Добровољни даваоц органа

Питање:
Помаже Бог! оче благослови! Пре питања хоћу да кажем у једној реченици: Предиван је осећај живети по Божјим начелима и успињати се уз лествицу православне вере. Сваки степеник те лествице наизглед је непремостив, али кад се стане на њега, тек онда се стиче осећај испуњености животом, али и снага попети се на следећи. Благослови оче, моју молитву да ме Бог не напусти у давању снаге да ми се ниједан степеник не учини недостижним! А сад питање: Добровољни сам давалац крви, а од скоро сам се пријавио и за добровољног даваоца крвних плочица. Имам 46 година и Богу хвала три кцери. Смрт је саставни део живота и о њој тако и размишљам. Ако се слажете са мном, да је тело само објекат у који нам је Бог по крштавању удахнуо Светог Духа, да ли се коси са Православљем да завештам своје органе? Ако је сваком човеку Благочестиви и Једини Створитељ наш, дао да до часа саме срти препознамо своје грехе, истински се покајемо и тако добијемо наду да ћемо на Суду дати прави одговор, да ли је дозвољено да они чија је душа већ кренули на пут ка неограниченом и вечном боравишту, својим органима дају додатно време другој браћи за покајење и спасење? Богу хвала што даде снаге Вама светима да и на овај начин помажете нама неукима у жељи да се спасемо! ! ! Од Бога Вам свако земаљско и небеско добро! ! !
Ивица


Одговор:
Драги брате Ивице, Како сам сазнао, ово Твоје питање о донирању органа, већ је неко био поставио на овом сајту и дат је одговор. Но, да Ти и ја не ускратим одговор или да га не тражиш по архиви, само једно кратко саопштење. Православна црква не забрањује својим верницима да и на овај начин помажу у невољама своје ближње и да им исказују хришћанску љубав. Као што је дозвољено давање крви за потребе оболелих или несрећно страдалих људи, пресађивање коже код опекотина, даривање бубрега још живих људи, тако исто могу бити даровани и други витални органи, разуме се, кад се код дародавца већ констатује мождана смрт. Ево Ти и мишљење нашег врхунског теолога, професора Богословског факултета, епископа браничевског Др Игнатија: Овде се ради о чињеници која произилази из литургијског богословља. Јер, пошто се, примајући Св. тајну причешћа, сви утеловљујемо у једно тело, ми и јесмо делови једног тела. У том смислу, као што једни другом можемо дати крв или кожу, тако може да буде и са другим делом тела, који није обновљив, јасно само уз несебичан и добровољан пристанак. Било је случајева да родитељи или браћа, сестре и рођаци дају једно другом бубрег за трансплантацију, међу супружницима чак и око. Тим пре је став Цркве тај да је дозвољено узети орган преминулог, којим би се продужио или олакшао живот другога.
Надам се, брате Ивице, да си задовољан одговором и да ћеш мирне савести потписати сагласност о донирању Твојих органа. Свако добро од Господа и да Твоји витални органи још много година остану у Твом телу, а да својим добрим делима сигурно корачаш лествицом спасења. Твој о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *