NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II

ODELJAK TREĆI
Bog kao Spasitelj

Hristologija

 

Uvedeno grehom u veštastveni svet kao demonska realnost, zlo se pomoću raznovrsne delatnosti čovekove brzo rasplodilo, razmnožilo i odomaćilo u ovom svetu. Ono se tako vešto orodilo sa veštastvom, tako intimno srodilo sa njim, tako umetnički pomešalo sa njim, da ih je čoveku kao čoveku nemoguće razlučiti. Α sa dušom čovekovom zlo se taκο prisno sjedinilo i tajanstveno izjednačilo, da ih je samom čoveku kao duhovno-veštastvenom biću nemoguće razdvojiti, nemoguće potpuno rastaviti i odvojiti[1]. U svetu veštastvenom zlo se razraslo do grandioznih srazmera, obuklo u neslućene veštastvene oblike, postiglo takvu čarolisku veštastvenu realnost, kakva ne postoji ni u svetu demonskom, jer je veštastvena realnost zla moguća samo u svetu čovečanskom, pošto je jedino čovek duhovno-veštastveno biće u sva tri sveta. U svetu čovečanskom zlo je kroz najraznovrsnije grehe našlo takva fantastična ostvarenja, ο kakvima se ne može sanjati ni u svetu čistoga zla, u paklu. Zaljubljen u zlo, čovek je postao umetnički zao, zbog čega je zlo u svetu čovečanskom došlo do svoje naročite umetnosti. U izmišljanju grehovnih slasti i u naslađivanju zlom čovek se može takmičiti sa vrhovnim duhom zla. Razigrana zlom do fanatičke i sladostrasne zaljubljenosti u greh, priroda ljudska se toliko opila grehom, da je zlo smatrala za prirodnu pojavu svoga života.

Nasuprot zlu, koje je u rodu ljudskom postizalo svoja najfantastičnija ostvarenja, dejstvovao je Promisao Božji ostvarujući večno božansko dobro u svetu čovečanskom. Satanskom zlu Promisao Božji protivstavljao je božansko dobro; mržnji protivstavljao ljubav; smrti protivstavljao besmrtnost, da najzad samom đavolu protivstavi Boga u licu Bogočoveka Hrista. Beskonačnosti čovekove delatnosti u zlu i grehu protivstavljena je beskonačnost Božje delatnosti u dobru i bezgrešnosti; đavolu je protivstavljen Bog. I kada je ljudsko greholjublje bilo toliko združilo đavola sa čovekom, da je pretila opasnost da se od njih obrazuje đavočovek, javio se u svetu čovečanskom Bogočovek, da spase čoveka od greha, od zla, od đavola. Prevelika je bila rana koja je pokrivala čovečanstvo, veli sveti Kiril Jerusalimski, od pete do glave nije na njemu bilo ničeg čitavog. Rane čovečanstva premašale su ljudsku medicinu (την ήμετέραν ίατρείαν). Ljudi nisu mogli ispraviti zlo, za to je bio potreban Bog.[2]

Prateći rod ljudski na svima putevima i bespućima zla i greha, Promisao Božji izvodio je protiv svakog zla božansko dobro, da najzad protiv celokupnog đavolskog zla u svetu izvede celokupno božansko dobro u licu Bogočoveka Hrista. Svoju savršenu punoću i svoj potpuni izraz čovekoljubivi Promisao Božji našao je u pojavi na zemlji Spasitelja sveta, Gospoda našeg Isusa Hrista. Ovaploćenje Sina Božjeg Jedinorodnog prestavlja vrhunac Božjeg čovekoljubivog promišljanja ο svetu i čoveku. Ovaploćenjem Boga Logosa, veli sveti Atanasije Veliki, objavljeno je promišljanje Božje ο svima tvarima (ή των πάντων έγνώσθη πρόνοια); objavljeno je i to da je rukovalac i tvorac promišljanja sam Logos Božji[3]. Ovaploćenje Logosa jeste najglavnije delo Božjeg promišljanja ο nama (κεφάλαιον δε της του Θεού κηδεμονίας)[4]. U svome promišljanju ο svetu Bog je upotrebio bezbrojna sredstva, dok najzad nije u punoći objavio svoje čovekoljubivo promišljanje u velikoj i neiskazanoj tajni ovaploćenja Logosa[5]. Ovaploćenje Logosa je svrha (τέλος), glavni cilj Božjeg promišljanja ο svetu (τοΰτο, κυρίως έστι το της προνοίας και των προνοουμένων, πέρας)[6]. Dok na jednoj strani dejstvuje sav đavo u ogrehovljenju i osmrćenju čoveka i sveta, dotle na drugoj strani dejstvuje sav Bog u spasenju čoveka i sveta od greha i smrti, u osvećenju i obesmrćenju svega ljudskog.

Promišljanje Božje ο svetu moralo se manifestovati u davanju Spasitelja svetu, jer je spasenje sveta od zla i smrti prirodna i logična posledica Božjeg čovekoljubivog promišljanja ο svetu i čoveku. U spasenju čoveka i sveta od greha, od zla, od smrti, od đavola, Božje promišljanje ο svetu vrhuni božanski savršenim čovekoljubljem. Pošto je u veštastvenom svetu zlo bilo naraslo i izraslo kroz čoveka do neslućenih srazmera, pustošeći rod ljudski smrću, i pretilo da ovaj svet rastvori u haos zlih i bogoboračkih stihija, to se sam Bog javio kao Spasitelj sveta od zla i smrti.

Kao što je stvaranje sveta i promišljanje ο svetu zajedničko delo sviju Lica Presveta Trojice, tako je i spasenje sveta njihovo zajedničko delo[7]. Pošto je prvoga čoveka, veli blaženi Teodorit, stvorio ne sam Otac, nego i Sin i Sveti Duh, to i u ponovnom stvaranju, to jest u spasenju, učestvuju i Otac i Sin i Sveti Duh[8]. Spasenje, osvećenje biva od Oca kroz Sina u Duhu Svetome[9]. Otac kroz Sina u Duhu Svetom sve usavršava i obnavlja (τέλειοι κάί ανακαινίζει)[10]. Sin Duhom Svetim obožujući (θεοποιών) i usinovljujući ljude privodi ih Ocu, jer u spasenju učestvuje sva Sveta Trojica[11]. U onima koji se spasavaju Bog je prisutan kroz Sina u Duhu Svetom[12]. Jedna je osvećujuća, prosvećujuća, spasavajuća sila Svete Trojice: Otac šalje Sina, Sin — Duha; Sin dolazi u ime Oca, a Duh u ime Sina; Sin proslavlja Oca, a Duh Sina[13]. Otac nam kroz Sina u Duhu Svetom daje i život, i svetlost, i usinovljenje, i spasenje[14].

Sve što se odnosi na promišljanje Božje ο nama i na spasenje, veli sveti Grigorije Niski, obavlja se Svetom Trojicom (δια των Τριών μεν γίνεται). Otac ništa ne tvori čega se ne dotiče Sin, i opet Sin ništa ne proizvodi bez Duha; svako dejstvo Božanstva, koje se prostire na tvar, od Oca ishodi, kroz Sina se prostire i Duhom se izvršuje (έκ Πατρός άφορμάται και δια του Υίοϋ πνόεισι, και έν τω Πνεΰματι τω άγίω τελειοΰται). Spasenje je jedno a ne trojako, iako ga obavlja Sveta Trojica, jer se ono ne raseca na tri dela prema broju Svetih Lica. Spasitelj sviju jeste Bog svesvega, ma da spasenje obavlja Sin blagodaću Duha. U Svetom Pismu se pominju ne tri Spasitelja nego jedan, iako se priznaje i ispoveda da je spasenje delo Svete Trojice[15]. Božanstvo i slava Svete Trojice su tako sjedinjeni i nerazdeljivi, piše sveti Jovan Kasijan, da mi ne možemo zamisliti ništa u jednoj Ličnosti Trojice što bi se moglo odvojiti od punoće Božanstva; otuda je i sila Trojice uvek bila prisutna u delima Spasitelja Hrista (in operibus Salvatoris semper virtus fuerit Trinitatis)[16].

Iako se u Svetom Pismu i Svetom Predanju Spasiteljem naziva Bog uopšte, to jest Presveta Trojica[17], ipak se u posebnom i užem smislu Spasiteljem naziva Gospod naš Isus Hristos, jer je On svojim ovaploćenjem, životom, — stradanjem, vaskrsenjem i vaznesenjem izvršio delo iskupljenja i spasenja roda ljudskog[18].

 


NAPOMENE:

[1] Sr. sv. Makarije Veliki, Nomil. VI, 3; Ρ. gr. I. 34, soі. 520 ΒD; Nomil. II, 3, sol. 464 D.

[2] Catech. XII, 7; Ρ. gr. t. 33, col. 733 AB.

[3] De incarnat. Verbi, 54; P. gr. t. 25, col. 192 B.

[4] Sv. Jovan Zlatoust, In Galat. cap. II, 8; P. gr. t. 61, col. 648.

[5] Sv. Kiril Aleksandriski, De incarnat Domini, 8; P/ Gr. T. 75, col. 1425CD

[6] Sv. Maksim Ispovednik, Quaestiones ad Thalassium, quaest. 60; P. gr. t.90, col. 621 A.

[7] Jud. 25; cp. 1 Tm. 1, 1; 2, 34; Tit. Z, 46.

[8] Haeretic. fabular. compendium, lib. V, c. 3; P. gr. t. 83, col. 457 CD.

[9] Sv. Atanasije Veliki, Ad. Serap. 1, 20; P. gr. t. 26, col. 577 C.

[10] On, ib. I, 9; col. 553 B.

[11] ib. I, 25; col. 589 B.

[12] ib. I, 12; col. 561 B.

[13] ib. I, 20; col. 580 AV.

[14] ib. I, 18; col. 573 Β 576 S.

[15] Quod non sint tres dei; P. gr. t. 45, col. 125 BC, 128 AD, 129 B.

[16] De incarnat. Christi contra Nestorium, lib. VII, c. 17; P. lat t. 50, col. 238 A.

[17] U bogoslužbenim knjigama Crkve se na raznovrsne načine ističe da je spasenje zajedničko delo Svete Trojice, naročito u službi na dan svete Pedesetnice. Potsetićemo samo na jednu stihiru, koja ulazi i u svetu Liturgiju: Videhomь svetъ istinый,… nerazdelьneй Troice poklanяemsя,tabonasъ spasla estь.

[18] Sr. 1 Jn. 4 14; Tit. 1, 4; 2 13; 3, 6.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *