NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM V

DOBROTOLJUBLJE – TOM V

 

MONAH TEOFAN

Kratko svedočanstvo o njemu
 
Nema nikakvih podataka o tvorcu Lestvice božanstvenih blagodati, o ubogom monahu Teofanu, tj. kada je i gde živeo. Sastavljači zbornika Dobrotoljublja su u rukopisnim spisima videli Lestvicu i prepisali je, uprkos nedostatka znanja o ličnosti njenog duhovno-umetničkog tvorca. Njima je bila dovoljna sama mudrost i pravoslavni opit kojom zrači mali zapis, prepun svetosti. Rečenica: „Negde neko od bogonosnih otaca kaže: „Onaj ko ne hita da ovde život svoj izgradi, neka dušu svoju ne vara ispraznim nadama““, pripada svetom Simeonu Novom Bogoslovu. Stoga se možda vreme Teofana može postaviti u granice jedanaestog veka.
Poseban značaj ima redosled duhovnog uspinjanja, kroz prelazne stadijume, kojima se, izgleda, sam uspinjao. Uzlazno penjanje on potkrepljuje, pozivajući se na merodavnost bogonosnih otaca.
Zaista, Lestvica poseduje odjek učenja trezvoumnih otaca, čije se ostvarenje ne zbiva rečima, već opitom. Uspinjući se svojom lestvicom, Teofan je stekao opit i prepodobnost, premda sebe smatra „tvrdovratim“. On je lestvicu skicirao radi ličnog preispitivanja, strahujući da mu se ne desi isto što i Uzi (2. Car. 6, 6-8).
Važno je takođe napomenuti da Lestvica predstavlja sažetak „svih knjiga“, vascelog trezvoumnog i tihovateljskog predanja. Ona podseća na reči svetih da će onaj ko se u trenutku svoje smrti nije našao na jednoj od deset stepenica osetiti veliki strah i neizmernu bojazan. Lestvica svetog Teofana, koja je očigledno pod uticajem Lestvice sinajskog svetog Jovana, uprkos svojoj sažetosti, uzvodi sa zemlje na nebo i proverava vrlinu i monaha i svetovnjaka, pomažući svima da se probude od prevarnih i lakovernih privida i bolesnih mesečarenja.
 

LESTVICA BOŽANSTVENIH BLAGODATI
 
Ja, ubogi monah, zvani Teofan, izlažem ti lestvicu božanstvenih blagodati, koju su bogonosci naučili iskustvom.
Najčistija molitva je prva. Iz nje izvire toplina srca, a sledi joj preslavno i sveto dejstvo. Potom [slede] božanstvene suze srca, te mir od svakovrsnih pomisli. Od njega proističe očišćenje uma i umozrenje gornjih tajni. Potom [sledi] preslavno ozarenje na neiskaziv način i neizrecivo prosvećenje srca. Najzad dolazi savršenstvo bez kraja. Svaki njen stepenik jeste beskrajna širina, premda se sadrži samo u jednom stihu. Donji stepenik u lestvici naglašava samo čistu molitvu, premda su njeni vidovi mnogi i neizbrojni. Ukoliko bismo ushteli da načinimo popis, slovo bi se veoma odužilo. Slično pomisli, mili, i o drugim stvarima, koje za učitelja imaju opit, a ne slovo. Lestvica je neobična, uzdignuta do nebesa. Deset stepenika preslavno oživotvoravaju duše, deset stepenika propovedaju živog duše. Negde neko od bogonosnih otaca kaže: „Onaj ko ne hita da ovde život svoj izgradi, neka dušu svoju ne vara ispraznim nadama da će ga gore naći“. Deset stepenika predstavljaju božanstveno mudroljublje. Deset stepenika jesu plod svih knjiga. Deset stepenika ukazuju na savršenstvo. Deset stepenika uzvode na nebo. Deset stepenika čine da Boga poznaš. Lestvica po dužini izgleda veoma kratka. Međutim, ukoliko je isprobaš u svom srcu, obrešćeš bogatstvo koje u svet ne može da stane i božanstveni izvor koji proistače nepoznati život. Lestvica je izvrstan učitelj, [koji pomaže] da svako spozna sopstvenu meru. Gledajući božanstvenu lestvicu deset blagodati i misleći da na njoj čvrsto stojiš, reci nam na koji si stepenik dostigao, da bismo i mi nemarni zadobili neku korist. Ljubljeni, ukoliko želiš o rečenome nešto da saznaš, budi bezbrižan za svaku stvar, bilo besmislenu, bilo opravdanu. Bez bezbrižnosti ništa ne možeš naučiti. A uči se opitom, a ne rečju. Navešću ti kao podsećanje (reči svetih i bogonosnih otaca, koje će se možda učiniti teškima tvome sluhu): „Onaj ko se ne nađe na jednoj od njenih stepenika i ko je stalno ne proučava, na končini života, u čas svoje smrti biće savladan strahom i velikim užasom zbog beskrajne ustrašenosti da ne izgubi spasenje“. Moji stihovi počeše da straše, ali će duša imati koristi. Biće da se najtvrdokorniji, od koji sam prvi ja, blagim rečima ne dovode u pokajanje i dobroljepije. [Korisnije] su strašne reči, koje izazivaju strahopoštovanje. Neka čuje onaj ko ima uši da čuje. Počuj i ti, koji si napisao i pazi: kako si se usudio da iskažeš slične reči, kada sam uopšte ništa od rečenoga nemaš. Kako nisi iskusio strah kome poučavaš? Nisi li čuo šta se u davnini desilo Uzi, kada je hteo da pridrži božanstveni kovčeg? Nemoj misliti da govorim da bih poučavao. Ja samog sebe izobličavam, gledajući na divne nagrade podvižnika i sopstvenu besplodnost u svemu.

3 komentar(a)

  1. rosa petrović

    O Bože, sada vidim gde su greške kod moje neprestane molitve: moj um nije sabran i ne nalazi se u srcu. A i ono, da u svemu treba slušati volju oca duhovnoga, ni to nisam znala…dakle, pročitah celo Dobrotoljublje i uvideh kolika sam neznalica, hvala Bogu. Idem da tražim oproštaj za svu moju tvrdoglavost i pomisao da nešto znam, i da znam bolje od drugih, oprosti mi Bože. Bože, pomiluj pisce Dobrotoljublja, hvala i slavaTebi i njima. rosa

  2. Pingback: Sv. Grigorije Palama – Desetoslov Hrišćanskog zakona – Podvižnička slova

  3. Hvala vam puno

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *