NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM V

DOBROTOLJUBLJE – TOM V

 

NAJBLAŽENIJI SIMEON, SOLUNSKI ARHIEPISKOP

Kratka napomena
 
Sabirajući spise svetih otaca, uglavnom radi korišćenja monaha, sveti sastavljači Dobrotoljublja su imali bratoljubivu želju da duhovnu korist zadobiju i jednoverni svetovnjaci, njihova braća. Poseban značaj su dali isticanju umne molitve, koju je moguće uzgajati kao presudno oružje u duhovnim podvizima i monaha i onih koji se podvizavaju dobrim podvigom u svetu. Oni su veoma cenili vrednost tajnog delanja umne molitve. Sveti Nikodim u predgovoru Dobrotoljublja u više navrata naglašava njenu neophodnost, ističući njeno negovanje i kod vizantijskih dostojanstvenika. Uzrok odsustva svetih u naša vremena on nalazi u zapostavljanju pomenutog životvornog i bogotvornog dela.
U okvirima svojih predloga, oni su pažljivo odabirali spise otaca, koji se bave svim duhovnim sadržajima, a naročito umnosrdačnom molitvom. Sakupivši obilnu građu za izdavanje, oni su smatrali za dobro da na kraju knjige dodaju još nekoliko spisa, koje su prepisali iz rukopisnih riznica svetogorskih biblioteka.
Iz knjige svetog Simeona Solunskog uvrštena su poglavlja u kojima značajni tumač crkvenog bogosluženja izlaže svoja iskustva u Isusovoj molitvi, naglašavajući neophodnost njenog neprestanog ponavljanja da bi se došlo do bogatih plodova. On molitvu smatra ispovedanjem vere i glavnicom duhovnog života. Zahvaljujući njoj apostoli su izgonili demone i činili razna čuda. Naprotiv, neispovedanje Isusovog imena i neprizivanje Njegove pomoći približava antihristu.
Sveti solunski arhiepiskop naglašava da svi pravoverni treba ustima i umom da neprestano izgovaraju molitvu, i sveštenici, i monasi, i svetovnjaci, kao što će blagočastivi čitalac i pročitati u kratkom spisu.
 

O SVEŠTENOJ MOLITVI
 
1. Reč o molitvi, brate, ima veliku važnost. Istinski govoreći, ona nam je delo koje nam je Bog predao, i predstavlja glavu svega drugoga. Molitva znači prebivanje sa Bogom, svagdašnji boravak zajedno sa Njim, kao što govori David, tj. imati dušu prilepljenu uz Njega i neodvojivu od Njega, i um neraskidiv od Njega. Prilepi se duša moja uz tebe (Ps. 62, 9), govori on, i još: Ožedne tebe duša moja (Ps. 62, 2), i još: Kao što čezne jelen za izvorima voda, tako čezne duša moja tebi, Bože (Ps. 41, 2), i još: Ljubiću te, Gospode, snago moja. Gospod je utvrđenje moje, i pribežište moje (Ps. 17, 2-3), i još: Duša je moja u rukama tvojim svagda (Ps. 118, 109) (tj. umesto [da kaže]: „Uvek sa tobom“). Stoga on i kaže: Blagosiljaću Gospoda u svako vreme, hvala je Njegova svagda u ustima mojim (Ps. 33, 1). Prorok iznosi da je na molitvi zajedno i sa anđelima, sjedinjujući se sa njima u dobrom delu izjavljivanja svoje ljubavi prema Bogu i čežnje prema Njemu: Hvalite Gospoda sa nebesa, hvalite ga na visinama. Hvalite ga, svi anđeli Njegovi; hvalite ga, sve sile Njegove (Ps. 148, 1-2). On nema nameru da kaže da se anđeli ne mole i da ih on priziva na molitvu, već hoće da ih pohvali što ona predstavlja njihovo vlastito i neprekidno delo zbog ljubavi prema Bogu, i sam im se prisajedinjavajući, budući da molitva i hvala Bogu treba da budu neprestano i neućutno delo svakog slovesnog stvorenja. Štaviše, dobri i anđelski pesmopojac David razgoreva i čitavu vaseljenju, predskazujući, kako mi se čini, javljanje Spasitelja na zemlji i kroz Njega poznanje Presvete Trojice od strane svih naroda, te njihovo neprestano Njeno slavoslovljenje: Hvalite Gospoda sve narodnosti, pohvalite Njega svi narodi (Ps. 116, 1).
I Isaija uči da anđeli uznose neućutnu hvalu Bogu, [navodeći] svoje viđenje slave Božije i anđela koji neprestano pevaju trisvetu pesmu. Slično je i sa Jezekiljem. Pomenuta pesma je delo prvih činova, serafima i heruvima, od kojih se prvi nazivaju ognjenim zbog njihove silne ljubavi i plamenih pesama, a drugi – izlivanjem, zbog širine ili širenja viđenja i hvaljenja Boga. Oni se još nazivaju mnogoočitima zbog obilja, tananosti i pronicljivosti njihovog umozrenja i slavoslovlja, i njihove neprekidnosti. Najzad, i među nama se ognjenima nazivaju prepodobni muževi, koji gore plamte ljubavlju i revnošću i srdačnom molitvom, po rečenome: Zapali se srce moje u meni, i u razmišljanju mome razgore se oganj (Ps. 38, 4), i još: Ne goraše li srce naše u nama (Lk. 24, 32), i još: Budite duhom vatreni; Gospodu služite… u molitvi postojani (Rim. 12, 11-12). Mnogi među nama su imali prelivajuće izobilje bogopoznanja, kao velika voda se izlivajući u božanstvenoj čežnji, kao što se govori: Blagodat teče iz usta tvojih (Ps. 44, 3), i još: Raširio si srce moje (Ps. 118, 32). Među nama ima i onih koji se mogu nazvati očitima, s obzirom da vide Boga, po pisanome: Oči su moje svagda ka Gospodu (Ps. 24, 15), i još: Proviđam Gospoda preda mnom svagda, jer je s desne strane meni (Ps. 15, 8). Kao i čisti srcem, oni vide Boga (Mt. 5, 8). I treći čin anđela, tj. prestole neki među nama podražavaju. Na njima se Bog uspokojava, a uspokojenje jeste sedište i prestol. Na sedištu se uspokojavaju oni koji sednu na njega, a Bog se uspokojava na onima koji ga poštuju pomislima, pesmama, rečima i delima. Jer, Njegov pokoj je čast (Is. 11, 10). Stoga i Bog, kome ugađaju, govori o njima: Useliću se u njih, i živeću u njima (2. Kor. 6, 16). Takvima On govori: Ja i Otac moj… njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti (Jn. 14, 23). Tvrdeći da se rečeno dešavalo, apostol govori: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama. Sem ako u nečemu niste valjani (2. Kor. 13, 5). Eto dela molitve: imati Hrista, nositi ga u srcu i umu, neprestano se na Njega sećati i o Njemu misliti, goreti ljubavlju prema Njemu, kao serafimi, uvek ga gledati, kao heruvimi, i uspokojavati ga u srcu svome. Stoga za sluge Hristove molitva jeste i treba da bude najvažnije delo. Sva druga služenja stoje na drugom mestu.
Ostali anđeli se šalju na naše spasenje i saopštavaju nam naredbe Božije. I premda delatno služe, pomažući naše spasenje, ipak je molitva i njihovo neprestano zanimanje. Stoga, javljajući nam se i ustrojavajući ono što je neophodno za naše spasenje, oni su [zauzeti] hvalom Bogu i molitvom, učeći i nas ispovedanju i slavljenju Boga. Isaija ih je čuo kako pevaju slavu Bogu, kao i Jezekilj i Danilo. Pastiri su u času rođenja Gospodnjeg videli mnoštvo nebeskih sila kako hvale Boga, govoreći: Slava na visini Bogu (Lk. 2, 14). Jovan je u Otkrivenju takođe slušao mnoge njih kako pevaju. I anđeo koji mu je otkrivao tajne Otkrivenja takođe mu je, kada mu se Jovan poklonio, rekao: Pazi, nemoj! Ja sam sluga kao i ti i kao braća tvoja koja imaju svedočanstvo Isusovo; Bogu se pokloni (Otk. 19, 10). Vidiš li kakvu svi oni čast ukazuju Bogu. I pri svom služenju njihovo najvažnije delo jeste pevanje slave Bogu. Stoga i sam sveti Pavle, serafimski blagovesnik, koji je bio uznesen do trećeg neba, govori: Molite se bez prestanka (1. Sol. 5, 17). Njega samog je naučio Vladika svih, koji uči: Bdite, dakle, u svako vreme moleći se (Lk. 21, 36), i još: Stražite, dakle, jer ne znate dana ni časa u koji će Sin Čovečiji doći (Mt. 25, 13), i još: Bdite i molite se da ne padnete u napast (Mt. 26, 41), i još: Neka budu bedra vaša opasana i svetiljke zapaljene, a vi slični ljudima koji čekaju gospodara svoga, kada će se vratiti sa svadbe da mu, čim dođe i kucne, odmah otvore (Lk. 12, 35-36). Navedenim rečima On nas uči unutrašnjoj molitvi, pažnji uma i neprestanoj molitvi. On potom navodi: Blago slugi onome koga gospodar njegov, došavši, nađe da čini tako (Lk. 12, 43), dodajući reči o darovima za bdenje i molitvu: Zaista vam kažem, nad svim imanjem svojim postaviće ga (Lk. 12, 44). On će njega i druge učiniti slične bogovima, nebeskim carevima, koji su svetliji od sunca. Vidiš li kakve darove Bog priprema onima koji bdiju i mole se! Neka bismo ih se i mi udostojili, svagda ostajući bodri i neprestano se moleći, kao što smo naučeni.
2. Postoje mnoge molitve, ali je prevashodnija od svih ona koju je dao sam Gospod (Oče naš…), kao što piše u Jevanđelju, s obzirom da ukratko obuhvata čitavu jevanđelsku istinu. Posle nje se nalazi spasonosno prizivanje Gospoda našeg Isusa Hrista, Sina Božijeg (Isusova molitva), kojoj su nas naučili prepodobni oci naši, naročito zlatorečiti otac naš, koji je u tri slova izložio učenje o božanstvenoj molitvi, te bogonosni Lestvičnik, sveti Dijadoh episkop fotički, Simeon Novi Bogoslov, Nikifor podvižnik i mnogi drugi. Oni su o njoj govorili u skladu sa Duhom Božijim, koji je živeo u njima. I sama molitva se izgovara Duhom Svetim, kao što govori sveti Pavle: I niko ne može reći: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1. Kor. 12, 3). Onaj ko je izgovara jeste od Boga, kao što govori sveti Jovan: Svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu došao, od Boga je (1. Jn. 4, 2). U naše dane najbolje su o njoj pisali Duhom vođeni, bogorečiti, bogonosni, hristonosni i zaista božanstveni oci naši Kalistos, raniji patrijarh carskog grada, novog Rima [tj. Konstantinopolja], i njegov saradnik i sapodvižnik prepodobni Ignjatije. Oni su u sto poglavlja izložili celokupno duhovno, uzvišeno i bogomudro učenje o njoj.
3. Božanstvena molitva se sastoji u prizivanju Spasitelja: Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me. Ona je i molitva, i obećanje i ispovedanje vere, te darivalac Duha Svetoga i božanstvenih darova. Ona je očišćenje srca, odagnanje demona, useljenje Isusa Hrista, izvor duhovnih prozrenja i božanstvenih pomisli, otpuštenje grehova, lečilište duše i tela, darodavac božanstvenog prosvećenja, istočnik Božije milosti, isporučenje tajni Božijih, jedini nosilac spasenja s obzirom da nosi ime Spasitelja našeg u sebi, koje je prizvano nad nama. Jer, apostol govori: Jer, nema drugoga Imena pod nebom danog ljudima kojim bismo se mogli spasti (Dap. 4, 12). Rečeno prizivanje je i molitva (stoga što kroz njega same sebe predajemo Hristu u vapaju), i ispovedanje (stoga što je Petar bio ublažen za sličan postu pak), i očišćenje srca (stoga što su imenom Isusa Hrista bili izgonjeni demoni i izgone se), i uselenje Hrista (stoga što je Hristos u nama kroz sećanje na Njega, budući da ga sećanje useljava u nas i ispunjava nas radošću, po rečima svetog Davida: Setih se Boga, i obradovah se (Ps. 76, 4), i izvor duhovnih prozrenja i pomisli (stoga što je Hristos svetlost istinita – Jn. 1, 9, i što onima koji ga prizivaju saopštava prosvećenje i blagodat, po uzviku proroka: I neka bude svetlost Gospoda Boga našega na nama – Ps. 89, 17, i kao što je Gospod obećao: Ko ide za mnom imaće svetlost života – Jn. 8, 12), i istočnik milosti Božije (stoga što je Gospod milostiv i štedar prema svima koji ga prizivaju – Ps. 85, 5, i brzo štiti one koji mu vapiju – Lk. 18, 7-8), i isporučenje smirenima tajni Božijih (kao što je ribaru Petru istinu o Hristu javio Otac nebeski – Mt. 16, 17, i kao što je sveti Pavle bio odnesen do trećeg neba i čuo neiskazane reči – 2. Kor. 12, 4), i jedini nosilac spasenja (stoga što nema ni u jednome drugome spasenja – Dap. 4, 11, osim u Gospodu, koga prizivamo, s obzirom da je On jedini Spasitelj sveta, Hristos – Jn. 4, 42). U poslednji dan će svaki čovek, hteo ili ne hteo, ispovediti da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca (Fil. 2, 11). Rečeno ispovedanje je znak naše vere i svedočanstvo da smo od Boga. Jer, svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu došao, od Boga je, a onaj ko ne priznaje da je Isus Hristos u telu došao, nije od Boga, već – antihristov (1. Jn. 4 ,2-3). Dakle, svi verujući treba neprestano da ispovedaju rečeno ime i radi propovedanja vere, i radi svedočenja naše ljubavi prema Gospodu našem Isusu Hristu (od koje ništa i nikada ne treba da nas razdvoji), i radi blagodati koja dolazi od njega, tj. otpuštanja grehova, lečenja duše, osvećenja, prosvećenja i pre svega – spasenja. Božanstveni jevanđelist govori: A ova su zapisana da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božiji (eto vere), i da verujući imate život u ime Njegovo (eto spasenja i života – Jn. 20, 31).
4. Navedeno prizivanje svaki blagočastivi [Hrišćanin] treba da izgovara kao molitvu i svojim umom, i jezikom, i stojeći, i hodeći, i ležući na krevet, i govoreći sa drugima, i čineći bilo šta. On svagda treba da se primorava na njega, s obzirom da će naći veliki plod i radost, kao što iz iskustva znaju oni koji se o njemu marljivo staraju. Međutim, svetovni ljudi, pa čak i monasi, nalazeći se usred neizbežnih životnih staranja, ne mogu rečeno da ispune. Stoga neka se makar u određeno vreme njemu posvete. Neka svi kao pravilo imaju da neizostavno tvore rečenu molitvu, tj. i lica osvećenog čina, i monasi, i svetovnjaci. Monasi su na njega ionako prizvani, imajući ga kao neodložni dug, makar se nalazili u staranjima oko svojih poslušanja. Oni uvek treba da se prinuđavaju da tvore rečenu molitvu i da Gospoda neprestano prizivaju, čak i sa rasejanim mislima i porobljenim umom. Iako su rasejani, dakle, oni ne treba da dozvole da je zanemare, već na svaki način treba da se staraju da joj se vraćaju i da se raduju svom vraćanju. I lica sveštenog čina treba da se staraju o pomenutom delu kao i o propovedi, o sveštenosluženju, kao projavljivanju svoje ljubavi prema Hristu Gospodu. Svetovnjaci, pak, treba da čuvaju molitvu kao pečat i znamenje svoje vere, kao zaštitu, osvećenje i odgnanje iskušenja. Stoga svi, i lica sveštenog čina, i monasi i svetovnjaci treba da se, ustavši od sna, najpre sete Hrista i da na Njega pomisle, prinoseći mu prvine svojih misli kao žrtvu, s obzirom da ih je On spasao, da nose Njegovo ime, da su se u Njega obukli u svetom krštenju, za su Njime zapečaćeni u svetom miropomazanju, da se pričešćuju Njegovim Telom i Krvlju, postajući Njegovi udovi i hram u kome On uvek prebiva. Za sve rečeno svaki Hrišćanin je dužan da ga uvek ljubi, i da se iz ljubavi svagda Njega seća. Stoga svako u određeno vreme treba da tvori Njegovu molitvu po sili svojoj.

3 komentar(a)

  1. rosa petrović

    O Bože, sada vidim gde su greške kod moje neprestane molitve: moj um nije sabran i ne nalazi se u srcu. A i ono, da u svemu treba slušati volju oca duhovnoga, ni to nisam znala…dakle, pročitah celo Dobrotoljublje i uvideh kolika sam neznalica, hvala Bogu. Idem da tražim oproštaj za svu moju tvrdoglavost i pomisao da nešto znam, i da znam bolje od drugih, oprosti mi Bože. Bože, pomiluj pisce Dobrotoljublja, hvala i slavaTebi i njima. rosa

  2. Pingback: Sv. Grigorije Palama – Desetoslov Hrišćanskog zakona – Podvižnička slova

  3. Hvala vam puno

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *