NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II

ODELJAK TREĆI
Bogočovekovo delo – Soteriologija

1. Tajna Bogovaploćenja i tajna spasenja

a) Oboženje čovečanske prirode

 

Gospod Hristos je Spasitelj zato što je Bogočovek, i time što je Bogočovek. U njegovoj se Ličnosti Bog očovečio i čovek obožio. Svojom Bogočovečanskom ličnošću Gospod Hristos prestavlja dvostruko čudo: ovaploćenje Boga i oboženje čoveka. To je osnovna blagovest koja sintezira sav Novi Zavet, i kojom živi bogočovečansko telo Hristovo Crkva. Tu najmiliju svoju blagovest Crkva, to uvek živo Božansko Otkrivenje, objavljuje rečito kroz svete Oce i svoje molitve i molbe.

Kao u novom Adamu, kao u rodonačelniku novog čovečanstva,uGospoduHristu je obožena ljudska priroda u načelu. U samoj stvari, spasenje ljudske prirode nije drugo do njeno oboženje u Ličnosti Bogočoveka Hrista. Oboženje pak čovečanske prirode u Gospodu Hristu dolazi od njenog ipostasnog sjedinjenja sa Bogom Logosom; ali pri tome čovečanska priroda ne gubi svoju ograničenost i ono što je čini čovečanskom. Bog Logos, po bogomudroj reči svetoga Damaskina, uzima na sebe celoga čoveka (δλον τον άνβρωπον), da bi celome čoveku darovao spasenje (ίνα δλφ την σωτηραίν χαρίσητοα)[1]. Hristos je uzeo na sebe celoga čoveka i sve što je svojstveno čoveku, osim greha, da bi sve osvetio (ίνα πάντα άγιάση)[2].

Oboženje čovečanske prirode u Ličnosti Bogočoveka Hrista izvršeno je na taj način što Božanska priroda Logosa prožima čovečansku, i prenosi na nju svoja savršenstva (των οικείων αύχημάτων τη σαρκι μεταδίδωσι)[3]. Tako obožena čovečanska priroda nije promenila svoju prirodu (οΰτε της οικείας έτράπη φύσεως), niti svoja prirodna svojstva (των αΰτης φυσικών Ιδιωμάτων). Čovečanska priroda Gospoda Hrista, zbog veoma prisnog, tj. ipostasnog sjedinjenja sa Bogom Logosom, obogatila se božanskim silama (τάςθείας ενεργείας έπλοΰτησε), pri čemu nije nimalo izgubila svoja prirodna svojstva[4].

Činjenica da je Bog postao čovek, izražava se rečju: ovaploćenje, očovečenje (σάρκωσις, ένανθρώπησις); činjenica pak da je čovek u Hristu obožen, izražava se rečju: oboženje, obogotvorenje (θέωσις, θεοποίησις). Oboženje ljudske prirode prirodna je posledica Božjeg ovaploćenja. Ovaploćenje Boga je sredstvo kojim Bog objavljuje smisao i cilj čovečijeg bića: oboženje, i daje bogočovečanska sredstva za njegovo ostvarenje. Dostavši čovek, Gospod Hristos je dao cilj čoveku; ušavši u telo, dao je cilj telu; ušavši u materiju, dao je cilj materiji. Osim toga, postavši čovek, Gospod Hristos je osmislio sve što je čovečje: i rađanje, i život, i smrt. U Njemu je ljudska priroda progledala i svoj večni smisao i cilj ugledala. Do Njega, ljudska priroda je bila grehom otkinuta od Boga, nepremostiva provalija zjapila je između nje i Boga; od Njega i Njime, provalija je premošćena: Bog je ušao u telo, u ljudsku prirodu, sjedinio se s njom najprisnijim sjedinjenjem, učinio je svojom na svu večnost.

Ovaploćenjem svojim Bog je postao učesnik u ljudskoj prirodi, da bi ljudi postali učesnici u Božjoj prirodi (θείας κοινωνοί φύσεως)[5]. Bogovaploćenjem čovečanska priroda je postala od vremenske večna, od sićušne ogromna. Ili, po nadahnutoj reči svetog Grigorija Niskog: „Čovek prevazilazi svoju sopstvenu prirodu (έκβαίνει την έαυτοϋ φυσιν ο άνθρωπος): od smrtnog postaje besmrtan, od prolaznog neprolazan, od vremenskog večan; jednom rečju: od čoveka bog (θεός έξ άνθρωπου)“[6].

Spasiteljev bogočovečanski domostroj spasenja ima za cilj: spasenje čoveka kroz oboženje. To je božanska istina, prvi put objavljena rodu ljudskom, i prvi put ostvarena u ovaploćenju Boga Logosa. Oboženje čoveka je, po svetom Irineju, smisao i cilj Bogovaploćenja: Sin svevišnjega Boga postade sin čovečji da bi čovek postao sin Božji[7]. Po neizmernoj ljubavi svojoj Logos Božji postade ono što smo mi, da bi nas učinio onom što je On (uti nos perficeret esse quod est ipse)[8]. Ističući kako je spasenje, odnosno oboženje, nemoguće bez ovaploćenja Boga Logosa, sveti Irinej veli: Na koji bi način čovek prešao u Boga, da Bog nije prešao u čoveka (εί μη ό Θεός έχωρήθη εις άνθρωπον)[9].

Spasenje ljudske prirode je nemoguće bez oboženja; a oboženje je nemoguće bez ovaploćenja Boga istinitog. Ovaploćenjem svojim Bog Logos je uveo u proces oboženja svu ljudsku prirodu, u načelu. Bog Logos je, veli sveti Atanasije Veliki, uzeo na sebe ljudsko telo, da bi, obnovivši to telo, kao Sazdatelj, obožio ga u sebi (ίνα… έν έαυτω θεοποίηση), i tako nas sve, po sličnosti svoga tela, uveo u nebesko carstvo. Ali, čovek se ne bi obožio, da se sjedinio sa tvarju, i da Sin nije bio istiniti Bog. Čovek ne bi pristupio Ocu da Onaj koji se obukao u telo nije bio istiniti po prirodi Logos Očev. I kao što se mi ne bismo oslobodili greha i prokletstva da telo, u koje se obukao Logos, nije bilo po prirodi ljudsko (jer ništa zajedničko ne bi bilo između nas i onoga što je tuđe), tako se ne bi obožio čovek (οΰτως ουκ άν έθεοποιήθη ό άνθρωπος) da Onaj koji je postao telo nije po prirodi bio od Oca, istiniti i vlastiti Logos Očev. Radi toga se i zbilo takvo sjedinjenje, da bi se onaj koji je po prirodi čovek sjedinio sa onim koji je po prirodi Bog, i na taj način postalo čvrsto i sigurno spasenje i oboženje čoveka (ή σωτηρία και ή θεοποίησις αύτοΰ)[10].

Kao što je Gospod, obukavši se u telo, postao čovek, tako se mi ljudi, uzeti Logosom, obožujemo njegovim telom (θεοποιοΰμεθα δια της σαρκός αύτοΰ), i već nasleđujemo život večni[11]. Jer Bog Logos je postao čovek, da bi nas u sebi obožio (ίνα ημάς έν έαυτω θεοποίηση); postao je čovek od žene, i rodio se od Deve, da bi na sebe preneo naše, grehu podložno, rođenje, i mi postali sveti rod, i učesnici u Božjoj prirodi (2 Petr. 1, 4)[12].

Sve što je Hristovo ima opšte čovečanski značaj. Ovaploćenjem svojim Bog Logos je zahvatio svu ljudsku prirodu, i poveo je putem Božjeg sinovstva. Radi toga je Sin Božji postao sin čovečji, veli Otac Pravoslavlja, da bi sinovi čovečiji, tj. sinovi Adamovi, postali sinovi Božji[13].

Postavši čovek, Bog Logos otvara ljudskoj prirodi vidike beskrajnog božanskog savršenstva, i putem spasenja vodi je najpotpunijem oboženju. Bog Logos ovaplotio se, veli sveti Grigorije Bogoslov, da bi čovek onoliko postao bog (τοσούτον Θεός), koliko je Bog postao čovek (όσον εκείνος άνθρωπος)[14]. Bogoočovečenjem omogućuje se i ostvaruje čovekooboženje. Budući savršeni Bogočovek, Gospod Hristos obožuje čoveka, ne lišavajući čoveka onoga što ga čini čovekom. Bog Logos, rasuđuje sveti Bogoslov, postaje čovek po svemu, osim greha. Bog oboži, čovek bi obožen (το μεν έθέωσε, το δε έθεώϋη)[15].

Gospod se ovaplotio, da bi bogolikost ljudske prirode obnovio i do krajnjeg savršenstva doveo. Hristos je sjedinio svoj lik sa našim, veli sveti Grigorije, da bi stradajući Bog i mojim stradanjima pružio pomoć, i mene učinio bogom kroz svoj čovečanski oblik (καί με ϋεόν τέλεση ειδεϊ τω βροτέω)[16]. Logos Očev bio je Bog, ali je postao čovek, da bi, sjedinivši se sa zemnim ljudima, sjedinio sa nama Boga. On je na obe strane jedan Bog (εις θεός άμφοτέρωθεν); utoliko je čovek, ukoliko mene čoveka čini bogom[17].

Čovek je bio sazdan bogolikim, da bi naporom svoje slobodne volje uzrastao u beskrajnom božanskom savršenstvu, sve više i više postajući bog po blagodati. Ali pošto čovek nije postao bogom, veli mudri Bogoslov, to je sam Bog postao potpunim čovekom, da bi, pomoću uzetoga na sebe obnovivši ono što je bio darovao (δ δέδωκ’ άνάπλασας), uništio osudu svekolikog grha, i kroz Umrloga umrtvio umrtvitelja… Bog Logos je od početna bio Bog, tvorac svega, iznad vremena, stradanja i tela. A kada je čovek bio ranjen drvetom poznanja, i zavist udarila na svu našu prirodu kao na lako ulovljivu i podvrgnutu osudi, tada se Logos Božji rađa radi nas, da bi satro oholost zavisti i obnovio povremeni lik (την φθαρέίσαν εικόνα); jer se začinje u čistoj Devi, i pojavljuje se na svet Bog, vasceli Bog i čovek, koji spasava celoga čoveka[18].

Obezbožena i obesvećena grehom ljudska priroda je tek ovaploćenim Bogom osvećena i obožena. Logos postade telo, veli sveti Amvrosije, da bi telo moglo postati Bog[19]. Sin Božji ponizio je sebe, da bi On, čiju punoću čovek nije mogao da podnese, ulio sebe u čoveka u koliko je ovaj mogao da Ga smesti (rgo eo quod sarege possem, infunderetur)[20].

Po bogomudrom učenju svetog Maksima Ispovednika, Bog Logos je svojim ovaploćenjem podario ljudskoj prirodi natprirodni dar: oboženje (την θέωσχν)[21]. Ovaploćenje Boga onoliko je učinilo čoveka Bogom, koliko je Bog postao čovekom[22]. Jer Onaj koji je bez greha postao čovek, jasno je da je prirodu ljudsku obožio (έϋεοποίησε) ne izmenivši svoje Božanstvo, i onoliko je uzvisio zbog sebe, koliko je sam spustio sebe zbog čoveka (και τοσούτον αναβιβάσει δι’ εαυτόν, όσον αυτός δια τον άνθρωπον εαυτόν κατεβιβασεν)[23].

Svojim heruvimski vidovitim očima Crkva vidi u ovaploćenju Boga Logosa oboženje ljudske prirode, i u oboženju spasenje. Ona to naročito ističe u svome nepogrešnom shvatanju rođenja Boga u telu, i na Božić snažno i nadahnuto slavoslovi tu blagu vest. Danas Bog na zemlju siđe, i čovek na nebo uziđe[24]. Neka je slava i hvala Onome koji se rodio na zemlji i obožio prirodu zemnorodnih ljudi[25]. Rađajući se od Deve, Gospod Hristos donosi ljudima „bogatstvo oboženiя“ (δλβον της Φεώσεως)[26]. Bog se ljudima javi od Deve, uzevši naše obličje i oboživši telo[27]. Sav radi nas osirotevši, Bog Logos je svojim sjedinjenjem i opštenjem sa čovekom obogotvorio čoveka[28].

Oboženje čovečanske prirode, vaspostavljanje njene bogozdane celosti, zdravosti, krasote, celishodnosti, jeste cilj čovekoljubivog ovaploćenja Boga Logosa. Svesavršeni se rađa, objavljuje svemudri duh Crkve u molitvenom božićnjem bogoslovlju, i Bespočetni uzima početak od Deve želepi da oboži čoveka[29]. Deva ide da rodi Tvorca prirode u vertepu, koji je iz nje na neiskazan način natprirodno poneo telo, da bi obožio čovečanstvo[30]. Bog Logos je, primivši telo naše, osiroteo, da bi ljude učinio učesnicima u Božanstvu[31]. Na naduman i neizraziv način Bog postade čovek, da bi obožio ljudsku prirodu[32]. Ljudi, bića smrtna, oboženi su rođenjem Hristovim od svete Deve[33].

U samom rođenju Gospoda od svete Deve vrši se na tajanstven i neiskazano božanski način oboženje ljudske prirode i oslobođenje njeno od grehova[34]. Ovaplotivši se, i uzevši obličje sluge, Gospod je obožio smrtnu prirodu ljudsku i proslavio je sobom i sa sobom[35]. Želeći da oboži davno iskvarenog čoveka, Bog je postao čovek[36]. Onaj koji se rodio od Deve bio je Bog, da bi obožio smrtne ljude[37]. Mi smo oboženi Bogorodicom zato što je ona telom rodila Boga Logosa[38]. Jedino je Bogorodica obožila ljude, jer je rodila ovaploćenog Logosa[39].

Sve što spada u bogočovečanski život Gospoda Hrista ima bogotvoreću silu, koja tajanstveno prerađuje ljudsku prirodu iz nesavršene u savršenu i čoveka čini bogom po blagodati. Čovekoljubivi Bog Logos postao je čovek, i raspet bio, da bi čoveka učinio bogom[40]. Beskrajna dobrota Hristova ogleda se u njegovoj božanskoj nameri da svojim očovečenjem učini čoveka bogom po blagodati[41]. Želeći da oboži vascelog čoveka, Bog Logos se sav sjedinjuje sa svetom Devom, i zbiva se nedokučljiva tajna: Deva rađa ostajući Devom, i Bog se javlja u telu[42]. Bog je postao čovek, da bi obožio čovečanstvo[43].

Uzevši udela u prirodi ljudskoj, Bog Logos daje čoveku svoje Božanstvo; i javivši se kao čovek bez greha On slično očišćava sličnim[44]. Ovaploćenje Boga Logosa ima jedan cilj: oboženje čoveka; bogočovečanski domostroj spasenja sav je u tome: Bog se ovaplotio, i postao čovek, da bi nas obožio[45]. U trenutku Spasiteljevog začeća u svetoj Devi na tajanstveni način silom oboženja zahvaćena je sva priroda ljudska: Hristos se useli u svetu Bogorodicu, i oboži sva ljudska bića[46].

Ovaploćujući se, Gospod Hristos obožuje čoveka kao osobenu vrstu bića[47].

Greh je obezbožujuća i obesvećujuća sila; bezgrešan i svesveti Logos Božji uzima na sebe istrulelu od greha ljudsku prirodu, osvećuje je i obožuje, i uzvodi do njene rajske bezgrešne svetosti, bogolikosti i božanstvenosti[48]. Bog Logos se javio iz svete Deve kao savršen čovek, da bi ljude obožio[49]. Davši Bogu telo svojom devičanskom krvlju, sveta Deva je obožila čovečanstvo[50]. Iz svete Deve se rađa Bog, da bi obožio čoveka[51].

U očovečenju Boga je oboženje čoveka, a u oboženju je spasenje. Otuda se tajna spasenja sadrži u tajni ovaploćenja Boga Logosa.

 


NAPOMENE:

[1] De fide, III, 18; R. gr. t. 94, col. 1072 S.

[2] ib. III, col. 1081 VS.

[3] ib. III, 7; col. 1012 S

[4] ib. III, 17; col. 1069 AV

[5] 2 Petr. 1, 4.

[6] De beatitud., Orat. VII; P. gr. t. 44, col. 1208 S

[7] Contra haeres., III, 10, 2.

[8] ib. V, Praefatio.

[9] ib. IV, 33, 4.

[10] Contra arian., Orat. II, 70; P. gr. t. 26, col. 296 AB.

[11] On, Contra arian., Orat. III, 34; P. gr. t. 26, col. 397 B.

[12] On, Epist. ad Adelphium episc, 4; R. gr. t. 26, col. 1077 A.

[13] On, De incarn. et contra arian., 8; P. gr. t. 26, col. 996 A.

[14] Orat. 29, 19; P. gr. t. 36, col. 100 A.

[15] On, Orat. 38, 13; P. gr. t. 36, col. 325 VS.

[16] On, Poemata moralia, De humana natura; P. gr. t. 37, col. 762.

[17] On, Poemata dogmatica, De Christi incarnationis; P. gr. t. 37, col. 471. —Cp. ib. De incarnat, advers. Apollinar., col. 469: Οΰτω το βεωσαν και Οεωθέν ειςθεός.

[18] ib. De incarnatione, adversus Apollinarium; R. gr. t. 37, col. 465, 466, 464.

[19] De virginibus, lib. I, cap. 3, 11; P. lat. t. 16, col. 202 S

[20] On, De Spiritu Sancto, lib. I, cap. 8, 92; P. lat. t. 16, col. 756 B.

[21] Quaestiones ad Thalassium; P. gr. t. 90, col. 632 A.

[22] Ή τοΰ Θεού ένανθρώπησις, τοσούτον δεόν ποιούσα τον άνθρωπον, δσον αυτός γέγονεν άνθρωπος.

[23] On, Capitum quinquies centen., Centur. I, 62; R. gr. t. 90, col. 1204 AB.

[24] 25 dekem. Eže po ploti roždestvo Gospoda Boga i Spasa našego Isusa Hrista, stihira na litii: Dnesь Bogь na zemlю priide, i čelovekъ na nebesa vzide.

[25] tamo, sedalenъ: Slava i hvala na zemli roždennomu, i oboživšemu zemnorodnыmъ suщestvo.

[26] tamo, Kanonъ, pesnь 7.

[27] Posledovanie časovъ vъ navečerii Roždestva Hristova, časъ 1, troparь: Bogь čelovekomъ (άνθρώποις) otъ Devы яvisя, voobrazivsя яkože mы (μορφωθείς το καθ’ ημάς), ioboživъplotь (και θεώσας το πρόσλημμα).

[28] 25 dekem. Eže po ploti roždestvo Gospoda Boga i Spasa našego Isusa Hrista, na utreni, Kanonъ pervый, pesnь 5: Vesь že po namъ obniщavъ, i perstnago otъ samago edineniя i obщeniя bogosodelalъ esi (δλον το καθ’ ήμαςδε πτωχεύσας, και χο’ίκόν έξ αυτής ενώσεως, και κοινωνίας έθεοΰργησας).

[29] 22 dekem. Predprazdnstvo po ploti roždestva Gospoda Boga i Spasa našego Isusa Hrista, Kanonъ, pesnь 7: Vsesoveršennый raždaetsя,… i Beznačalьnый otъ Devы priemletъ načalo, obožiti priяtie iskiй.

[30] 21 dekem. Predprazdnestvo po ploti roždestva Gospoda Boga i Spasa našego Isusa Hrista, Kanonъ predprazdnstva, pesnь 1, Bogorodičenъ: Deva Sodъtelя estestva roditi idetъ vъ vertepe, plotь izъ neя po ipostasi neskazanno preestestvenne ponesšago, яko da obožitь čelovečestvoю

[31] Nedelя, na utreni, Kanonъ presv. Bogorodica, pesnь 3 (Glasъ 3, Oktoihъ): Da božestvennomu pričastiю zemnorodnыhъ sodelaeši, otъ Devы plotь našu, tы obniщalъ esi, priemь (ίνα θείας κοινωνούς, τους γηγενείς έργάση έκτής Παρθένου, σάρκα την ημών, συ έπτώχευσας λαβών).

[32] 28 dekem. na utreni, Kanonъ, pesnь 3, Bogorodičenъ: Da obožitь čelovečestvo, Bogь bыstъ čelovekъ izъ tebe, Devo čistaя, pače slova i smыsla (ίνα θεώση το άνθρώπινον, ό Θεός έγένετο άνθρωπος, έκ σοϋ Παρθένου της αγνής, υπέρ λόγον και έννοιαν).

[33] 29 dekem. na utreni, Kanonъ, pesnь 9, Bogorodičenъ: Roždestvomъ tvoimъ, Devo, obožihomsя smertnii (τω τόκω σου Παρθένε, έθεώθημεν ο’ι θνητοί).

[34] 30 dekem. na utreni, pesnь 6, Bogorodičenъ: Obožaetъ mя otъ Devы roždeйsя Gospodь (θεοί με γεννηθείς έκ Παρθένου ό Κύριος), i pelenami povivaetsя, razrešenie tvorя moihъ pregrušeniй (την λύσιν τών έμών ποιούμενοςεγκλημάτων).

[35] Nedelя, na utreni Kanonъ voskresenъ, pesnь 6 (Glasъ 3, Oktoihъ): …voploщьsя bo Vladыko, i bыvъ vъ rabii zracъ, obožilъ esi, sъ soboю soproslavivъ (σαρκωθεις γαρ Δέσποτα, και γεγονώς έν δούλου μορφή, έθεουργήσας,και σεαυτω συνεδόξασας).

[36] Vъ nedelю utra, na polunoщnice, Kanonъ Troičenъ, pesnь 5 (Glasъ 5,Oktoihъ): Obožiti hotя drevle istlevšago čeloveka, …čelovekъ bыstь izъ tebe.

[37] Vъ pяtokъ utra, Kanonъ čestnomu i životv. krestu, pesnь 7, Bogorodičenъ (Glasъ 5, Oktoihъ): Bogь bo be roždeйsя, da obožitь čelovъki (θεός γαρην ό τεχθεις, ινα θεώση βροτούς).

[38] Nedelя, na liturgii Blažennы, I nыne Bogorodičenъ (Glasъ 7, Oktoihъ): Rodila esi Sыna i Slovo Otčee, plotno nasъ radi, яkože vestь, Bogorodice, samъ (ώς οιδε, Θεοτόκε, ό αυτός); temže Devo Mati, oboženi bыvše toboю (ο’ι θεωθέντες δια σοΰ).

[39] Vъ četvertokъ utra, Kanonъ svяtыmъ Apostolomъ, pesnь 9, Bogorodičenъ (Glas 7, Oktoihъ): Edina čeloveki obožila esi, voploщenno Slovo poroždša.

[40] Vъ sredu utra, Kanonъ čestnomu i životvor. krestu, pesnь ь 8 (Glasъ 8,Oktoihъ): Da Boga čeloveka sodelaeši, čelovekolюbče, bыlъ esi čelovekъ(ίνα Θεόν τον άνβρωπον άπεργάση Φιλανθωπε, γέγονας βροτός), i krestu priobщivsя vъ rebra probodaemь, i octomъ sъ želčno napoяemь.

[41] Vъ četvertokъ večera, na Gosp. vozzvahъ, stihirы krestni (Glasъ 7,Oktoihъ): Da čeloveka Boga sodelaeši, čelovekъ bыlъ esi, preblagii Hriste,i raspяlsя esi (ίνα Θεόν τον άνθρωπον άπεργάση, βρότος γέγονας Υπεράγαβε,και σταυροΰσαι).

[42] 8 ianyapii, Kanonъ prazdnika, pesnь 9, Bogorodičenъ: Vsego mя Bogъ obožiti hotя, vesь edinitsя tebe (δλον με Θεός θεωσαι βουλόμενος, όλος ένοΰται σοι), i nepostižimoe vsemъ tainstvo novodeistvuetsя (και το άκατάληπτον καινοτομειται πάσι μυστηριον), roždaeši Deva netlъnna, i plotь viditsя Bogъ (και σαρξ όράται Θεός).

[43] Vъ sredu na povečerii, Kanonъ Presv. Bogorodica, pesnь 3 (Glasъ 1, Oktoihъ): Da obožitъ čelovečestvo, Bogъ bыstь čelovъkъ.

[44] 4 ianyapii, Predprazdnstvo Prosveщeniя, na povečerii, Kanonъ, pesnь 4: Pričaщaяйsя ploti moeй, da tvoego Božestva podasi mi (μετάλαβαν τήςσαρκός μου, της σης Θεοτητος μεταδίδως μοι),… krome greha яvlьsя, podobnыmъ očiщaя Slove podobnoe (τω όμοίω καθαίρων Λόγε τό δμοιον).

[45] Vo vtornikъ utra, Kanonъ umileniя ko Gospodu našemu Isusu Hristu, pesnь 8, Bogorodičenъ (Glasъ 2, Oktoihъ): Da obožitъ nasъ Bogъ voplotisя, … i bыstь čelovekъ (ίνα ·θεωση ημάς, ό Θεός έσαρκώθη, …και έγένετο βροτός). Sr. tamo, pesnь 8: Da obožiši nasъ, voplotilя esi (ίνα θεώσης ημάς, έσαρκώβης).

[46] Vъ sredu na povečerii, Kanonъ Presv. Bogorodica, pesnь 8, (Glasъ 5, Oktoihъ): Hristos vъ nюže (tj. u Bogorodicu) vselьsя, zemnыя vsя oboži.

[47] Nedelя, Kanonъ krestobogorodičenъ, pesnь 1 (Glasъ 1, Oktoihъ): Hristosъ obožaetъ mя voploщaяsя (Χριστός θεοί με σαρκοΰμενος).

[48] Vo vtornikъ, na povečerii, Kanonъ Presv. Bogorodica, pesnь 5 (Glasъ 1, Oktoihъ): Obleksя vъ mя Vladыka, izъ tebe proйde, vseneporočnaя, i istlevšee estestvo oboži.

[49] Vъ pяtokъ, na povečerii, Kanonъ Presv. Bogorodica, pesnь 8 (Glasъ 6, Oktoihъ): Da čeloveki Sыnь tvoй, Vladыčice, obožitъ, яvisя izъ tebe soveršenъ čelovekъ.

[50] Vъ četvertokъ, na povečerii, Kanonъ molebnый Presv.Bogorodice, pesnь 7 (Glasъ 2, Oktoihъ): Boga voploщši devičeskimi tvoimi krovьmi, obožila esi, Devo, čelovečestvo.

[51] Vъ pяtokъ utra, Kanonъ čestnomu i životvorящemu krestu, pesnь 6, Bogorodičenъ (Glasъ 2, Oktoihъ): Da obožitъ čeloveka, izъ tebe, Devo, raždaetsя Bogь. — Sr. Vъ nedelю večera, na Gospodi vozzvahъ stihirы, Bogorodičenъ (Glasъ 5, Oktoihъ): Vъ tя bo Božestvennoe Slovo vselisя, Čistaя, našъ obrazъ obnoviti hotя.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *