NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II

ODELJAK TREĆI
Bogočovekovo delo – Soteriologija

4. Tajna Spasiteljevog stradanja, krsne smrti i tajna spasenja

d) Opravdanje, očišćenje i osvećenje ljudske prirode krvlju Bogočoveka

 

Greh je najstrašnija optužba kojom je čovek optužio sebe. Ona je utoliko strašnija što se proteže na sve ljude bez izuzetka, jer su svi ljudi grešni, stoga svi i optuženici. Njihova sveopšta muka graniči bespomoćnošću, jer nema čoveka koji može opravdati bogoliku prirodu ljudsku zbog njenog samovoljnog pada u greh. Tu je moguć samo jedan izlaz: skinuti greh sa roda ljudskog, a samim tim i optužbu. To ne može učiniti nijedan čovek, zbog sveopšte grešnosti ljudske; to može učiniti, i učinio je, samo bezgrešni čovek Bogočovek Hristos, svojim besprimerno bezgrešnim životom i svojom besprimerno čovekoljubivom žrtvom. Otuda bogomudri Apostol blagovesti: Opravdali smose krvlju njegovom[1].

Grehom je čovek ne samo optužio sebe, nego u isto vreme i osudio sebe na smrt. Stoga je opravdanje roda ljudskog bilo moguće jedino oslobođenjem čoveka od smrti. A to je mogao učiniti, i učinio je, samo ovaploćeni besmrtni Bog, koji je, kao Život po prirodi, svojim bogočovečanskim životom, smrću i vaskrsenjem, pobedio smrt i oslobodio rod ljudski od tiranije smrti i smrtnosti. I time postao, i zanavek ostao, opravdanje čoveka i vascelog roda ljudskog.

Spasiteljeva bogočovečanska pravednost ima svečovečanski i kozmički karakter, nasuprot svečovečanskom i kozmičkom karakteru ljudske grehove nepravednosti. Kao što na tajanstveni način u grehovnosti Adama učestvuje sva priroda ljudska, tako isto ona sva učestvuje i u pravednosti Bogočoveka Hrista. Dok je učešćem u Adamovoj grehovnosti ona osuđena, dotle je učešćem u pravednosti Gospoda Hrista ona opravdana. Stoga bogonosni Apostol objavljuje istinski blagu vest za sav rod ljudski, kada kaže: Kao što kroz greh jednoga dođe osuđenje (κατάκριμα) na sve ljude, tako i pravdom jednoga dođe na sve ljude opravdanje života[2].

Tumačeći ove Apostolove reči, blaženi Teodorit piše: Gledajući na Adama, veli Apostol, nemojte sumnjati u ono što sam rekao (tj. da Bog spasava sve u jednom Gospodu Isusu Hristu). Jer ako je tačno, i stvarno je tačno, da je sav rod ljudski, kada je Adam prestupno zapovest, primio na sebe osudu na smrt, onda je očigledno da pravda Spasiteljeva ustrojava život svima ljudima (εΰδηλον ώς ή του Σωτήρος δικαιοσύνη πάσιν άνθρώποις πραγματεύεται την ζωήν)[3].

Opravdanje života ljudskog, prirode ljudske, bića ljudskog, koje objaktivno dato u Bogočovečanskoj ličnosti bezgrešnog Gospoda Isusa, postaje životvorna sila u svakom čoveku koji svim bićem poveruje u raspetog i vaskrslog Gospoda, jer je osnovna istina Bogočovekovog podviga: da je očišćenje grehova i opravdanje čoveka dato u krvi Bogočoveka Hrista, u pravdi njegovoj[4]. Trebalo je, veli sveti Vasilije Veliki, da Gospod okusi smrt za sve i, postavši očišćenje sveta (ίλαστη’ριον του κόσμου), da sve ljude opravda krvlju svojom (πάντας δικαιωσαι έν τω αυτού α’ίμαπ)[5] · A molitvena misao Crkve blagovesti: U staro doba Adam bй osuđen drvetom, a sada se opravda drvetom krsta, i otvori mu se ulazak u raj i naslađivanje u njemu[6]. Svojom bogočovečanskom krvlju Gospod je obnovio našu prirodu, istrulelu od greha[7].

Čudesno je i po stoput neobjašnjivo logikom ljudskom i neizrazivo jezikom ljudskim spasonosno dejstvo Spasiteljeve krsne smrti. Sila ove smrti prošla je do najtajanstvenijih dubina ljudske prirode i pronikla u njene najsakrivenije tajnike. Nema ničeg u prirodi ljudskoj što se ovom silom ne može isceliti, očistiti, spasti. Bogočovečanska krv Spasiteljeva uništava sve grehe, od najvećeg do najmanjeg, očišćava ljudsku prirodu u svima njenim dubinama i visinama, i tajanstveno je obnavlja isceljujući je od greha i zla, po reči Apostola: Krv Isusa Hrista očišćava nas od svakoga greha (το αίμα ‘Ιησού Χριστού καθαρίζει ημάς από πάσης αμαρτίας)[8]. Zašto? Zato, veli sveti Kiril Aleksandriski, što je tokrv Božja, a ne prosto ljudska, jer Bog bejaše u telu, očišćujući nas svojom vlastitom krvlju (τω ίδίω άίματι καθαρίζων ημάς)[9]. Α po rečima svetog Irineja: Bog očisti neznabošce krvlju Sina svoga[10].

Da bi svukoliku prirodu ljudsku očistio od greha, Gospod Hristos se i ovaplotio, i postao potpuni čovek, i živeo kao čovek, i postradao na krstu[11]. Dobrovoljno i čovekoljubivo je postradao On, da bi krvlju svojom osvetio ljude[12], jer je krv njegova krv Boga[13]. Otuda u nje i osvećujuća sila, koja se rasprostire na sva ljudska bića. Stoga Apostol blagovesti, da Bog Gospoda Isusa postavi za očišćenje verom u krvi njegovoj[14].

Radi čega je, pita sveti Zlatoust, Gospod Hristos raspet izvan grada na visokom mestu, a ne pod nekim krovom? I to nije bez razloga, nego radi toga, da bi očistio prirodu vazduha (ίνα τοΰ αέρος καθαρή την φΰσιν). Stoga na visokom mestu, ne pod strejom krova, nego, umesto krova, pod svodom neba, da bi se očistilo svekoliko nebo (ό ουρανός άπας) u vreme kada je ovo Jagnje zaklano na visini. Očistilo se dakle nebo, očistila se i zemlja. Krv je kapala iz rebra njegovog na zemlju i očistila svu njenu prljavštinu. To je razlog što žrtva nije prinesena pod krovom. A zašto nije prinesena u samom hranu judejskom? Zato, da Judejci ne bi ovu žrtvu učinili svojom svojinom, i da ne bi ko pomislio, da je ona prinesena samo za jevrejski narod. A prinesena je izvan grada, izvan gradskih zidina, da bi ljudi znali, da je žrtva vaseljenska (καθολική), da je prinesena za svu zemlju, ida je ona opšte očišćenje svukolike naše prirode (κοινός της φύσεως ημών άπάσης έστιν ό καθαρισμός). Judejcima je bio Bog naredio da prinose žrtve na jednom mestu, da se mole na jednom mestu, jer je tada sva zemlja bila nečista od dima, smrada, krvi idolske i ostalih nečistota neznabožačkih. Ali kada je došao Hristos i postradao izvan grada, On je očistio svu zemlju, i svako mesto učinio zgodnim za molitvu… Najzad je sva zemlja postala hram[15].

Smrtnima je, veli sveti Grigorije Bogoslov, Gospod Hristos podario dvostruko očišćenje: jedno večnoga Duha, i njime je očistio u čoveku pređašnje zlo, rođeno telom (σαρκογενή), a drugo naše krvi (jer našom nazivam onu krv koju je prolio Hristos Bog moj), iskupljenje praroditeljskih nemoći i izbavljenje sveta[16].

Hristos je primio na sebe svu moju dušu i sve moje udove, veli isti sveti Otac, primio je onoga Adama, prvobitno slobodnog, koji se još nije obukao u greh, niti poznao zmiju, niti okusio plod i smrt, a koji je hranio dušu jednostavnim, nebeskim mislima, i bio svetli tajnik Boga i Božjeg (μύστης τε Θεού θείων τε φαεινός). Radi ovog obnovljenja došao je Bog u prirodu ljudsku, da bi, savladavši i pobedivši ubicu smrću, za jedenje ploda primivši žuč, za neuzdržljivost ruku klince, za drvo krst, za zemlju uzdizanje na krst, povratio Adama životu i slavi. I rasprostrevši sveto telo shodno stranama sveta, On je sa svih strana sabrao rod ljudski, sjedinio u jednoga čoveka, i zaključao u krilu velikog Božanstva, krvlju Jagnjećom očistivši sve nečistote (μολΰσματα πάντα καθήρας) i uklonivši prljavštinu, koja je smrtnima premila put od zemlje nebu… On je svojim stradanjima podigao čoveka odavde, i postavio ga u drugi život, u život slobodan mesto grehovnog (εις βίον άλλον εθηκας ελεύθερον άντι kakoю)[17].

Hristovo ovaploćenje je drugo stvaranje mene čoveka (Χρίστου δε ένανθρώπησις, άλλη μου πλάσις), veli bogonadahnuto pesnik evanđelskih istina, jer je Bog postradao telesno mojim stradanjem[18], i potpuno uzvratio za sve moje dugove… Krst je pobed ni znak, a drveni potseća na drvo u raju. Klinci to je prikivanje moga greha. Α probanje žuči stoji nasuprot Adamovom probanju ploda. Mrtvost Isusova je istrebljenje mrtvosti u meni[19].

U molitvenom saznanju vaseljenske Crkve naročito je naglašena osvećujuća i očišćujuća sila Spasove krsne smrti. U starini se tajno prinosilo na žrtvu jagnje, a nezlobivi Spasitelj, prinesen javno na žrtvu, očistio je svu tvar (πάσαν κτίσιν)[20]. Krst je očistilište za sve verne[21]. Krvlju, koja se izlila iz Spasovih rebara, osvetila se tvar[22]. Sva se zemlja osvetila krvlju i vodom, izlivenim iz rebara Bogočovekovih[23]. Krst Gospodnji je izvor iz koga izvire osvećenje za sve ljude u svetu[24].

Prečista krv Gospoda našeg Isusa Hrista jeste krv večnoga zaveta[25], i stoga joj niko ne može ni oduzeti ni umanjiti onu bogočovečansku čudesnu i čudotvornu silu, koja očišćuje, osvećuje i spasava svu tvar. Gospod Hristos nas ljubi, i posvedoči to time što nas umi od grehova naših krvlju svojom[26]. Očišćujuće dejstvo krvi Spasiteljeve prostire se do najnevidljivijih dubina savesti ljudske, koja je takođe pomračena i izopačena grehom[27]. Jer i savest naša, u svome grehovnom stanju, nije sigurno merilo dobra i zla, a još manje je čovekov spasitelj od zla. Zbog toga svespasonosne sile božanske krvi Spasiteljeve, veliki Apostol blagovesti, da najstrašnije muke zaslužuje onaj koji Sina Božjeg pogazi, i krv zaveta za poganu uzdrži[28].

 


NAPOMENE:

[1] Rm. 5, 9.

[2] Rm. 5, 18.

[3] Interpret epist. ad Rom, cap. 5, v. 18; P. gr. t. 82, col. 101 D.

[4] Pm. 3, 24-26.

[5] Epist. 260, 9, Optimo episcopo; P. gr. t. 32, col. 968 A.

[6] Vъ pяtokъ utra, Kanonъ čestnomu i životv. krestu, pъsnь 6 (Glasъ 7,Oktoihъ): Drevomъ drevle Adamъ osudisя, drevomъ že nыne krestnыmi opravdisя (ξύλω δε νυν του σταυρού δικαιούται), vhoždenie priemъ vъ raй i sladosti vospriяtie.

[7] Molitva 1 (sv. Vasilija Velikog), Poslъdovanie ko svяtomu pričaщeniю:… svoeю kroviю obnovivый rastlivšee grъhomъ estestvo naše (τωοίκείω σου αίματι άναπλάσας την φθαρεϊσαν ϋπό της αμαρτίας φΰσιν ημών).

[8] 1 Jn. 1, 7.

[9] De recta fide ad reginas; P. gr. t. 76, col. 1296 B.

[10] Contra haeres. III, 12, 7: έκαθάρισε τα έθνη δια τοΰ αίματος τοΰ Παιδόςαυτού.

[11] Jevr. 2, 17-18.

[12] Jevr. 13, 12; sr. Tit. 2, 14.

[13] D. A. 20, 28.

[14] Rm. 3, 25.

[15] De cruce et latrone, Homil. II, 1; P. gr. t. 49, col. 408-409.

[16] Poemata dogmatica, De Testamentis et adventu Christi; P. gr. t. 37, col.462-463.

[17] On, Poemata moralia, In laudem virginitatis; R. gr. t. 37, col. 534, 535, 536.

[18] Na drugom mestu isti Otac veli: Bog je umro za nas — ύπεο ήμωγ (Orat.33, 14; R. gr. t. 36, col. 232 S).

[19] On, Poemata moralia, Definitiones minus exactae; P. gr. t. 37, col. 959, 960.

[20] Vo svяtuю i velikuю subbotu, Statiя pervaя, 40: Taйno (έν κρύπτω) ubo drevle žretsя agnecъ; tы že яvu žrenъ bыve, nezlobive, vsю tvarь očistilъ esi Spase (πάσαν κτίσιν άνεκαθήρας Σωτηρ).

[21] Vo vtornikъ večera, na Gospodi vozzvahъ, stihirы krestnы (Glasъ 1,Oktoihъ):… vernыhъ vsehъ očistiliщe.

[22] Sreda, na utreni, Kanonъ čestnomu i životvor. krestu, pesnь 8 (Glasъ2, Oktoihъ): Kroviю izъ tvoihъ rebrъ netlennыhъ iskapavšeю Dolgoterpelive, tvarь osvяtisя (ή κτίσνς ήγίασται).

[23] Vъ sredu utra, Kanonъ čestnomu i životvorящemu krestu, pesnь 9 (Glasъ 8, Oktoihъ): Vsя že zemlя osvяtisя kroviю i vodoю otъ rebrъ tvoihъ izliяnnoю.

[24] Nedelя tretiя svяtыhъ postovъ, Vъ nedelю na utreni, Kanonъ voskresenъь, pesnь 6: … osvящeniя bo istočaetь istočnikъ vsemъ suщimъ vъ mipe (άγιότητος αναβλύζει γαρ πηγήν πάσι τοις έν τω κόσμω).

[25] Jevr. 13, 20.

[26] Apok. 1, 5.

[27] Sr. Jevr. 9, 14.

[28] Jevr. 10, 29

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *