NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM IV

DOBROTOLJUBLJE – TOM IV

 

SVETI OTAC NAŠ TEODOR STUDIT

PODVIŽNIČKE POUKE MONASIMA
 

61.
1) Prepolovljenje velikog posta; mi smo se potrudili i milošću Božijom vidim plodove; zablagodarivši, krenimo dalje; 2) Bog i anđeli i svi sveti gledaju na tečenje naše; potrudimo se, savlađujući prepreke i gledajući gore (1, 69)
1) Blagodat Duha Svetog nas je dobro dovela do polovine časne četrdesetnice u kreposti i velikoj odvažnosti. Ja verujem da će ona i ubuduće da ide sa nama sve do samog životvornog i svetlodavnog dana Vaskrsenja, dovodeći nas do ostavljenja grehova i do većeg napretka. Okrenite se nazad i pogledajte kakvo je nekada bilo vaše stanje i kakvo je postalo sada. Jedanput stekavši revnost za spasenje, duša se neosetno kreće napred i ushodi na visinu vrlina, uzlećući na nebesa. I mi smo, bratijo, sa revnošću stupivši zajedno u ove dane i odstranivši sve teškoće i prepreke, dobro i pravo hodili do sada postavši drugi, zavolevši poredak i tačno ispunjavanje zapovesti. Mi od ranije stečenog nismo ništa izgubili i samo smo se novim obogatili. Moje srce se razveselilo i obradovao se duh moj stoga što su se umnožili plodovi vašeg božanstvenog dela i što se vaša sveštena revnost udostojila boljeg udela, Apostol bi rekao: Sverečeno, nije do onoga koji hoće, ni do onoga koji trči, nego do Boga koji miluje (Rim. 9, 16). Njime nemoćni postaju silni i slabi se opasuje snagom (Ps. 17, 33). Ipak, nemojmo se zadovoljiti onim što je već postignuto, već se mladićki ustremimo napred. Neka se kao u orla obnovi mladost naša (Ps. 102, 5). Uvek se krećimo dalje i napredujmo, ne smatrajući ni u šta meru stečenog dobra ili stepena do kojeg smo dostigli sve dok vratima smrti ne pređemo od vremenskog ka večnome. I mi ćemo, bratijo, zaista biti blaženi i dobićemo udeo blaženih anđela.
2) Mi imamo veliku slavu i čast ukoliko živimo kao što treba po našem obrazu. Gledajući na nas, Vladika svih se raduje i vesele se svi sveti. Kao što mi telesnim očima posmatramo one koji se takmiče na trkalištu i Bog i sav anđelski čin i sav sabor svetih gledaju na nas i određuju dostojanstvo onoga što činimo. Hodimo, bratijo tom velikom putanjom na stazi od zemlje na nebo, savlađujući suparnika našeg i poražavajući ga kad se usudi da nas napadne, odbijajući ga hrabrom odlučnošću. On je plašljiv, nemoćan i prezren, usled čega brat Božiji Jakov uzvikuje: Usprotivite se đavolu, i pobeći će od vas. Približite se Bogu, i On će ce približiti vama (Jak. 4, 78). Nemojmo se vraćati nazad ni u čemu, što bi bilo nesvojstveno onima koji usiljeno hode. Nemojmo nastupati mlitavo, što bi bilo neprilično za one koji žure da održe pobedu. Obnaživši se, naprotiv i od dela i od želja svojih i usmerivši pogled ka nebesima, dovršimo svoje tečenje kako bismo mogli sa Pavlom da kažemo: Dobrim podvigom se podvizavah, put završih, veru održah. Sad me čeka venac pravde (2. Tim. 4, 78).
 

62.
1) Naš položaj je sređen: čuvajte ga; 2) neka svako ispunjava svoje delo, naročito ti, ekonome, a zatim i svi posle tebe: starešine neka dobro naređuju, a potčinjeni neka rado slušaju; 3) volite epitimije i promene poslušanja; strahovanja svetog Teodora u vezi sa razrešenjima (1, 70)
1) Neka je slava i zahvalnost Gospodu koji nas je sabrao i uklopio u jednomisliju i jednoj volji. Stoga se usuđujem da kažem da je glava naša Hristos. Na Njega kao na Načelnika i treba sve da usmeravamo i sve da obraćamo u Njegovu slavu. I niko neće biti blaženiji od vas ukoliko do kraja ne otpadnete od dobrog nastrojenja. Neka vam Gospod da da uvek dobro međusobno opštite, sve više se čisteći, prosvećujući i neprestano krećući napred, makar malim dodacima vrlina. Vaš položaj je sređen i vi treba da ga čuvate.
2) Neka svako ispunjava poslušanje kao što mu je zapoveđeno. Neka svako pazi na sebe i neka ne ustaje na druge. U svemu čuvajte poredak. Naročito ti, čedo ekonome, na kome leži veliko staranje, pazi da ništa ne činiš iz pristrašća ili gneva, sa krotošću karajući one koji se protive (2. Tim. 2, 25), tj. neposlušne. Apostol govori: [Nastoj] u vreme i u nevreme (2. Tim. 4, 2). „U nevreme“ razumi kao: „U svako vreme“, tj. u svako vreme budi pažljiv i bodar. Uostalom, budi kao i ja, premda sam oskudan u svemu. Ono što ja dopuštam, dopuštaj i ti, i što ja ostavljam, ostavljaj i ti: ukoliko tučem, tuci i ti; ukoliko štedim, štedi i ti; ukoliko sam milosrdan, i ti budi milosrdan; ukoliko milujem, i ti miluj; ukoliko volim, i ti voli, kako bi čuo: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću me postaviti; uđi u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21). Neka slično postupa i onaj ko sledi posle tebe, a potom i oni koji slede iza njega. Prekrasan je zakon da se potčinjeni ugledaju na načelnike, te da kod starešina izobiluje razumno staranje za sve, a kod potčinjenih da izobiluje pokornost, neprotivrečenje, smirena poslušnost i hitro ispunjavanje naređenog.
3) Zavolite epitimije i promene poslušanja i rukodelja sa uverenošću da oni koji vas raspoređuju u vidu imaju vašu korist. Padajući u pregrešenja zbog moje nesavesnosti i zbog mojih grehova, nemojte od mene tražiti prevremeno razrešenje. Jer, iako sam grešan, ja sam postavljen za čuvara vezivanja pred Gospodom, koji mi je kroz [reči koje je uputio] velikom i vrhovnom apostolu Petru rekao: I što svežeš na zemlji biće svezano na nebesima; i što razdrešiš na zemlji biće razdrešeno na nebesima (Mt. 16, 19). Pomilujte me, čeda moja. Kako ću ja bilo kako razrešiti ono što je nerazrešivo i razdvojiti svezano? Zar ne vidite sa kakvim strahom sam ja dužan da činim pomenuto kako bih uvek imao pomoć božanstvene podrške u vezivanju i razrešivanju? Kako ćemo ugledati svetlost rasuđivanja koja bi učinila da naše nalaganje epitimija i rasuđivanje bude u skladu sa [voljom] Božijom? Možda je smelo, ali ja ću reći da po suštini stvari tako zaista i treba da biva. Mene hvata strah i pokrivam se stidom kad govorim nešto slično, moleći se da se ne otvori zemlja i proguta me, ili da se ne podignu gore i pokriju me. Teško meni! Na kakvo sam delo postavljen? Znajući rečeno nemojte me primoravati. Jer, može se desiti da ja razrešim, ali da Bog ne razreši, već odbaci moju molitvu, s obzorom da Prečista Sila neće služiti mojim nerazumnim porivima i razrešenjima. Naprotiv, On može da ne odobri moje dejstvo i da me uzme iz sredine živih, kao Ilija. Neka vas Bog uveri, bratijo moja, da ne govorim da bih vas ožalostio i da bih vas pritisnuo i stesnio vlašću, čuvajući stado Božije prinudno (1. Pt. 5, 2). Nebilo, Gospode. Kakvu bih imao korist od toga? Moja čitava briga se odnosi na iznalaženje svih načina za spasenje vas, tj. jaganjaca Hristovih i ovaca Božijih. I Gospod je u svojim pitanjima božanstvenom Petru tu brigu označio kao prvi i najveći znak ljubavi prema Njemu (Jn. 21, 15). Slične reči slažući u srcima svojim i čuvajući ih verno na svoje izgrađivanje vi dobro hodite, radujući se u Hristu Isusu, Gospodu našem.
 

63.
1) Otpraznovavši Pashu krenimo dalje u duhu četrdesetnice kako ne bismo potrošili ono što smo stekli za njeno vreme, već ga umnožili; 2) predstavljajući sebi gde idemo i šta ćemo dostići ne treba da popuštamo slastoljublju i da se prilepljujemo za telesnu lepotu; 3) mi smo mnogo stekli za Pashu i pre nje: stoga nije razumno bacati se na suprotno; 4) bratija odlaze jedan za drugim, a ni mi nećemo ostati: stoga pazimo na svoje delo (1, 71)
1) Mi smo otpraznovali caricu dana, tj. Svetu Pashu, prosvetili se Božanstvenim Tajnama i primili osvećenje Duha u savezu mira i ljubavi duhovnoj. Sada opet započinjemo hod u druge dane godine. I u njima se menjajmo dobrom izmenom, postajući bolji nego ranije. Nemojmo dopustiti da se u bilo čemu vraćamo nazad, beščasteći podvig i duhovni trud prethodnog četrdesetodnevnog vremena, već pre ostvarimo ushođenje na ushođenje i na prethodne vrline dodajmo druge. I ono što smo dobro stekli i zadobili u pobožnosti i bezmetežju, u zdravoumlju [tj. čistoti] i prostosrdačnosti, u postu ili nekoj drugoj revnosti svakodnevno će ne samo ostajati celo, već i dobijati na veličini i savršenstvu.
2) Mi hodimo ka Bogu i pružamo se ka Carstvu nebeskom, ka svetlosti, životu, neizrecivoj radosti, sladosnom i blaženom raju, večnim obiteljima, divnim mestima slave, anđelskim horovima, likovanju svetih i večnom nasleđu. Nemojmo dozvoliti da zaboravimo cilj koji je pred nama, da oslabimo u usrdnosti u hođenju niti da se povedemo za neumesnim pomislima. Nemojmo biti slastoljubivi, ni svetoljubivi, ni teloljubivi. Nemojmo da nas zarobi lepota lica, hoda i osmeha. Gledajmo u sebe, kao što govori Grigorije Bogoslov. Zar ne vidite kako je postradala Eva povevši se za krasotom grehovnog ploda? Nemojmo da i mi postradamo slično. Najzad, šta dobijamo od popuštanja pohotama i strasnim privlačnostima? Ništa dobro, već samo unutrašnje rastrojstvo, te stid i sram pred Bogom i ljudima.
3) Posle velikih posnih dana Bog te je uveo u Svetu Pashu i oživotvorio pričešćem Svetim Telom svojim i Krvlju. Kako se kukavni usuđuješ da Gospodu uzvratiš suprotno? Kako sebi dozvoljavaš da se okrećeš ka nepriličnim delima? Zar ti Bog nije dao um? Zar te nije stvorio razumnim? Zar nemaš mislene oči? Zbog čega da budeš beslovesan? Zbog čega da ne gledaš nadesno u nezamislivu krasotu Gospodnju, ustremljujući se ka njoj svom dušom? [Zbog čega] da svoj pogled skrećeš na leve stvari, na sramotu greha, na nečistote skvernih strasti? Budimo trezvoumni i um zanimajmo onim što vodi večnom blaženstvu. Njemu okrećimo svoje namere i napore.
4) Ja svoju reč vama ne upućujem neprestano da bih češao vaše uši, niti da bih ispunio trud oglašavanja, niti da bih čuo pljesak pohvale, već stoga što, obuzet strahom zbog svog nastojateljstva, treptim za vaše spasenje. Mi služimo živoga Bora i nama se priprema neumitno i nepotkupljivo sudište, kao i beskonačna presuda: Crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi (Mk. 9, 44). Stoga vam uzvikujem i kao da pripadam ka stopama vašim moleći vas da ne dopustimo da nas poslednji čas zatekne nespremne, niti da kraj našeg života obuzme nerad. Ja neprestano vidim dejstvo tajne smrti. I pred licem našim, kao što vidite, prolaze naša bratija. Videći rečeno, govorite sebi u svojoj pomisli: „Šta smo mi? Zar i sa nama neće biti isto? Da li ćemo još ostati? I ako ostanemo, dokle ćemo živeti? Zar i nas ne čeka grob? Zar se ne vidi i naš grob, tj. poslednje ležište i stanište naše, puno crva i nesnosnog smrada“. Jer, koji je čovek koji će živeti i neće videti smrti (Ps. 88, 49).
 

64.
1) Mi smo se udostojili visokog zvanja; radujmo se, zahvaljujmo i radimo, te neka svako podiže svoj trud i sve trpi; 2) neka je mnogo lišavanja; međutim, nama predstoji večni život i Carstvo nebesko; zavolimo ta lišavanja i tecimo sa oduševljenjem; 3) gledajte na primere svetih uzornih otaca; 4) gledajte na primere onih koji su se proslavili u poslušanju; 5) podražavajte ih da biste se udostojili i njihovog udela (1, 72)
1) Mi treba da se radujemo stoga što nas je Bog prizvao i izabrao za svet život. I radujući se treba da zaboravimo na trud podvižništva, te da smatramo lakim sve skorbno što se susreće na putu vrlinskog života, očekujući buduće naslađivanje. Mi nismo dobili i nemamo vojničko zvanje, ni građanski čin, ni dostojanstvo vojskovođe, ni carsku vlast koju tako mnogi žele, već nešto mnogo više od svega, tj. na delu, a ne na rečima – najviši nebeski život. Apostol govori: Ako trpimo, s Njim ćemo i carovati (2. Tim. 2, 12). Dobivši, dakle, od Boga veliko preimućstvo na dar, tj. bez našeg usrđa, mi treba da se radujemo i veselimo, da blagodarimo i molimo se, da sve činimo i govorimo kako bismo ga sačuvali i učinili nedirnutim za mnogoobrazne napade koje na nas upućuje preispodnji svetodržac. Neka nam stoga, bratijo moja, na delu ispunjavanja duga koji leži na nama, svaka skorb bude prijatna i svaki trud sladak i poželjan. Primajmo svako podvižničko lišavanje kao naslađivanje, udaljavanje od sveta – kao približavanje Bogu, otuđivanje od zadovoljstava – kao pričešće nebeskim dobrima, teskobu uzdržanja – kao široku trpezu.
2) Mi, doduše, pijemo vodu i jedemo suvarke, premaramo se radeći svojim rukama, iznemogavamo u pomislima, gorimo na iskušenjima tela, razdiremo se željama, umrtvljavamo lišavanjima i u životu prebivamo bez drugova i prijatelja, bez srodnika, bez oca i majke. I zbog čega? Stoga što nam predstoji život večni i što nam se priprema Carstvo nebesko, naslađivanje mnogim i nezamislivim dobrima, sveblažena besmrtnost, bogatstvo slave i časti i mnoštvo drugih dobara koje ljudski jezik ne može izobraziti. Hodimo, dakle, bodro i usrdno, zavolimo podvige samoodricanja i znoj dobrog delanja kako bismo dobili vence i stekli bogatstvo koje oko nije videlo, za koje uho nije čulo i koje u srce čovečije niše došlo (1. Kor. 2, 9).
3) Mi treba da se saobrazimo sa životom drevnih otaca naših, da idemo stopama njihovih vrlina, da zavolimo njihova dela i da u sebi izobrazimo njihov način života. Veliki beše naš začetnik Antonije Veliki, koji je prvi savladao našeg neprijatelja i proputio put ka podvižničkim pobedama. [Veliki] je i blaženi i ravnoanđelski Arsenije koji je dostigao najviši stepen podvižničkih vrlina i koji je slava naša. [Veliki] je i svešteni i božanstveni Pahomije, koga imenujemo praocem našim. [Veliki] je i božanstveni Ilarion koji je zasijao vrlinama kao zornjača koja isijava svako jutro. [Veliki] je i dobroslavni i svesveti Evtimije, koji je istog imena sa blagočašćem, a sa njim i prepodobni Sava Osvećeni, svešteni i ravnoanđelski Teodosije i ostali najsvetliji svetilnici vaseljene.
4) Pređimo rečju i na one koji su pokazali najsavršenije primere poslušanja. Uostalom, i navedeni su se proslavili pošto su se prethodno pripremili blagodaću poslušanja. Na poslušanje bez razmišljanja nas savetuje sin svetlosti Dositej, bogodani otac naš. Našu ljubav prema ocima rukovoditeljima potkrepljuje Domentijan, bogoprosvećeni otac naš. U trpljenju uvreda i podsmeha učvršćuje nas Avakir, bogoizabrani otac naš. Na smirenoumlje nas podstiče Zaharija, svečasni otac naš. Dobrom izmenom nas menja Siluan, mnogoplačevni i mnogosmireni otac naš. Na usrdnost u rukodelju nas pobuđuje Jona trudoljubivi, obrazac ispunjavanja zapovesti Gospodnjih. Da li se bez želje za podražavanjem može pomenuti bogoljublje blaženog Petronija, brzoposlušnost božanstvenog Atre i svetog Marka, i prostota Pavla svečasnog i smirene vrline svih sličnih?
5) Ni jedan čas ne bi bio dovoljan da sve njih nabrojimo. I navedeni su dovoljni da bi nas pobudili na revnost i na podražavanje njihovih dela. Počnimo da dejstvujemo kao što su oni dejstvovali i da se trudimo kao da smo uz njih, te ćemo dobiti njihovu pomoć. I obogatićemo se slično njima pravednim i prepodobnim delima, a zatim se javiti pričesnici i njihove slave i venaca u nebeskom Carstvu Gospoda našeg Isusa Hrista.
 

65.
1) Pomišljajući na ono što su pretrpeli proroci, apostoli i drugi sveti radi Carstva nebeskog i mi budimo revnosni; 2) šta sve [čovek] neće preduzeti radi telesne ljubavi; zar mi radi Gospoda nećemo sve podneti (1, 73)
1) Nemojte misliti da je neznatno delo dostići Carstvo nebesko. Radi njega se, kao što je rečeno, svi sveti potucaše u kožusima i kozjim kožama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama. Radi njega se oni kojih svet ne beše dostojan potucahu po pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim (Jev. 11, 37-38). Isaija je prerezan testerom, Jeremija je spušten u blatnjavi rov, Jona je pogružen u more i bio progutan od kita, Danilo je predan lavovima da ga pojedu, tri mladića su bačeni u ognjenu peć, Zaharija, Pretečin otac je ubijen mačem, sam Preteča je takođe obezglavljen mačem. I meni bi nedostalo vremena da pripovedam o božanstvenom Pavlu, koji kaže da je bivao u trudu i naporu, u gladovanju i žeđi, u zimi i golotinji (2. Kor. 11, 27), kao i u drugim bezbrojnim oskudicama, te o svetom Stefanu koji je ubijen kamenjem, o bratu Božijem Jakovu koji je ubijen kod hrama. Kako bih ja nabrojao stradanja ostalih apostola, svetih mučenika i podvige prepodobnih otaca? Njima nema broja. Eto kako su se oni udostojili da dobiju obećana neizreciva dobra na beskonačne vekove. I mi smireni se slično podvizavajmo. Jer, po božanstvenom Vasiliju Velikom, počasti pripadaju onima koji se trude, a vence nasleđuju pobednici. Ostanimo borci i obnažimo se kao oni koji su uvek spremni za borbu, suprotstavljajući se protivniku. Nemojmo odstupiti pred teškoćama, nemojmo odustati zbog udaraca i nemojmo se okrenuti nazad. Neka revnost kao oganj gori u našoj unutrašnjosti i ništa se neće zadržati pred očima našim. Pobeći će i demoni koji se, po pisanome, tope kao vosak pred licem ognja duhovnog (Ps. 67, 3). I ljudi će se uplašiti, ili barem postideti. Prešavši sve, mi ćemo uzići [na mesto] našeg života i našeg neizrecivog pokoja.
2) Mi često vidimo kako onaj ko je obuzet telesnom ljubavlju sve trpi i preduzima svaki napor imajući u vidu jedino zbližavanje sa licem koje je zlo poželeo. On se ne nasićuje hranom, niti se zadovoljava pićem, niti se uspokojava snom. On ne želi ni ništa drugo prijatno i utešno, već je, bedni, gotov i na sve druge napore i lišavanja čak do krvi. I šta će steći i urizničiti? Samo pogibao duše svoje u geeni beskrajnog ognja. A zar mi radi tople ljubavi prema dobrom, prekrasnom, neizrecivom i najželjenijem Hristu Bogu našem nećemo pokorno da prebivamo pod igom blaženog i svetog poslušanja sve do starosti, podnoseći svaku skorb i svaku strelu pomisli, ili strasti, ili uvrede, ili napada, ili iskušenja, ili lišavanja, ili vređanja, ili prezira, ili poniženja, ili ocrnjivanja, ili bilo čega sličnog? Mi smo slovesna bića i ne treba da se upodobljavamo beslovesnoj stoci. Kao što smo započeli i dovde hodili sa uspehom, dostigavši izvesnu meru, mi treba i dalje bodro da tečemo kako bismo blagouspešno okončali svoj put u Gospodu.
 

66.
1) Meni je Bog vas uručio; stoga i revnujem u vašem poučavanju; 2) molim vas da se spasavate: spasavajući se i mene spasavate (1, 74)
1) Mogu li ja imati neki važniji posao od vašeg blagoustrojstva, s obzirom da ste moje stado, moj udeo i moje nasleđe? Onaj kome smrtni car poveri vlast nad narodom ili vojskom pokazuje svakodnevno staranje kako ne bi dopustio nešto neugodno caru i doživeo neku štetu ili kaznu. Kako bih se i ja ubogi, koji sam primio starešinstvo nad vama, zaista Hristovim vojnicima, mogao predavati nemaru čak i na jedan čas (a da ne govorim o jednom danu, mesecu ili godini), i kako da ne pokazujem svo staranje o vama rečju i delom, premda i jesam oskudan u svemu? Eto zbog čega ja, premda i nedostojno i skromno, napominjem, i saopštavam, i savetujem, i nastojim, i molim vas, koji ste moje srce, moja svetlost i moja pohvala da hodite dostojno vašeg zvanja.
2) Ja osećam veliku radost kada pomišljam na spasenje svih vas i na veliku nagradu zbog toga. Sa druge strane, mene obuzima veliki strah i trepet kada predstavim sebi kakav mi predstoji odgovor za svakog od vas. Pomozite mi, čeda moja, i spasavajte se, bez obzira na ubogost i slepoću rukovoditelja kako biste zajedno sa sobom spasli i mene ubogog. Spasavajte se revnosno ispunjavajući sve što vam se nalaže i što se polaže na vas. Čuvajte poslušanje bez razmišljanja, bogopodražavajuće smirenje, krepku veru, prosvećujuće otkrivanje [pomisli], istrajnu revnost u delanju, pobožnu pažnju na psalmopojanju, neopterećujuće uzdržanje, skromnost u odevanju, izbegavanje drskosti, udaljavanje od smeha i sporenja, odbacivanje [želje] za isticanjem i uzajamnu ljubav.
 

67.
1) Voleći vas, ja se radujem kad napredujete i žalim kad vidim nekakav nered; 2) vi ste se udostojili velikog zvanja i radi njega ste sve ostavili; stoga će svako od vas čuti: Uđi u radost. . . ; 3) mnogo je onih koji bi želeli da budu kao vi, ali ne mogu; stoga dajte slavu Bogu i budite ispravni (1, 75)
1) Jednom ću biti dužan da zaćutim savršenim ćutanjem. Ipak, dok je disanja u nozdrvama mojim ja neću prestati da vam po svom dugu napominjem ono što smo dužni, premda sa toplom ljubavlju prema vama. Vi ste čeda moja po proizvoljenju i blagodati Božijoj. Stoga me obuzima velika radost kada vidim vaš poredak i blagoobraznost, te vaš spasonosni život. Tada se ja okriljujem dobrom nadom i hodim kao neki car, slaveći Boga. I tada me ništa drugo ne veseli. Kada, pak, vidim nered među vama, mene kao da pokriva neka gora, te pokunjene glave hodim kao ubijen, žaleći i prekorevajući se zbog rđavog nastojateljstva nad vama. Tada govorim sam sebi: „Od takvog nastojatelja može li biti šta dobro, kao što se nekada govorilo o Nazaretu“. Požalite me, čeda moja, i dajte mi da se uvek radujem i slavoslovim Boga za vas, za vaš napredak i vaš dobri udeo.
2) Vi ste stupili u zaista sveto zvanje, obukavši se u prepodobni život, pribrojavši se anđelskom činu i čuvši i pošavši za Božanstvenim glasom: Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima. . . pa hajde za mnom (Mt. 19, 21). Na taj način ste se raspeli svetu i već niste od seeta. Kad biste bili od sveta, svet bi vas ljubio, a kako niste od sveta, zato vas možda mrzi svet (Jn. 15, 19), po reči Gospodnjoj. U onaj dan vi ćete se sa svetim apostolima pohvaliti Gospodu, govoreći: Eto mi smo ostavili sve i za tobom pošli (Mt. 19, 27). Mi ni oca, ni majku, ni braću, ni sestre nismo zavoleli više od tebe, već sve smatrasmo za trice (Fil. 3, 8), držeći da je veće bogatstvo steći tebe jedinog. Da li ja lažem? Zar ne govorim istinu? Zar vi niste tako postupili na delu? Stoga ćete čuti: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34), ili: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21), ili nešto drugo podobno.
3) I zar se vi ne radujete što ste se udostojili tako velikog blaga i što ste stupili u divni i nebožiteljski život? Zar ne pevate sa Davidom: Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mije dao (Ps. 115, 3). Da. No, dodajte i ostalo: Čašu spasenja primiću (Ps. 115. 4), što označava spremnost da se prolije mučenička krv ukoliko je neophodno. Zaista, mnogo je lica koji bi želeli da vide ono što vi vidite, da čuju ono što vi čujete i da dobiju ono što ste vi dobili. Međutim, ili radi vezanosti sa ženom, ili radi dece, ili radi telesnog druženja, ili radi svetske slave, ili radi bogatstva, ili radi žitejskih običaja, ili radi drugih raznih uobičajenih poredaka spoljašnjeg života oni nemaju snage da se odvoje od zemaljskog i da se ustreme ka nebeskome. Oni po spoljašnjoj vidljivosti jesu sretni, dok su po unutrašnjem stanju obremenjeni mnogim žalostima. Uznesimo slavu Bogu i budimo revnosni da svagda dobro dodajemo dobru i bogougodno bogougodnom kako bismo se usavršavali i prebivali u uzajamnom miru i saglasnosti, u dobrom ustrojstvu čak do najmanje reči, lakog pokreta, pogleda, koraka i kako bismo uvek bili spremni za blaženi ishod vratima smrti u blaženo nasleđe naše na nebesima.
 

68.
1) Svet se sastoji od ništavne sujete; naš, pak, cilj je visok i trudovi mnogo plodni; 2) ko nam je dao silu da se odreknemo (sveta); Bog je blagoslovio našu želju; stoga budimo verni izabranom putu (1, 77)
1) Neka je slava Bogu koji nas je izabrao iz utrobe majke naše na sveto zvanje i prizvao na divnu i blaženu visinu monaškog života. Smelo je reći (premda ne i tuđe ciljevima monaštva) da je nama zaista dano da razumemo tajne Carstva nebeskog više negoli oni koji žive u svetu. Među njima mnogi gledajući ne vide i ostaju slepi umom zbog zemaljskih dela koja ih zanose. Jer, šta je s njima? Oni ublažavaju bogatstvo i brzoprolaznu slavu, raduju se utehama i zadovoljstvima, naslađuju se mirisima i mastima, vinom, mekanom odećom, lepim konjima, mnoštvom robova, veličanstvenim kućama, bljeskom dragog kamenja i drugom raznovrsnom sujetom. Oni se smeju, igraju, skaču kao koze, presićuju se i debljaju se kao [životinje] koje se spremaju za zaklanje. Ja se neću dotaći mnoštva njihovih drugih grehovnih običaja, niti govoriti o onome što izazivaju i prouzrokuju. U njima oni imaju svoju pohvalu, gordost i utehu, ali ne i oni koji su, po apostolu, raspeli telo svoje sa strastima i pohotama, tj. oni koji su Hristovi, koji su, kao i mi, sluge i čeda Gospoda našeg Isusa Hrista (Gal. 5, 24). Naše želje su drugačije i naše raspoloženje je usmereno na druge stvari. Mi ištemo utehe i sladosti koje su iskonski čoveku naznačene u raju i kojih smo se lišili zbog svoje nesavesnosti. Radi njih mi prihvatamo način života drevnih otaca koji su se potucali u kožusima i kozjim kožama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama, kojih svet ne beše dostojan (Jev. 11, 37-38). Mi se udaljavamo od prelesnog sveta i pristupamo Bogu, gledajući i stremeći gore. Odvajajući se od svega, mi postajemo gospodari nad svime. Eto uzvišenosti našeg zvanja.
2) Ko nas je otrgao od tela i krvi, od roditelja, srodnika i poznanika, gradova i sela i od svega sa čime smo se srodili od detinjstva? Ko nas je oraspoložio da se predamo u sluge duhovnim ocima i igumanima i da stupimo u svakodnevne podvižničke napore u uzdržanju, bdenju i spavanju na goloj zemlji? Ko nas je prosvetio i naučio da ne cenimo ni zlato, ni srebro, ni ukrašenost, ni uzvišenost, ni carsku krunu i porfiru, te da smatramo časnijim da se obučemo u dronjke i krpljenju odeću negoli u blještave odore? Ko nam je dao silu da se odrešimo od svega čulnog i telesnog i da počnemo da se upodobljavamo gornjima kroz devstvenost, ostajući čisti i nepokvareni slično anđelima? Sve nam je darovao Bog stoga što smo zavoleli Njega jedinoga i poželeli buduća dobra, večnu slavu, neizrecivu radost, neprestano veselje, nepotrošivo bogatstvo i sve što je od vajkada obećano blaženim ocima našim i pripremljeno za sve koji su revnovali da mu ugode. I kad smo se već rešili i opredelili i kad smo izabrali, potrudimo se da istrajemo strogo pazeći na sebe kako se ne bismo vratili nazad i u dan nevolje se našli iza svetovnjaka. Postarajmo se da ostanemo čisti i sve više se utvrđujmo u devstvenosti, ne dopuštajući raspuštenost ni u umu, ni u oku, ni u srcu, ni u telu.
 

69.
1) Treba trpeti sve neprijatno što susretnemo, te ćemo biti dostojni da stanemo u red mučenika; 2) ištite Boga, budući zadovoljni uniženim stanjem na zemlji, slično Spasitelju (1, 78)
1) Ja sam dužan da bdim nad dušama vašim, danonoćno se brinući o vama i naziđujući vas rečju i delom kako bih vas uzveo u neophodnu meru savršenstva. Ipak, ni vi nemojte spuštati ruke. Jer, ukoliko ja, koji se nedostojno imenujem vaš učitelj, nešto trpim radi vas, i vi ste takođe dužni da radi mene i jedni radi drugih trpite, sazlopateći se i sanevoljujući. Vi rečeno ne treba da smatrate nečim stranim i ne treba da bežite i padate duhom pri nadolazećim skorbima. Mi se još nismo suprotstavili do krvi boreći se protiv greha (Jev. 12, 4), mi još nismo prošli kroz oganj i vodu (Š. 65, 12) kao sveti mučenici i još nismo izranavljeni i ozleđeni kao prepodobni i pravedni. Kako ćemo se mi u budućem veku pohvaliti da smo stradali za Hrista kada hrabro i blagodušno ne podnosimo čak ni male neprijatnosti koje nas susreću: ni prekor, ni postiđenje, ni oskudicu u hrani, ni beščašće, ni prezir, ni suhojedenje, ni oskudno piće, ni odrpanu odeću, ni napor poslušanja, ni rano buđenje na službu, ni stojanje na psalmopojanju, ni ispunjavanje naložene epitimije? Da, čeda moja, blagodušno trpimo sve teško i neprijatno kako bismo po pravdi pevali sa Davidom: Trpeći potrpeh Gospoda, i kako bismo se po milosti Božijoj udostojili da kažemo: I obrati na me pažnju, i usliša moljenje moje (Ps. 39, 2). U budućem veku prineće se razni plodovi: triblaženi mučenici [će prineti] krv, prepodobni oci – svoje velike podvige i vrline, a mi – smireno trpljenje svega rečenoga. I ja dobro znam da nećemo biti lišeni njihove časti, kao što nas uverava božanstveni Antonije.
2) Tražite Boga iznad svega i živa će biti duša vaša (Ps. 68, 33). Tražite lice Njegovo svagda kako bi se odrazilo u vašem čistom srcu (Ps. 104, 4). Spominjite čudesa Njegova koja je učinio (Ps. 104, 5) među nama ranijih godina i koja sada čini, umnožavajući naše bratstvo, hraneći nas i ne lišavajući nas ničeg neophodnog za život. I za sve što nam čini mi treba da mu dolično uzvratimo. On od nas jedino ište da ga se bojimo i da ga volimo svim srcem i svom mišlju svojom, po mogućnosti podražavajući Njegov život u telu. On je sišao sa nebesa i bio stranac na zemlji kako bismo se i mi svojim pomislima odvojili od svojih pohota. On je poslušao svog Oca kako biste i vi bez roptanja slušali mene nedostojnog. On se smirio čak do smrti kako biste se i vi urazumili da isto delate, ponižavajući sebe i smiravajući se u mislima, rečima, delima i pokretima. Istinska i božanstvena slava se sastoji u [okolnosti] da smo neslavni među ljudima Boga radi. Čast i dobro ime monaha se sastoji u [okolnosti] da ga beščaste radi Boga i da ga ubrajaju među beščasne. I Spasitelj naš i Bog je noseći telo izabrao smireno i poniženo [stanje] kako bi posramio slavne i bogate među ljudima. Stoga se rađa u pećini, polaže u jasle, naziva sinom drvodelje, imenuje nazorejem, odeva u hiton sa prostim plaštom, hodi peške i umara se. Stoga mu Jevreji prete kamenovanjem, stoga ga vređaju, hvataju, raspinju, probadaju kopljem, polažu u grob. Potom On vaskrsava kako bi nas podstakao da slično Njemu sve podnosimo pred licem anđela Njegovih i kako bi nas najzad ovenčao u Carstvu nebeskom.
 

70.
Šta od vas Bog zahteva: odricanje od svoje volje i pokoravanje jednoj volji nastojatelja; stoga nemojte da se usuđujete da se odvajate od drugih ni u čemu, čak ni u dobru (1, 79)
Šta ja od vas tražim, ili pre – šta od vas zahteva Vladika svih i Bog naš? Ništa drugo do da se dobro potčinjavate i da bez premišljanja pokazujete poslušanje čak do krvi. Vi uopšte ne treba da se uklanjate od poslušanja s obzirom da ste pred svetim anđelima obećali i nastrojili se da po njemu živite i delate. Vi sami znate šta su izrekla vaša usta i kakve ste zavete dali kada sam postrigavao svakog od vas i oblačio u odeću veselja i radosti, te razrešavao vaše padove koji behu nerazrešeni sa nesumnjivom nadom da mojim donjim smirenim razrešenjem i Bog gore razrešava. Otkuda su, pak, među vama nerazumne pomisli, nerasudljivi sudovi, beslovesne reči i neumesni prohtevi izuzev zapoveđenog i ustanovljenog u ime Gospoda našeg Isusa Hrista posredstvom mog i vašeg oca i sa saglasnošću i vaših prethodnika? Jedan želi da posti kako hoće, drugi da se drži bezmetežja kako mu je ugodno, jedan da se uči onome što mu se sviđa, drugi da zauzima dužnost oko koje se preganja. Zatim, postoje samovoljni planovi i lično preduzetništvo, usled čega dolazi do opšteg raspadanja. Zar smo se mi radi toga sjedinili? Zar se Hristos razdeli. . . Ili se u ime Pavlovo krstiste (1. Kor. 1, 13). Ove reči se dobro odnose na one koji, povučeni svojim posebnim željama, ne gledaju i ne obraćaju pažnju na jedinstvo na koje ukazuje moja smirenost uz potpuno razmatranje dela. Bog od nas ne ište i ne želi ništa veliko i divno, već jedino da čuvamo opštežiće na koje nas je prizvao i da, i pored sve moje nedostojnosti i mnogogrešnosti, živite i delate saglasno sa voljom i rukovođenjem pastira koga vam je dao u slavu Njegovog mnogopoklanjanog imena. Eto poprišta na kome može da se projavi vaša veličina i divota, ili, bolje reći – mučenički podvig vaših časnih duša. I nije čudo što se podvrgavate iskušenju. Ipak, nemojte dozvoljavati da ono ovlada vama na ugodnost đavolu i nemojte obraćati pažnju na lukava i zla nagovaranja našeg i Božijeg neprijatelja. Naprotiv, pazite jedino da sve trpite do kraja, da se bogatite smirenjem i napredovanjem u ljubavi, da se ne ističete, da ne podižete obrve, da se ne gurate napred, da niste surovi, da ne pokrećete svađe i prepiranja na štetu slušalaca. Stojte, dakle, opasavši bedra svoja istinom i obukavši se u oklop pravde, i obuvši noge u pripravnost za blagoveštenje mira (Ef. 6, 14-15). I neka vam Gospod Bog bude na pomoći i neka vas spase.
 

71.
1) Uzroci greha su gordost i neposlušanje; od njih dolazi svaka nevolja; naprotiv, od smirenja i poslušanja dolazi svako dobro; 2) vi koji ste nam došli od znatnih i bogatih nemojte da se uzdižete, nego se smiravajte i podražavajte Gospoda, koji se smirio radi nas; 3) uhvatimo se bogopodobnog života (1, 80)
1) Pazimo da se ne razbolimo dušom i udaljujmo se od uzroka koji rađaju bolesti, čime ćemo izbeći i zlo koje ih prati. Prvi uzrok duševne bolesti jeste gordost, zbog koje je i Danica (koji isijava izjutra) otpao. Drugi uzrok je neposlušnost, zbog koje je iz raja sladosti bio izgnan prvosazdani. Iz dva uzroka su proizašli mnogi rodovi i vidovi mrskog greha. Onaj ko želi, dakle, da se naslađuje dobrobićem neka bude dalje od gordosti, obukavši se u smirenoumlje i poslušanje bez premišljanja. I on će imati radost i veselje u glavi. Koliko će dobara privući ta dobra riza? Mir, krotost, poštovanje, poverljivost, ustupanje bez prepiranja i sve dobro, prijatno i poželjno što inače odlikuje istinskog čoveka Božijeg.
2) Vi koji ste došli iz gordeljivog života nemojte misliti visoko. Postavši smireni u životu po Bogu nemojte se veličati što ste nam došli iz znatnog roda i nemojte se hvaliti onim što je kod vas bilo ranije. Jer, možda ste vi siromašni i oskudni Božanstvenom blagodaću. Gledajući na Hrista, Gospoda i Boga našeg, istinski bogatog Vladiku svega, družite se sa smirenim (Rim. 12, 16) pomislima i osećanjima, podražavajući ga. On je bio siromašan po spoljašnjosti i poslušan roditeljima. On je hodio peške, često se umarao, vređan, ne uzvraćaše uvredom i stradajući ne prećaše (1. Pt. 2, 23). On je podnosio udarce u obraz, ne ističući se odelom i zadovoljavajući se jednim hitonom sa plaštom. Spavao je na travi ili na goloj zemlji. Hleb i tekuća voda su zadovoljavali Njegovu potrebu za hranom. I kakvi smo mi podražavaoci Gospoda ukoliko se opterećujemo i iscrpljujemo premda sada imamo svega u mnogo većoj [meri]?
3) Stoga vas molim da se hrabro latimo bogopodražateljnog života. Mi koji smo došli iz (svetski) neznatne i siromašne okoline uopšte nemamo izvinjenja ukoliko se opterećujemo i skorbimo zbog hrane, ili odeće ili drugih potreba koje udovoljavamo podjednako sa drugima. Neka se svako seća šta je bio i šta je postao. Uostalom, je ni prve, ni druge ne želim da odvojim i razlikujem. Jer, vi ste svi jedno. Ja vam govorim [sa ciljem da vas ubedim] da svi podjednako i rado ispunjavate ono što vam se nalaže i da ne rasuđujete o uzrocima mojih naredaba.
 

72.
1) Epitimije i druge mere ispravljanja su spasonosne: one su put u raj; 2) uopšte, naš poslušnički život u opštežiću je najspasonosniji (1, 81)
1) Za nas je bolje da se ovde ukratko ožalostimo, da budemo kažnjavani i osetimo teskobu, a da se tamo radujemo i poživimo u veselju i prostranosti. Mi treba rado da se potčinjavamo kaznama i da volimo one koji nas ispravljaju. Jer, kada se uklanjamo od puta Božijeg mi treba da primimo spasonosna lekarstva zbog zla koje nam je pričinjeno. Meni izgleda da su stoga naši sveti i čovekoljubivi oci, pokretani božanstvenom ljubavlju, upotrebljavali razne stroge mere kako bi spasli svoje poslušnike. Oni su nalagali epitimije, odlučenja [od Svetog Pričešća], pa čak i telesne kazne imajući u vidu ne samo spasenje onoga ko je zgrešio, nego i njegovih savremenih i potonjih svedoka. Jer, mnogi se i zbog straha od ljudi vraćaju na dobro. Prema tome, ukoliko pretrpite moj teret uveravam vas pred licem živog Boga da ćete se spasti u Carstvu nebeskom, iz koga je pobegao bol, tuga i uzdisanje. Ukoliko podnesete breme potčinjavanja oslobodićete se od grehovnih strasti i poteći ka usinovljenju Božijem. Ugasite raspaljivanje ploti i udostojićete se da pijete prohladnu i životvornu vodu u večnom životu. Dobro završite put poslušanja i dobićete pobedne vence od velikog Cara.
2) Veliko je i slavno opštežiće. Njegovo breme je teško i lako, kao i Hristovo breme, po Njegovoj reči. O rečenome svedoči samo delo i istina. I neka niko ne ublažava i ne naziva istinskim poslušnikom ni stubnika, ni zatvornika, ni pustinjaka. Ja sam rekao „istinskim“ s obzirom da je istinski poslušnik samo onaj ko je dušu svoju predao nastojatelju i prebiva pod njegovom voljom sve do krvi. I mi treba da se radujemo i slavimo pošto smo dobili takvo blago: ono je veoma divno. Onome ko živi zasebno ne treba se diviti, premda i živi ispravno. Poštujmo naš život i čuvajmo iskreno poslušanje do smrti. I nemojmo gledati da li nas drugi hvale ili kude. Ukoliko se bojimo Boga, nećemo se bojati ljudi i nećemo biti pobeđeni njihovim napadima. Imajući u vidu svoj visoki cilj hodimo putem Gospodnjim i On će upraviti naš hod.
 

73.
1) Put je težak i skorban, ali [nas] stoga očekuju bezmerne utehe; potrpimo; 2) i svi oci su trpeli; sada se oni teše, zaboravivši [na skorbi]; podražavajmo ih; 3) ukoliko si čuo oštru reč, pretrpi: i Gospod je trpeo; smatrajući sebe poslednjim, ti ćeš i rečeno i sve drugo skorbno podneti (1, 82)
1) Stojte u borbi, u svom podvigu potčinjavanja i u svom mučeničkom poslušanju. Iz dana u dan prohodite vreme sadašnjeg života i obogaćujte duše svoje vrlinama kao zalog za Carstvo nebesko, rizničeći obećana i neizreciva dobra. Tesan je i skorban put Božiji, ali je široko i prostrano spokojstvo koje nas očekuje. Demonske strele su raspaljene i jedna za drugom padaju na dom naše duše, ali ih rosa Duha gasi i na nas usmerava vodu koja teče u život večni. Teskoba i skorb, mrzovolja i malodušnost, napor i znoj, umor i iznemoglost, ponekad i izobličavanja i prekori jesu naš udeo. Međutim, zbog njih se nama rizniči neizreciva radost i bezmerno veselje. Dođite i hrabro pretrpimo malobrojne dane borbe da bismo se ovenčali vencem pravde.
2) Naši triblaženi oci su, provodeći svoje dane, podigli [velike] napore u postu, bdenju, suzama, molitvama i svakom zlopaćenju. Sada, pak, kod njih nema nikakve žalosti zbog prošlosti: oni su primili neizrecivu radost i sveblaženi pokoj. I mi treba blagorazumno da gledamo na skorbi koje ponekad nailaze na nas, smatrajući ih ništavnim ili snom i prolaznom senkom. Nemojmo dopustiti da od njih padamo duhom. Naprotiv, uopšte ih ne gledajući, mi sa mladalačkom bodrošću treba da ispunjavamo zapovesti Gospodnje. Neka nas ne žalosti borba, niti ponižava uvreda, niti smućuje izobličenje, niti lomi ogorčenje, niti nadima gordost. Dole spuštajući oči, mi gore treba da ustremljujemo dušu i da smo blagi, tihi, trpeljivi i međusobno popustljivi.
3) Desilo se da je neko rekao oštru reč. Zašto se, pak, ti skorbiš zbog uvrede? Zar Hristos Bog naš nije čuo: Demon je u tebi (Jn. 7, 20) i prećutao. On je bio vređan [tvrdnjom] da demone izgoni pomoću Veelzevula (Mt. 12, 24), ali se nije smutio. Mi se, pak, iako smo po prirodi ništavni i po životu dostojni svakog prekora, pri najmanjoj uvredljivoj reči odmah kostrešimo kao ježevi. Zbog čega radije ne okušamo od sladosti smirenoumlja? Zbog čega ne stičemo opit dobrog potčinjavanja? Zbog čega se ne laćamo oružja istinskih monaha? Ta oružja nisu čisto pisanje, ni slatko pevanje, ni bele ruke, ni visina rasta, ni urednost, ni razneženost, ni nadmeno svetsko nastupanje, ni velerečitost, ni smela reč, ni protivrečenje niti nešto drugo slično, već – osećati se poslednjim, sve smatrati višim od sebe, biti spor na reči, a naročito uvredljive, ne biti lakomislen, već pažljiv, truditi se oko onoga što je smireno i njime se upravljati, biti pomirljiv, ljubazan, a naročito bez zavisti. Vi, uostalom, sve znate jer vas Bog uči i vi uvek tvorite ono što mu je ugodno. Ostanite takvi i budite svime zadovoljni, svagda iskreno radosni, okriljujući se nadom vašega zvanja.
 

74.
1) Svi žure kada car zove na večeru; nas je pozvao nebeski Car; zar nećemo po žuriti, podnoseći sve; nemojmo biti malodušni, već se bodro borimo sa svime; 2) sećaj se svega što je pretrpeo Gospod u životu na zemlji; raduj se ako ti upadne u udeo da pretrpiš nešto slično (1, 83)
1) Ljudi bez lenjosti, sveusrdno i radosno žure kada ih car prizove ka slavi, dobrobiti, bogatstvu, utehama i zadovoljstvu. Zar mi utoliko pre ne treba da sa radošću i neumornim stremljenjem svakodnevno i svakočasovno hodimo na poziv Boga svih i Cara ka Carstvu nebeskom, neprestanoj svetlosti, beskonačnom životu, neizrecivom blaženstvu, usinovljenju i nasleđu večnih dobara (a ne ka navedenim truležnim i ništavnim stvarima), po Njegovom ukazanju izbegavajući sve prepreke, ničega se ne plašeći, ni pred čim se ne zaustavljajući (ni pred skorbima i teskobama, ni gladi i žeđi, ni smrtnim opasnostima i mačem), već hrabro, bodro i svedušno idući podvižničkim putem i sve podnoseći kao lako radi predstojeće sveblažene nade? Padanje duhom i malodušnost zbog podviga dešavaju se zbog uspavanosti duše. Stoga vas molim da gledate na kraj vašeg dela i da se podstičete da trpeljivo preživljavate svoj trudan položaj potčinjavanja, projavljujući i njegove izuzetnosti: odricanje od vlastitih želja, brzoposlušno dejstvovanje, ćutljivo podnošenje skorbnih sudaranja u mnogobrojnom bratstvu, a ponekad i uvreda nižih i prigovora viših, kako bi se i na vas zaista mogle primeniti apostolske reči: Do ovoga časa podnosimo i glad i žeđ i golotinju, ne znamo za pokoj i premaramo se, ali u svemu pobeđujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo (1. Kor. 4, 11; Rim. 8, 37).
2) Jačajte u Gospodu, i u sili moći Njegove (Ef. 6, 10), te uz ranije vaše podvige i podnošenje iskušenja dodajte i sadašnje i buduće, smatrajući velikom radošću što ste se udostojili da [sve] rado podnesete za Hrista Spasitelja i da postanete podražavaoci Njegovih stradanja. Oni koji razumeju upravo u rečenome vide najveću nagradu za sebe. Setite se koliko je On postradao za nas. Zar nije bio mladenac u ploti? Zar nije bežao od ubistvenog Irodovog lukavstva? Zar se nije potčinjavao roditeljima? Zar sa dvanaest godina nije izobličavao one koji su se sabrali u hramu iako nije bio poučavan? On je rečeno učinio da oni koji nisu prošli nauke ne bi bili žalosni. Zar nije hodio peške, umarao se i tražio hranu na smokvi? Zar ga Jevreji nisu vređali? Zar nije slušao: Demon je u tebi (Jn. 8, 48), i: Pomoću Veelzevula, kneza demonskog, izgoni demone (Lk. 11, 15)? Zar nisu hteli da ga zaspu kamenjem i zar se nije sakrio od njih? I još ranije za vreme četrdesetodnevnog posta zar ga kao čoveka nije đavo iskušavao? I zar potom nije omio noge učenicima kao sluga? Zar ga izdajnik nije predao? Zar ga Jevreji nisu uhvatili? Zar ga Ana i Kajafa nisu ismejali? Zar ga ruka sluge nije udarila u obraz? Zar ga ruke onih koje je sazdao nisu bičevale? Zar nije bio ovenčan trnovim vencem radi poruganja? Zar se nije popeo na Krst? Zar u Njegove svete ruke i noge nisu zakucali klinove? Zar na Krstu nije čuo mnogo uvredljivih reči? Zar Njegova rebra nije probolo koplje? Zar u žeđi nije bio napojen sirćetom? Zar nije bio pogreben, i zar kao Bog nije vaskrsao u treći dan? Da li mi za sebe možemo reći da smo slično postradali? Pokaži mi, brate, da li su tvoja leđa bičevana kao Hristova? Da li se na tvojim obrazima vide udarci? Da li su tvoje uši bile ranjene bezbrojnim ismejavanjima, uvredama i izrugivanjima? Da li su svi tvoji udovi osvećeni stradanjem? Naravno, ništa od rečenog nema kod tebe. Stoga barem blagodušno i sa ljubavlju prihvataj male skorbi koje te susreću i Gospod Čovekoljubac će te po svojoj bezmernoj ljubavi proslaviti u [vreme] preporoda [tj. novog života]. Čini tako radi svoje shime, budući da je shima upravo obećanje da će se pretrpeti krst i smrt radi Gospoda.
 

75.
1) Videći dobre plodove života u našem činu, držite ga se strože, te ćete postati obitelj Triipostasnog Boga; 2) rukovodeći se rečima Pisma, budite sa svima ispravni i bogougodni, udaljujući se od svega prekornog (1, 84)
1) Pogledajte u kakvo vas je stanje dovelo vaše jednomislije i jednodušnost, te vaše neznatno samoprinuđavanje na svako dobro. I kakve je samo plodove donelo? Otuda su mir i tišina, iskreno međusobno poverenje, neraskidivo jedinstvo, spasonosna tuga i prijatno ispovedanje, duboka skrušenost i smirenost koja joj odgovara, bratska ljubav i oceljubivo raspoloženje. Govoreći apostolskim jezikom, vi ste u svemu pokazali sebe čistim u sličnoj stvari (2. Kor. 7, 11). Blagosloven Gospod Izrailjev što pohodi i izbavi narod svoj (Lk. 1, 68). Jer, vi ste Njegovi ljudi i izabrani narod. On vam podiže rog spasenja (Lk. 1, 69) kroz vaše novostečeno dobro raspoloženje. Za vas je radost i veselje, čast i dobra slava, mudrost, razum i savršeno poznanje da imate pohvalni i čisti život pred licem Božijim. I neko od spoljašnjih ([tj. nehrišćanskih autora], koji ponekad rasuđuju u skladu sa našim životom) govori: „Ja mudrim nazivam onog ko vodi neporočni i besprekorni život, čak i da nije pismen i da ne ume da rasuđuje o onome čime vole da se zanimaju Grci“. Kad se, dakle, rečeno čini čak i onima koji se zanimaju samo govorom i slušanjem, šta da kažemo mi koji treba da se držimo onoga što su ustanovili sveti? Budite mudri i bojte se i treptite pred Gospodom Bogom, čuvajući zapovesti Njegove. I blagodat će vas pokazati sasudom za čast, pripremljenim za svako dobro delo (2. Tim. 2, 21). Jer, gde se naseli Otac i Sin i Sveti Duh radi duševne čistote, tamo je i svako dobro, mudrost, gorenje duha, urazumljenje, nazidavanje i rukovođenje. Gde, pak, njih nema, tamo su samo hladne reči, pokazivanje i samoisticanje, a često i prelest i zabluda i uvek beskorisnost.
2) Pazite na čitanje i reč Pisma neka ne izlazi iz vas (tj. neka se ne zaboravlja). Uzdržite jezik svoj od zla, naročito mlađi, koji nisu obučeni da ga obuzdavaju. Jer, on je nepostojan i ispunjen smrtonosnim jadom, od koga većina uvek upadaju u grehe. Neka kod vas nema lukavih sastajanja, neka se ne desi da se dvojica udruže na nešto lukavo ili judejsko, neka nema laži i skrivanja po ananejski i sapfirski, neka nema reči „moje“ i „tvoje“, koje su, po svetom Zlatoustu, ispunjene bezbrojnim zalima. Staro prođe, gle, sve novo postade (2. Kor. 5, 17). Stoga prošlog treba da se sećamo samo da bismo izbegavali strasti, a ne da bismo jedni kod drugih izazivali oganj pomisli. Ali što se vas tiče, ljubljeni. . . ubeđeni smo da stvari stoje bolje i da vode spasenju (Jev. 6, 9). Može, pak, biti da smo upali u ono što je bilo ranije kako bismo se, kao od pučine i od bure i od velike uzburkanosti, ustremili u naše mirno pristanište. Mi više ne treba da volimo da se upuštamo u opasno plovljenje usred valova, već da bez talasa bezmetežujemo u ovom smirenom pristaništu u Hristu Isusu, Gospodu našem.
 

76.
1) Kod onog ko živi sveto svagda je praznik; hoćete li tako nešto – budite revnosni u bogougađanju i sve trpite za Njega 2) sećajte se razloga zbog koga ste izašli iz sveta i njega imajte kao svoj cilj; naročito čuvajte čistotu, udaljujući se od opštenja sa onim ko greši protiv nje (1, 85)
1) Onaj ko sveto živi uvek ima praznik i nikada ne prestaje da praznično provodi dan, budući da se svagda prosvećuje, čisti, uzvodi gore i budući da je uvek bogonosan i obožavan. Hoćete li da budete takvi? Budite, molim vas i preklinjem, samopokretni, samorevnosni i samopodsticajni na svako dobro i na svako ugađanje Bogu, podižući svoje oči na zrenje večnih dobara. I sve što nailazi primite, podignite i podnesite: i skorbi, i teskobe, i nasilje, i nevolje, i uvrede, i vređanje, i napore, i znoj, i sve slično kako bismo dobili ono što želimo i našli ono radi čega smo izašli iz sveta. O, kako je blaženo, oci moji, živeti ispravno, svrsishodno i pouzdano. I kako je prepodobno provoditi dane u skrušenosti, smirenju i pobožnosti, pripremajući se za ishod, za susret strašnog Sudije svih – Boga i za odgovor pred Njim.
2) „Arsenije, radi čega si izašao iz sveta“, obično je govorio sam prepodobni radi spasonosnog podsećanja. I mi treba da znamo radi čega smo izašli iz sveta i da se sveusiljeno naprežemo za dostizanje cilja, ukrašavajući svoj život lepotom vrlina i pripremajući svoje duše za neveste Vladici Bogu kroz čuvanje krasote presvetle devstvenosti i istrajavanje u čistoti, neporočnosti i neoskvrnjenosti. Jer, mi se nazivamo hramovima Božijim. A Pismo govori: Ako neko razara hram Božiji, razoriće njega Bog (1. Kor. 3, 17). I ja i plačem i ridam zbog nekih koji ne mariše da spasonosno poznaju Boga, te ih predade u pokvaren um da čine što je neprilično (Rim. 1, 28). A izbegavam da kažem da ste i vi naduveni, umesto da plačete, da bi se izbacio između vas onaj koji je učinio to delo (1. Kor. 5, 2). Jer, otuda dolazi nebriga, a potom i ista strast, budući da se ne uklanjate od njega kao što bi trebalo. Vi se sastajete sa njim i smejete se, upodobljavajući se onome koga izobličava prorok: Ako vidiš lopova, pomažeš mu, i sa preljubnikom udeo svoj imaš (Ps. 49, 18). Nemojte se, uostalom, gneviti na mene zbog sličnog izobličenja. Jer, teško meni ukoliko prestanem da vas izobličavam i da stojim za pravedno delanje. A teško i vama ukoliko se ne budete udaljavali od onih koji rđavo žive.
 

77.
1) [Naš] život je mnogopoželjan; ipak, ponajpre se molite da vaš upravitelj bude bodar i mudar; potom se veselite uzdanjem da ćete dostignuti dobar kraj; 2) čujem da među vama biva mnogo reči zbog sitnica usled nedostatka smirenja; 3) sveti Dorotej, Dositej, Akakije i drugi su ćuteći sve primali i bili spokojni; 4) nas smućuju naše želje i uznemirava njihovo nezadovoljavanje, budući da smo zaboravili na nagradu za odricanje od njih; 5) mnogi od nas se razboljevaju: bolesni trpite a bolničari neka se smireno trude; pazite da ne bude nereda pri primanju lekara; i po ozdravljenju nemojte ostajati prazni i samovoljni (1, 86)
1) Istrajte u blagodušnosti, potrpite i budite hrabri u podnošenju nadolazećih nevidljivih i vidljivih napasti od demona i ljudi. Ko ne vidi da je naš život prepun borbe? Ko neće posvedočiti da je naš put mnogoskorban? Sa jedne strane se na nas svakodnevno podiže borba, a sa druge nas snalaze mučne nevolje od sudaranja sa bratijom ili od ispunjavanja poslušanja. Nas sa svih strana napadaju neprijatnosti, udarci i pritešnjavanja. Nas kao da nosi pučina dok plovimo po velikom i mnogoopasnom moru sveta podigavši jedro nade i upravivši se ka nebesima. Vi se, pak, molite da vaš kormilar Božanstvenom silom i otačkim molitvama uvek ima otvorene oči svog uma, da vidi i bude bodar kako bi dobro upravljao vašim brodom i verom ga usmeravao ka pristaništu života. Potom se radujte i veselite što trudom oplovljavate more ovoga života i nasleđujete život večni. Vi ni u kom slučaju ne treba da dozvolite da se kolebate, da se zaustavljate ili zadržavate, već blagodušno, živo i usrdno treba da nastupate, hodite i dohvatate se svega što može da satre drevnu zmiju, tj. đavola, ispunjavajući zapovesti Gospodnje. Ti si možda mlad i početnik? Prihvati smirenje i poslušanje i drži ih se kako bi, nakon dobrog početka, postepeno ushodio ka savršenstvu. Ti već možda dugo nosiš shimu? Uostalom, pre bi trebalo da istakneš prevashodnost vrlina negoli godina.
2) Ja vam govorim stoga što čujem da među vama postoji praznoslovlje i sporovi, smutnje i razdraživanja, mržnje i svađe, prepiranje i razdori, premda i ne kod svih. Pitam vas, bratijo, odakle to među vama. Ja smatram da se uzrok krije u nedostatku smirenja. Molim vas rečima apostola: Braćo, nemojte biti deca umom, nego zloćom detinjite (1. Kor. 14, 20). Nemojte pričati isprazno bez koristi i želeći da bude po vašem, nemojte biti krasnorečivi i bezumni. Nemojte svašta iznositi i isticati svakakve razloge. Prorok pita: Koji je čovek koji želi života, koji ljubi da vidi dane dobre! On sam i odgovara: Uzdrži jezik svoj od zla, i usta tvoja da ne govore laž. Ukloni se od zla, i čini dobro; traži mira i idi za njim (Ps. 33, 12-14).
3) Zbog čega je sveti Dorotej video dobre dane i provodio bezmetežni život? Zbog čega se naslađivao i divni Dositej, i uvekspominjani Akakije i sav sličan sabor? Ili zbog čega su i neki iz našeg bratstva (što ne treba smatrati za drskost), tj. od onih koji još žive i od onih koji su se prestavili, proživeli blaženo, bez smutnje i uznemirenja? Stoga što je svako od njih sebe smatrao ništavnim i bio spreman da se pokorava svakome i u svakom delu.
4) Meni, pak, (da ne kažem i vama) taština, svojevoljnost i slastoljublje ne daju da živim spokojno, da mirujem, da u prostoti i nezlobivosti provodim malobrojne dane ovog veka. Prema tome, onaj ko se uznemirava i opterećuje neka prekoreva sebe, a ne bližnjeg. Onaj ko hoće ispravno da hodi i da miruje neka ne nastoji na svojim željama. I prekratiće se tuga, umuknuće sporovi i divlje zveri će, po Jovu, biti u miru sa njime. Osim toga, poznajte i verujte da vama predstoji Carstvo nebesko zbog nošenja odeće koju ne želite, zbog poderane obuće, zbog neželjene mantije, zbog promene poslušanja, zbog pretrpljene borbe, zbog podnošenja klevete kao i zbog ostalih ništavnih stvari. Stoga se podvizavajmo da prema silama ugodimo Gospodu. I blažen je onaj ko svoje služenje obavlja, vrši i ispunjava kao da ga Bog gleda.
5) Sada je kod nas vreme bolesti i mnogi od bratije su se razboleli. Bolničaru, hrabri se jer je za tebe došlo vreme delanja. Nemoj propustiti slučaj da sabereš što više nagrada za uspokojenje bolesnih, koje su veće od zlata i dragog kamenja. Vi, pak, bolesni, saberite plodove trpljenja i ne tražite više negoli što vam se daje kako zajedno sa telom ne biste bolovali i dušom. I zbog čega ste još neuki te čim se pojavi lekar žurite da se raspitujete, da pokazujete svoje udove i da imenujete bolesti? Zar vas nije stid pred svetskim čovekom? Možda on drugi put uopšte i neće doći. Stoga ja i prinuđavam sebe da vam primetim rečeno i da vas popravim. Zbog čega ne čuvate poredak? Vi svi po redu možete da kažete o sebi i svojoj bolesti, a u slučaju potrebe možete [poruku] preneti i preko bolničara ili njegovog pomoćnika. A vaš nered je jedino zlo. Nemojte tako, deco moja. I ubuduće nemojte tako činiti. Sa druge strane, nemojte da vam bolesti budu povod za nerad. Po ozdravljenju nemojte da lutate uzalud, niti budite neuzdržljivi kako se ne biste opet razboleli na teret drugih. I vi zdravi trpeljivo poslužite i ponesite nemoći nemoćnih Gospoda radi i radi ljubavi bratske.
 

78.
1) Pri nailasku Arapa mi se na svaki način staramo da ne padnemo u njihove ruke: na sličan način se čuvajmo i od mislenih neprijatelja, obukavši se u duhovno oružje; 2) nemojmo se predavati, već se hrabro borimo i dostići ćemo mir bestrašća (1, 87)
1) U sadašnje vreme strah navode na nas Arapi koji iznenadno napadaju i otimaju ne samo imanje, već i ljude odvode u zarobljeništvo. One, pak, koje ne zaplene, oni nemilosrdno istrebljuju, ubijajući muškarce i žene, stare i mlade. Ukoliko, pak, pažljivije pogledamo primetićemo da se mi podvrgavamo podjednako strašnim napadima i tiraniji i od demona, a ne samo od ljudi. Oni sa nama vode neprestanu i žestoku borbu koja nikako ne prestaje i koja nema nikakvo određeno vreme. Oni jednog pogađaju strelom greha, drugog vežu uzama strasti i odvode u plen u misleni Egipat, od [trećega] otimaju seme spasonosne Reči Božije i muče ga glađu. Grabljivac i tiranin se na različite načine izruguje nad nama i muči nas. I blažen je vojnik Hristov koji se naoruža duhovnim mačem vere, te poražava, nanosi rane i zarobljuje, izbegavajući poraz, ranjavanje i zarobljeništvo. Ukrepimo se i mi i prihvatimo duhovna (a ne telesna) oružja našeg ratovanja, odbijajući one koji nas napadaju, držeći se u stroju i pomažući se međusobno. Neka niko ne ostaje bez oklopa, tj. bez dobre vere, po apostolu, niti bez štita, tj. smirenja, niti bez mača, tj. božanstvene molitve, niti bez kacige, tj. poslušanja, niti bez duševnog konja, tj. žive spremnosti na svako dobro delo, niti bez ostalog naoružanja kojim se čuva naš unutrašnji čovek. Nemojmo dopustiti da nam neprijatelji nanose rane, da nas savladavaju i da podvrgavaju pod noge svoje. Silan u bitkama, Gospod je oružjem Krsta porazio poglavarstva i vlasti i gospodare ovog sveta, davši nam vlast da stajemo na zmije i skorpije i na svu silu vražiju (Lk. 10, 19).
2) Pazite da ne budete drski. Jer, oni koji se prepuštaju drskosti bivaju probodeni kopljem i umiru. Pazite da ne delujete po strastima, budući da oni koji dejstvuju po njima umiru večnom smrću. Nemojte da vam se u umu vrte lukave pomisli od kojih se pada u ropstvo. Nemojte upadati u neposlušnost budući da neposlušni sebe izlažu strelama neprijatelja. Nemojte se gorditi stoga što se kroz gordost nalazite pod mačem greha. Nemojte biti lenjivi i nemojte ostavljati psalmopojanje i rukodelje stoga što ćete se inače predali u ruke đavola. [Naročito izbegavajte] da skriveno dejstvujete rđavo, te da se spolja pokazujete drugačijim negoli što ste unutra. Apostol govori: Dakle, pazite dobro kako živite, ne kao nemudri, nego kao mudri, koristeći vreme, jer su dani zli (Ef. 5, 14-15). Mi smo već ostareli i treba već da imamo dovoljnu vojničku veštinu. Onaj, pak, ko je naučio da ratuje ne boji se neprijatelja. Stoga vas molim i preklinjem, časno vojinstvo Hristovo, svešteni narode Njegov, izabrani borci Njegovi da ne budemo plašljivi i da se ne predajemo. Ukoliko smo dobili rane izlečimo se pokajanjem; ukoliko smo zaklani oživimo se pomoću suza i epitimije; ukoliko smo odvedeni u misleni Vavilon oslobodimo se kroz pričešće Časnim Telom Gospoda našeg Isusa Hrista. I ukoliko istrajemo sa trpljenjem u borbi, napadi će postepeno da se odstrane, neprijatelji će pobeći i mir bestrašća je zasijati u nama, te ćemo se nazvati sinovi Božiji, budući da je rečeno: Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božiji nazvati (Mt. 5, 9).
 

79.
1) Vreme žuri: treba da ste pažljivi, kao što i jeste i naročito da se starate o smirenju i krotosti, podražavajući Hrista; 2) anđeli i sveti [nas] gledaju; sramota je ne živeti prilično; iako je teško [živeti prilično], ipak se pripremaju velike nagrade; 3) i raj i ad su pred nama: svako će dobiti ono što izabere; 4) delo onoga ko deluje po strastima jesu drvo i slama: oni će večno goreti i neće izgoreti (2, 1)
1) Vreme juri privodeći nas kraju sadašnjeg života. Međutim, ko je onaj ko razume i ispituje rečeno i ko neće potrošiti vreme živeći ravnodušno prema delu svog spasenja uhvaćen u đavolju zamku i lukavstvo? Ko hodi pazeći na sebe i ne predajući se nemaru? Ko se svakodnevno priprema za smrt, svako svoje delo, i duhovno i telesno, stavljajući pred lice Svedržitelja Boga? Ko svu svoju ljubav prenosi na želju tamošnjeg, oko svoje duše podižući gore u nebesa i razmatrajući krasote tamošnjih prizora? Ko lebdi zajedno sa gornjim silama, ni u šta ne smatrajući teške neprijatnosti, već blagodušno podnoseći i uvredu, i poniženje, i zlopaćenje, glad i žeđ, hladnoću i vrućinu i krećući se u bratstvu, po pisanome, kao drago kamenje? Među vama ja ne vidim jednog ili dvojicu, već mnoge koji sa iskrenom verom i revnošću traže ispravno, budući pokorni, poslušni, trpeljivi, iskreni, poverljivi i verni, bez obzira što nisu stekli naučno obrazovanje, niti njegov nedostatak dopunili mnogim čitanjem, i razmišljanjem i učenjem napamet. Oni imaju ono što je najviše potrebno, i čime se upodobljavaju Hristu, tj. smirenje i krotost, slušajući reči Gospodnje: Naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt. 11, 29). Svojom pažnjom se okrenite ka svetlosti i istini, ka ispravnosti i krotosti, ka smirenju i blagosti. Uzdržavajte se, molim vas, od svakog razdraživanja i negodovanja. Sveti David uzvikuje: Sinovi ljudski, dokle ćete biti teškosrdni? Zašto ljubite sujetu, i tražite laž (Ps. 4, 3). Dokle će, Bože, da vređa neprijatelj, da razdražuje protivnik (Ps. 13, 10).
2) Oprostite mi. Ja se stidim svetih anđela stoga što, kao čuvari naši, vide kako je kod nas. Ja se stidim svetih i prepodobnih otaca čiji način života smo uzeli na sebe i život kojih provodimo. Bratijo, trudimo se da prepodobno vršimo ono što je prepodobno, i sveto – ono što je sveto. Nemojte biti, molim vas, ogorčeni, nepokorni, prgavi. Nemojte biti grubi na rečima, gnevljivi, nadmeni, podsmešljivi, klevetnici, uvredioci. Nemojte biti pričljivi, izazivači smeha i drski. Budite bogoljubivi a ne bludoljubivi, ćutljivi a ne govorljivi, zadovoljni skromnom odećom a ne ljubitelji ukrašavanja. Neka su vam oči dole, a um gore. Pazite da vas ne rani strela greha zbog vaše nemarnosti. I šta će doći potom? Umesto truda se priprema pokoj, umesto podviga – venci, umesto uvreda – čast i slava, umesto poniženja – pohvale, umesto probadanja – radost susreta, umesto ropstva – vlast nad deset gradova, umesto odvajanja od roditelja i srodnika – nasleđe i sunasleđe sa Gospodom našim Isusom Hristom, umesto odsecanja svoje volje – naseljavanje sa prvomučenikom Stefanom. Osim toga, prvo je privremeno, brzo teče i prolazi, a drugo – večno, besmrtno i beskrajno.
3) Ukoliko želite, vama je dostupno, dohvatljivo i pred rukama da dobijete Carstvo nebesko, da okusite život večni, da steknete usinovljenje, da budete stanovnici raja, da se upokojite u naručju Avraama, da uđete u nerukotvorenu ložnicu. Međutim, ukoliko želite, (nebilo) vi možete da susretnete i suprotni udeo, tj. beskonačni oganj, neuspavljivog crva, geenski plamen, škrgut zuba, udeo koza, udeo prokletih. [Suprotni udeo će nas zadesiti] ukoliko ne budemo živeli dobro, ukoliko ne steknemo dobru nastrojenost, ukoliko se ne održimo u svom činu. Ispravan stiče i dušu svoju i bratiju svoju i mene ubogog. Onaj ko dobro čini i bogodolično hodi jeste častan pred Gospodom, a časna je i reč njegova i lice njegovo. Blažen je on i ostaviće blažen spomen iza sebe.
4) Kakvu korist ogorčenome donosi ogorčenost, i nepokornome nepokornost, i neposlušnome neposlušnost, i gordome gordost? Ne sabira li on sebi gnev u dan gneva i otkrivanja pravednog suda Božijeg? Zar se njegovo delo ne upodobljava drvetu, i senu i slami i zar se na njemu neće ispuniti [rečeno]: Ako čije delo izgori, biće oštećen, a sam će se spasti, no tako kao kroz oganj (1. Kor. 3, 15). U budućem veku on će mučiteljnim ognjem biti očišćen od telesne zloće, goreće večno i neće izgarati, gledaće sa čežnjom slavu svetih i zbog lišenosti će plakati i ridati bez koristi. Neka takav udeo ne postigne nikog od vas. I čistimo se ovde ognjem straha Božijeg kako ne bismo okusili budući plamen.
 

80.
1) Ja pohvaljujem vašu poslušnost: ostanite takvi; i delitelji potrebnosti i poslušanja i njihovi primaoci neka dejstvuju bogobojažljivo; 2) bogatite se delima milosti podražavajući Boga, ne gordeći se ukoliko uspete ponešto učiniti i ne padajući u nehajnost ukoliko ne uspete (2, 2)
1) Gledajte kako uzrastate, kao se uzvišujete, kako se usavršavate, kako prinosite plodove Bogu i nama i kako, ustrojavajući se u vašem dobrom životu, poslušanjem stičete duše vaše. U svom smirenju vi ste uzdigli život vaš, a u poslušanju ste pokazali svedočanstvo vaše savesti da ga prohodite bez lukavstva i licemerja. I uvek ostanite takvi. Onaj ko se naznači, na primer, na jednu potrebu neka je vrši, molim vas, bez pristrašća, bez neprijateljstva, bez nemarnosti, kao pred licem Boga svevidećeg. Jedan neka naređuje, a drugi neka prima blagorazumno, dobrosavesno i pohvalno kako bi u onaj dan čuo: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21). Takvog glasa su, oprostite mi, nedostojni oni koji bez straha Božijeg i pristrasno izdaju ono što je bratiji potrebno, tj. odeću, obuću, ili koji dele poslušanja. Naprotiv, njima [priliči drugi glas]: Neka je proklet svako ko delo Božije vrši sa nepažnjom (Jer. 48, 4). Jer, koliko se samo zala rađa iz rečenoga. Sa jedne strane ulagivanje, a sa druge strane roptanje i raspadanje mirnih odnosa. Ja vam ne govorim da bi primaoci ustajali na uručioce, već da bi uručioci sa strahom Božijim i bratskom ljubavlju delovali na najbolji način u vlasti upravljanja, koja im je uručena. Ukoliko budete dejstvovali na navedeni način blagoustrojstvo, mir i tišina će se sve više ukrepljivati i ukorenjivati u ljubljenom bratstvu našem.
2) Molim vas i preklinjem da srca vaša ispunite svakovrsnim dobrim namerama, da se predate uzajamnoj ljubavi, da se radujete zbog napredovanja drugih i da skorbite zbog saplitanja bližnjeg. Apostol govori: Kakav je zemljani, takvi su i zemljani; i kakav je nebeski, takvi su i nebeski (1. Kor. 15, 48). A sveti David peva: Bog nebeski ljubi milostinju i sud (Ps. 32, 5), i: Milosti Njegove puna je zemlja (Ps. 118, 64). I mi ga podražavajmo. Danas završimo jedno, a sutra se prostrimo ka nečem drugom, ali pazimo da zbog neuspeha ne padnemo u malodušnost, niti zbog uspeha u taštinu. Za uspeh zablagodarimo Gospodu budući da [napredovanje] ncje do onoga koji hoće, ni do onoga koji trči, nego do Boga koji miluje (Rim. 9, 16). Pri neuspehu, pak, trpimo i uspećemo budući da Gospod uverava: Svaki. . . koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se (Mt. 7, 8). Na taj način ćete iz dana u dan graditi spasenje duša svojih, ushodeći ka sve većoj visini. Sada je vreme istinske, a ne truležne trgovine, vreme duhovnog natecanja, vreme obogaćenja večnim dobrima. Blažen je onaj ko trči, triblažen koji trpi, a sveblažen – koji se svakodnevno razgoreva ognjem čežnje za Bogom i ljubavi prema Njemu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *