NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM V

DOBROTOLJUBLJE – TOM V

 

TUMAČENJE MOLITVE: „GOSPODE, POMILUJ“
 
Gospode Isuse Hriste, pomiluj me, i skraćeno: Gospode pomiluj, od apostolskih vremena je dato Hrišćanima i ustanovljeno da neprestano ponavljaju, kao što i ponavljaju. Pa ipak, iako mnogi čine rečeno, malobrojni znaju šta znači Gospode pomiluj. Stoga besplodno uzvikuju i vapiju: Gospode pomiluj, a ne dobijaju milost Gospodnju, s obzirom da sami ne znaju šta ištu.
Stoga mi treba da znamo o kakvoj milosti Gospoda Isusa se radi. O kakvoj, dakle? O svakakvoj. U Njegovoj desnici se nalazi sve što nam je neophodno u sadašnjem palom stanju. Jer, od vremena Njegovog Ovaploćenja i Očovečenja, od uzimanja na sebe stradanja i izlivanja Svesvete Njegove Krvi, On je izbavio čoveka iz ruku đavola, postavši Gospod i Svedržitelj ljudske prirode na poseban način. Stoga se i sve naše našlo u Njegovim rukama.
Gospod je i pre Ovaploćenja od iskoni bio Gospod sve vidljive i nevidljive tvari, kao njen Sazdatelj i Tvorac. Eto kako je i kako će uvek biti po biću, ali ne i po slobodnoj delatnosti slovesnih bića. Demoni, a za njima ni ljudi nisu ushteli da ga sami od sebe imaju za Gospoda i Svedržitelja svoga, te su se odvojili od Njega, iako je Vladika svega. Jer, sveblagi Bog je ljude i anđele sazdao samovlasnim [slobodnim], obradivši ih slovesnošću i neće da naruši njihovu slobodu, niti da nad njima gospodari nasilno, protiv njihove volje. Stoga On gospodstvuje nad onima koji hoće da budu pod Njegovom vlašću i upravljanjem i štiti ih, a one koji neće kao samovlasne ostavlja da čine svoju volju. Kada je Adam, prelešćen bogoodstupnikom đavolom, i sam postao odstupnik, ne hoteći da sluša zapovesti Božije, Bog ga je ostavio njegovom proizvoljenju, ne želeći da vlastelinski gospodari nad njim. Prelestivši ga u početku, zavidljivi đavo nije prestajao i dalje da ga prelašćuje sve dok ga po nerazumnosti nije učinio sličnim beslovesnoj stoci, učinivši da živi kao nerazumne životinje.
I nad njim se sažalio mnogomilostivi Bog, te je spustio nebesa, sišao na zemlju i postao Čovek radi čoveka, izbavio ga svojom Prečistom Krvlju i ustrojio mu spasonosni put života. On mu je u Svetom Jevanđelju ukazao kako da ugađa Bogu, preporodio ga i presazdao božanstvenim krštenjem i uspostavio mu nebesku hranu u Prečistim Tajnama. Ukratko, sa najvećom mudrošću On je našao način da sa čovekom bude nerazdvojan, kao i čovek sa Njim, kako đavo više ne bi imao mesta u čoveku. Ipak, ni nakon rečenoga, On nikoga ne prinuđava, već svima ostavlja na proizvoljenje da se spasavaju, kao što im predlaže, ili da ginu. I na delu i biva da se jedni spasavaju, dok drugi ne brinu o svom spasenju. Od drugih jedni uopšte ne veruju u Jevanđelje, a drugi veruju, ali ne žive po njemu.
Neke Hrišćane je i posle navedenih velikih blagodatnih darova i dobročinstava Božijih đavo opet prelestio. Oni su se po dejstvu sveta i tela udaljili od Boga, potpavši pod ropstvo grehu i đavolu, tvoreći volju njegovu. Ipak, oni nisu u potpunosti postali neosetljivi da ne bi osetili zlo od koga su postradali i da ne shvate svoju grešku i ropstvo u koje su pali. Međutim, oni u sebi ne vide i silu da se izbave od njega. I oni pribegavaju Bogu i vapiju: Gospode pomiluj, kako bi se sažalio na njih mnogomilostivi Gospod i pomilovao ih, kako bi ih prihvatio kao bludnog sina i opet im darovao svoju božanstvenu blagodat, izbavio ih od ropstva grehu, udaljio od njih demone i vratio im slobodu kako bi ubuduće mogli da žive bogougodno i da čuvaju zapovesti Božije.
Hrišćani koji, dakle, sa navedenim ciljem vapiju: Gospode pomiluj, svakako će se udostojiti milosti Božije i dobiti blagodat kako bi se oslobodili ropstva grehu i spasli. Oni, pak, koji uopšte nemaju navedene pomisli i ne znaju nesreću svog položaja i porobljenost volji tela i svetskim običajima, pa čak ni navedeni cilj, već po navici vapiju, Gospode pomiluj, uopšte ne mogu dobiti milost Božiju, a naročito divnu i bezmernu milost. Za njih je čak i bolje da je ne dobiju, negoli da je dobiju i iznova izgube, stoga što će imati dvostruko pregrešenje.
Rečeno ću ti pojasniti primerima. Zamisli bednog i ništeg čoveka, koji želi da dobije milostinju od nekog bogataša. Šta će on reći bogatašu, došavši pred njega? Jedino: „Pomiluj me. Sažali se nad mojom bedom i uredi moj život“. I onaj ko ima dug i nema čime da ga plati, te ushte da se izbavi od tereta i reši da zamoli zajmodavca da mu ga oprosti, šta će, došavši, reći? Opet jedino: „Pomiluj me. Sažali se na moju bedu i oprosti mi dug koji sam ti dužan“. Šta će učiniti i onaj ko nekome zgreši i zaželi da od njega dobije oproštaj? Doći će onome kome je zgrešio i reći: „Pomiluj me. Oprosti mi ono u čemu sam ti pogrešio“.
Pomenuti znaju šta traže i radi čega traže, te dobijaju po traženju saglasno okolnostima, upotrebljavajući dobijeno na svoje dobro. Postavi sad sa druge strane grešnika koji duhovno osiromašuje, koji je dužan pred Bogom i koji ga je mnogo puta ožalostio. Možda on i vapije Bogu: Gospode pomiluj, ali ne shvata šta govori i zbog čega govori. On čak ne zna ni u čemu se sastoji milost koju bi želeo da dobije od Boga i zbog čega je potrebna. On jednostavno po navici uzvikuje: Gospode pomiluj. I kako da mu Bog ukaže milost kad ne može ni da zna da ju je primio, niti obraća pažnju na nju. Naprotiv, on je može zloupotrebiti ili izgubiti, postajući još veći grešnik negoli ranije.
Milost Božija zapravo jeste blagodat Svetoga Duha, koju mi grešni treba da tražimo od Boga, neprestano mu vapijući: „Gospode pomiluj. Pokaži milost svoju, Gospode moj, na meni grešnome, u žalosnom stanju u kome se nalazim, i opet mi daj blagodat svoju. Daj mi duh sile da bi me ukrepio u suprotstavljanju iskušenjima đavolskim i mojim rđavim grehovnim navikama. Daj mi duh saveta kako bih došao sebi, osvestio se i ispravio. Daj mi duh straha kako bih se bojao da te žalostim i kako bih ispunjavao zapovesti tvoje. Daj mi duh ljubavi kako bih te voleo i kako se više ne bih udaljavao od tvoje blizine. Daj mi duh mira kako bih sačuvao mir u duši svojoj, kako bih sabrao sve pomisli svoje i ostao u tihovanju, izbegavajući mučenje mislima. Daj mi duh čistote kako bi me sačuvao čistim od svakog oskrnavljenja. Daj mi duh krotosti da bio imao tihu narav u opštenju sa bratijom svojom, Hrišćanima i kako bih se uzdržavao od gneva. Daj mi duh smirenja kako o sebi ne bih mislio visoko i kako ne bih bio gord“.
I onaj ko zna i oseća koliko je potrebno sve rečeno, te ga i izmoljava od mnogomilostivog Boga, uzvikujući: Gospode pomiluj, svakako će i dobiti traženo i udostojiti se milosti Božije i Njegove blagodati. Onaj, pak, ko ne zna ništa od rečenoga, kao što smo rekli, i samo po navici uzvikuje: Gospode pomiluj, u stvari nema mogućnosti da bilo kada dobije milost od Boga. Jer, on je i ranije već dobio mnogo milosti od Boga, premda je nije poznao, niti je zablagodario Bogu, koji mu je dao. On je dobio milost Božiju kada je bio sazdan i kada je postao čovek. Dobio je milost kada je bio preporođen u krštenju i postao pravoslavni Hrišćanin. On je dobio milost kada se izbavljao od velikih, duševnih i telesnih nevolja, koje su ga sretale u životu. On je dobio milost Božiju svaki put kada se udostojavao da se pričesti Prečistim Tajnama. On je dobijao milost Božiju svaki put kada je grešio pred Bogom i kada ga je žalostio svojim gresima, a nije bio pogubljen i kada nije bio kažnjen kao što priliči. On je dobijao milost Božiju kada je mu je Bog mnogo puta činio dobro, premda on nije ništa znao ili je zaboravljao. I kako sličan Hrišćanin još da dobije milost od Boga kad uopšte ne zna i ne oseća da je već dobio mnogo milosti od Njega? Čak i kada priziva: Gospode pomiluj, on ne zna šta govori, proiznoseći reči bez svake misli i cilja, jedino po navici.

3 komentar(a)

  1. rosa petrović

    O Bože, sada vidim gde su greške kod moje neprestane molitve: moj um nije sabran i ne nalazi se u srcu. A i ono, da u svemu treba slušati volju oca duhovnoga, ni to nisam znala…dakle, pročitah celo Dobrotoljublje i uvideh kolika sam neznalica, hvala Bogu. Idem da tražim oproštaj za svu moju tvrdoglavost i pomisao da nešto znam, i da znam bolje od drugih, oprosti mi Bože. Bože, pomiluj pisce Dobrotoljublja, hvala i slavaTebi i njima. rosa

  2. Pingback: Sv. Grigorije Palama – Desetoslov Hrišćanskog zakona – Podvižnička slova

  3. Hvala vam puno

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *