NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II

ODELJAK TREĆI
Bogočovekovo delo – Soteriologija

2. Tajna Spasiteljevog krštenja i tajna spasenja

 

Krštenje Gospoda Hrista na Jordanu ima svečovečanski značaj. Ono je sastavni deo Spasiteljevog bogočovečanskog života na zemlji i prirodna posledica njegovog ovaploćenja.

Uzevši čovečansku prirodu na sebe, Bog Logos ju je proneo i proveo kroz sve svoje bogočovečanske podvige, pomoću kojih je izvršio spasenje roda ljudskog. Proneo ju je promisliteljski ikroz svoje krštenje od svetog Jovana.

Kao bezgrešan Gospod Hristos nije imao potrebe da se krsti Jovanovim krštenjem pokajanja. Ali kao novi Adam, kao novi rodonačelnik čovečanstva, koji je uzeo na sebe sve grehe sveta[1], On se krštava radi spasenja ljudi, οικονομικώς. Jer kao što je radi ljudi postao čovek, da bi satro đavola koji je ljude bio satro, tako se radi ljudi i krštava, da bi u vodi sahranio prljavštinu onih koji su se imali preporoditi vodom i Duhom (ίνα ένθάψω τοις ΰδασι τον ρΰπον τών μελλόντων άναγεννηθήναι δι’ ύδατος και Πνεύματος)[2].

Svoje krštenje od Jovana bezgrešni Gospod smatra neophodnim za spasenje roda ljudskog, smatra ga ispunjenjem svake pravde[3]. Kada Preteča, svestan svoje adamovske grešnosti[4], uzbuđeno moli Spasitelja: Ti treba mene da krstiš, a ti li dolaziš k meni? Gospod mu odgovara: Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu (οΰτω γαρ πρέπον έστιν ήμϊν πληρώσαι πάσαν δικαιοσΰνην).[5] Pod pravdom se razume Zakon, veli blaženi Teofilakt. Priroda ljudska bila je prokleta, kaže Spasitelj, jer nije mogla ispuniti Zakon. Ja sam ispunio i druge propise Zakona, a ostaje mi ovo: da se krstim. Učinivši ovo, ja ću prirodu osloboditi prokletstva (τούτο τοίνυν τελέσας, απαλλάξω την φΰσιν της κατάρας). Jer ovo dolikuje meni.[6]

Jovan Krstitelj je smatrao, veli sveti Zlatoust, da nikako ne dolikuje Spasitelju da primi krštenje od sluge. A Spasitelj mu odgovara da Mu veoma dolikuje. Zašto Mu dolikuje? Zato što nam treba ispuniti sav Zakon. To je Spasitelj i označio rečima: svaku pravdu (Mt. 3, 15), jer je pravda ispunjenje zapovesti (ή των εντολών έκπλήρωσις). Ποšto smo mi već ispunili sve druge zapovesti, veli Spasitelj, a ostaje nam još ova, to i nju treba dodati. Ja sam došao da vas razrešim prokletstva koje leži na vama zbog prestupanja Zakona. Stoga treba najpre da ja sam ispunim sav Zakon i oslobodim vas osude, i tako ukinem Zakon.Trebadakleda ja ispunim sav Zakon, pošto treba da vas razrešim prokletstva, napisanog protiv vas u Zakonu. Toga radi sam ja i uzeo na sebe telo i došao u svet.[7]

Krštenjem svojim Gospod Hristos je oslobodio prirodu ljudsku od prokletstva i poveo je putem bogočovečanskog blagoslova i spasenja. U ovoj beskrajnoj tajni učestvuje sva Sveta Trojica: Otac, Sin i Sveti Duh, objavljujući sebe svetu kao jedno Božanstvo. Otuda je Spasiteljevo krštenje u stvari najpunije Bogojavljenje: Otac je objavio i pokazao sebe kao Boga, Sin je objavio i pokazao sebe kao Boga, Duh Sveti je objavio i pokazao sebe kao Boga. A time je objavljeno i pokazano, da je delo oblagoveštenja i spasenja roda ljudskog u stvari delo Trojičnog Božanstva.

Po svetom osećanju i apostolskom saznanju vaseljenske Crkve Hristove, na Bogojavljenje je objavljena tajna spasenja i delimično izvršena. Razume se, ni u jednom trenutku svoga zemaljskog života Spasitelj ne prestaje svojom Bogočovečanskom ličnošću obavljati spasenje sveta, ali u svome krštenju na Jordanu On to naročito silno projavljuje. Bogojavljenje ne bi bilo potpuno, kada se njime ne bi objavljivao i domostroj spasenja, i kada ono ne bi imalo izuzetan soteriološki značaj. U krajnjoj liniji, sama činjenica javljanja Trojičnog Božanstva ima za cilj: osvećenje i spasenje čoveka. Jer je u tome sav smisao i dolaska Spasovog u svet i javljanja Trojičnog Božanstva svetu. Spasiteljevo krštenje je organski, sastavni deo njegovog čovekoljubivog podviga spasenja roda ljudskog. U bogočovečanskom domostroju spasenja sveta ono prestavlja prirodnu, neminovnu, neizostavnu i neizostavljivu sveštenu tajnu, iz koje neprekidno izvire svemoćna sila spasenja.

U krštenju Gospoda Hrista krštava se na tajanstveni način sva ljudska priroda, jer sve što je Bogočovekovo prenosi se na rod ljudski silom njegove Božanske ličnosti. Čudesna tajna Spasovog krštenja, gledana svetim Ocima, tim svetim očima Crkve, pokazuje se kao tajna spasenja čoveka i sveta od greha, zla i đavola. Pogružen svim bićem u vaseljensko osećanje i saznanje Crkve Hristove, sveti Atanasije Veliki u svemu Hristovom vidi soteriološki smisao i značaj za sve što je ljudsko. Po njemu, silazak Duha Svetoga na Bogočoveka Hrista pri krštenju na Jordanu bio je silazak na nas (εις ημάς ην), jer On nosi na sebi naše telo. Jer kada se Gospod, kao čovek, krsti u Jordanu, mi se u Njemu i Njime umivamo; i kada On prima Duha, mi kroz Njega postajemo duhoprimci… Duhom se ne pomazuje Logos, ukoliko je On Logos i Premudrost, nego se u Njemu i Njime pomazuje telo koje je On uzeo na sebe, da bi se osvećenje, izvršeno nad Gospodom kao nad čovekom, izvršilo Njime nad svima ljudima (είς πάντας ανθρώπους γένηται παρ’ αΰτοΰ).[8] Ovaploćeni Logos i daje i prima: daje kao Logos Božji, prima kao čovek; ne usavršava se Logos, jer je On uvek imao sve i ima, nego se usavršavaju ljudi koji u Njemu i kroz Njega imaju početak primanja (οι αρχήν έχοντες τοΰ λαμβάνειν έν αύτω και δι’ αΰτοΰ). Jer kada se za Njega sada kaže da se pomazuje kao čovek, mi se u Njemu pomazujemo; i kada se On krštava, krštavamo se mi u Njemu (ημείς έσμεν οί έν αύτω βαπτιζόμενοι).[9]

Za tajnovidca Grigorija Bogoslova Bogojavljenje je dan našega spasenja[10], jer krštenje Gospoda Hrista u Jordanu ima svečovečanski i kozmički značaj. Krštenjem Spasovim osvećuje se voda, i sa njom sva tvar; osvećuje se čovek, i sa njim sav rod ljudski. Jovanu Krstitelju dolazi Isus, veli sveti Bogoslov, Isus koji osvećuje, možda, samoga Krstitelja, no nesumnjivo da vascelog starog Adama sahrani uvodi (πάντα τον παλαιόν ‘Αδάμ, ‘ίν’ ένθάψη τω ΰδατι), apre njih iradi njih On osvećuje Jordan i, pošto je sam bio duh i telo, On to izvršuje Duhom i vodom[11]. Krštenje Spasiteljevo u Jordanu bilo je očišćenje voda (κάθαρσις υδάτων) radi ljudi[12]. Isus koji se očišćuje u Jordanu jeste očišćenje čoveka, ili, bolje reći, ovim očišćenjem On čini vode čistima, jer nije bilo potrebno očišćenje Onome koji uzima greh sveta na sebe (Jn. 1, 29). On i ide po moru, i predaje se, i raspet biva, i saraspinje čovekov greh, privode Ga kao jagnje, i On privodi kao Sveštenik; kao čovek On biva pogreben, kao Bog pak On ustaje, a zatim uzlazi na nebo, i doći će sa slavom svojom. Koliko slavlja za čoveka u svakoj tajni Hristovoj! U svima njima je glavno jedno: čovekovo savršenstvo, obnovljenje i povratak prvome Adamu (τελείωσις και άνάπλασις και προς τον πρώτον ‘Αδάμ επάνοδος)[13].

Gospod Hristos je kršten kao čovek, ali je razrešavao grehe kao Bog; kršten je ne što Mu je bilo potrebno očišćenje, nego da bi osvetio vode (ίν’ άγιάση τά ΰδατα)[14]. Izlazeći iz vode po krštenju, Isus uznosi sa sobom sav svet (συναναφέρει γάρ έαυτώ τον κόσμον), i vidi gde se otvaraju nebesa (Mk. 1, 10), nebesa koja je Adam za sebe i za svoje potomke bio zatvorio, kao i raj plamenim mačem[15].

Spasiteljevo krštenje na Jordanu, po svetom Ipolitu, treba razumeti u soteriološkom smislu (οικονομικώς). Po čovekoljubivom snishođenju svom Gospod nije sakrio od prirode voda ono što je učinio tajno: jer videše Ga vode, i uplašiše se (Ps. 76, 17). One umalo ne izađoše i ne pobegoše iz svoga korita. Stoga je Prorok, posmatrajući ovaj događaj davno pre toga, pitao: Što ti bi, more, te pobeže, i tebi Jordane, te se obrati natrag? (Ps. 113, 3) A vode su na to odgovorile: videsmo Tvorca svesvega u obličju sluge (Flb. 2, 7) i, pošto ne znađasmo tajnu domostroja spasenja (το μύστη ριον της οικονομίας), spopade nas strah[16].

Spasiteljeve reči svetom Krstitelju: Ostavi sada, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu (Mt. 3, 15), sveti Ipolit ovako objašnjava: Ostavi, Jovane; ti nisi mudriji od mene. Ti gledaš kao čovek, a ja providim kao Bog… Ja sam ispunitelj Zakona, i ne želim da išta u njemu ostavim neispunjeno, da bi posle mene Pavle mogao glasno objaviti: Hristos je punoća zakona za pravdu svakome koji veruje (Rm. 10, 4). Krsti me, Jovane, da niko ne bi prezirao krštenje. Ja primam krštenje od tebe, sluge, da niko od careva i vlastodržaca ne bi prezreo primiti krštenje od smirenog sveštenika. Dopusti mi da siđem u Jordan, da bi ljudi mogli čuti Očevo svedočanstvo i poznati moć Sina. Tada Mu dopusti Jovan: I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i otvoriše mu se nebesa, i gle Duh Božiji siđe u obliku goluba i ostade na Njemu; i glas s neba koji govori: Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji (Mt. 3, 16 17).[17]

Kako mnogobrojnih i raznovrsnih darova bismo se imali lišiti, da je samo Gospod popustio Jovanu i odustao od krštenja! U samoj stvari, do Spasiteljevog krštenja nebesa su bila zaključana; gornja oblast bila je nedostupna. Mi smo silazili u donje oblasti, a nismo uzlazili u gornje. I tek što se Gospod krstio, u isto vreme je On obnovio staroga čoveka i ponovo mu poverio skiptar usinovljenja. Jer odmah Mu se otvoriše nebesa (Mt. 3, 16). I zbi se pomirenje vidljivog sa nevidljivim (διαλλαγή γέγονεν των ορατών προς τα αόρατα); nebeski Činovi se ispuniše radošću, zemaljske nemoći se izlečite, neiskazane stvari se otkriše, neprijatelji se oprijateljiše[18].

Na sveti dan Bogojavljenja izvršeno je veliko tajanstvo očišćenja ljudske prirode kroz krštenje Gospoda Isusa. Danas se Gospod Hristos krštava od Jovana, veli sveti Grigorije Niski, da bi oskrnavljenog očistio, Duha odozgo doveo i čoveka na nebesa uzneo; da bi pali ustao a posramio se onaj koji ga je oborio[19].

Krstivši se sam, Isus je osvetio krštenje, veli sveti Kiril Jerusalimski. No On se nije krstio da bi dobio oproštaj grehova (jer je bio bezgrešan), nego se, kao bezgrešan, krstio, da bi onima koji se krštavaju podario božansku blagodati i dostojanstvo (χάριν θείαν και άξίαν). Jer kao što je On, po primeru ljudi koji imaju telo i krv, i sam uzeo to na sebe da bismo mi, postavši učesnici njegovog telesnog dolaska, postali učesnici i njegove božanske blagodati, tako se Isus i krstio, da bismo time opet postali zajedničari sa Njim i dobili sa spasenjem slavu. Po rečima Jova (40, 18. 19), u vodama je bio drakon koji je mogao progutati Jordan. Pošto je, dakle, trebalo razmrskati drakonove glave, On je, sišavši u vode, vezao jakoga, da bismo mi od Njega dobili vlast da stajemo na zmije i na skorpije (Ps. 73, 14; Lk. 10, 19)[20].

Zašto se, pita sveti Zlatoust u svojoj besedi na Bogojavljenje, Bogojavljenjem (Επιφάνεια) ne naziva dan u koji se Gospod Hristos rodio nego dan u koji se krstio? Današnji dan jeste danu koji se On krstio i osvetio prirodu voda (και την των υδάτων ήγίασε φΰσιν). Stoga na ovaj današnji praznik svi zahvataju vodu, odnose je u domove i čuvaju u toku cele godine, pošto su danas osvećene vode; i dešava se očigledno čudo: ova se voda ne kvari od dugog vremena, nego, zahvaćena danas, ona čitavu godinu, a često i dve i tri godine ostaje čitava i sveža, i posle tolikog vremena ne ustupa vodi tek zahvaćenoj sa izvora. Zašto se, dakle, ovaj dan naziva Bogojavljenjem? Zato što je Gospod Hristos postao poznat svima ne kada se rodio nego kada se krstio. Do ovoga dana On nije bio poznat mnogima[21].

Svojim krštenjem osvetivši vodu, Gospod je na tajanstven božanski način, u načelu, osvetio svu tvar. Na to nam ukazuje heruvimski vidovita misao svetoga Zlatousta: Gospodar Anđela sišao je u vode Jordana i, osvetivši prirodu voda, izlečio je svu vaseljenu (πάσαν την οίκουμένην έθεράπευσε)[22].

Spasavajuća sila Bogočovekovog krštenja proniče u svu ljudsku prirodu i izgoni iz nje sve grehovno i poročno. Gospod se krstio, veli sveti Isidor Pelusiot, da bi čoveka učinio čistim od prestupa (της παραβάσεως). Njegovo krštenje oslobođava ljude od greha i jeste simvol njihove besmrtnosti (σΰμβολον της αυτών αφθαρσίας) u Njemu[23].

Gospod Isus se krštava u svojoj tridesetoj godini, veli blaženi Teofilakt, pošto ovo doba prima u sebe sve grehe. Jer u prvo, dečje doba, mnogo je nerazumnosti; u drugo pak, mladićko, mnogo je plamene pohote i gneva; a u doba muškosti mnogo je lakomstva. Gospod je, dakle, sačekao ovaj uzrast, da bi kroz sve uzraste ispunio zakon i osvetio nas (ινα δια πασών των ηλικιών πλήρωση τον νόμον, και άγιάση ημάς)[24].

Gospod se nije krstio, veli sveti Damaskin, što je Njemu samom bilo potrebno očišćenje, nego da bi, učinivši svojim moje očišćenje, razmrskao u vodi glave drakona (Ps. 73, 14), sprao greh, sahranio u vodi celog starog Adama (πάντα τον παλαιόν ‘Αδάμ ένθάψη τω ΰδατι), osvetio krstitelja, ispunio Zakon, otkrio tajnu Trojice, postao za nas obrazac i primer krštenja[25].

Svečovečansku i svekozmičku silu i značaj Spasovog krštenja na Jordanu u svoj bezdanoj dubini i neobuhvatljivoj širini vidovito raskriva i bogomudro objašnjava molitvena misao Crkve. Naročito u bogojavljenskim bogosluženjima. Vođena svetim osećanjima vaseljenske Crkve, molitvena misao Crkve rasipa se u ushićenoj radosti na dogledu božanskog bogatstva, kojim blagi Spasitelj obogaćuje bedni rod ljudski svojim krštenjem na Jordanu. Sila spasenja, koja je Gospodnjim ovaploćenjem ušla u svet, bezbrojnim talasima zaliva rod ljudski i svu tvar kroz Spasiteljevo krštenje na Jordanu.

Rođenje Gospoda Hrista od svete Deve je tajna, puna soteriološkog značaja i sile; tajna je i krštenje njegovo od Jovana, opet puna soteriološkog značaja i sile: Neizreciv silazak Tvorca, koji je pređe zasijao od Deve, ozario je svet; a krsteći se na Jordanu, Gospod Hristos izvršuje drugu tajnu: zemnorodnim ljudima daje čudesan preporod[26]. Krštenjem svojim u Jordanu bezgrešni Gospod očišćava grehe naše, razmrsaka glavu zmije, otvara raj koji je bio zatvorio prestup, izazvan zmijinom prevarom; jednom rečju: zbiva se ono što je najglavnije u neobičnoj tajni spasenja (tainstva strannago glavizna = μυστηρίου ξένου το κεφάλοαον)[27]. Po neizmernom milosrđu svom Gospod krštenjm svojim daruje vernima izbavljenje[28]. Krštava se Dobrotvor svih, utopljujući u vodi mnoštvo bezmernih sagrešenja naših[29].

Crkva naziva Bogojavljenje praznikom Prosveщenia, praznikom prosvetljenja, prasvećenja, ozarenja, jer je Gospod Hristos kroz svoje krštenje svetlošću Trojičnog Božanstva prosvetlio, prosvetio, ozario grehom potamnelu, pomračenu, pocrnelu prirodu ljudsku. U krštenju Hristovom prosvetljuje se ljudska priroda i izbavlja se od tame greha i oblači se u božansku odeću neprolaznoesti[30]. Krstivši se, Gospod je dušama našim podario prosvetljenje[31].

Krsteći se od Jovana, Gospod Hristos je sav svet, i spolja i iznutra, zalio božanskom svetlošću[32]. Hristos nam se javio u Jordanu i svet prosvetlio[33]. U krštenju Gospodnjem došlo nam je prosvetljenje, javila se blagodat, nastalo izbavljenje, prosvetlio se svet[34].

Krštenje Spasiteljevo izvor je božanske sile koja spasava ljude od greha i obnavlja ih. Krštenjem svojim božanstvenim Gospod Hristos obnavlja nas, ostarele od mnogih grehova[35]. Svekoliko potomstvo Adamovo sastareno je gresima i smrću; svojim krštenjem Gospod obnavlja, podmlađuje sav rod ljudski („Adama obnovlяetъ = τον ‘Αδάμ ανακαινίζει“)[36].

Cilj Spasiteljevog krštenja u Jordanu: da udavi zmiju-đavola, i spere Adamov prestup[37]. Po velikoj milosti svojoj Gospod je jordanskom vodom utopio ljudske grehe[38]. Ulazeći u vodu Jordana, Gospod presušuje reku zla[39]. Božanskom svetlošću svojom Gospod Hristos je zapalio svoje čovečansko telo kao svetilnik, i usred Jordana potražio božanski lik koji je bio pogreben strastima i gresima, i, pošto ga je našao, podario mu krasotu krštenjem svojim[40].

Krštenje Spasovo ima kozmički značaj: njime je Gospod satro greh sveta[41]. Zaraženi adamovskom grehovnošću ljudi su do poražavajuće sličnosti izjedanačili sebe sa grehom, kome su dali najfantastičnije čovekolike oblike realnosti; očovečeni Bog se krštava u Jordanu, da bi sve ljude očistio od adamovskog greha[42], da bi jordanskom vodom sprao grehe praoca[43]. Pošto iza svih ljudskih grehova stoje nečisti dusi kao glavni tvorci greha, to je Gospod Hristos pri svome krštenju razmrskao svojim Božanstvom glave nevidljivih zmija, tj. nečistih, zlih duhova[44].

Tajna Hristovog krštenja tone i rastvara se u ogromnoj tajni Bogočovečanske ličnosti njegove, i postaje jasna njome i u njoj. Jedinorodni Sin Božji kao čovek ište krštenje od smrtnoga, a kao Bog uzima na sebe greh sveta (αιρων δε ώς Θεός την άμαρτίαν του κόσμου) i daje svima veliku milost[45]. Ovaploćeni Bog, koji je prosvetljenje našei očišćenje, ulazi u vode jordanske, da spere prljavštinu ljudskog zla i obnovi nas satrvene[46]. Krsteći se, Gospod Hristos daruje svima život neubivljiv[47]. Smer Hristovog krštenja je da krštenjem stvori Crkvi mnoga čeda[48].

Krštenjem svojim u Jordanu Gospod Isus bezbolno preseca strašne bolesti ljudskih duša, i oveštale ljude obnavlja ponovnim rođenjem[49]. Tvorac i Iskupitelj prima krštenje od Jovana radi obnovljenja ljudi[50]. Na Bogojavljenje se otkriva ljudima dubina premudrosti sakrivene tajne i bezdan Božjeg promisla, jer se Bog na zemlji javio sa telom radi obnovljenja roda ljudskog[51].

Gospod Hristos je novi Adam, i svojim krštenjem On ispravlja svepagubni pad Adamov, darujući ljudima preslavno oslobođenje ponovnog rođenja[52]. Na Bogojavljenje Spasitelь svih ljudi oslobađa čoveka od robovanja đavolu[53]. Dan Spasovog krštenja naziva se Bogojavljenje, tj. Hristojavljenje, jer je tog dana Gospod Hristos objavio, kazao sebe svetu i svoje delo. Svojim krštenjem Gospod uznosi na visinu spasenja nas, istrulele od strasti[54]. Smireni Gospod krštava se u reci, umivajući time čoveka od gadnih strasti (πλΰνων με ρΰπου παθών)[55]. Krsteći se u vodama jordanskim, Gospod Isus potapa ljudska sagrešenja i izvlači ljude iz dubine zla[56].

Padom u greh čovek je mnogo božanskog izbacio iz sebe i skinuo sa sebe, zato se sa stidom osetio nag pred Bogom posle svog grehopada. Imajući to u vidu, bogojavljenska misao Crkve objavljuje: prevarom zmijinom čovek bi obnažen, a Gospod ga česnim krštenjem svojim oblači u spasonosnu odeću (διά τοΰ βαπτίσματος στολήν ένδΰσαι σωτήριον)[57]. Greh izliva iz sebe smrt, a krštenje Hristovo izliva život[58].

Svojim ovaploćenjem Logos Božji uzeo je na sebe prirodu ljudsku, koja je bila daleko od Boga, i bogotvorećim krštenjem svojim On je usvaja sebi na način koji dolikuje Bogu i uzvodi prvobitnom dostojanstvu[59]. Božanskim krštenjem svojim Gospod uništava tamne oblake greha koji pokrivaju srca naša[60].

Na Jordanu se zbila potresna tajna (το φρικτόν μυστηριον): krsteći se, Gospod Hristos je obukao čoveka u odeću nebeskog carstva (έπενδΰων με στολήν της ουρανών βασιλείας)[61]. Nepostižan je umu način na koji Gospod vodom i Presvetim Duhom očišćava ljude; to je tajna njegovog domostroja spasenja, tajna nadumna, čija je visina nedogledna i dubina neizmerna[62]. Krsteći se u Jordanu, Gospod Hristos sam vrši veliku tajnu[63]. Velika i strašna tajna vrši se u Jordanu: Gospodar svih ljudi krštava se rukom sluge radi očišćenja sviju[64], i po velikom milosrđu svom izvršuje načatokъ spasešя (άπαρχήν της σωτηρίας)[65].

Gospod Hristos se krštava, da ognjem i Duhom božanskim očisti našu prirodu[66]. Krštenjem svojim Gospod Isus nas je pomirio sa Ocem[67]. Stvoritelj se ovaplotio od čiste Deve dvostruk: Bog i čovek (διπλούς Θεός και άνθρωπος), želeći da Adama, tj. sav rod ljudski obnovi krštenjem (βέλων τον ‘Αδάμ άνάπλασαι δια βαπτίσματος)[68]. Gospod Isus, jedini po prirodi nevin, neodgovoran, traži da se krsti, jer je došao da, krštavan u vodi, potopi krivice ljudske[69].

Spasenje je u Ličnosti Spasitelja. Gde se On pojavi, pojavljuje se i spasenje. Zato se i veli za Spasitelja: On dolazi na jordanske vode da spase rod ljudski[70]. Noseći obličje sluge, Bog, krštenjem svojim bogotvorećim oslobađa nas od robovanja đavolu (βαπτίσματι θεουργω τής δουλείας τοΰ έχαΦροϋ έξαίρων ημάς)[71].

Gresi su survali ljudsku prirodu u ponore zla; strasti su je bacile u bezdane poroka, i ona strmoglavce pada u sve užase ada. Gospod se ovaplotio, da bi zaustavio njeno padanje, podigao je i upravio put neba. To je On učinio naročito na Jordanu: jer kada se krstio u Jordanu, naša priroda, koja je bila oborena strastima, uspravila se put neba i poklonila Gospodu[72]. Krštenjem Gospoda Isusa svima je došlo očišćenje, izbavljenje, obnovljenje, prosvetljenje[73].

Jedini Dobrotvor i Bezgrešni blagodaću očišćava grehovnu prljavštinu u vodama jordanskim (άποκαβαίρων τοις ΰδασι των αμαρτημάτων τον ρύπον χάριτι)[74]. Krsteći se od Jovana, Spasitelj izvršuje veliku tajnu, jer čovečanstvo, koga su gresi bili ponizili, On na neiskazan način uzveličuje krštenjem svojim[75]. U reci Jordanu Bogočovek potapa ljudska sagrešenja (τα των βροτών πταίσματα)[76].

Spasitelj, punoća svih dobara, govori Krstitelju: priđi, krsti me, jer hoću da prirodu ljudi ispunim svetošću i čistotom[77]. Besmrtnim svojim osećanjem Crkva snažno oseća da Gospod Hristos krštenjem svojim umiva od prvoga pada Adama i sav rod ljudski[78]. Sveto saznanje vaseljenske Crkve dramatično i dirljivo opisuje očišćenje i spasenje sveta Spasovim krštenjem; Spas govori Preteči: pozajmi mi sada desnicu tvoju, da u sebi sperem grehe sveta[79]; ja za to dođoh, krsti mene koji u sebi očišćujem grehe ljudske[80].

Božanskom svetlošću Gospod očišćava u vodama jordanskim prljavštinu duša naših[81]. Krštavajući se, Spasitele daruje ljudima spasonosno oslobođenje, očišćavajući ognjem krštenja prljavštinu duša[82].

Hristos Bog dolazi na Jordan da Ga Jovan krsti, da bi svojim Božanstvom razmrskao glave nevidljivih zmija, tj. zlih duhova[83]. Krštenjem svojim u Jordanu Gospod nas izbavlja od robovanja drevnome grehu, osvećuje nas i prosvećuje (και άγιάζων και φωτίζων ημάς)[84].

Krštavajući se, Gospod Isus nas je obnoviv božanskim Bogojavljenjem (τω Φείοις Θεοφανείοις μυστικώς άναγεννώντι ημάς) i uzveo božanskoj svetlosti[85]. U ranija vremena Gospod je Prorocima pokazivao simvole svoga Bogojavljenja, a pri krštenju u Jordanu On je ljudima jasno i na najstvarniji način objavio sakrivene tajne, darujući im novi preporod[86]. Krštenjem svojim Spasitelj pruža veliko sredstvo spasenja onima koji osećaju njegovo božansko blistanje[87]. Sva tvar, i na zemlji i na nebu, doživljuje pojavu Bogočoveka kao svoje osvećenje i spasenje. Stoga Crkva i blagovesti: kada se Gospod pojavi kao čovek na Jordanu: zemlja bi osvećena, vode biše blagoslovljene, nebo bi obasjano, i rod ljudski bi izbavljen od gorke tiranije đavolje[88].

Na Bogojavljenje Gospod Isus u vodama jordanskim izvršuje ognjem Duha očišćenje ljudskih grehova[89]. Pošto je postao novi Adam, Sazdatelj čini novima zemnorodne, obavljajući ognjem i Duhom i vodom neobični preporod i čudesno obnovljenje, i bogotvoreći krštenjem obnavljajući ih[90]. Gospod Hristos Duhom čini duše novima, vodom osvećuje telo, oživotvoravajući čoveka; po svome premudrom promislu On donosi dvostruki i odgovarajući lek čoveku, sazdanom iz duše i tela[91].

Adamovim grehopadom narušeno je čovekovo bogosinovstvo; Gospod Hristos ga obnavlja svojim bogočovečanskim podvigom spasenja. Krštavajući se od Jovana, Gospod Isus je oslobodio nas, koji smo dotle bili prodani zakonom greha, i udostojio nas usinovljenja[92]. Krštenjem svojim Gospod očišćava rod ljudski, podiže paloga, posramljuje oborenog tiranina, otvara nebesa, nizvodi Duha božanskog, i daruje pričešćivanje besmrtnošću[93].

Ogroman je i nedogledan soteriološki značaj svega što se sa Gospodom Hristom desilo na zemlji. Svaki događaj iz njegovog života spasonosno utiče na sav ljudski rod i na svu tvar. Svetim rođenjem Hristovim bi osvećena zemlja, a krštenjem njegovim blagoslovi se priroda voda, i rod ljudski se povrati svome prvobitnom blagorodstvu[94]. Gospod Isus dolazi na Jordan: da svojim božanskim krštenjem očisti i spase rod ljudski[95]. Krsteći se u Jordanu, dobri Gospod Hristos sahranjuje u vodi grehe naše[96]. Greh je na sve ljude navukao smrt; božanskim krštenjem svojim Gospod Isus daje besmrtnost svima[97]. Po velikom milosrđu svom, Hristos Bog vodom potopljuje grehe naše i krštenjem presazdaje nas, istrulele u gresima (και άναπλάττει φθαρέντας ημάς, δια του βαπτίσματος)[98].

U vodama jordanskim Gospod Hristos spalio je svojim božanskim ognjem svekoliko veštastvo grehova (popali veщь vsю gruha = συναφλέξεται ύλην πάσαν αμαρτιών)[99]. Κρstivši se, On je podario besmrtnost našim dušama[100], i obukao ljudsku prirodu u odeću besmrtnosti[101].

Gospod je radi nas primio na sebe ono što je naše, i kada se krstio telom udostojio nas je otpuštanja grehova[102]. Spasovim krštenjem u Jordanu njegova voda postala je vodom otpuštenja grehova naših[103]. Krstivši se u Jordanu, Gospod je prosvetio svu tvar[104].

Greh je ogrehovio, opoganio svu tvar, potčinio je truleži i raspadljivosti, pa je i sama voda, koja služi za spiranje nečistote, bila obesvećena. Na Bogojavljenje Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos projavljuje svoju spasiteljsku silu naročito u tome što osvećuje prirodu voda: Danas se osvećuje priroda voda[105]. Krštenjem svojim u Jordanu Gospod Hristos je, kao Bog, osvetio prirodu vode, poslao s neba Duha svog Svetog, i razmrskao glave zmija, tj. zlih duhova, koji su se tamo gnezdili[106]. Na veliki i sveti dan Bogojavljenja Spasitelj je objavio veličanstvo Božjeg domostroja spasenja: Bog Logos je radi nas grešnih postao čovek; On, jedini čisti i besmrtni, našim očišćenjem očišćuje sebe u Jordanu, osvećujući čoveka i vode, i smrvljujući glave zmija u vodi[107].

U svome krštenju Gospod Bogočovečanskom ličnošću svojom ustrojava ljudima preporođaj, koji ljude od nečistih čini čistima, od smrtnih besmrtnima[108]. Ne samo ljudsku prirodu i rod ljudski, već i sav svet Gospod zahvata svojim krštenjem, i podiže sobom, i vidi otvorena nebesa koja je Adam bio zatvorio za sebe i za svoje potomke[109].

Gledajući Spasitelja gde se krsti, vidovita duša Crkve oseća da je spasilačka sila njegovog božanskog krštenja neizmerna po važnosti, jer je On tada objavio sebe kao Boga, koji izvršuje sav domostroj spasenja i spasava svet[110]. Otuda se na dan Spasovog krštenja prosvećuje sva tvar, raduje se zajedno sve što je na nebu i na zemlji, mešaju se Anđeli i ljudi, jer gde dolazi car, dolazi i njegova svita; tog dana javi se blagodat Božija koja spasava sve ljude[111] i očišćava od svakoga greha[112]. Na sveti dan Bogojavljenja bezgrešni Tvorac neba i zemlje dolazi telom na Jordan tražeći krštenje, da svet očisti od đavolje obmane, i Gospodar svega krštava se od sluge i daruje rodu ljudskom očišćenje vodom[113].

Krštenjem svojim Gospod je osvetio jordanske vode, razorio državu greha i, preklonivši glavu svoju pred Pretečom, spasao je od obmane sav rod ljudski[114]. Car vekova, Gospod, obnavlja jordanskom vodom rod ljudski, koji je bio istruleo u gresima, i smrvljuje glave zlih duhova koji su se gnezdili tamo[115]. Krštava se s nama Hristos, koji je iznad svake čistote, daje osvećenje vodi, i to postaje očišćenje dušama[116]. Gospod se krsti, da bi tvar očistio od svake prljavštine[117].

Gospod Isus izvršuje podvig spasenja: krsteći se On, neporočan po priroda (ό κατά φύσιν αμόλυντος), obnavlja rod ljudski, smrvljen grehom (τον συντριβέντα ‘Αδάμ τή αμαρτία καινοποιοΰμενος)[118]. Adamu, koji je oslepio u Edemu, javi se sunce u Vitlejemu, i otvori mu zenice, umivši ih jordanskom vodom; njemu, pocrnelom i pomračenom, zablista neugasiva svetlost; njemu već nije noć nego večiti dan[119]. U svetim vodama jordanskim Spasitelj obnavlja ne samo rod ljudski nego i sav svet[120].

 


NAPOMENE:

[1] Jn. 1,29.

[2] Jevtimije Zigaben, Comment. in Matth., cap. 3, vers. 15; P. gr. t. 129, col.169 S

[3] Mt. 3,15.

[4] Blaž. Teofilakt, Enarratio in Evang. Matth., cap. 3, vers. 14; P. gr. 1.123,col. 177 B.

[5] Mt. 3,15.

[6] Enarratio in Evang. Matth., cap. 3, vers. 15; P. gr. t. 123, col. 177 VS.

[7] In Matth., Homil. 12, 1; R. gr. t. 57, col. 203; sr. On, De baptisme Christi, 3. 4, P. gr. t. 49, col. 369.

[8] Contra arian., Orat. I, 47; Ρ. gr. t. 26, col. 108 C, 109 S

[9] ib. 48;col. 112 S 113 Α.

[10] Orat. 40, 1; R. gr. t. 36, col. 360 B.

[11] On, Orat. 39, 15; R. gr. t. 36, col. 352 V.

[12] On, Poemata moralia, Definitiones minus exactae; P. gr. t. 37, col. 960 A.

[13] On, Orat. 38, 16; P. gr. t. 36, col. 329 VS.

[14] On, Orat. 29, 20; R. gr. t. 36, col. 100 S

[15] On, Orat. 39, 16; R. gr. t. 36, col. 353 AB.

[16] Sermo in sancta Theophania, 2; R. gr. t. 10, col. 353 B.

[17] ib. 5; col. 856 CD, 857 A.

[18] ib. 6; col. 857 AB.

[19] In baptismum Christi; R. gr. t. 46, col. 580 V.

[20] Catech. III, 11; R. gr. t. 33, col. 441 AB.

[21] De baptismo Christi, 2; P. gr. t. 49, col. 365, 366.

[22] Homil. in sanct. Pascha, 5; R. gr. t. 52, col. 771.

[23] Epistolar. lib. I, Epist. 66; P. gr. t. 78, col. 225 CD.

[24] Enarrat. in Evang. Math., cap. 3, vers. 15. 16; P. gr. t. 123, col. 177 S

[25] De fide, IV, 9; P. gr. t. 93, col. 1124 B.

[26] 2 ianuar., Predprazdnstvo Prosveщeniя, na povečerii Tripesnecъ,pesnь 1: Neizrečennoe Zižditelя (του Κτίστου) sošestvie, pervee (πριν) otь Devы vozaяvša, mirъ ozarilo estь; samъ že paki Hristosъ, drugoe tainstvonыne soveršaя, grяdetъ na Jordane zemnыmъ vo strannoe vozroždenie (αυτόςπάλιν ό Χριστός, άλλο νυν μύστη ριον, τελέσων έρχεται, έν ‘Ιορδάνη βροτων, ειςξένην άναγέννησιν).

[27] tamo, na večerni, na stihovne stihirы.

[28] tamo, na utreni, Kanonъ predprazdnstva, pesnь 1: … iže kreщeniemъ tvoimъ vernыmь izbavlenie prisno daruя, za miloserdie bezmernoe (ό τω βάπτισμα) σου πιστοις, την άπολΰτρωσιν άει δοροΰμενος).

[29] tamo, pesnь Z:… vsehъ kreщaetsя blagodetelь, vъ vodahъ pogružaя naše množestvo bezmernыhъ pregrešenii (έν τοις ΰδασι βυθίζων ημών την πλησθύν τών άμετρων παραπτώσεων).

[30] tamo, pesnь 4: Prosveщaetsя čelovečeskoe estestvo (λαμπρύνεται των ανθρώπων ή φύσις) i izbavlete tmы priemletъ grehovnыя (και λΰτρωσιντοΰ σκότους είόδέχεται της αμαρτίας), i svыše božestvennoю odevaetsя netleniя odeždeю (και άνωθεν θείον περιβάλλεται τής αφθαρσίας χιτώνα),obnažaemu mne.

[31] 12 ianyap., na Gospodi vozzvahъ: Gospodi,… krestivsя že darovalъ esi prosviщenie dušamъ našimъ.

[32] 8 ianuar., na utreni, Sedalenъ: Kreщaetsя Hristosъ, prosveщaяй mirъ (βαπτίζεται Χριστός, ό τον κόσμον φωτίζων).

[33] 10 ianyap., na utreni, sedalenъ: Hristosъ яvisя namъ vo Jordane, i mirъ prosveti (και τον κόσμον έφωτισε).

[34] 10 ianuar., na stihovne stihirы: Priide prosveщenie, blagodatь яvisя, izbavlenie nasta, mirъ prosvetisя (ήλθεν ό φωτισμός, ή χάρις έπεφάνη, ή λύτρωσις επέστη, ό κόσμος έφωτίσθη).

[35] 2 ianuar., na utreni, Kanonъ predprazdnetva, pesnь 5: … priide Hristosъ, nasъ obnovlяя božestvennыmъ kreщetemъ, obetšavšыя mnogimi pregrešenьmi.

[36] 3 ianyap., Predprazdnstvo Prosveщeniя, Kanonъ predprazdnstva pesnь 7.

[37] 2 januar., na utreni, Kanonъ predprazdnetva, pesnь 6: Pučina sый, Hriste, pravdы, predgrяdeši (προέρχη) nыne na юrdanskuю rъku potopitizm1я (βυθίσαι τον δράκοντα), i Adamovo prestuplenie izsušiti (κάί τοϋ ‘Αδάμτήν παράβασιν πλύναι).

[38] tamo: юrdanskimi struяmi pogruzivый pregrešeniя zemnorodnыhъ, za milostь velikuю (ό ταϊς Ίωρδάνου ροάϊς βυθίσας τά πταίσματα των γηγενών,δια έλεος μέγα).

[39] 3 januar., Predprazdnstvo Prosveщeniя, Kanonъ predprazdnstva, pesnь 9: …i zlobы izliяnie izsušaющa (και κακίας την χΰσιν ξηραίνοντα).

[40] 2 januar, na utreni, Kanonъ predprazdnstva, pesnь 7: Vozžegle esi Hriste, яkože svetilnikъ čestnuю plotь tvoю sredi Jordana, i vzыskalъ esi pogrebennый strastьmi i grehomъ obrazъ, i obretъ udobrilъ esi kreщeniemъ tvoimъ Blaže.

[41] tamo, svetilenъ: …prebeznačalnoe Slovo (ό προάναρχος Λόγος) plotь priemь, яko čelovekъ, priide, kreщaяsя otь rukъ, яže sozda, vo Jordane, pogružali mipa grehъ (λΰσων του κόσμου την άμαρτίαν).

[42] tamo:… Bogь vočelovečivivsя, čeloveki vsя otъ greha adamlя očistiti priide. — Tamo, na hvalitehъ stihirы: …raduйsя rъko, i ugotovisя, vsя žezemlя da raduetsя: Hristosъ grяdetь grъhъ Adamovъ očistiti, яko blagoutrobenъ (την άμαρτίαν του Άδαμ καθάραι ώς εΰσπλαγχνος).

[43] tamo, na hvalitehъ stihirы: …priide Hristosъ ko struяmъ юrdanskimъ grъhi omыti praotca vodami (τάς αμαρτίας πλΰναι του προπάτοροςύδασι).

[44] tamo, na stihovne stihirы: Gotovisя, Jordane reko: se bo prihoditь;Hristosъ Bogь krestitisя otъ Joanna, da zmievъ nevidimыя glavы sokrušitь Božestvomъ vъ vodahъ tvoihъ (ίνα τών δρακόντων αόρατους κεφάλας συνθλάση τιΐ Θεότητι, έν τοις ύδασι τοις σοίς).

[45] 3 januar., Predprazdnstvo Prosveщeniя, na Gospodi vozzvahъ, Slava i nыne.

[46] tamo, na stihovne stihirы:… яko da skvernu omыetъ zlobы čelovečeskiя (τον ρύπον όπως πλύνη κακίας τών ανθρώπων), i obnovitь sokrušennыя nы (και ανάπλαση συντριβέντας ημάς).

[47] tamo, na povečerii, Tripesnecъ, pesnь 3:… žiznь daruetъ vsemъ neubiйstvennu (άνώλεθρον).

[48] tamo:… nыnu že Hristosъ grяdetь cerkve (τή Εκκλησία) čada mnogaя kreщeniemъ sotvoriti (δια του βαπτίσματος εϊόποιήσασθαι).

[49] tamo, pesnь 8:… dušъ mnogoboleznennыя nedugi neobolezneno vodoю ustavlяя (ψυχών πολυώδυνα νοσήματα άνωδυνιος έν ΰδατι παΰων), i obvetšavšыя čelovuki obnovlяя pakibыtiemъ (και παλαιωθέτας ανθρώπουςκαινίζων τή παλιγνενεσία).

[50] 13 ianuar., na stihovne stihirы: Priimi rabolepno (δουλοπρεπως), proreče Joanne, Izbavitelя mira (τον Λυτροχτην τοϋ κόσμου), i kresti Zižditelя (τον Κτίστην) čelovekovъ na obnovlenie (βροτων είς άναγέννησιν).

[51] 3 ianyap, Predprazdn. Prosveщeniя, na povečerii, Tripesnecъ, pesnь 8:Glubinapremudrostisokrovennagotainstvanыneяvlяetsяčelovekomъ (βάθος σοφίας κεκρυμμένου μυστηρίου νυν φανεροϋται βροτόϊς), Božiihъ sudebъ bezdna nыne vernыmъ otkrыvaetsя (Θεού κριμάτων νυν ή άβυσσος πιστοιςεκκαλύπτεται), Bogu sъ plotiю na zemli яvlьšusя na obnovlenie čelovečeskago rodя (εις άνάπλασιν βροτείου γένους).

[52] tamo, pesnь 9: Vsegubitelьnoe padenie Adamovo nыne ispravlяя, яvisя novый Adam, svoboždenle pakыbitiя podaя preslavno kreщeniemъ (ύλέθρονπτώμα το τοΰ ‘Αδάμ, νΰν έπανορΦωσων, έπεφάνη νέος Άδάμ,τήν έλευθερίαν τηςπαλιγγενεσίας παρέχων παραδόξως διά βαπτίσματος).

[53] tamo:… vsehъ Spasъ nыne… otъ rabotы voshiщaя vražiя čeloveka (δουλείας άφαρπάζων έχθροΰ τον άνβρωπον).

[54] tamo, na utreni, sedalenъ: …nasъvozvodяkъvыsotespaseniяstrastьmi istlevšыя (ημάς άνάγων προς ύψος της σωτηρίας, πάϋεσι ρεΰσαντας).

[55] tamo, Kanonъ predprazdnstva, pesnь 1.

[56] tamo, pesnь 3:… vъ nяže všedъ, potoplяeši moя pregrešeniя (έν οΐςκαταδυόμενος, βυθίζεις μου τα πταίσματα), i izъ glubinы vosvodiši mя vsяюяzlobы (και έκ βάθου ανάγεις με πάσης κακίας).

[57] tamo.

[58] tamo, sedalenъ, I nыne:… kreщenie Hristovo životь istočaющee (τοβάπτισμα Χριστού, το ζωήν άναβλΰζον).

[59] tamo, Kanonъ predprazdnstva, pesnь 5: Daleče čelovečestvo otъ Boga bыvšee, Slovo Božie uщedrivъ (κατοικτερησας), čelovekъ яvisя, i kreщeniemъ bogodelьnыmь cie prisvoяetъ bogolepno, i kъ pervoobraznomu vozvoditь dostoяniю (και βαπτισμω θεουργω τούτο οικείοι θεοπρεπώς, και προς το άρχέτυπον έπανάγει αξίωμα).

[60] tamo, pesnь 6.

[61] tamo, sedalenъ.

[62] tamo, Kanonъ predprazdnstva, pesnь 7: Vыsota neizrečenna i glubina neizmerna estь, Vladыko, smotreniя tvoego (ΰψος άφατον, και βάθος μημετρούμενον υπάρχει, Δέσποτα, οικονομία ή ση), vsяko prehodя uma postiženie (πάσαν υπερβαίνουσα νοός κατάληψιν): kakъ vodoю i vsesvяtыmъ Duhomъ zemnыя očiщavši (πως δι’ ύδατος και παναγίου Πνεύματος τους βροτουςάναχωνεύεις).

[63] 4 ianuar., Predprazdn. Prosveщeniя, Na povečerii Kanonъ, pesnь 8:…nыne na Jordane tainstvenno idemъ, vidящe tainstvo velie, eže Hristosъ samъ soveršaetь (μυστηριον το μέγα, δπερ ήκει Χριστός έκτελέσαι).

[64] 8 ianuar., na stihovne stihirы: Velie i strašnoe tainstvo sovršaetsя: Vladыka bo vsъhъ čelovekovъ na očiщenievsehъrukoюrabakreщaetsя (μέγακαι φοβερόν μυστηριον τελείται’ Δεσπότης γαρ των δλων βροτών εις ρύψιν πάντων χειρι δοΰλου βαπτίζεται).

[65] 3 ianuar., Predprazdnstvo Prosveщeniя, na hvalitehъ stihirы.

[66] 4 ianuar., Predprazdnstvo Prosveщeniя, na povečerii Kanonъ, pesnь 6:… ognemъ i Duhomъ božestvennыmъ očistiti estestvo naše (πυρι και Πνεύματα θείω καθάραι την φύσιν ημών). — Sr. tamo, na utreni, Kanonъ predprazdnstva, pesnь 1: … Isusъ predgrяdetъ struяmi юrdanskimi našesotvoriti očiщeše (την ήμδν ποιήσαι κάθαρσιν).

[67] 4 ianuar., Predprazdn. Prosveщeniя, na povečerii Kanonъ, pesnь 8: …kreщeniemъ nasъ Otcu primirivšago (δια βαπτίσματος ημάς τω Πατρϊ καταλλάξαντος).

[68] tamo, pesnь 9.

[69] tamo:… prosяй kreщeniя, edinъ estestvomъ nepovinnый (ό μόνος φύσειανεύθυνος), pogrebsti bo vinы prišelъ esi čelovečesюя, vъ vodahъ kreщaemь (ένθάψαι γαρ εύθύνας ήλθες, των ανθρώπων, έν ΰδασι βαπτιζόμενος).

[70] tamo, na utreni, sedalenъ, Slava:… se bo spasti rodъ čelovečeskii na Jordanskiя strui prihoditь.

[71] tamo, Kanonъ Predprazdnstva, pesnь 3.

[72] tamo, pesnь 4: … mnogimi že strastьmi nizložennoe esstestvo naše kъ nebesemъ obratisя, poklonivsя tebu (ή δε πολλοίς πάθεσι καττάρρυτος φΰσιςημών προς ουρανούς άνεστράφη, προσκυνούσα σε).

[73] tamo:… se očiщenie, se izbavlenie, i obnovleše vsehъ (ίδου ή κάθαρσις, ιδού ή λύτρωσις, ή άνάπλασις πάντων), prosveщenie priide vo svoя (όφωτισμός ήλθε εις τά ίδια); da prisvoimsя emu žitiя čistotoю (οίκειωθώμενούν αύτω δια βίου καθαρότητος).

[74] tamo, pesnь 5.

[75] tamo: Velie tainstvo soveršaя (μέγα μυστη’ριον έκτελων), kъ velikomu Predteči tvoemu, o velikodarovite Gospodi, grяdeši umalivšeesя čelovečestvo neizglagolanno veličaя kreщeniemъ (σμικρυνΦεϊσαν την ανθρωπότητα,άρρήτως μεγαλΰνων δια βαπτίσματος).

[76] tamo, pesnь 7.

[77] tamo:… približisя, kresti mя, hoщu bo ispolniti estestvo zemnыhъ osvящeniя i očiщeniя (θέλω πληρώσαι γαρ φΰσιν των βροτών αγιασμού καικαθαρότητος).

[78] tamo, na hvalitehъ stihirы:… grяdi, omый mя vodami, kresti mя nыne snizšedšago: Adama bo omыti pridohъ otъ pervago padeniя (τον γαρ ‘Αδάμ έκπλΰναι ήλθον του πριν πτώματος).

[79] tamo: … nыne desnicu tvoю mne vzaimstvuй, i da omыю vo mne mipa pregrešeniя (ίνα έκπλύνω έν έμοί του κόσμου τα πταίσματα).

[80] tamo, Slava:… na se bo priidohъ, mene kresti, vo mne čelovekovъ očiщaющa pregrešeniя (έμέ βάπτισον, τον έν έμοι τα τών βροτών καθαίρονταπταίσματα).

[81] tamo, na stihovne stihirы: Яvisя Otečeskoe ozarenie slavы na iopdanskihъ struяhъ, kreщeniemъ očiщaя skvernu dušъ našihъ (βαπτίσματικαθαίρον τον ρΰπον τών ψυχών ημών).

[82] tamo, Slava i nыne: Dnesь Hristosъ spasitelьnoe čelovekomъ rešenie daruetъ (σωτηριον άνθρωποις λυτήριον δωρείται), dušъ očiщaя skvernu ognemъ kreщeniя (ψυχών καθαίρων ρΰπον πυρι το του βαπτίσματος).

[83] 5 ianyap., Predprazdnstvo Prosveщeniя, na Gospodi vozzvahъ, Slava i nыne: Gotovisя, Jordane, reko: se bo prihoditь Hristosъ Bogъ krestitisя otь Joanna, da zmievъ nevidimый glavы sokrušitь Božestvomъ vъ vodahъ tvoihъ (Ινα των δρακόντων αόρατους κεφάλας συνθλάση τη Θεότητι έν τοις ΰδασι τοιςσοις).

[84] tamo, na stihovne stihirы.

[85] tamo, na povečerii, Kanonъ, pesnь 1.

[86] tamo, pesnь 3: Obrazы (σύμβολα) pervoe prorokami pokazalъ esi tvoego Bogoяvleniя, nыne že sokrovennaя deistvami skazalъ esi, яvlь taйnы čelovekomъ dnesь (νυν δέ τα κεκρυμμένα ταΐς ένεργείαις έγνώρισας, επιφανείςμυστήρια άνθρώποις σήμερον), podaя novoe vozroždeše (νέμων θείανάναγέννησιν).

[87] tamo: Velie ko spaseniю naputie kreщeniemъ podaetь Hristosъ čuvstvuющimъ ego božestvennoe osiяnie (μέγα προς σωτηρίαν έφόδιον το βάπτισμαπαρέχει Χριστός τοις α’ισθομένοις αυτού της θείας έλλάμψεως).

[88] tamo, pesnь 4: Яvlыpusя tebe telomъ, osvяtisя zemlя, vodы blagoslovišasя, nebo prosvetisя, rodъ že čelovekovъ gorьkago mučitelьstva vražья izbavisя (γένος δέ βροτων της πικρός τυραννίδος εχθρού λελύτρωται).

[89] tamo:… pregrešenii očiщenie nыne sodevaetь vo юrdanskihъ struяhъ ognemъ Duha (πταισμάτων χωνευτηριον νύν αποτελεί ‘Ιορδανού το ρέϊθρον πυριτοΰ Πνεύματος).

[90] tamo, pesnь 5: Novotvoriši zemnorodnыя, novъ Adamъ bыvъ Sodetelь, ognemъ i Duhomъ i vodoю strannoe soveršaя vozroždenie i obnovlenie čudnoe, krome sokrušeniя i gornimъ kreщeniemъ bogodelьnыmъ novotvorя (Νεοποιέϊς τους γηγενείς, νέος ‘Αδάμ χρηματίσας ό Πλάστης, έν πυρι καιΠνεΰματι και ΰδατι, ξένην έκτελών άναγέννησιν, και άνάπλασιν θαυμαστην, δίχα συντρίψεως, και χωνευτηρίων, βαπτίσματι θεουργώ καινοποιοΰμενος).

[91] tamo: Duhomъ duši novotvoriši, vodoю že osvящavši telo složenoe, životna nazidaя čeloveka; sugubomu bo srodnaя potrebno lečbы mudrыmъ promislomъ prinosiši, яko vračь telesъ i dušъ (δια του Πνεύματος ψυχάςκαινοποιεις, δια δε τοΰ ΰδατος αγιάζεις το σώμα το σΰνθετον, ζώον άναπλάττωντον άνθρωπον τω διπλω γαρ τα συγγενή, χρησίμως φάρμακα σορή“ προμήθεια,προσάγεις ως ιατρός σωμάτων και τών ψυχών).

[92] tamo, pesnь 6:…zakonomъ grъha pervee prodannьы nы svobodilъ esinыne, i sыnopoloženiя udostoilъ esi (νόμω τω της αμαρτίας πριν πεπεραμένους ημάς ήλευβέρωσας νυν, και υιοθεσίας κατηξίωσας).

[93] tamo, pesnь 8: Izbavlenie grяdetъ Hristosъ krešeniemъ podati vsemъ vъrnыmъ: simъ bo Adama očiщaetъ, padšago vozvыšaetъ, nizložšago mučitelя posramlяetъ (τον ρίψαντα τΰραννον αΐσχύνει), nebesa otverzaetъ, Duha Božestvennago nizvoditь, i netleniя pričastie daruetъ (και της αφθαρσίαςτην μεθεξιν δωρέϊται).

[94] tamo, pesnь 9: Zemlя osvяtisя roždestvomъ tvoimъ svяtыmъ, Slove; … nыne že vodnoe estestvo blagoslovisя (νϋν δε των υδάτων φΰσις εύλόγηται) tebe plotiю kreщšusя, i rodъ zemnorodnыhъ kъ pervomu vzыde paki blagorodno (και γένος γηγενών προς την πριν έπανήλθεν αΰθις εύγένειαν).

[95] tamo:… Adama očistiti i spasti božestvennыmъ kreщeniemъ (τον’Αδάμ έκκαθάραι και σώσαι θείω βαπτίσματι).

[96] tamo, na utreni, Kanonъ predprazdnstva, pesnь 1: Hristosъ naši vъvode pogrebaetъ nыne grehi, яko blagъ (Χριστός τάς ημών έν ύδασι θάπτει νΰναμαρτίας, ώς αγαθός).

[97] tamo, pesnь 8: … bezsmertie božestvennoю baneю vsemъ podaя (άθανασίσν τφ θείω Λουτρώ πάσι παρεχόμενος).

[98] tamo. — Sr. 10 ianyap., na utreni, Kanonъ, pesnь 3, Bogorodičenъ:Grehъ praotca, iže izъ tebe roždeйsя, PrisnoDevo, vo юrdanskeй rece potoplяetъ,яko blagoutrobenъ.

[99] 5 ianyap., Predprazdnstvo Prosveщeniя, na utreni, Kanonъ predprazdnstva, pesnь 8.

[100] 9 ianuar., na Gospodi vozzvahъ: Gospodi,… krestivsя bo darovalъ esi netlenie dušamъ našimъ.

[101] 5 ianyap., Predprazdnstvo Prosveщeniя, na utreni, Kanonъ predprazdnstva, pesnь 9: Hristosъ kreщaetsя, vo odeždu oblačaя netleniя čelovečestvo (στολήν περιβάλλων αφθαρσίας το άνθρώπινον).

[102] 6 ianyap., Svяtoe Bogoяvlete Gospoda Boga i Spasa našego Isusa Hrista, na Gospodi vozzvahъ.

[103] 10 ianuar., sedalenъ: Bogoяvletя vremя, Hristosъ яvisя namъ vo Jopdane rece, pršdite, počerpemъ, vernii, vodu ostavletя grehovъ našihъ (ύδωρ αφέσεως των αμαρτιών ημών).

[104] 6 ianyap., Svяtoe Bogoяvlenie Gospoda Boga i Spasa našego Isusa Hrista, na Gospodi vozzvahъ, Slava i nыne:… prosvetilъ esi vsяčeskaя (έφωτισαςτα σύμπαντα).

[105] tamo, Velikoe osvящenie vodы: Dnesь vodъ osvящaetsя estestvo(σήμερον των υδάτων αγιάζεται ή φύσις).

[106] tamo, molitva sveštenikova:… Tы bo Bogъ našъ na zemli яvilsя esi, isъ čeloveki požilъ esi; tы юrdansюя strui osvяtilъ esi, sъ nebese nizposlavый Svяtago tvoego Duha, i glavы tamo gnezdящihsя sokrušilъ esi zmievъ (και τάς κεφάλας τών έκεισε έμφωλευόντων συνέτριψας δρακόντων). — Sr. 9 ianuar., na stihovne stihirы: Osvяtilъ esi vodi, Spase, юrdansiя vsя, i estestvo vodnoe, яko Boъ (και την φύσιν τών υδάτων, ως Θεός).

[107] tamo, stihira, Slava i nыne: Vospoimъ vernii, eže o nasъ Božiя blagodeяniя veličestvo (τής περί ημάς τοΰ Θεοϋ οίκονομαίας το μέγεθος): o našemъ bo pregrešenii bыvъ čelovekъ, našimъ očiщeniemъ očiщaetsя vo Jordane (την ήμων κάβαρσιν καϋαίρεται έν τώ Ιορδάνη), edinъ čistый i netlennый,osvящaяй mene i vodы (άγιάζων έμέ και τα ύδατα), i glavы zmievъ sokrušaяйvъ vode.

[108] tamo, Povečerje velikoe, na litii stihirы:… namъ soboю ustroяяй poroždete (ημών οικονόμων την άναγέννησιν).

[109] tamo: Kreщaetsя Hristosъ, i voshoditь otъ vodы, sovozvoditъ bo sъsoboю M1rъ (αναφέρει γαρ έαυτω τον κόσμον), i zritь razvodящaяsя nebesa, яže Adamъ zatvori sebъ i suщimъ sъ nimъ.

[110] tamo:… vse ispolnilъ esi smotrenie, Spase našъ, da spaseši mirъ яvleniemъ tvoimъ, edine čelovekolюbče (πάσαν έπλήρωσας ο’ικονομίαν, Σωτήρημών, ίνα σώσης τον κόσμον τη“ επιφάνεια σου). — Sr. 10 ianuar., na Gospodivozzvahъ, I nыne:… vse ispolnilъ esi smotrenie, Spase našъ, da spaseši mirъ яvleniemъ tvoimъ, edine čelovъkolюbče. — 12 ianuar. na Gospodi vozzvahъ: Gospodi, … kreщaešisя otъ raba, da spaseši duši našя.

[111] tamo, I nыne: Dnesь tvarь preosveщaetsя (σήμερον ή κτίσις φωτίζεται), dnesь vsяčeskaя veselяtsя, nebesnaя vkupe i zemnaя, angelы i čelovъcы smešaюtsя (άγγελοι και άνθρωποι συμμίγνυνται): ideže bo carevo prišestvie,i činъ prihoditь; … temže apostolkiй glasъ pripevaющe, soglasno vošemъ: яvisя blagodatь Božiя spasitelьnaя vsemъ čelovekomъ (έπεφένη ή χάρις τοΰΘεού, ή σωτήριος πάσαν άνθρώποις), ozarяющi i podaющi vernыmъ veliю milostь.

[112] 9 ianyap., sedalenъ: Яvisя namъ vsehъ Vladыka vo struяhъ tainstveno (μυστικώς) юrdanskihъ, očistiti vsяkъ grehъ (χωνεϋσαι πάσαν την άμαρτίαν), яko milostivъ i preblagь.

[113] 6 ianyap., Svяtoe Bogoяvlenie Gospoda Boga i Spasa našego I. Hrista,na stihovne stihirы: Dnesь nebese i zemli Tvorecъ prihoditь plotš (σαρκί)na Jordane, kreщeniя prosя bezgrešnый, da očistitь mirъ otъ lesti vražiя (ίνακαθάρη τον κόσμον από τής πλάνης του εχθρού), i kreщaetsя otъ raba Vladыka vsяčeskihъ, i očiщeše vodoю rodu čelovečeskomu daruetъ (και καβαρισμόν δι’ύδατος τω γένει τών άνβροόπων δωρειται). — Sr. 9 ianuar., na Gospodi vozzvahъ: Gospodi, … kreщsя nasъ radi, mirъ svobodilъ esi otъ rabotы čuždago (τον κόσμονήλευΦέρωσας έκ τής δουλείας τού αλλότριου). — 12 ianuar., na Gospodi vozzvahъ:Gospodi, … krestivsя bo izbavilъ esi otъ rabotы duši našя.

[114] tamo, na utreni, sedalenъ, Slava i nыne: Strui osvяtilъ esi iopdanskiя, deržavu sokrušilь esi grehovnuю (το κράτος συνέτριψας της αμαρτίας), Hriste Bože našъ; preklonilъ esi sebe dlani Predtečeve,ispaslъesi otъ lesti čelovečeskii rodъ (και έσωσας έκ της πλάνης των ανθρώπων τογένος).

[115] tamo, Kanonъ pervый, pesnь 1: Adama istlevšago obnovlяetъ struяmi юrdanskimi (‘Αδάμ τον φθαρέντα άναπλάττει ρείθροις Ιορδανού), i zmievъ glavы gaezdящihsя sokrušaetь carь vekovъ Gospodь.

[116] tamo, na hvalitehъ stihirы: … kreщaetsя Hristosъ sъ nami, iževsяюя vыšši čistotы; vlagaetъ svящenie vode (ένίησε τον άγιασμόν τω ΰδατι), i dušamъ sie očiщenie bыvaetь (και ψυχών τούτο κάθαρσιν γίνεται).

[117] tamo, Kanonъ vtorый, pesnь 1:… skvernы že vsяkiя očistiti tvarь (ρΰπου τε παντός έκκαθάραι την κτίσιν). — Sr. 13 ianuar., na stihovne stihirы: Яvisя Otečeskoe Siяnie slavы vo юrdanskihъ struяhъ, kreщeniemъ očiщaющee skvernu dušъ našihъ (βαπτίσματι καθάίρον τον ρΰπον των ψυχών ημών).

[118] 7 ianuar., Soborъ sv. slavnago proroka, predteči i krestitelя Joanna,na večerni, na stihovne stihirы.

[119] tamo, na utreni, Kanonъ prazdnika pesnь 6, ikosъ: Oslepšemu Adamuvo Edeme, яvisя solnce izъ Vitleema (έν Βυί)λεέμ), i otverze emu zenicы, omыvъ Siя iordanskimi vodami; očernivšemu i omračenomu svetъ vozaя neugasimый. Uže emu nestъ noщь, no vsegda denь.

[120] 10 ianuar., na Gospodi vozzvahъ.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *