom, i od Boga[3].

Sva se Spasiteljeva dela stiču u jedno osnovno bogočovečansko delo: spasenje sveta verom u Bogočovekov podvig[4]. Sve ishodi iz njegove Bogočovečanske ličnosti i sve se na Nju svodi. Dela su zraci spasenja iz Sunca spasenja. Spasitelj je time Spasitelj što sva dela koja čini jesu dela spasenja, i sve reči koje govori jesu reči spasenja. U stvari, dela Spasiteljeva su ostvarene reči Spasiteljeve, areči Spasiteljeve su dela Spasiteljeva u potenciji, u zrnu, u klici. Svaka Spasova reč je čudo mudrosti Božje isile Božje, a time i čudo spasenja. Isto tako: svako Spasovo delo je čudo mudrosti Božje i sile Božje, a time i čudo spasenja. Jer je On i pred Bogom i pred ljudima bio silan u reči i delu (δυνατός έν έργω και λόγω)[5]. Iz Njega je izlazila silai isceljivala sve (δΰναμις παρ’ αυτού έξήρχετο και ϊάτο πάντας)[6].

Spasitelj je stvarao spasenje i učio spasenju svojom celokupnom Bogočovečanskom ličnošću, i svim što je od Nje i u Njoj: i doživljajima, i događajima, i rečima, i čudesima, i ćutanjem, i molitvom, i postom, i smirenošću, i krotošću, i ljubavlju, i milosrđem, i svim ostalim, jer je uvek i u svemu bio: sav Istina, sav Reč, sav Život, sav Svetlost, sav Sila, jednom rečju: sav Spasitelj, i po svemu Spasitelj. Njegovo delanje je delanje Boga ljubavi, Boga pravde, Boga milosti, Boga mudrosti, Boga svemoći. U svakom svom delu, kao i u celokupnoj svojoj delatnosti, On se pokazuje kao Bog savršene dobrote, savršenog milosrđa, savršenog čovekoljublja. Kratko rečeno: kao Bog spasenja. Ni jedno se njegovo delo ne može odvojiti od njegove Božanske ličnosti. U svakom svom delu On je sav nedeljivo i nerazlučno prisutan. Njegova se Ličnost nije nikada, ni u jednom trenutku njegovog zemaljskog života, razdelila, već je On sav prisutan u svemu svom: u svakoj reči, u svakom postupku, u svakom delu. U protivnom, On bi bio carstvo koje propada, jer se razdelilo po sebi[7]. Po svemu i u svemu Gospod Hristos je sav Spasitelj = Isus, stoga je i u delanju svom Isus, kome je jedini cilj: spasti ljude od greha[8]. Po rodu se drvo poznaje; po spasonosnom delanju poznaje se Spasitelj, po bogočovečanskim delima Bogočovek.

Svoje bogočovečansko merilo i proveru: Po rodu se drvo poznaje[9], Spasitelj najpre primenjuje na sebe. Učenicima Jovanovim koji su Mu od Jovana došli sa pitanjem: jesi li ti onaj što treba da dođe ili drugoga da čekamo? On ukazuje na svoja bogočovečanska dela i veli: Idite i kažite Jovanu što čujete i vidite: slepi progledaju, hromi hode, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi ustaju i siromašnima se propoveda evanđelje[10].

Jasno je iz dela Isusovih da je On Mesija, Spasitelj, Bogočovek. Sva njegova dela ukazuju na njegovo Božanstvo i pokazuju da je On Bog, iako u ljudskom telu. Tek od pojave Gospoda Hrista u svetu ljudi jasno znaju kako Bog dela, kako radi, kako dejstvuje u ovome svetu. Sam Spasitelj objašnjava prirodu svojih dela: ona su božanska, jer dolaze od Jedinorodnog Sina Božijeg koji je jednosuštan sa Bogom Ocem. Gospod Isus objavljuje tajnu svojih spasonosnih dela: Otac koji obitava u meni, On tvori dela (αυτός ποιεί τά έργα)[11]. U svojoj delatnosti na spasenju sveta Sin se ne odvaja od Oca: Otac moj dosada dela, i ja delam[12]. Istovetnost u prirodi i načinu njihove delatnosti očigledna je: Što Otac čini ono i Sin čini onako (ά γαρ αν εκείνος ποιή, ταΰτα και ό υιός ομοίως ποιεί)[13]. Jednom istom božanskom silom dejstvuju i Otac i Sin u spasenju sveta: Kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoće oživljuje[14]. Bez Spasiteljeve jednosušnosti sa Bogom Ocem ne može se ni na koji način objasniti čudotvorna sila bogočovečanskog domostroja spasenja, zbog čega Spasitelj odlučno izjavljuje: Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe[15]; Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene sama, jer ja svagda činim što je njemu ugodno[16].

Da je Bogočovek poslat u svet radi spasenja sveta, svedoče njegova božanska dela spasenja. Stoga On izjavljuje: Dela (τά έργα) koja ja činim, svedoče da me Otac posla[17]. Očigledno je za nepristrasnog čoveka da se dela Hristova korene u Bogu Ocu, i svedoče o božanstvenosti svoje prirode, a samim tim i o Božanstvu Isusa Hrista: Dela koja tvorim u ime Oca svoga ona svedoče za mene[18]. Jasno je da se dela Hristova mogu objasniti jedino time što je On Bog. Inače, ona su neobjašnjiva, iako očigledna i za najljuće neprijatelje njegove. Stoga Spasitelj i govori svojim neprijateljima: Ako ne tvorim dela Oca svoga, ne verujte me. Ako pak tvorim, ako meni i ne verujete, delima verujte (τοις έργοις πιστεΰσατε), da poznajete i verujete da je Otac u meni i ja u njemu[19].

Božanska i spasonosna sila Spasiteljevih dela je tako i toliko očigledna, da ljudi nemaju, niti mogu imati izgovora za svoje neverovanje u Hrista kao Boga i Spasitelja: Da nisam učinio među njima dela koja niko drugi ne učini, ne bi greha imali (ει τά έργα μη έποίησα έν αύτοΐς, ά ούδεις άλλος πεποίηκεν, άμαρτίαν ούκ είχον); a sad i videše, i omrznuše na mene i na Oca moga[20]. Nema Spasiteljevog dela koje nije božanski dobro, koje nije božanski spasonosno, zato Gospod i pita one koji hoće da Ga kamenuju: Mnoga vam dobra dela pokazah od Oca; za koje od njih hoćete da me kamenujete[21].

Spasiteljeva dela su ne samo daleko veća i slavnija od proročkih, nego su toliko božanska i toliko spasonosna, da su oni koji ih odbacuju i ne priznaju Isusa za Boga i Spasitelja gori od Sodomljana i Gomoraca i na dan Strašnoga suda biće strašnije osuđeni od Sodoma i Gomora. O tome sveti Evanđelist blagovesti: Tada poče Isus vikati na gradove u kojima se dogodila većina njegovih čudesa, što se nisu pokajali: Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreći i pepelu pokajali. Ali vam kažem: Tiru i Sidonu biće lakše u dan suda nego vama. I ti, Kapernaume, koji si se do nebesa podigao do ada ćeš propasti! Jer da su u Sodomu bila čudesa koja su bila u tebi, ostao bi do današnjega dana. Ali vam kažem: zemlji Sodomskoj biće lakše u dan suda nego tebi[22].

Sva se mnogobrojna dela Spasiteljeva stapaju u jedno delo: delo spasenja. Stoga Spasitelj ukazuje na to delo u svojoj Getsimanskoj molitvi Ocu nebeskom: Svrših delo koje si mi dao da svršim (το έργον έτελείωσα δ δέδωκάς μοι Ίνα ποιήσω)[23]. Ovo delo, i sva ona koja ga sačinjavaju, jasno pokazuje da je Hristos Sin Božji i Bog, koji svojom božanskom silom čini čudotvorna dela spasenja, dela kojima isceljuje od bolesti, otpušta grehe, vaskrsava mrtve, uklanja nemoći, izgoni đavole; jednom rečju: spasava čoveka od greha, smrti i đavola.

Isceljujući ljude od svake bolesti i svake nemoći, Gospod Isus vraća prirodu ljudsku u njeno prvobitno, rajsko, normalno stanje: zdravlje, bezbolesnost, tj. oslobađa je od gorke posledice greha: bolesti. U svome rajskom, dogrehovnom stanju ljudska priroda nije znala za bolesti. Njih neće biti ni u večnom blaženstvu: idЪže nъstь bolЪznь, ni pečalь, ni vozdыhaše. Vrlo je značajno da i bezgrešni Gospod Isus nije nikada bolovao za vreme svoga života na zemlji. Spasiteljeva čudesa imala su za cilj da pokažu, da se spasenje ljudske prirode sastoji u njenom oslobođenju od greha i njegovih pagubnih posledica: bolesti, muka, smrti.

Svoju spasonosnu propoved Evanđelja Spasitelj je propraćao spasonosnim delima. On je išao iz mesta u mesto: propovedajući evanđelje carstva i isceljujući svaku boleet i svaku nemoć među ljudima (θεραπεΰων πάσαν νόσον και πάσαν μαλακίαν έν τω λαω)[24]. Radeći tako, Spasitelj pokazuje da On kao Jedini Bezgrešni ima vlasti nad svima posledicama greha, a i nad samim grehom. Kao Bezgrešni delajući bezgrešno, Gospod uklanja sve posledice greha. Nema bolesti od koje On nije isceljivao[25]. A to pokazuje da nema greha od koga On ne bi mogao spasti.

Blagi Spasitelj je isceljivao svojom božanskom silom koja ne trpi greh ni posledice greha. Stoga u Evanđelju spasenja piše: I sav narod tražaše da ga se dotakne, jer iz njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve (ότι δΰναμις παρ’ αΰτοϋ έξήρχετο, και ΐάτο πάντας)[26]. Šta više, i same Spasiteljeve haljine zračile su čudotvornom silom spasenja, jer je u svetom Evanđelju napisano i ovo: I moljahu ga da se samo dotaknu skuta od haljine njegove. I svi koji se dotakoše, ozdraviše[27].

Od najstrašnije bolesti, gube, Spasitelj je isceljivao silom svoje spasonosne reči. Čoveku koji je „sav u gubi“ On kaže: Očisti se! I odmah guba spade s njega[28]. Isto tako, čudotvornom silom svoje bogočovečanske reči Gospod istovremeno isceljuje deset gubavaca[29]. To sve pokazuje da Spasitelj izgoni greh iz ljudske prirode u njegovim najstrašnijim i najužasnijim posledicama.

Božanska sila Spasiteljeve čudotvorne delatnosti pokazivala se snažno u isceljivanju slepih. Gospod je povraćao vid slepima dodirom[30], i rečju[31]. Šta više, On je davao vid i slepima od rođenja[32]. To je znak da je Gospod, spasavajući ljude od greha, sasecao greh u njegovom najnevidljivijem i najdubljem korenu.

Strašna sila greha pokatkad vezuje biće ljudsko nemošću i besnilom. Od njih oslobađa i spasava samo Jedini Bezgrešni. U Svetoj Knjizi zabeleženo je ovo: I pošto izgna đavola, progovori nemi[33]. Božansko je učenje, da je greh uzrok ne samo fizičkih bolesti ljudskih[34], nego i duhovnih: duhovnog slepila, duhovne gluvoće, duhovne neosetljivosti za božanske stvari[35]. Od svega toga Spasitelj spasava svojom božanskom silom. On rečju daruje gluvonemome i sluh i govor[36].

Iako sazdan Bogom da gospodari nad prirodom, čovek je grehopadnom podvrgao sebe nedaćama, nemoćima i ropstvima. U šta sve nije ušao greh i čime već nije zagospodario u čoveku! Zaista je čovek postao oruđe greha[37]. Ali iza svih i ispod svih grehova čovek je na dnu svoje duše ostao bogoliko biće, daleko pretežnije od drugih zemaljskih bića. To Spasitele pokazuje isceljujući čoveku suhu ruku silom svoje božanske reči[38]. I još: isceljujući čoveka koji je bio i besomučan i nem i slep[39].

Kroz sva svoja spasonosna čudesa Gospod je provodio jedan cilj: spasenje duše od greha. To je bio glavni cilj kome se išlo kroz telesna isceljenja. Svoja duhovna čudesa, tj. isceljenja duše od greha, Spasitelj je posvedočavao fizičkim čudesima, jer su duhovna nevidljiva, a fizička vidljiva. Najbolji primer toga imamo u isceljenju uzetoga, koga su prijatelji spustili kroz krov pred Spasitelja. Gospod je učinio dvostruko čudo, a jedno spasenьe: čudo isceljenja duše od greha: Ne boj se, sinko, opraštaju ti se gresi tvoji; i čudo isceljenja tela od uzetosti: Ustani, uzmi odar svoj i idi doma[40]. Prvim čudom Spasitelj pokazuje da kao Bog ima vlast i pravo otpuštati grehe, a drugim: da ima vlast nad bolestima koje nisu drugo do posledica greha. Bolesti su poslušne Spasitelju kao sluge gospodaru i kao vojnici stareйšin. To pokazuje primer isceljenja sluge kapernaumskog kapetana[41].

Isceljenje žene od tečenja krvi dokaz je božanske svemoći Spasiteljeve čudotvorne sile. Žena je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi, veliku muku podnela od mnogih lekara, potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore načinili. No čim se dotače haljina Spasiteljevih, „odmah presahnu izvor krvi njezine, i oseti u telu da ozdravi od bolesti“[42].

Čudesima svojim Spasitel. spasava ljude ne samo od greha i od posledica greha, nego i od samih tvoraca greha, od đavola. Jer On i nad njima pokazuje svoju bezmernu silu izgoneći ih iz ljudi. On ih izgoni rečju[43], i na taj način spasava ljude od najrazličnijih bolesti koje đavoli stvaraju u prirodi ljudskoj, kao što je besnilo[44] i druge bolesti[45]. Značajno je da su nečisti duhovi svesni svoje apsolutne nemoći pred svemoćnim Gospodom Isusom. Evanđelist blagovesti: I dusi nečisti, kad ga viđahu, pripadahu k njemu i vikahu: ti si Sin Božji![46] došao si da nas pogubiti[47].

Ovakvim svojim držanjem prema Spasitelju đavoli nevoljno pokazuju, da izgoneći ih iz ljudi, Gospod ima jedan cilj: spasenje ljudi od njih. Jer se uklanjanjem nečistih duhova iz ljudske prirode zacaruje u njoj carstvo Božje. Na to ukazuje sam Spasitelj govoreći: Ja duhom Božjim izgonim đavole, znači: k vama je došlo carstvo Božje[48]. Imati vlast nad nečistim duhovima, odlika je svemoćnog Spasitelja i spasenja koje On izvršuje, jer se spasenje propoveda evanđeljem, izgnanjem duhova, isceljivanjem od bolesti[49]. Kako u učenju, tako i u čudesima Spasiteljevim, glavno je: osloboditi čoveka od greha, smrti i đavola, tj. spasti ga. Izgnanjem nečistih duhova iz čoveka ljudska se priroda vraća u svoje rajsko, bogoliko stanje. Otuda Bogočovekovo očišćenje čoveka od tvorca greha i zla jeste spasenje čoveka. Očišćen od nečistih duhova, čovek ostaje sam sa Bogom, Bog i čovek; i živi Bogom i u Bogu.

Kada čudesni Spasitelj vaskrsava mrtve: Jairovu kćer[50], sina Nainske udovice,[51] Lazara[52], i mnoge druge[53], On na taj način spasava čoveka od greha, jer ga spasava od najstrašnije kazne za greh: smrti. Kroz vaskrsavanje mrtvih, kao i kroz ostala svoja čudesa, Gospod spasava čoveka, izgubljenog u gresima, bolestima i smrti.

Sveopšta harmonija, koja je do grehopada vladala u svetu, narušena je i poremećena grehom. Zbog greha i grehom stihije su zaratile sa čovekom, a i među sobom. Među podivljale od greha stihije Gospod Isus ulazi kao mirotvorac.

Svojim čudesima On delimično vaspostavlja poremećenu harmoniju u svetu, da je konačno vaspostavi na dan Strašnoga suda, kada bude potpuno uklonio greh i smrt iz veštasvene prirode i pokazao novo nebo i novu zemlju[54]. A tome će prethoditi bogočovečanska vera mnogih sinova Božijih, koji će silom svoga hristolikog života, preobražajno uticati na svu tvar, koja zbog greha uzdiše i tuži sa ljudima koji su nosioci greha i nereda u prirodi[55].

Kao bezgrešni Gospod Spasitelj ima vlast nad stihijama prirode. Na tajanstven način priroda raspoznaje u Njemu svoga Tvorca i Gospodara, sluša Ga i služi Mu. On rečju utišava buru na moru: slušaju Ga vetrovi i more[56]. On ide po moru kao po suhu[57]. On neosetno pretvara vodu u vino[58]. On čudesno umnožava pet hlebova i dve ribe, i njima nahranjuje pet hiljada ljudi, osim žena i dece, i pri tome preostaje dvanaest kotarica punih[59]. I još: On isto tako čudesno umnožava sedam hlebova i malo ribica, i njima nahranjuje četiri hiljade ljudi, osim žena i dece, i pri tome preostaje sedam punih kotarica[60]. Na njegovu reč besplodna smokva, „odmah usahnu“[61]. Sva ova čudesa pokazuju kako Spasitelj božanskom silom svojom gospodari nad prirodom kao nad poslušnom sluškinjom svojom.

Nema sumnje, posredni i neposredni cilj svih Spasiteljevih čudesa jeste: spasenje čoveka od greha, smrti i đavola. Ovo spasenje obavlja spasonosna bogočovečanska sila koja svemoćno dejstvuje iz Ličnosti Bogočoveka; i još: stalno i svemoćno dela i čudotvori u njegovom Bogočovečanskom telu: Crkvi. Spasenje čoveka i sveta pretstavlja, i jeste, beskrajno čudo Bogočovekovog neprekidnog delanja u svetu, čudo koje je Spasitelj počeo za života svoga na zemlji i vrši ga neprestano u svome Bogočovečanskom telu, Crkvi. Jasno je: Bogočovek čudotvori spasenje svojom bogočovečanskom silom. Izvor te sile je njegovo večno Božanstvo. A čovek, čovečanstvo i vidljiva priroda jesu poprište na kome dejstvuje ta čudotvorna sila.

Čudesima svojim Spasitelj je pokazao da je ljudska priroda: njiva za natprirodno, zemljište za seme božanskih istina. Nebeski Sejač, Gospod Isus seje po polju prirode ljudske seme natprirodnih božanskih istina, istina večnih i nebeskih. I preko spasenih, obogočovečenih ljudi nebo osvaja zemlju, natprirodno postaje prirodnim. Zasejano u prirodu ljudsku, nebesko gorušično zrno Božje istine uzrasta u veliko drvo, ako ga čovek bude hranio sokovima svoga bogolikog bića i hristočežnjive delatnosti.

Spasonosna čudesa Gospoda Isusa bila su toliko očigledna, toliko realna, toliko nesumnjiva, da ih niko od očevidaca i savremenika nije poricao. Samo su ih neki zlobni književnici i fariseji pripisivali dejstvu nečistih sila[62]. Ali besmislenost ovoga obelodanjuje sam Spasitelj dokazavši da On Duhom Božjim izgoni đavole[63]. Narod, očevidac Spasiteljevih čudesa, govorio je: Nikada se tako što nije videlo u Izrailju[64]. Sveti Evanđelist piše: Sav narod radovaše se za sva njegova slavna dela[65]. Sleporođeni, koga je Spasitelj iscelio, a koji nije Gospoda Isusa ni poznavao, govori farisejima: Otkako je sveta, nije se čulo da ko otvori oči slepome od rođenja[66].

Glavari sveštenički i fariseji bili su u očajanju zbog Spasiteljevih čudesa. Evanđelist beleži: Glavari sveštenički i fariseji sabraše skupštinu, i govorahu: Šta ćemo činiti? Ovaj čovek čini mnoga čudesa[67]. I najzad, onise bespomoćno jadaju jedan drugome: Vidite da ništa ne pomaže? eto, ceo svet ide za njim[68]. Treba imati u vidu da je ovo svedočanstvo o stvarnosti Spasiteljevih čudesa, svedočanstvo njegovih zakletih neprijatelja.

Očevici i svedoci svih Spasiteljevih čudesa, sveti Apostoli, govore o njima u svojim spisima prosto, neposredno, istoričarski. I posle svega što je zapisano u Evanđeljima i Poslanicima i Delima Apostolskim od mnogobrojnih Spasiteljevih čudesa, sveti Jovan Evanđelist veli: I mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim, koja nisu napisana u ovoj knjizi[69]. Svoje pak Evanđelje sveti Voanerges završava rečima: A ima i mnogo drugo što učini Isus, koje kad bi se redom popisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi mogle stati napisane knjige[70]. Ove Voanergesove reči postaju jasnije, kada im se doda svedočanstvo Dela Apostolskih: Učenicima i po stradanju svom Isus pokaza sebe živa mnogim istinitim znacima, javljajući im se četrdeset dana i govoreći im o carstvu Božjem[71].

Sila Spasiteljevog delanja nije manje čudotvorna od čudotvorce sile njegovog učenja. I u jednom i u drugom podjednako se sadrži životvorna tajna spasenja, koju čudesno i čovekoljubivo obavlja nezamenljivi Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos.

* * *

 

Iz napred izloženog učenja Svetoga Otkrivenja očigledno je da sav bogočovečanski život, svekoliko bogočovečansko učenje i celokupno bogočovečansko delanje Gospoda našeg Isusa Hrista sačinjavaju jedan nedeljivi bogočovečanski domostroj spasenja. Gledan iznutra ili spolja, ovaj je domostroj u celini i u pojedinostima izgrađen od bezbrojnih božanskih tajanstvenosti, koje i čine da je ovaj domostroj spasenja u stvari „domostroj tajne“ (ή οικονομία του μυστηρίου)[72]. Ovaj je domostroj tajne sav u Trosunčanom Božanstvu[73], ali ga ovaploćeni Bog Logos otkri ne samo svima ljudima na zemlji nego i svima Anđelima na nebu[74].

U istoriskoj Ličnosti i zemaljskoj delatnosti Bogočoveka Hrista otkrivena je tajna nad tajnama. Bogočovečanska ličnost i bogočovečanska delatnost Gospoda Isusa moraju nepristrasnu ljudsku misao i neiskvareno ljudsko osećanje odvesti neminovnom zaključku i neodoljivom ubeđenju: zaista je Bogočovek Hristos jedini Spasitelj i jedino spasenje sveta. I pri tome uvek caruje svetlo osećanje i slatko raspoloženje: u Bogočovekovom domostroju spasenja sve je tajna, ali sveta i slatka tajna. Tu ništa nije „po čoveku“[75], već sve po Bogočoveku koji je za bogočežnjivo biće ljudsko jedini Spasitelj i jedina radost u svima svetovima, vidljivim i nevidljivim.

 


NAPOMENE:

[1] Epist. ad episc. Aegypti et Libiae, 1; P. gr. t. 25, col. 537 A.

[2] Jn. 5, 36; 10, 25. 32. 37. 38; 14, 1011; 15, 24; 17, 4.

[3] Sr. D. A. 17, 28.

[4] Sr. Jn. 6, 28-29.

[5] Lk. 24, 19.

[6] Lk. 6, 19.

[7] Sr. Mt. 12, 25.

[8] Sr. Mt. 1, 21.

[9] Mt. 12, 33; sr. 7, 16-20; Lk. 6, 43-44.

[10] Mt. 11, 36; Lk. 7, 19-22.

[11] Jn. 14, 10.

[12] Jn. 5, 17.

[13] Jn. 5, 19.

[14] Jn. 5, 21.

[15] Jn. 5, 30.

[16] Jn. 8, 29.

[17] Jn. 5, 36.

[18] Jn. 10, 25.

[19] Jn. 10, 37-38; sr. Jn. 14, 10-11.

[20] Jn. 15, 24.

[21] Jn. 10, 32; sr. Mk. 7, 37; Lk. 13, 17; 24, 19.

[22] Mt. 11, 20-24; sr. 10, 12-15.

[23] Jn. 17, 4.

[24] Mt. 4, 23; 9, 35; sr. Mt. 4, 24.

[25] Mt. 8, 16; 12, 15; 14, 14. 35-36; Mk. 6, 56; Mt. 15, 30. 31; 19, 2; 21, 14;Lk. 4, 40; 6, 18; 7, 21; Jn. 4, 46-50; 5, 59; 6, 2; Mt. 8, 14-15; Mk. 1, 29-31; Lk.4, 38-39.

[26] Lk. 6, 19.

[27] Mt. 14, 36; sr. Mk. 6, 56.

[28] Mt. 8, 24; Mk. 1, 40-42; Lk. 5, 12-14.

[29] Lk. 17, 12-19.

[30] Mt. 9, 27-30; 20, 30-34; Mk. 8, 22-26.

[31] Mk. 10, 46-52; Lk. 18, 35-43.

[32] Jn. 9, 17.

[33] Mt. 9, 32-33; sr. Lk. 11,14.

[34] Lk. 13, 16; Jn. 5, 14; Mt. 9, 2.

[35] Mt. 13, 15; sr. Mk. 6, 52.

[36] Lk. 7, 32-35.

[37] Sr. Rm. 6, 20; 5, 12. 14.

[38] Mt. 12, 10-13; Mk. 3, 15; Lk. 6, 6-10.

[39] Mt. 12, 22.

[40] Mt. 9, 27; Mk. 2, 1-12; Lk. 5, 8-26.

[41] Mt. 8, 58. 13; Lk. 7, 2-10.

[42] Mk. 5, 25-30; Mt. 9, 20-22; Lk. 8, 43-48.

[43] Mt. 8, 16.

[44] Mt. 17, 14-21; Mk. 9, 14-29; Lk. 9, 38-42; Mt. 8, 28-34; 15, 22-28. Mk. 7,24-30; Mk. 5, 1—15; Lk. 8, 26-36.

[45] Lk. 8, 2; 13, 10-13.

[46] Mk. 3, 11; Lk. 4, 41.

[47] Mk. 1, 23-26; Lk. 4, 31-35; sr. Mt. 8, 29.

[48] Mt. 12, 28; sr. Lk. 11,20.

[49] Mk. 6, 7. 13; 3, 15; Mt. 10, 1. 8; Lk. 9, 16; 10, 9. 17, 19.

[50] Mt. 9, 18-25; Mk. 5, 22-43; Lk. 8, 41-56.

[51] Lk. 7, 11-15.

[52] Jn. 11,41-44.

[53] Mt. 11, 36; Lk. 7, 19-22.

[54] Sr. 2 Petr. 3, 13.

[55] Sr. Rm. 8, 14-22.

[56] Mt. 8, 24-27; Mk. 4, 37-41; Lk. 8, 23-25.

[57] Mt. 14, 24-33; Mk. 6, 47-51; Jn. 6, 16-21.

[58] Jn. 2, 1-11.

[59] Mt. 14, 15-21; Mk. 6, 35-44; Lk. 9, 12-17; Jn. 6, 9-14.

[60] Mt. 15, 32-38; Mk. 8, 19.

[61] Mt. 21, 19; Mk. 11, 13-14. 20-21.

[62] Sr. Mt. 12, 24; Mk. 3, 22; Lk. 11, 15; Mt. 9, 34.

[63] Mt. 12, 28-35; Mk. 3, 23-30; Lk. 11, 18-20.

[64] Mt. 9, 33.

[65] Lk. 13, 17.

[66] Jn. 9, 32.

[67] Jn. 11,47.

[68] Jn. 12, 19.

[69] Jn. 20, 30.

[70] Jn. 21, 25.

[71] D. A. 1, 3.

[72] Ef. 3, 9.

[73] Ef. 3, 9.

[74] Ef. 3, 10.

[75] Sr. Gal. 1, 11; Kol. 2, 8.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *