NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM V

DOBROTOLJUBLJE – TOM V

 

IZ ŽITIJA PREPODOBNOG OCA NAŠEG MAKSIMA KAPSOKALIVITA
O UMNOJ BLAGODATNOJ MOLITVI

 
Susrevši svetoga Maksima i besedeći sa njim, božanstveni Grigorije Sinait ga, između ostalog, upita: „Molim te, oče moj najčasniji, kaži mi da li držiš umnu molitvu“. Unekoliko sagnuvši glavu, on mu odgovori: „Neću od tebe, časni oče, da sakrijem čudo Presvete Bogorodice, koje se desilo na meni. Ja sam od svoje mladosti imao veliku veru prema Gospođi mojoj Bogorodici, sa suzama joj izmoljavajući da mi da blagodat umne molitve. Jednog dana, kada po običaju uđoh u njen hram, ja je o rečenome moljah sa bezmernom toplinom u srcu. Prišavši potom da sa ljubavlju celivam njenu svetu ikonu, ja sam iznenada u grudima i srcu osetio neku naročitu toplinu i plamen, koji su izašli iz svete ikone. Oni me nisu palili, već su me orošavali i uslađivali, unoseći u moju dušu veliko umilenje. Od toga vremena, oče moj, srce moje je počelo iznutra da govori molitvu, i um moj se naslađuje sećanjem na Gospoda mog Isusa Hrista i Presvetu Vladičicu moju Bogorodicu. On se uvek nalazi u sećanju na njih i već se molitva ne prekida u mom srcu. No, oprosti mi“.
Sveti Grigorije mu reče: „Kaži mi, sveti oče, da li si od vremena kad si počeo da govoriš molitvu „Gospode Isuse Hriste…“ primetio nekakvu božanstvenu promenu, ili ushićenje, ili neki drugi plod Svetoga Duha“. Božanstveni Maksim mu odgovori: „Da. Stoga sam ja, oče, odlazio u pustinjska mesta i uvek voleo potpuno tihovanje kako bih se u većoj meri naslađivao plodom molitve, tj. preizobilnom ljubavlju prema Bogu i ushićenjem uma u Gospodu“.
Sveti Grigorije ga upita: „Molim te, oče, kaži mi da li imaš ono o čemu govoriš“. Oborivši oči, božanstveni Maksim mu reče: „Nemoj da me pitaš o mojim prelestima“.
Sveti Grigorije mu reče: „O, kada bi i meni Bog dao prelest sličnu tvojoj, sveti oče. Uostalom, molim te da mi kažeš šta vidi tvoj um svojim umnim očima u času kad se ushićuje ka Bogu. I može li u navedenim trenucima um zajedno sa srcem uznositi molitvu“. Sveti Maksim mu odgovori: „Ne, ne može. Jer, kada blagodat Svetoga Duha posredstvom molitve dođe u čoveka, molitva se prekraćuje, s obzirom da um biva savladan blagodaću Svetoga Duha i više ne može da dejstvuje sopstvenim silama. On prebiva bez dejstva i povinuje se Svetome Duhu, koji ga vodi gde hoće, tj. ili u neveštastveni vazduh Božanske svetlosti, ili u neko drugo neizrecivo umozrenje, ili, kao što često biva, u božanstvenu besedu. Ukratko rečeno, Duh Sveti Utešitelj teši sluge svoje kako hoće. On daje svoju blagodat svakome po njegovoj potrebi. Ono što govorim svako može jasno da vidi kod proroka i apostola, koji su se udostojavali da vide viđenja svake vrste, premda su ih ljudi ismejavali, smatrajući ih prelešćenima i pijanima. Prorok Isaija je video Gospoda na visokom i izdignutom prestolu, okruženog serafimima. Prvomučenik Stefan je video otvorena nebesa i Gospoda Isusa sa desne strane Oca, i ostalo. I sada se sluge Hristove udostojavaju raznih viđenja, iako neki ne veruju i ne priznaju ih istinitim, već ih smatraju prelešću, kao što i one koji ih vide smatraju prelešćenim. Ja im se mnogo čudim i u nedoumici sam o kakvim se ljudima radi, budući da su oslepeli. Oni ne vide i ne veruju onome što je obećao nevarljivi Bog ustima proroka Joila. Naime, On je vernima obećao: Izliću od Duha moga na svako telo, i proricaće (Dap. 2, 17). Gospod je rečenu blagodat poslao svojim učenicima, a i sada je daje, kao što će je davati i do kraja veka po svome obećanju svim vernim slugama svojim. Ukoliko siđe na nekoga, blagodat Svetoga Duha mu ne pokazuje nešto obično od stvari čulnog sveta, već nešto što nikada nije video, niti zamišljao. I Sveti Duh uči um čoveka najvišim i skrivenim tajnama koje, po božanstvenom Pavlu, oko ljudsko ne može da vidi, niti um sam od sebe ikada da razume (1. Kor. 2, 9). Da bi shvatio kako ih naš um vidi, obrati pažnju na ono što ću ti reći. Nalazeći se daleko od ognja, vosak je tvrd i mi možemo da ga uzmemo i držimo. Međutim, ukoliko se vrgne u oganj, on se odmah topi, razgoreva i gori, sav postajući svetlost i sav nestajući u ognju. Slično i um ljudski, ukoliko je sam sa sobom i ukoliko se ne susretne sa Bogom, shvata po običaju i po svojoj sili ono što ga okružuje. Ukoliko se, pak, približi ognju Božanstva i Svetome Duhu, on u celini biva ovladan Božanstvenim ognjem i sav postaje svetao. On se u plamenu Duha Svetoga razgoreva i razliva u božanstvenim pomislima. I usred ognja Božanstva on ne može da pomišlja na svoje [stvari], niti na ono što hoće“.
Potom mu je sveti Grigorije napomenuo: „Dešava se, moj Kapsokalivite, i nešto drugo, slično rečenome, što predstavlja dejstvo prelesti“. Veliki Maksim odgovori: „Dešava se. Međutim, obe [stvari] imaju svoje naročite priznake. Naime, jedna su obeležja prelesti, a druga blagodati. Ukoliko se približi duh prelesti, čovekov um se smućuje i postaje divlji, srce postaje žestoko i mračno, nailazi bojazan i strah i gordost, oči se izokreću, mozak se uznemiruje, a sve telo dospeva u drhtanje. On prividno pred očima pokazuje svetlost koja nije svetla i čista, već crvenkasta, pri čemu um ide van sebe i postaje demonizovan, a usta počinju da govore ružne i hulne reči. Onaj ko vidi duha prelesti većinom se ljuti, budući ispunjen gnevom. On uopšte ne zna za smirenje, ni za istinski plač i suze, već se uvek nadima i gordi svojim prednostima. On se uvek bez uzdržanosti i straha Božijeg predaje pokretima strasti, dok najzad ne izađe van uma i dospe do potpune pogibli. Neka nas Gospod tvojim molitvama izbavi od slične prelesti, časni oče. Priznaci, pak, blagodati su drugi. Došavši u čoveka, blagodat Svetoga Duha mu sabira um, čineći ga pažljivim i smirenim, privodeći mu na sećanje smrt i njegove grehe, budući sud i večne muke. Ona njegovu dušu ispunjuje skrušenim umilenjem i podstiče na plač i suze, dok mu oči čini krotkim i punim suza. I ukoliko se više zbližava sa čovekom, utoliko više umiruje njegovu dušu i teši svetim stradanjima Gospoda našeg Isusa Hrista, te Njegovim beskrajnim čovekoljubljem, ispunjavajući um uzvišenim umozrenjima: a) neshvatljive sile Božije, kojom je On jednom rečju sve iz nebića priveo u biće, b) beskrajne sile kojom sve drži i svime upravlja, v) nepojmljive Svete Trojice i neispitljivog bezdana Božanske suštine itd. Um čoveka se ushićuje Božanskom svetlošću i prosvećuje svetlošću Božanskog poznanja, dok srce postaje tiho i krotko, izobilno točeći plodove Duha Svetoga – radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrotu, ljubav, smirenje i ostalo (Gal. 5, 22), pri čemu njegova duša stiče neizrecivo veselje“.
Slušajući, sveti Grigorije Sinait se ushitio, diveći se rečima prepodobnog Maksima. Stoga ga više nije nazivao čovekom, nego zemnim anđelom.

3 komentar(a)

  1. rosa petrović

    O Bože, sada vidim gde su greške kod moje neprestane molitve: moj um nije sabran i ne nalazi se u srcu. A i ono, da u svemu treba slušati volju oca duhovnoga, ni to nisam znala…dakle, pročitah celo Dobrotoljublje i uvideh kolika sam neznalica, hvala Bogu. Idem da tražim oproštaj za svu moju tvrdoglavost i pomisao da nešto znam, i da znam bolje od drugih, oprosti mi Bože. Bože, pomiluj pisce Dobrotoljublja, hvala i slavaTebi i njima. rosa

  2. Pingback: Sv. Grigorije Palama – Desetoslov Hrišćanskog zakona – Podvižnička slova

  3. Hvala vam puno

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *