ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ IV

 

СВЕТИ ОТАЦ НАШ ТЕОДОР СТУДИТ

ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКЕ МОНАСИМА
 

41.
1) Односећи се према економу као према самосталној власти, ви уводите двовлашће и раздељење; при раздељењу, пак, царство не може опстати; 2) ја читав припадам братству, и друго није ни потребно; 3) једновласни Господ је благоволео да и у људским заједницама постоји једновлашће (1, 45)
1) Ја не знам да ли из незнања или непажње или из зле мисли ви славите економа на моје бешчашће и истичете његово лице на моје посрамљење, често говорећи: “Кад би економ био присутан дотично дело би било много боље учињено. И где је економ? Кад би само он на то погледао”. И ви речено говорите да ја чујем. Други говоре: “Сачекај. Економ ће све поправити и дотерати”. Зар тако приличи? И да ли је то добро за њега, за мене и за вас? Ви сте себе показали као копилад непокорности, њега као способног да испупи из граница свог чина и власти, а мене као да нисам поступио по вољи Божијој, него по телесној привлачности, тј. по пристрашћу и претераном благовољењу према брату. He видите ли да на тај начин уводите два господара, двоје владика, два начела. Глас Господа нашег Исуса Христа је изрекао: Свако царство које се раздели само у себи, опустеће (Мт. 12, 25). Двојевлашће је већ многовлашће, а многовлашће рађа поделе. Поделе су, пак, узрок раздељења и распадања. Зашто сами на себе навлачите беду, не стојећи у својој мери и у свом чину као што приличи и удаљујући се од приличног?
2) Ја сам грешан и неупотребљив. Ипак, одрешивши се и обнаживши се од свега, ја смело пребивам на светом месту и у свом безумљу се усуђујем да кажем да се ни у чему не удаљујем од дужности ни ради брата, ни ради деде, ни ради оца или мајке, ни ради сродства и уопште ни ради чега телесног. И чак кад би требало да предам своје тело и да пролијем крв своју ја уз Божију помоћ и молитве оца мога не бих одрекао само да не бих учинио нешто некорисно за вас и за себе.
3) Један је Господ и Законодавац, као што је написано, једна власт и једно Богоначело над свим. Источник сваке мудрости, благости и поретка, једноначелије се простире на све. Оно је од благости Божије добило начело. Њега у поретку живота у творевини без њеног произвољења и по Божијем подобију треба да устројава произвољно само један човек. Божанствени Мојсије у опису настајања света наводи реч која је изашла из Божијих уста: Створимо човека no образу и подобију нашем (Пост. 1, 26). Отуда успостављање међу људима сваког начелства и сваке власти, нарочито у Црквама Божијим: један патријарх у патријархату, један митрополит у митрополији, један епископ у епископији, један игуман у манастиру, па и у светском животу, ако хоћеш да чујеш, један цар, један војсковођа, један капетан на броду. И уколико у свему не би управљала воља једнога ни у чему не би било реда и поретка, а ни добра не би било, с обзиром да различитост воље све руши.
 

42.
1) Четрдесетница не захтева само телесно, већ и душевно уздржање; 2) мера поста за општежиће је осредња, сваког дана по мало; 3) уплашимо се Бога, строгог Судије и нека нас смрт не затекне неспремне; 4) ја се крајње бојим смрти и свега што је са њом везано; 5) устанимо и устремимо се на богоугодна дела (1, 46)
1) Бог који свиме управља мудрошћу својом, који временом и годинама предобро и премудро руководи, и нама је током године одредио спасоносне и душекорисне дане пошћења, које ћемо посвећивати искључиво Њему и очишћењу од греховних оскрнављења. Нека је благодарност Ономе ко нам је установио такве дане и који нам је дао да сада доживимо до њих. Ми увек треба да живимо чисто и непорочно и да испуњавамо сваку заповест Божију. Ипак, [та обавеза] нарочито сада лежи на нама. Сада је време очишћења и ми треба да се очистимо. Сада је време уздржања и ми треба да га се држимо не само у односу на јело и пиће (што је недовољно), него и на сластољубље у срцу, и на срамно маштање, и на завист према доброј слави брата, и на гнев и незадовољство према ближњем, и на необузданост језика (коме се не може дозволити да лети по својој вољи, већ му се мора назначити граница, време и мера за разговор чак и о доличноме), и на блудне погледе ока, и на слушање рђавих речи, које Богу нису угодне. Да, чеда моја. Молим вас да постанете оруђе и сладосни псалтир Духа Светога. Своје руке чувајте од неразумних покрета и од похотних додира како се не бисте растројили. Будите мирни међу собом.
2) Свечасна четрдесетница је донекле тескобна за тело. Ипак, немојте падати духом. Претрпите мало па ћете се привикнути и престати да осећате бреме, нарочито по проласку прве недеље. Нама је за исхрану довољан хлеб и вода и још понешто. Наши триблажени оци су, као што знате, живели готово без хране. Једни су се [уздржавали] по читаву четрдесетницу, други по недељу дана, једни по три дана, а други су јели сваког дана по мало. Ми, пак, сваког дана примамо храну, па чак и разноврсну, и нека нас се у понижењу нашем опомене Господ (Пс. 135, 23). И нека ову нашу маленкост прими као дело Антонија Великог. Јер, ми живимо у општежићу и ходимо царским путем, који су оци претпостављали свему. Само будите чисти увек у скривеној радионици душе и немојте дозволити да учините било шта погубно за душе ваше.
3) Убојмо се Бога који ће осветлити што је сакривено у тами и објавити намере срца (1. Кор. 4, 5) и који ће дати свакоме не само no делима његовим (Рим. 2, 6), него и по речима и помислима, па чак, што је још страшније, и по гресима незнања. И ко ће опстати пред јарошћу гнева Његовог? Ко ће се јавити довољно невин пред лицем Његовим? И ко после реченог неће да стекне ревност да ходи правим путем? Ко се неће напрегнути да одбаци немарност и своју сањиву лењост? Горе, покрените се. Ноћ је већ прошла и засјаће дан будућег награђивања. Нека нас смрт не затече неспремне и нека на нама не остави неку неисцељену и вечну рану.
4) Ја убоги и пре свих људи, или боље рећи, једини достојан сваког мучења, имам страх, ужасавам се и трептим од помисли о разрешењу од тела, о доласку светих анђела по душу, о проласку кроз ваздушна пространства и о давању одговора Светодршцу, као што је написано у житију светог Антонија. О, немоћи моја. Шта ли ме очекује? И како непотребно трошим дане, предајући се дремању и сну у гресима својим. Како ћу стати пред Бога, Судије свих и Господа? Каквим ћу очима погледати на Њега који својим погледом исушује бездан и грозном речју руши горе? Шта ћу рећи у своје оправдање? Каквог ћу заштитника наћи? Како ћу умолити Оног ко је неумољив? Каквим ћу горким сузама, каквим милим речима и срдачним уздасима преклонити на милост Оног ако је неприступан по правди својој? Тешко мени, братијо моја. Ја већ одавде видим свој удео. Ипак, имам једну наду, тј. молитве нашег светог оца и ваше блажено заступништво.
5) Уосталом, устанимо и принудимо се на сва богоугодна дела, храбро подносећи садашње и тешећи се надом на будуће. Презримо тело, немојмо гледати на напоре, ни скорби, ни увреде, ни гладовање, нити на било шта друго осим на дело своје. Уколико будемо живели на наведени начин свакако ћемо се спасти и на небесима бити примљени у лик светих ради радовања са свима светима који су од века угодили Христу Господу.
 

43.
1) Општежитељни трудбеници се ублажавају: радујте се; 2) ми живимо тескобно; међутим, и древни подвижници су тако живели, и данашњи живе; немојте падати у нехајност; 3) испуњавајте заповести и уставе, помажите се међусобно, пазите на читање, са страхом градите спасење; избегавајте општење са женама (1, 47)
1) Нека је благословен Бог који нас је по изобиљу милости човекољубља свог призвао у свето звање по свом свепредзналачком савету, тј. у свету схиму ову у којој му се свецело посвећујемо у најблискијем и најискренијем служењу и анђелоподобном славословљу. Он је срца наша расположио да се одрекнемо родитеља, сродника, отаџбине и свега другог, те да на себе узмемо благо и спасоносно бреме Његово. Он је и наше смирење удостојио да се објединимо са вама у заједничком животу. Десило се, међутим, да вас ја руководим и пасем, на што ја уопште нисам ни помишљао. Свагда се радујте у Господу, чеда љубљена, радујте се грађани небески и земаљски изгнаници, становници горњег Јерусалима и пресељеници одавде, наследници Царства небеског, будући ускраћени наслеђа земаљских добара. Радујте се брзи путници путем изгнанства и страдалног странствовања ради заповести Божије. Радујте сте јер сте последњи у свету и јер поседујете добра која су изнад ума. Радуј се добра и богосабрана дружино, једнодушни и јединосрдачни, оцељубиви и братољубиви саборе, други на земљи анђелски лику, обновитељу древног живота свепреподобних отаца наших. Радујте се посленици Божији, трудбеници који даноноћно делате својим рукама како не бисте никога оптеретили и како бисте послужили не само себи, већ и немоћној братији и потребитима међу спољашњима. Радуј се несакрушиви строје, богоподобни лику који нису нарушили ни претња цара, ни страх од кнезова, ни очекивана смрт. Радујте се радосници једни других јер добробит брата примате као своју и јер међу вама нема зависти, ни свађе, ни супарништва, већ само – мира, љубави и заједничког живота. Ја не кажем да ни немамо борбу. Јер, да ли се овенчава онај ко се не бори и кога не нападају, ко не прима стреле и не рањава онога ко их упућује. Ја само кажем да не падамо од сатанских удараца. Заиста, чеда моја богосабрана. Ви се храните даром Духа, пијете воду коју Господ даје и од које се више не жедни: она њеним причесницима јесте извор воде која тече у живот вечни (Јн. 4, 14).
2) Настала је зима и ми немамо довољно станишта. И она која имамо су рђава и тесна. Ипак, немојте падати духом. Јер, висте обилни и дивни у врлинама, ни у шта не сматрајући скорби и једино се старајући о угађању Богу. Уколико се, пак, сетимо древних светих отаца, или чак и оних који данас живе, схватићемо да живимо у палатама. Зар не видите да и сада слуге Божије живе под ведрим небом, у пећинама и гробницама, да носе вериге и врло мало једу, задовољавајући се само хлебом? Понеки се и од њега уздржавају једући само плодове са дрвећа сваки други дан. И сада заиста понеки чине речено. Ви немојте да се жалостите. Јер, ви уопште нећете бити иза њих, већ ћете бити признати једнаким, или чак и вишим, као што уверавају оци, уколико свагда без лењости будете спремни за свако дело. Све више се разгоревајте ревношћу, крепите се и храбрите се. Обарајте непријатеља својим смирењем, мачем исповедања и ножем послушања. Сунце правде нека увек сија у срцима вашим одгонећи таму страсти. Јер, када оно зађе, звери се сакупљају и лежу у оборе своје (Пс. 103, 22). Ви речено схватите на духовни [начин]. Излазимо на дело Господње од јутра живота до вечери смрти, испуњавајући делање своје. Још мало и победићемо.
3) Чувајте правила, заповести и установљења. Подигните оног ко је пао, поткрепите оног ко је ослабио, у свему се међусобно помажите, и нека се на вама испуни реч премудрог: Брат коме помаже брат јесте као тврд и висок град (Прич. 18, 19). Пазите на читање и запажајте изреке које су најкорисније. Нека свако чини дело своје са марљивошћу као дело Божије и нека сви граде спасење своје са страхом и трепетом (Фил. 2, 12). Немојте забијати мач у срце своје и немојте бити немарни за душевно дело. Мени су нека братија открила да се у појединим случајевима не понашате добро. Јер, ви се загледате у жене и ступате у разговор са њима, које нас изгоне из раја. Или, зар не знате шта је Ева учинила Адаму? Бежите од њих као велики Мартинијан. И ако већ не бежите телом, бежите духом. И какве су само речи: “Због чега он или она није дошла у недељу? Свакако идуће недеље неће заборавити”. Молим вас и преклињем да увек слушам добро сведочење о вашем држању. Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који ме мишицом силе своје свакодневно вади из дубине прегрешења по заступништву светог оца мог и по вашим молитвама, нека и вама дарује да се држите истог правила и да исто мислите (Фил. 3, 16), да имате један дух, једно схватање и једну вољу како бисте се, поживевши преподобно и праведно, удостојили да добијете обећана добра са свима светима који су од века Богу угодили.
 

44.
1) Страх због настојатељства; 2) напредујмо у одрешености од свега, сећајући се суда; принуђавајмо се на добро и стећи ћемо лакоћу; 3) избегавај гледање на лица и страсне додире других и својих удова (1, 48)
1) Ја нисам лењ да вам говорим и утврђујем вас у речима истине колико је могуће чешће како се неко од вас из незнања или немара не би подвргао убоду жаоке смрти, тј. греха, преступивши заповест и учинивши нешто неприлично. Па ипак, и поред мог дела ја налазим да злоумешни стана успева да делује на понеког од вас, због чега имам плач и скрушујућу тугу. Јер, ма шта ко сагрешио, ја непотребни ћу да дам одговор у дан праведног суда и откривења свега што су људи учинили пред Господом уколико вам унапред не саопштим и уколико вас унапред не утврдим и научим. И тешко мени ако не проповедам јеванђеље (1. Kop. 9, 16). Нарочито тешко мени што заузимам чин пастира иако нисам достојан да се назовем чак ни овцом. Јер, какво ми је оправдање и какво извињење што просвећујем друге, а сам сам тама и што лечим немоћне страстима а сам се њима заводим? Ипак, из љубави према вама и из послушања наредби оца ја се пре саглашавам да будем храна за огањ геенски, неголи да вас оштетим. Ја свакодневно приводим на мисао и размишљам о суду Божијем, о строгости којом Бог од сваког човека тражи да буде савршен у свему и да је испуњен свим врлинама, нарочито уколико је проповедник. Шта да радим? Коме да се обратим? Кога да узмем за саподвижника? Остаје ми једино да се ослоним на ваше молитве, заједно са молитвама мога оца, те да њима утврђиван узмогнем да вас добро руководим и подвизавам се против сопствених страсти, у свему се саображавајући са вољом Божијом.
2) Царство небеско стоји пред нама. Стекнимо га вршењем Божанствених заповести. Немојмо бити сластољубиви и лењиви, већ се све више учвршћујмо у свом одвајању од света и свега што је у њему. Побеђујмо лукаве духове све док се спасоносно не сакријемо у неузнемираваном пристаништу вечног живота. Какво, пак, горко мучење очекује немарне! Каква ће јарост и гнев доћи на сваку душу човека који чини зло (Рим. 2, 89), на сваку душу Хришћанина, а нарочито монаха! Јер, уколико смо више успоштовани, утолико више се од нас захтева чистота живота. Жалост због самопринуђивања је кратковремена, али је вечно наслађивање које из њега проистиче. Ми треба да стекнемо постојану благонастројеност кратковременим самопринуђивањем на свако добро и у односу на јело, и на сан, и на раздражљивост, и на зле помисли и на све друго. Јер, уколико заволимо добро и принуђавамо се на њега, Бог ће нам дати силу за његово вршење, услед чега ће пут врлина за нас постати лаган и доступан. Грех је за оне који му се предају испуњен тешкоћа, стрмина, жалости, мрака, мрскости и погибли. Приђите, чеда моја, и потецимо путем Божијим, који је скорбан и бескорбан, тесан и широк. У вашим бдењима држите крепку настројеност, добро појте, добро се молите, имајте љубав према братији и извесно устезање без дрскости.
3) Дрска смелост је велико и убиствено зло. Многоискусни ђаво користи нашу непажњу и при њој брзо напада, лоповски се прикрадајући унутра и рањавајући душу стрелом своје злобе. Он нас наводи да гледамо лепа лица младих, те слатким осмесима побуђује разгоревање страсти. Уколико успе једног да обузме и подстакне на нечисту љубав, он покушава да и оног према коме је окренута његова страст опристрасти и страсно расположи према њему. Потом ће почети узајамни поклони и размењивање погледа и посматрања, душевна изливања и сладострасне ватре. И најзад, уколико се не јави посебна помоћ Божија, отачки покрови свест о искушењу код самих искушаваних, доћи ће до погибли, до содомског изгарања и гоморског погубљења. Бежимо сви од реченога. И ја први, који сам већ био искушан, простирем руку ка вама искушаванима. Велика заштита и ограда у реченоме јесте чување очију и искрено исповедање. Међутим, и у односу на саме себе не треба да допуштамо непажљиву смелост. Јер, и ту се крије смрт, што онима који не знају не треба ни откривати. Ви, пак, који сте пострадали знате о чему говорим. Ипак, и сви треба да се чувају. Немој додирнути и дотакнути и немој гледати на своју наготу како не би потпао под Ханаанову клетву. Јер, пустињски стуб о коме говори Антоније Велики пао је управо реченим падом. Пазите, дакле, како ходите да не бисте загрлили смрт. Јадан је човек. Знате шта говори апостол: Ко ћe ме избавити од тела смрти ове (Рим. 7, 24). Ми са својим телом живимо као са дивљим звером и са лавом. Уколико на њега не пружимо мач, оно ће нас ухватити, сатрти и убити.
 

45.
1) Демони нас заводе и погубљују буђењем страсти: треба да се боримо; 2) ако си пао, устани, плачи и покај се и Господ ће те исцелити; 3) послушајмо Његов глас; немојмо бити малодушни и наоружајмо се; 4) избегавајте све прекорно у општежићу и напредујте у свему што се тражи (1, 49)
1) Како ћемо исправити ми пут свој? Чувајући речи Божије и судове правде Његове (Пс. 118, 9; 7). Међутим, ми имамо и заиста непрестану борбу са господарима таме овог века, који гаје велику и непрестану горчину против нас, као што је написано у Лествици (Поука 4, 35; 26, 126). Они нападају, смућују, муче похотама, голицају подстомачним покретима, распаљују пећ похоте, умножавају зло и чине га разноврсним, при чему су им опијања смртоносна. И уколико не пази на себе, сваки човек се кукавно плени или завишћу (која се упоређује са убиством), или таштином, или тајноједењем, или сагласношћу са злим помислима (што је и само довољно да душа пође у ад). Човек који је уловљен ма чиме од реченог већ више нема Бога, нема Царства небеског, лишава се вечног живота, губи бесконачно радовање, наслеђује неугасиви огањ, неуспављивог црва, најкрајњу таму и боравак са демонима. Братијо, нека нико не пострада на сличан начин. Постарајмо се да избегнемо замке непријатељске и крепко се боримо. Претрпимо огањ похоте и он ће се свакако угасити. Јер, свесилни миг Божији неће дозволити да изгоримо у том огњу уколико се боримо. Ми ћемо изаћи у хладовину росе чистоте, славећи Бога са светим младићима. Наоружајмо се против зависти која напада и она ће после кратког времена проћи. Продужиће се један или три часа, или можда и читав дан, али ће на лежају ишчезнути. Изборивши се на тај начин, ти ћеш се убројати у војнике Христове који ће добити венце, а не мучења.
2) [Дешава се] да си рањен, али и да сам рањаваш, па и да падаш (не било). Ипак, устани што пре. [Дешава се] да си се повео речју за оним што је неприлично, да си искушан погледом очију, да си заробљен маштањем због неделатности ума и да си се препустио смеху. Опет се врати ка доличном, васпостави свој поредак, постани покајник, дај славу Богу, пружи исповест, проли топле сузе из срца своје душе, испусти уздах из дубине свога срца, застењи, обори главу, скруши се и препусти смиреноумљу. Ето лекарства душе. Јер, написано је: Када се вратиш и уздахнеш, спашћеш се и схватићеш где си био (Ис. 30, 15), и: И док још говориш рећи ће ти: Ево дођох (Ис. 58, 9), и још: Ожалости се и пође оронуо и исцелих путеве његове (Ис. 57, 17). Погледај како имамо благог, умилостивљујућег, утешитељног и брзоуслишујућег Бога. А он је жртва помирења за грехе наше (1. Јн. 2, 2). Он је ради нас осиромашио, ради нашег спасења се унизио, прихватио ране, увреде, срамоћења, изругивања и излио своју свесвету Крв. Написано је: Раном Његовом ми се исцелисмо (Ис. 53, 5). Дођите, приступимо и и припаднимо Њему и плачимо пред Њим јер је Он Бог наш, и ми смо народ паше Његове и овце руке Његове (Пс. 94, 67).
3) Данас послушајмо глас Његов и немојмо га више огорчавати. Немојмо се саплести као древни (Јевреји у пустињи) на роптање због неверја, већ потецимо без лењости у обећану земљу у коју се долази тесним и скорбним путем. И да су ондашњи послушали Исуса Навина и Халефа Јетонијина свакако би наследили оно што је Бог обећао. Међутим, они су се оптерећивали и били малодушни због тежине пута. Они су се бојали и противљења народа које ће сусретати, без обзора на помоћ непобедиве силе Божије. Стога су били предани истребљењу и њихов спомен је нестао са буком. И са нама ће се исто сада десити. Уколико, пак, будете слушали нас недостојне, уколико се не повучете, уколико не заседнете око котлова телоугађања, уколико не помишљате о ропству египатском и о ропству страстима овог света, од кога сте ослобођени благодаћу и благовољењем Божијим, уколико се, напротив, заједно са нама ободрите и бодро устанете са срцем које пламти ревношћу, обукавши ноге у приправност за благовештење мира, узевши штит несумњиве вере и у свако време се духом молећи сваком молитвом (Еф. 6, 14-18), ми ћемо заједно успешно проћи духовни пут сатирући и побеђујући инородне и варварске страсти које сусрећемо. Ми ћемо и Јордан мислено прећи путем суза и наследити земљу на којој ниче бесмртни живот и плод добара која превазилазе ум.
4) Ја малобројне и недостојне речи и сада као и увек сејем у вас ради упражњавања душа ваших. Примите, уосталом, и оскудну реч [коју вам упућујем] и вашим добрим делањем је умножите по тридесет, шездесет и сто. Да, молим вас, благодушно подносите тешкоће свог живота и свеусрдно испуњавајте наложена вам послушања. Радујте се и сарадујте се са мном сви и сви будите успешни. Нека нико не ропће, нека нико не жели друго (послушање), нека се нико не горди пред ближњим (с обзиром да би представљао мрзост пред Господом и људима), нека нико не чини срамна дела ни душом, ни телом, нека нико не једе тајно, нека нико не лаже, нека нико не осуђује, нека нико не прекорева, нека нико не буде без дела, нека нико не измишља оправдања за грехе, нека нико не буде двојезичан, дошаптач, разметљивац, велеречив, притворан, братомрзац, лењив, тврдоглав. Напротив, на путу Божијем сви будите брзи, покретни, подједнаки, уздржљиви, неуморни, са савијеном главом, послушни, доступни, мрзиоци дрске смелости, дружељубиви, простосрдачни. Држећи се као што је наведено ви ћете успешно извршити подвиг који вам предстоји и, угодивши Богу, наћи обећана добра.
 

46.
1) Ми смо призвани на високи живот: да ли, међутим, живимо у складу са својом намером и са очекивањем других; 2) останимо неизмењиви у добру и немојмо се прелешћивати страстима ни на делу, ни маштањем; 3) зашто смо напустили свет да бисмо живели у лишавашима и у нади (1, 50)
1) По речи апостола Павла, јави се благодат Божија спасоносна свима људима, која нас учи да се одречемо безбожности и земаљских пожуда, нарочито ми који водимо монашки живот, и да поживимо разборито, преподобно, праведно и побожно у садашњем веку, очекујући блажену наду и јављање славе великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа (Тит. 2, 11-13). Он ће једнима, који су истрајни у добрим делима, дати Царство небеско, а другима, који се покоравају вољи тела и одричу од добрих настојања и дела – гнев и непрестану муку у огњу вечном (Рим. 2, 78). Погледајте како ми живимо? Да ли живимо по намери коју смо имали у почетку? Добивши име и назив светих и подвижника, немојмо првобитно посрамити каснијим делима, немојмо се уподобити тамјану који најпре шири мирис, а потом гарежом вређа [чуло] мириса, и немојмо личити на светилник који у почетку светло гори и све осветљава, а потом се ставља под суд или гаси.
2) Особена црта истинске врлине јесте све време чувати свој карактер: у томе се састоји наш труд. Јер, ми људи смо некако лако промењиви и измењиви на неприлично, по негде изреченом божанственом слову: Човекова мисао од младости његове приљежно стреми злу (Пост. 8, 21). Одрекавши се света, ми не треба опет да се јавимо његови приврженици, као уосталом ни његових страсти. Згазивши славу, ми не треба да је опет из злоумља прихватимо. Исповедивши да смо се обнажили од свега, ми не треба опет да приступимо жељама за добрима која су нам туђа. Заборавивши на свој завет, који смо дали пред анђелима и људима, ми иштемо првенство, учитељство и покој. Други изјављују крајње незадовољство уколико им не указују пажњу и уколико их не поштују као најпреподобније мужеве. Они пред собом не гледају смрт, ни страшни суд, ни осуду њихових дела и помисли, већ оно што их привлачи и што жели њихово срце, што им слика мисао која се обратила низини и која у машти једног уводи у клир, другог узводи до настојатеља, једног облачи у реч мудрости, другом уручује уређивање и старање о манастирским потребама. Међутим, не ради ли се о сатанској прелести и обмани? Ми не прекоревамо све, али постоје понеки такви. Наша реч је упућена свима на утврђење у добрим помислима и осећањима.
3) Ми смо све урачунали у другостепено и опростили се са свим земаљским. Стога и треба да се подвизавамо у ономе чему смо приступили. Због чега смо изашли из света? Да будемо сиромашни, да плачемо, гладујемо, жеднимо, да будемо чисти срцем и миротворци, да нас вређају, прогоне, клеветају, да будемо сметлиште света, па ако устреба и да се предамо на смрт за Онога који је ради нас умро. Јер, и они који су решени и увек на смрт готови постају део оних који су заиста пострадали и са њима се прослављају, те сацарују са јединим Богом нашим и Свецаром Христом.
 

47.
1) Буди чврст у предузетом животу и немој се лишавати радости које ти предстоје; 2) шта можеш претрпети што већ пре тебе и за тебе није претрпео Господ; 3) жалост због бегунца из обитељи и савет старешинама; 4) призив на молитву за бегунца(1, 51)
1) Умољавам вас љубављу Господа нашег Исуса Христа, који се предао за наше грехове, да будете чврсти и непоколебиви у верном испуњавању светих и животворних заповести Његових. Нико не треба да дрема како се не би оклизнуо на грех. Нико не треба да се предаје искушењу ђавола који нас искушава. Нико не треба од нас лукаво да сакрива грех, једно нам објављујући, а другим се јављајући пред Богом, који надгледа путеве човечије и прозире у скривено. Немојте сами себе лишавати предстојеће радости у вечном животу. Спасавајте се од овог ропотљивог и развратног рода и замрзите свет и оно што је у свету, тј. свакакве пристрасности, слатке утехе, своју вољу и самоугађање. Ми смо се одвојили од света и приступили страху Божијем. Ми смо умрли за грех и не треба да допуштамо ништа од онога што смо одбацили. Ми не треба да опет трчимо за њим, нити да га прихватамо. Ти си дошао овамо побегавши од света и од светскога. Стога прихвати добро и дивно решење да се предаш у слуге послушања, те да све радо трпиш ради Христа чак до крви. Уосталом, речено си ти већ обећао у свом одрицању пред лицем Бога и Његових анђела. Да ли си такав, ти сам знаш. Међутим, човече, пази с обзиром да се Бог не да обмањивати (Гал. 6, 7). Кад неко преступи Закон Мојсијев, no исказу два или три сведока, има да умре без милости; замислите колико ћe сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијега, и Крв Завета којом је освећен за несвету држи (Јев. 10, 28-29).
2) Господ је за нас пострадао. Чиме би ти, слуго, могао да пострадаш како би се изравњао са Господом? Због чега се ти, љубимче, раздражујеш? Зашто излазиш из себе? Због чега се смућујеш? Наругали су ти се. И Господ твој је претрпео изругивање. Ударили су те у образ. А зар Он није свој образ предао на ударање? Исмејавали су ти се. Исто се десило и твом Владици који је преко пророка говорио: Ругања оних који тебе руже падоше на мене (Пс. 68, 10), и још: Прободоше руке моје и ноге. Избројаше све кости моје (Пс. 21, 17-18). И које се камено срце неће смекшати помишљајући на животворне страсти Христа Господа и на Његову смрт за нас. И зар ви нисте произвољно решили да се свакодневно приносите на жртву за Њега? И заиста се жртвујете на делу. Ја мислим да ви нисте туђи ревновању за речено, већ подражавате Спаситеља и иштете да састрадавате са Њим с обзиром да ћете се и прославити заједно са Њим у Царству небеском. Наравно, неки од вас се издвајају због изузетне врлине и бољи су од других. Међутим, нека би Господ Бог свима вама дао силу и крепост да достигнете меру узраста пуноте Христове.
3) Када се радујем нечему хтео бих да се и ви радујете, a када се жалостим хтео бих да се и ви жалостите са мном. Сада ја имам велику жалост због брата Орсисија. Он је јуче ишчезао од наших очију? И једини узрок [његовог одласка] јесте грех мој. Као лош пастир ја нисам ни предвидео, ни предупредио, ни унапред исцелио болесног. Тешко мени. Ја ћу се праведно подврћи суду и бити осуђен и предан на муке и патње. Сажалите се на мене, а и сами се побрините да моје настојатељство над вама не постане узрок моје вечне погибли. Нека се свако од вас утврди у неопходним правилима и решите да неизоставно све говорите на исповести. Нека свако пребива у ономе на шта је призван. Нарочито ви који сте међу првима и који сте се пре других одрекли од света [пазите] да се не деси да нешто по вашој несавесности, с обзиром да себи дозвољавате да пређете границе приличности и да се не држите у свему поретка који сам успоставио за сваког потчињеног. Ја, наиме, чујем да ви тучете. Ја, пак, тако нешто нисам наредио с обзиром да је забрањено Божанственим Писмом. Свети оци су додуше дозвољавали [ударце] из нужде у појединим случајевима, премда без буке и преко другог, наравно не из задовољавања страсти. Ви се, пак, неприлично свађате, те сте чак себи и навику створили. Напротив, братију треба доводити у ред убеђивањем, кротошћу и указивањем на врлину. Наша власт, наиме, није тиранска, већ уважава слободу и призива на радо потчињавање. Увредљиве речи “неразумни балване”, “глупане” и “породе ехиднин” и слично нека се не чују међу вама, премда строга реч речена без смућења и страсти са умереношћу и љубављу заиста јесте спасоносно лекарство. Јер, и лекар се користи са ланцетом и опаљивачем ради лечења болести. Наша ланцета и опаљивач јесу епитимија и реч изобличења. Ми се њима користимо једино са намером да устане пали и да се опет лати свога пута, наравно, употребљавајући их са милостивошћу особито у односу на несавршене. Ни у односу на сан, ни на храну, ни на одмор и остало не могу да се изједначе они који су се привикли [на врлину] и они који нису. Стога желим да се почетницима чине уступци док се не навикну и док сами не науче да све усрдно делају. Зар је наша братија само за посао, за виноград и маслине? Никако. Њима треба помоћи да граде своје спасење. О томе старешине понајпре треба да се старају, а потом већ о вештаственом. По Јеванђељу свака смирена и скрушена душа из добре ризнице свога срца износи добре речи. Таквој души су изобличења и прекори слађи од слатког пића. Срце, пак, гордога рађа свађу, горке и грубе речи, које прати бесни поглед очију, ширење ноздрва и зверско окретање лица. Зар се брат који је погрешио може излечити на тај начин?
4) Молите се да се Господ умилостиви и открије нам где је брат стога што је речено на мене навело тешку жалост и постало узрок горких суза. Немојте мислити да је бекство Орсисија неважно дело с обзиром да је био међу последњима. За мене је оно значајно будући да је Христос за њега умро.
 

48.
1)Смрт је близу: припремајте се, чистећи се од страсти; 2) треба да напредујете; 3) избегавајте празнословље и смех, заволите ћутање; уколико и говорите, говорите о корисном (1, 52)
1) Дани журе једни за другима и теку као река која стреми напред и не застаје. А потом [долази] и смрт. И који је човек који ће живети и неће видети смрти (Пс. 88, 49). Човек је као трава, дани његови, као цвет пољски, тако процвета (Пс. 102, 15). Немојмо дозволити да будемо исмејани што нас је час доласка светих анђела дочекао неспремне. Ми треба да смо пажљиви према сваком поступку, покрету и речи као да ћемо сваког тренутка бити узети одавде. Ми треба да смо добро припремљени и да са нестрпљењем очекујемо миг од Бога свих и Владике који нас позива на престављење. Уколико се будемо држали на [описани начин], никакво зло се неће привезати за нас, заборав од нас неће скривати судове Божије, нећемо ратовати једни против других, нећемо заподевати свађе, нећемо тражити већу част од других, нећемо се жалостити што се нечему нисмо научили, што нешто нисмо научили напамет или што се нисмо умудрили. Напротив, све речено сматрајући за трице (Фил. 3, 8), само једно потражимо, тј. да очистимо душу од страсти и да се усвојимо Богу. Ја вам не говорим да не учите (с обзиром да сам вам сам дао подробна правила шта и како треба да учите), већ вам указујем шта треба да буде прво, а шта друго, шта дело, а шта узгредица. Господ Бог наш, који силом опасује немоћне и који подиже са земље сиромаха, и са ђубришта уздиже убогога (Пс. 112, 7), који и нас новорођене у побожности из дана у дан преображава у човека савршена (Кол. 1, 28), нека и нас испуни мушком силом и јави савршенима и изнад нашег достојанства.
2) Апостол нас учи да иштемо све веће савршенство (Кол. 3, 1). Немојмо престати да иштемо оно што нам још недостаје и постарајмо се да све више напредујемо, богатећи се сваким добром. Уколико си звезда, постарај се да постанеш сунце; уколико си већ у дворишту Божијем и уколико си прибројан онима који се спасавају, постарај се да будеш постављен над пет или десет градова. Умножи свој таланат како би стао изнад многих; заволи много да би ти се и дало много; буди верни слуга Господњи како би првенствовао над свима у дому. Ето какви су божанствени гласови: страшни кад их слушаш. Па ипак, кад размишљаш о њима [увиђаш] да предуказују на славу.
3) Борите се против ђавола и одбијајте његове нападе. Ја сам чуо да се многи од вас препуштају празнословљу, тј. да се навечерњим сусретима без смућења предају смеху, што је погубно и за онога који чини и за онога који учествује. Неко од вас изговара смешну реч и бесловесни смех се одмах шири на све. И ђаво се радује с обзиром да је на том месту командир и да му се реченим угађа. Међутим, Господ се са својим светим анђелима стиди вашег рђавог делања. Убојте се Бога и тргните се. Уколико говорим неправду, пружите ми доказе да лажем и ја ћу ућутати. А уколико је праведно, почните да се чувате. Због чега ви не обуздавате склоност ка причљивости и због чега не ћутите и не избегавате говор све док вас нешто не упитају? Очигледно је да не знате за сладост ћутања које душу ћутљивца испуњава радошћу која је изнад сваке радости. Наиме, такав има Духа Светога за сабеседника. Ви мислите да је речено нешто незнатно и не знате да се у њој [тј. причљивости] крије свако зло. Божанствени Јаков је изрекао да је језик немирно зло, пуно отрова смртоноснога, те да је онај кога обузда савршен човек (Јак. 3, 8; 2). Ви се немојте огорчити на мене иако вас огорчавам. Ја сам ваш отац и рећи ћу речима апостола Павла: Ко је тај који мене весели, ако не онај кога ја жалостим (2. Кор. 2, 2). Десило се да разговарате? Добро, но говорите о тропарима и стихирама, причајте свете историје, расуђујте о корисним стварима и о делима која вам предстоје. A o неком пољу или башти, о бику или штали или нечему сличном ви уопште не морате говорити. Ко може о реченоме да пита и ко може да да исправан одговор? Међутим, један је низашто питао, а други је поновио питање и заподело се незадрживо празнословље. Боље је, пак, да седите у келији и ћутите. Онај ко ћути, понављам, има Духа Светог за сажитеља, као што је и супротно очигледно.
 

49.
1) Слика страдања Спаситеља ради нас: слава му и благодарење; 2) поводом промене послушања: реч онима који ропћу и који су непокорни; 3) на речима су сви спремни на делање, а на делу – не сви: прекор (1, 53)
1) Ми поново улазимо у Свету и Велику Седмицу стварног сећања на страсти Христове и поново учимо шта је, колико и ради чега за нас благоволео да претрпи Господ славе и Бог и Спаситељ наш. И зар се окамењена душа неће скрушити и дирнути када представи како Господа издаје ученик, како се предаје у руке безаконика, како га везује војничка рука, како се води на судиште, како се окривљује премда је Истина, како слуша: “Лажљивче и злочинче”? Спаситеља свих ударају у образ и Он трпи, ударају га и не противи се, болно га овенчавају трновим венцем – и не спаљује дрзнике, одевају га у порфиру као цара и као злочинца га ударају трском. И најзад га распињу и пробадају копљем, те Женик свих окуша смрт. Он, међутим, ускоро устаје, те и нас подиже од нашег пада, постављајући нас у непрекидну бесмртност. О, Господе Боже наш и Саздатељу. Шта ћемо ти ми, који смо прах и пепео, достојно принети? По безмерно богатој благости својој ти ниси презрео своје саздање које гине, већ си благоволео да дођеш и спасеш нас путем крајњег и неизрецивог смирења. И ето, саосећањем спасења и силе коју смо од тебе примили, грешним и недостојним устима приносимо ти хвалу и благодарност који нас испуњавају.
2) Код вас се десила промена послушања: један је постављен на једно, а други на друго, ново. По отачком предању, на тај начин се најбоље чува и укрепљује братољубље, једнодушност и једномислије. Међутим, неки су [промену] примили без оптерећења, а некима се показала тешком. Јер, једни су привикли да одсецају своју вољу, док се други нису припремили. Једни нису имали пристрашће према послушању и њима је све једно где ће их поставити, а другима се једно послушање допада, а друго не, те једно сматрају поштованим, а друго понижавајућим. И од ових других једни су се, ожалостивши се на кратко, помирили са новим назначењем, а други су још увек тврдоглави и истрајавају на својој вољи, не потчињавајући се новом поретку. Ја своју смирену реч упућујем свима вама. Они који су нашу наредбу примили као да долази од Бога и који су, одсекавши своју вољу, са спремношћу прихватили оно што им је назначено јесу блажени, угодни Господу и нама и истински (а не привидно) равни мученицима. Они који су назначење најпре прихватили са незадовољством и жалошћу, а потом се убрзо са смирењем окренули на боље, показали су да су добри борци који су Богу принели проливање крви. Трећи, пак, који још увек остају у непокорности и који плету самооправдања која им намећу страсти представљају отпаднике за које је праведно рећи да нису наши и да нису ни били наши.
3) Господ је рекао: Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мога који је на небесима (Мт. 7, 21). И још: Ако ме љубите, заповести моје држите (Јн. 14, 15). Слично вам и ја кажем да није сваки који ми говори “Оче, оче”, мој ученик и да ме воли само онај ко испуњава моје наредбе. Немојмо бити мудри на речима, а на делу се показати туђи оном што говоримо. Често сам од вас слушао: “Ако хоћеш, пролићемо своју крв и умрети за тебе, и бацићемо се у море, и ходићемо наги, и јешћемо камење, и предаћемо удове своје на одсецање”. Слушајући, ја сам се радовао и благодарио Богу. Међутим, кад сам потом видео да се не слажете са својим речима ја сам плакао и ридао, приговарајући: “Ови људи ме устима благосиљају, а срце им је далеко од мене”. Ипак, ја не говорим о свима на тај начин с обзиром да сам испитао благопокорност многих који су као анђели Божији. Ја говорим о другима, премда и они нису увек упорни у својим жељама. Ја говорим уопште како бисмо убудуће сви били исправни у свему. Тражите праотачка правила којима су оци наши увек били верни пред Богом. Уколико не будете делали на наведени начин по свом исходу се нећете удостојити праћења светих анђела и нећете бити постављени међу оце ваше. Јер, свако ће тамо бити онакав какав је био овде. Ја знам да ви сви желите да се спасете и да се налазите у броју спасаваних. Добро тецимо и падајући у искушење немојмо дозволити да падамо. А ако се и спотакнемо брзо устанимо, те ако задремамо пробудимо се. Ја вас не осуђујем већ сматрам слугама Божијим и носим вас у срцу свом.
 

50.
Поука при погледу на умрлога: старати се о небу, а не о телу (1, 54)
О каквој се тајни ради међу нама? Какво обиталиште очекује све? Гроб од три аршина[1]*). Од земље смо узети и у земљу ћемо се вратити. Тело остаје овде, а душа се подиже горе. Шта смо ми били раније и шта смо постали по преступању заповести? Оно је породило и смрт и због њега смо постали трулежни. Таквима треба и ми да се видимо с обзиром да ћемо умрети. Шта нас очекује? Где ћемо поћи? Шта ћемо срести? Због чега ми толико негујемо ово тело које је и наше и није наше, које је и пријатељ и непријатељ, које је и клеветник и старатељ, које је и погубно и спасоносно? Ма колико да га хранимо, да га одмарамо и да га наслађујемо, оно ће се ипак превратити у црве и смрадно блато. И каква је корист да се старам за пепео и да се борим за прах? Тело и крв не могу наследити Царства Божијега (1. Кор. 15, 50). Стога се добро побринимо о себи и немојмо дозволити да живимо као што живи стока. Бесловесним животињама је својствено да воле тело, да проширују црева, да подржавају телесна стремљења, да имају врелу крв, да дебљају телом и да наслађују сва чула. Човеку, пак, који је успоштован образом Божијим и који хоће да живи онако како је саздан ништа од наведенога није својствено. Његово дело је анђелско дело, тј. да сагледава небеска добра, да разматра слику стварања света, да гори љубављу према истинитом Богу, да мрзи демоне, да се унеколико брине и о телу, дајући му само неопходно и под меру. Да, молим вас, исправно мислимо и у будућем веку, када се свима буде давало према делима и намерама (тј. праведнима живот вечни, а грешнима – огањ неугасиви), ми ћемо познати да нисмо погрешили што смо делали на [описани начин].
 

51.
1) Сви у обитељи се труде, приносећи своју жртву у опште; стога свима припада оно што се чини у манастиру; 2) свима се предлаже општа храна, пиће и вино, али свако има слободу да се уздржава; 3) у ком смислу је добро да се братија умножи; са каквим мислима настојатељ треба да их прима; и братија у томе има удела; дужност је примати и престареле и озлеђене (1, 55)
1) По речи апостола, дајте уде своје да служе правди за освећење (Рим. 6, 19). Прихватите божанствено мишљење још изобилније и познајте истинско анђелско достојанство часног образа вашег живота. Ви сте га, уосталом, већ познали предавши се Богу савршено са смирењем и благодушно носећи свакодневне осетне напоре у вашим духовним и телесним делима, која су подједнако благопријатна и међусобно се допуњују. Један се занима читањем, други се моли, један седи за рукодељем у кући, други ради негде на отвореном ваздуху, један копа виноград, други копа бразде, један се замара на послу, други се бави столарством. И нико није без посла и нико не седи скрштених руку, већ сви приносе труд по силама својим. По мени не треба презирати ни вратара који гледа на оне који улази, ни чувара винограда који плаши птице будући да и они помажу целоме телу заузимајући незнатно место ноге или палца. Сви смо ми једна душа и једна воља. На тај начин се и пројављујмо свагда и нека се нико не одваја од сатрудништва и састрадавања са братством. Руке ваше се освећују и Богу се вашим трудом приноси жртва и принос. Зар нисам у праву? Зар ви не храните престареле? Зар странце не подмирујете хлебом, поврћем, чашом студене воде или вина и свим другим што имамо у манастиру? Зар не угошћујете пријатеље који долазе? Зар не издржавате сами себе? Зар не храните и нас? И шта је све речено, ако не приношење Богу? Јер, написано је: Милости хоћу, а не жртвоприношење (Мт. 9, 13). Ви сте милостиви када се нешто даје из манастира. Јер, дајући новац, одећу или нешто друго, не поклањам ја сам, већ сви ми. Ви сте чеда моја и саучесници у свему моме – и душевном и телесном. Моје срце гори за вас и вама није тесно у нама (2. Кор. 6, 12). Ја свакога од вас грлим духовном љубављу, са сваким састрадавам и настојим да свакога загрејем и успокојим. Стога знајте да онај ко има нешто против некога има и против мене, с обзиром да је он – ја. Стога нека међу вама буде мир и духовна љубав, међусобно поштовање и узајамна помоћ. Нека последњи поштују прве и највеће као мене самог и нека их у свему слушају са страхом и љубављу. Јер, онај ко не слуша није чедо моје.
2) Крепите се душевном храном, трезвоумно и бодро испуњавајући установљене службе и свештене молитве, а потом, услед тежине послова – и телесном храном, тј. вареним поврћем ивином по установљеној мери. [Речено се односи] на оне који нису крепког здравља. За оне, пак, који имају жељу да се уздржавају[ми узносимо] благодарност Богу: нека се уздржавају. Онај ко пијене треба да се смућује [мислећи] да је пао, као што ни онај ко не пије не треба да се надима [мислећи] да чини нешто велико. Јер, јело нас не поставља пред Бога (l. Kop. 8, 8), нарочито уколико смо још и ташти. Да ли ће неко противречити [мишљењу] да је за младе некорисно вино? Никоме, уосталом, ко је крепак телом није корисно да пије вино. Ипак, на кратко време ја намерно дајем да пију вино по уставу како би се смириле њихове помисли.
3) Вама је познато да нам скоро сваки дан сваки дан долазе они који желе да ступе у нашу обитељ. Ипак, ја не примам све с обзиром да се не старам да вас буде више него у другим манастирима. Ја тиме нећу да се надимам, премда и јесам сујетан. Ми желимо да се ви умножите али само у славу Божију и по вољи Његовој. Наравно, већи број оних који су се сабрали заједно већу хвалу узносе Богу премда једино уколико су их сабрали у име Божије. Мени није непознато да се Бог радује због једног грешника који се каје. Колико се тек Он радује због мноштва сличних! Он је међу двоје или троје који су сабрани у Његово име (Мт. 17, 20). Није ли утолико пре и међу многим сличним? Знајући, пак, своју немоћ и многострасност ја не желим да начелствујем над многим. Ја, наиме, ни сам над собом не умем да управљам. И једино ради заповести која наређује да онога који долази не изгонимо (Јн. 6, 37), и ради [реченога]: Пустите децу нека долазе к мени. . . јер таквих је Царство Божије (Лк. 18, 16) ја попуштам и примам и неодраслу децу и младиће, и остареле, и ожењене и нежењене, и здраве целим телом и повређене, и једноруке и хроме. Ја речено не чиним по свом произвољењу или као нешто велико, већ као потчињени и обавезан да се држим божанствених отаца. Јер, ја ћу бити преступник заповести уколико не чиним тако. Шта ћете, пак, ви рећи? Да ли сте сагласни са мном и да ли ћете учествовати у томе? Да или не? Нека ми свако одговори како бих био усрднији на том делу. Јер, они треба да се хране плодом вашег труда, или боље даром Божијим, који испуњава све живо благовољењем (Пс. 144, 16), који даје животињама храну њихову, и птићима гавранова који га призивају (Пс. 146, 9), и који је рекао: Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их (Мт. 6, 26). Уосталом, ја се уздам на ваше добро расуђивање и надам се да ћемо заједно увек усрдно испуњавати све заповести и да се ни у чему нећемо показати достојни осуде. Јер, уколико не примим престарелог и не успокојим повређеног, ја ћу бити прекршилац закона не само у односу на једну заповест, с обзиром да заповести представљају нераскидиви ланац и држе се једна за другу. Уколико нарушимо и најмању заповест, ми ћемо се назвати најмањи у Царству небеском (Мт. 5, 19). А бити најмањи по светом Златоусту значи потпасти под вечно мучење. Примајмо и децу и престареле и повређене и благи Бог нас неће презрети, већ ће нам дати све неопходно и за душу и за тело, као што смо већ од Њега примали све од првог дана до данас.
 

52.
1) Нека траје братољубље; спасавајте се сви, чистећи се; избегавајте причљивост и смех; боли ме кад чујем да је међу вама нешто неисправно; 2) немојте једни другима давати било шта за јело без дозволе старешина, будући да чините саблазан; ко не испуни речено, добиће епитимију, премда не из гнева, него из љубави; 3) уколико хоћете да у свему увек будете исправни сећајте се смрти (1, 56)
1) Немојте себи дозволити да се зло односите међу собом, већ показујте добру саревност и одговарајуће братољубље. Ја вам говорим са жељом да се сви спасемо. Јер, Господ наш Исус Христос говори: Није воља Оца вашег небескога да пропадне један од ових малих (Мт. 18, 14). Према томе, спасавајте се сви. Принудите се и узревнујте да се пред Бога јавите чисти као што сте и саздани у почетку, носећи подобије божанственог образа. Немојте бити жустри и немојте се предавати расејаној причљивости. Састајући се увече иемојте изазивати смех, као уосталом ни кад радите заједно, повлачећи једни друге на пад. Велегласни Јеремија негде у својим богопоучним речима говори: Утроба ме моја боли и осећања срца мога се незадрживо смућују (Јер. 4, 19). И ја нечисти и кукавни вам вапијем да ме обузима смртна болест и да ме рањавају стреле помисли када чујем да се рђаво владате.
Убојте се страшнога Бога, чеда моја, и немојте некаквим немаром губити ваш дуги подвиг и блажени труд. Ми смо савршили велику пловидбу: зар ћемо у пристаништу доживети бродолом. Ми смо већ прошли дуг пут: зар ћемо већ у предверју божанствених обитељи задремати. Схватите шта говорим, с обзиром да вам је Бог дао разумевање. Храбрите се, и нека се укрепљује срце ваше (Пс. 30, 25). Подвизавајте се и обуците се у смиреноумље. Немојте попуштати својој вољи већ показујте да са радошћу испуњавате моје наредбе. Онај ко је умртвио своју вољу не одбија, не занемарује и не оптерећује се наредбом, ма колико била тешка, већ радо слуша и покорава се, саглашава се и не противречи, као што се, по речи Писма, неразумно живинче [покорава] ономе ко га веже (Пс. 72, 22). Нека свако од вас испита себе и свој однос према послушању. Уосталом, по спољашњим покретима и ја могу да приметим шта се налази унутра. По светом Доротеју онај ко нема своје воље све што се ради у манастиру сматра својим делом и увек је спокојан. Онај, пак, ко није такав, увек изгледа уморан и растројен будући да га вуче његова воља, прелешћујући се и попримајући разне видове. Нека међу вама нема ни једног таквог, већ сви чистог срца служите Богу у једном духу. Уколико сам ја једно, а ви друго, свакако ће [настати] рат и деоба. Међутим, зашто бисте ви ратовали против мене уколико је добро оно што вам говорим? Зашто ми задајете напор и бригу?
2) Имам нешто да вам кажем, братијо моја. Због чега не испуњавате једну моју заповест као остале? Она можда изгледа незнатна. Па ипак, њено нарушавање руши све ваше велике исправности. А и зашто бисмо говорили “велика” и “мала” заповест? Свака заповест Божија треба да се испуни и свака непослушност праведно доноси казну. Ја сам много пута говорио са строгом претњом да није дозвољено да једни другима дајете нешто од хране или пића. Тако нешто приличи само мени, економу, подеконому, складишнику или и неким другим старешинама којима сам дао налог по том предмету. Према томе, поново потврђујем да од данашњег дана више нико не чини тако нешто, с обзиром да ће подлежати епитимији као за тајноједење. Пазите и немојте да упадате у наведени грех из лакомислености. Ви се једни других стидите премда не у добру, бојећи се у ономе у чему нема страха. Ви кажете да не желите да ожалостите брата, али жалостите Бога и мене недостојног. Авај због такве ваше савести, која је знак лакомислености, одсуства љубави према Богу, самовоље и телесног пријатељства. Усудићу се да кажем да не треба да примате ништа чак ни од анђела. Ето, ви често примате поврће по благослову: њега једите сви. Онај, пак, ко не може да га једе нека га врати складишнику, или, пак, нека каже уколико жели да га да некоме. Онај ко поступа на такав начин неће пасти под осуду. Зар ви не знате да се од реченога успоставља непотребно дружење? А може бити да ви дајете баш онима према којима имате нечисто расположење. Међутим, ништа слично не треба да постоји. Јер, саблажњиво је већ и само дејство. He рађа ли оно дошаптавање и огорчења, с обзиром да један прима, а други само гледа? Други свакако може помислити да га не воле. Уколико наведете да не дајете у присуству другог свакако ће бити неопходно да тражите нарочито време и место, што значи да успостављате скривено дружење и састанке. Шта говори свети Василије Велики? [Он каже] да намигивање очима и шаптање на ухо ближњему даје повод да се помисли да се сакрива неко рђаво дело. Према томе, вама се не дозвољава да чините нешто слично без знања лица која су постављена да [брину] о реченоме. Онај ко се покаже крив у томе подлежаће епитимији. Ипак, немојте мислити да ће се [она дати] из гнева и раздражености. He. Ja сам их давао и дајем вам их из љубави према вама. Ја се старам да подражавам Господа, о коме апостол сведочи: Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина кога прима (Јев. 12, 6), као и самог апостола који о себи говори: Које тај који мене весели, ако не онај кога ја жалостим (2. Кор. 2, 2).
3) Да ли хоћете да сте увек и у свему исправни? Сећајте се смрти, одвајања душе од тела, стајања пред анђелима (у часу смрти), дугог хођења и странствовања (по митарствима), сусрета са Господом Богом и Спаситељем нашим Исусом Христом, страшног одговора за сва дела наша, вечног мучења, Царства небеског и обећаних неизрецивих добара.
 

53.
1) Ја се одвајам, али душу своју остављам са вама; и без мене будите као што сте били са мном; 2) поуке економу; 3) савети братији тим поводом (1, 57)
1) Одвајајући се привремено од вас ја своју душу остављам са вама и предајем вас молитвама мог и вашег оца, које могу да вас сачувају тврде и непоколебиве на свагда. Ви имате заповести Господа и Бога нашег, предања светих отаца наших и моје смирене поуке и савете. Пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри (Еф. 5, 15). Ја као да се не одвајам од вас, него као да сам са вама. Одсуство учитеља лажним ученицима пружа радост, а истинским жалост. Господ кроз причу говори у Јеванђељу: Благо томе слуги кога господар његов, дошавши, нађе да чини како му је наређено (Мт. 24, 46). Ми нисмо достојни да на себе применимо наведене речи, али се ради вашег утврђења у добром животу принуђавамо да говоримо оно што је изнад нас. Ја бих желео да вас нађем како иштете Бога као и сада када вас остављам и да сте сједињени у једнодушности, једномислију и у једном срцу.
2) Ви знате да сатана има много искушења, да је време пролећно и да су дани пријатни. Пазите да у некога од вас не улети стрела греха. Ти чедо, који уместо мене примаш настојатељство над братијом буди у свему користан, снисходећи им, задовољавајући њихове духовне потребе, строго држећи правила у псалмопојању и молитвама. Једно дозвољавај кад је могуће, a друго забрањуј по потреби. Немој бити ни превише благ, ни претерано строг, већ мешај обоје, те једним и другим дејствуј на добро. Са болеснима саосећај, са скорбнима буди жалостан, трудољубивима помажи. Чуј шта говори Павле, велики васељенски учитељ: Ко ослаби, a дa и ја не ослабим? Ко се саблажњава, а ја да не горим (2. Кор. 11, 29). Да ли разумеш шта говорим? Нека ти Господ да разум у свему. Ти имаш и општег нашег оца: његове савете и наредбе прати у свему. Онај ко изводи достојно из недостојног биће као уста моја, говори Господ у Божанственој Речи својој. Настојатељ који достојно управља потчињенима, тј. братством назваће се велики на небесима. Шта говори Господ светом и великом Петру? Љубиш ли ме више него ови. . . Напасај јагањце моје (Јн. 21, 15).
3) Ви сте овце Христове, чеда моја и братијо. Молим вас именом Господа нашег Исуса Христа, који је себе дао за грехе наше, да се покоравате најстаријем међу вама. Нека се нико не противи његовим наредбама. Јер, онај ко се њему противи, противи се Божијој наредби. Са њим ће бити подеконом: и њега слушајте и нека га нико не презире због младости његове. Јер, старост се не састоји у броју година, као што говори Божанствено Писмо (Муд. 4, 8). Стар је онај ко је стекао старачку мудрост. Сви будите мудри, сви будите старци разумом. Нека нико није младенац познањем, већ познајте шта је добра и угодна и савршена воља Божија (Рим. 12, 2). По њеним указањима и живите.
 

54.
1) Угађајте Богу; старајте се једни о другима; немојте бити мудри за себе; будите једнодушни; 2) монаштво захтева труд, а нарочито смирење; покој [се очекује] у будућностн, премда и овде постоји плод труда; сви манастири са трудом живе; смирено се покоравајући реченоме, мирно живите док не пређете [у други живот]; 3) брат Пахомије је починуо; сећајте се његових врлина: одсуства смелости, уздржања, смеха само до осмеха, трезвоумља и подражавајте га; благодарим Богу који нам показује достојне људе (1, 59)
1) Ви знате да Бог од нас захтева да живимо богоугодно, принуђавајући се у садашњем веку на подвижничко притешњавање у очекивању да добијемо живот вечни. Убојте се Онога који је једини страшан у судовима својим и добро се понашајте једни према другима. Немојте свему претпостављати своје телесне жеље, један другог увлачећи у своје страсти. Ја сазнајем да сте ви свадљиви у својим беседама и да не расуђујете и не иштете оно што је свима корисно, већ оно на шта свакога вуче његово расположење ка самоугађању. Ви, дакле, не испуњавате апостолску заповест о међусобном старању с обзиром да сте удови једног тела (1. Kop. 12, 25-26). Уколико сте сви сагласни у нечем добром, ваше дело ће бити благоуспешно. Уколико сте, пак, разних мисли и, следствено, самољубиви и паметни за себе саме ви ћете потпасти под пророчку претњу. Јер, велегласни Исаија говори: Тешко онима који су паметни сами за себе и пред собом разумни (Ис. 5, 21). Добро живи онај ко не настоји ни на чему и онај ко не говори или дела по свом особитом размишљању и решењу, већ према дотичној потреби. Уколико будете такви ви више нећете ратовати међу собом, те нећете дозволити сукобе међу собом, ни горђење, ни исмевање. Колико је било верујућих у Јерусалиму. Па ипак, код свих је, по писаноме, била једна душа и нико није имао ништа своје – ни жељу, ни имовину.
2) Чеда моја, живот монаха има много напора и трудова, те захтева зној и трпљење, а понајвише смирење. Онај ко се одликује том врлином по светим оцима нема опасности од пада. Он је погодан за свако дело и постаје драгоцен као очишћено злато. Ја знам да се ви до умора трудите на свом делу. Нека вам Господ да милост и добар живот по проласку овог живота, тј. у другом животу. Ми и овде налазимо плод од труда у утеси и покоју за тело. Знајте да не добијамо само ми оно што је неопходно за живот [својим] трудом. Да, и сваки манастир трудом и знојем одржава свој живот. Јер, можемо ли ми учинити лажном реч истинитог Бога нашег који је праоцу рекао: У зноју лица свога јешћеш хлеб свој (Пост. 3, 19). Никако. Онај ко се смирено покорава овом закону живота добро ходи путем Божијим. Нека вам као утеха и укрепљење послужи благослов оца нашег. Имајте и усрдну молитву мог смирења којом, иако грешан и недостојан, свакодневно умољавам милосрдног Бога да се сачувате у узајамном миру, у попустљивости, у срдачности и љубави како бисте у време разрешења од тела са неосуђујућом савешћу и добром надом прешли из овог у други живот и добили вечну блажену награду.
3) Јуче је починуо наш брат Пахомије. Сетите се врлина тог мужа, тј. како је био далеко од дрскости и до које мере је био уздржљив. Наш отац говори да он, док је био баштован, није себи дозвољавао да се мимо онога што се даје на трпези дотакне ни најмањег плода. Од других сам слушао да он ни оно што се давало да би се појело ван трпезе није јео у башти како га нико не би подозревао на своју штету. Свима нама је такође познато да се он никада није смејао и да никада није ишао преко осмеха, свагда чувајући строгу пажњу према себи и трезвоумно настројење. И делатељ Божији је заиста био неуморан, трудећи се, као што знате, даноноћно, те је отишао блажен. Немојте престати да га поштујете најпунијим поштовањем. Поревнујте да подражавате и његове врлине како бисте после одласка оставили добар спомени поучан пример за цело братство. Јер, у вашој је власти да вас по вашој смрти поштују у складу са вашом жељом, тј. да сте блажени, или свети, или преподобни или да вам приличи неки други назив. И речено ће бити могуће уколико већ се овде будете понашали у складу са [жељом]. Примери оних који су тако нешто пожелели и остварили показују да не постоји никаква непремостива препрека и никаква немогућност која се не може савладати. Ви пожелите да будете названи блажени, равноанђелски и богоугодни и заиста ћете постати такви уколико се будете уздржавали од својих жеља, уколико заволите да се принуђавате па свако добро и уколико изаберете да будете смиреноумни у свему. Ја сам уверен да сте такви и да ћете остати такви, те се многи из наше обитељи приносе као часни принос Богу. Ја се усхићујем и испуњавам сваком утехом стога што ми је Бог, без обзира на моју превелику недостојност, даровао такву братију која, усуђујем се рећи, ни мало не заостају за древнима. И они су се подједнако одрешили од света, и потчинили се послушању, и себе предали за име Божије до смрти. Нека је хвала Богу који је и у последње дане ове призвао и пројавио такве изабранике своје. Јер, свагде и по свој земљи има много оних који му угађају. Служите Господу са страхом, и радујте се Њему са трепетом (Пс. 2, 11). Тражите га и достићи ћете Онога ко вам даје Царство небеско.
 

55.
1) Он изражава своје благовољење према ревносним трудбеницима и моли да се ревнује и за духовна дела и за манастирска послушања; 2) журите на дела, подстичући један другога и не чекајући други позив; савлађујте страсти: и премда here имати ране од њих, нећете се лишити награда добрих војника; 3) будите милостиви не само према људима, него и према стоци; 4) чувајте ствари, чак и старе ситнице; 5) увек очекујте смрт; подигавши једра пловите пазећи да негде не процури вода, тј. искушење кроз чула (1, 63)
1) Свети Василије Велики је рекао да је свеблаги Бог човеку дао дар слова да бисмо једни другима откривали савете и помисли срдаца наших. И ето, и ја вама откривам шта је у срцу мог смирења. Премда сам кукаван због мноштва грехова својих, ја остављам своју немоћ и опасност свог положаја те сво своје старање окрећем на вас, бојећи се и трептећи за вас и због вас се подвизавајући у свему. Стога је онај ко се међу вама изнад свега стара о свом спасењу заправо мој господар, владика и отац, а не чедо и ја му се мислено бацам пред ноге. Онај ко је брз и усрдан у делању свог дела јесте моја сила и крепост. Онај ко је ћутљив, смиреноуман и ко трепти од речи Божијих јесте душа моја, срце моје и ум мој. Међутим, ја се раздражујем због оног који ништа не чини с обзиром да, по божанственом Павлу, није достојан ни да једе (2. Сол. 3, 10), као уосталом и због оног ко оклева, због лењивог, због оног ко ропће, сањивог и дремљивог за делом. Стога вас молим да устанете, чеда моја и братијо, саподвижници и сапутници на путу који води на небеса. Понајпре се латите духовних дела топло и крепко, разгоревајући се као огањ и журећи на ноћна псалмопојања и дневне молитве. Потом се окрећите и на телесна дела која су вам у рукама, устајући што раније и не допуштајући да сунце некога затекне на одру, као што је заповедио свети Василије Велики. У топле часове дана може се одспавати, премда на један сат да бисте брзо опет устали. Почуј шта се каже у Божанственим Јеванђељима: [Жене] дођоше врло рано на гроб (Лк. 24, 1). Врло рано су ходили и Петар и Јован, a y поноћ су на молитву устали Павле и Сила (Дап. 16, 25), подражавајући оно што се поје у Псалмима (Пс. 118, 62). И шта још о себи говори Павле? Дан и ноћ смо радили дa не бисмо били на терету икоме од вас (1. Сол. 2, 9). Видиш ли да се апостол и проповедник Јеванђеља и ловац васељене после служења словом окретао ка занату и ручном раду, дајући нам образац живота по Богу.
2) Немојте бити заборавни слушаоци (Јак. 1, 25), него делатељи закона и испуњивачи онога што вам је саопштено по божанственом савету. Ревнујте међусобно и подстичите једни друге. Које бржи од других на послушању? Онај ко не чека другу реч од наредбодавца. Ко је виши у смирењу? Онај ко код прве речи падана ноге тражећи опроштај и примајући на себе сваку клевету. Уколико сте такви, добро знам да се радујете и веселите, да се узносите надом на бестрашће и очекивањем небеског блаженства, да пребивате чисти душом, те да немате зависти и страсти. И премда вас убадају и шкакљају страсти, ви сте наоружани духовном одважношћу и одбијате демоне који вас нападају. Уосталом, и онај ко односи победу у борби задобија ране. И да је сав у ранама, њега ће Цар небески овенчати с обзиром да није умртвљен грехом.
3) Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив (Лк. 6, 36). Написано је: Унутрашњост нечастивих није милостива, а праведник милује душе стоке своје (Прич. 12, 10). Понајпре јављајте милост једни према другима, а потом и према животињама, не остављајући их гладне и жедне, већ им у своје време дајући храну и пиће. Ухрањеност и снага теглећих животиња и јесте очигледни знак да припадају монасима. Уколико нису такве, очигледно је да нису манастирске, већ злих и неразумних световњака.
4) Будите тачни испуњивачи правила нашег живота, чак до најмањих ситница. Ви ревнујете за речена правила у другоме, али ревнујте и у односу на ствари: немојте било како одлагати поврће, немојте дозвољавати да труле плодови, немојте се одвраћати од старих парчади или одрезака величине педља, као уосталом ни одеће. Као што је написано у Старачнику, монах треба да носи одећу коју нико не би узео чак и да је три дана избачена иза врата. Утолико пре он не треба да се гнуша одеће која још стоји на плећима. Још вам говорим да ни суварке не пренебрегавате и не спаљујете узалуд, као ни комаде даске који можда још могу бити употребљени. Немојте проливати вино и уље, што није долично.
5) Свакодневно очекујте разрешење од свога тела, када ћемо се јавити пред страшним лицем Господњим. Стога нека вам сузе буду хлеб дан и ноћ (Пс. 41, 4). Сећајући се реченога измивајте пред Њим срца своја. И ја се надам да ћете проћи кроз место шатора дивног, до дома Божијег, с гласом радости и духовног исповедања одјека празнујућег (Пс. 41, 5). Према томе, немојте се предавати тузи и немојте се смућивати због страсти, чак и да вас силно узнемиравају. Напротив, дигавши једра душе, ви благодушно продужите пловидбу и постарајте се да препливате велико и опасно море овога живота, управљајући се молитвама оца нашег. Уколико и уђе зла вода кроз пукотине, тј. кроз чула вида (уколико нешто страсно погледаш, премда и ненамерно), или слуха (уколико примиш пријатну реч или мелодију), или мириса (уколико осетиш мирис намашћеног тела), или укуса (уколико се насладиш неким јелом), или додира (уколико се намерно или случајно дотакнеш свог или туђег тела и упаднеш у плен), постарај се да је брзо избациш напоље кроз исповедање и сузе. А уколико страст дуне сувише силно, треба спустити једра, тј. прихватити истинско смирење. Уколико пукне уже, тј. крепост трпљења, брзо га дотерајте кроз васпостављање силе ума. Уколико дејствујете на [наведени начин], ви ћете безбедно са товаром врлина ући у тихо пристаниште вечног живота.
 

56.
1) Почетници имају јака искушења због остатка грешних пристрашћа и навика; 2) велики је образ нашег живота уколико га упоредимо са светским и у односу на оно што сада имамо, и на оно што очекујемо; 3) када устају искушења у сну или од тела и страсти, ви стојте и борите се све док не победите; 4) он набраја помисли десне и леве стране, предлажући да се другим противимо, а првим прилепљујемо (1, 64)
1) Немојте се чудити што се дешава да се неко од вас оклизне или сасвим отпадне од нас, нарочито од оних који још проходе искушеништво и недавно су ступили у обитељ. Они не подносе лагано бреме Христово због рђавих расположења и склоности које су остале у њима, тј. због одсуства трудољубља, због светољубља и греховних навика. Они се опет враћају назад, као to ce пас враћа на своју бљувотину (2. Пт. 2, 22). Истинита је реч Господња да је мало стадо према коме има благовољење Његов Отац (Лк. 12, 32). Мало је оних који тесним вратима и скорбним путем иду у Царство небеско (Мт. 7, 13-14). Јер, ако неко дође мени и не мрзи оца свога, и матер, и жену, и децу, и браћу, и сестре, па и душу своју, не може бити мој ученик (Лк. 14, 26).
2) Велики је и надсветски образ анђелског живота нашег. Блажен је онај кога је Господ за њега изабрао из баналне ништавности света и ко је, притекавши на Његов глас, прихватио висок чин живота, чекајући да зрењем ума још угледа Царство небеско. Јер, у доњем свету је тама и мрак. Човек који уместо вечних и нетрулежних добара бира сујетна, трулежна, брзопролазна [добра], која наслађују само овдашњи живот, у ствари као да се налази у ноћној битки и не зна и не види одакле добија ударце и због чега се стварају непријатне околности, ударајући га као таласи. Онај ко је угледао и разумео речено [решава] да се истргне из гомиле оних који су заробљени ђаволским замкама, те као птица полеће горе и диже се на мислену гору богоугодног живота, имајући испод себе исмејаног и сатрвеног ловца, тј. сатану, по речи Господњој: Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију (Лк. 10, 19). Газите и сатирите многобројне главе његове и сву његову гордељиву ратничку силу, обукавши се у подвижничко свеоружје. Ето шта сведочи о вашем усиновљењу Духом Светим и шта вас чини синовима Божијим.
3) Немојте се колебати ни због чега што се дешава са вама ради испитивања вашег богољубивог расположења. Немојте се растројавати када се на вас подигне унутрашња или спољашња борба, већ се држите у свом чину до крви, несумњиво очекујући да ћете се кроз трпљење удостојити венаца. Храбрите се, супротстављајући се лукавој змији која вас напада. Ви знате за устајање тела, тј. за домаће успаљивање против дома вашег, против часне душе ваше. Ви знате страсти тих арапских вукова који се споља представљају у овчијој одећи, а унутра су злобни губитељи. Ви их препознавајте по плодовима њиховим, као што каже Свето Јеванђеље, и тврдо стојте на своме.
4) [Понекад] у вама ничу помисли богољубља, здравоумља, побожности, скрушености, трпљења, сећања на смрт, на исход, на сусрет са анђелима, на стојање пред анђелима, на стојање пред Господом, на одговор пре Његовим судом, а на крају ћу додати и оно што је на првом месту – помисли послушања, смирења, одсецања своје воље, подношења подсмеха и слично. Знајте да се ради о помислима десне стране, помислима Царства небеског, које табају пут усхођења ка њему и прате га. Супротне помисли су светољубље, грехољубље, сластољубље, дрскост, празнословље, поспаност, таштина, непослушност, неверје, самовољно служење. И ко би набројао све страсти? Избројаћу ux, u већма од песка умножиће се (Пс. 138, 18). Знајући, дакле, шта припада десној, а шта левој страни, од другог бежите што даље и терајте га у бекство противећи му се, као што учи апостол Јаков: Успротивите се ђаволу, и побећи ће од вас (Јак. 4, 7), a ca првим се спајајте, општите, сапостојите и стекните оно што је обећао исти апостол: Приближите се Богу, и Он ћe ce приближити вама (Јак. 4, 8). Уопште не допуштајте самољубље, саморасуђивање, својеумље, што отачка реч сматра источником свих прелести за послушника. Напротив, увек се држите братољубља, простоте, попустљивости, послушности, богомудрости, богочашћа, савршене преданости Богу и избегавајте лукавост, љубав према свету и претварање.
 

57.
1) Ми смо у борби, у којој сам ја војвода и подстичем вас речима да стојите; 2) наши подвизи нису мали; ипак, немојте гледати на видљиво, него на невидљиво и радујте се, будући да је награда велика; 3) Господ је себе предао за нас; предајмо и ми себе за Њега, чврсто стојећи у свом чину (1, 65)
1) Ми се налазимо у рату који је тежак и тешко савладив. Јер, шта говори божанствени апостол? Јер не ратујемо против крви и тела, него против поглаварстава, и власти, и господара таме овога века, против духова злобе у поднебесју (Еф. 6, 12). Пред сукоб са непријатељем начелник војног одреда речју охрабрује војнике који су му подвласни и подстиче их да се храбро устреме на победу. И ја, премда сам немоћан, ипак имам дужност, обавезу и жељу да вас, војнике Христове, свагда, а не само повремено, подстичем и ободрујем на одбијање демонских пукова и разноразних страсти бешчашћа.
2) Труд и зној у вашим духовним подвизима није мали, већ крајње напоран, борилачки, диван и натприродан. Јер, ви свакодневно носећи [терет] одсецања своје воље као да изливате крв, и [подносећи] прекоре и увреде – као да [примате] дубоке ране, и [прихватајући] налоге послушања – као да [предузимате] напор битке. И никоме од вас није дозвољено да преступи границу дозвољеног и наложеног. Ви сви заједно ступате у борбу и злопатите се до изнемоглости, стремећи и принуђавајући се на све што је својствено подвижницима, тј. на глад и жеђ, на хладноћу и наготу, на славу и бешчашће и на све остало чиме се хвали апостол (2. Кор. 6, 48; 11, 27). Па ипак, радујте се чеда моја, радујте се гледајући на невидљиво, а не на видљиво. Јер, видљиво је привремено, а невидљиво вечно (2. Кор. 4, 18). Сетите се да је живот сакривен са Христом у Богу. А када ce y препороду [тј. новом животу] јави Христос, живот наш, онда ћете ce u ви јавити (Кол. 3, 33) као што јесте, тј. вечно ће се веселити будући да ће вам Подвигоположник ваш Владика дати вечне и непроцењиве награде за ваше подвиге у телу.
3) Господо моја и владике, останите у љубави Божијој. Он нас је заволео и себе предао на осуду крсне смрти. И ми треба себе да предамо за човекољубивог Владику, узносећи му благодарност за [чињеницу] да нас је удостојио да се у име Његово одрекнемо свих светских дела и послова, сваког телоугађања и свега што је од овог века. И шта бисмо ми узвратили Богу који нас је укрепио на речено? Једино [одлучност] да због немарности и неосетљивости не изгубимо оно што смо већ учинили, да нисмо малодушни пред оним што долази и да се не плашимо будућности, већ да смо спремни да радо и са срчаношћу чак и крв пролијемо уколико је неопходно. Будите чврсти и све више се учвршћујте делајући све усрдније, живље, богоугодније и дружељубивије од сада и до века.
 

58.
1) Сећам се смрти и свега што се тада дешава и молим се да ми се да да се очистим и не окусим огањ; ви се, пак, радујте гледајући на награде, иако је ваш садашњи [удео] скорбан; 2) ево четрдесетнице: сусретнимо је са радошћу као време очишћења и душевног покоја; немојмо такође заборавити да је она и време духовне сетве; заузмимо се, дакле, за то благотворно сејање; идући, пак, царским путем умерености у свему, више се постарајмо о напредовању у смирењу (1, 66)
1) Сетивши се смрти једног од поштоване братије, ја сам застењао и ожалостио се душом мојом помишљајући на престављење, на раздвајање и одељивање душе од тела, на узимање у другу земљу, на ступање на неки други пут, на прелажење у други, необични, неиспитани, непознати, необјашњиви и неизрециви свет. Јер, ко може рећи какве ћемо тамо имати сусрете, какво хођење, какав призор и догађаје? И какве ће слуге Божије бити послане да нас одавде узму на небеса? И да ли се можда посланство неће састојати из злих анђела. Убојмо се таквог случаја. Ко ће путовати са нама и спровести нас на ону страну? И где ћемо ући? Да ли у страну упокојења, у место шатора дивног, до дома Божијег, с гласом радости и исповедања одјека празнујућег (Пс. 41, 5)? Или, напротив, у огањ и таму, ка црвима и у друга безбројна мучилишта? Помишљајући о реченоме, ја се избезумљујем, ужасавам, трептим и молим да ми овде буде дано да сузама омијем безбројне грехе моје и да се унеколико очистим пре него што испитам онај свепрождирући и бесконачни огањ. Ви се, пак, налазите у подвизима и борбама за врлине. Стога слушајући и размишљајући о реченоме ви имате радост и цветате живећи у Господу. И премда је оно што вас окружује тужно, ви гледајте на вечну награду, ревнујте без лењости и малодушности и приведите крају ток свој.
2) Ево наступа света четрдесетница, тј. просвећујући и очишћујући период часних дана. Нека се нико не страши и не лењи. У ово време су слатки умиљење, узвишавање свештених помисли, изображење небеских зрења, очишћење срца и тела, одбијање скверни страсти и сузно омивање пред Богом у скрушености. Орасположимо се да ове дане примимо као време телесног и душевног упокојења и утехе, чак више душевног неголи телесног. Ово време јесте време сетве. Све што се сеје у тело преокреће се у трулежност, од чега остаје само потпаљивање похоте које производи животињску и бесловесну узаврелост крви. О, колико смо ми људи у заблуди што се старамо о пролазном и што смо приљежни за непостојано! У душевној, пак, сетви не пропада ништа од оног што се прими, ништа не одлази узалуд, ништа се не губи, већ се све чува и све храни заиста бесмртном храном ваше часне душе. У њој је радост, мир, вера, нада, љубав, просвећење, очишћење, освећење и најзад обожење. Немојмо, уосталом, дозволити да се у односу на тело пружамо у претераности и да скрећемо од установљеног поретка, већ идимо царским путем и у односу на храну, и на пиће, и на бдење, и на усамљивање, и на спавање на голој земљи и на остало. Нарочито будимо ревносни у смиравању божанственим смирењем, те да нелицемерно слушамо и са кореном одсецамо своју лукаву вољу, као што је и одсецамо. Дејствујући на описани начин у тихости и љубави, ви ћете, испуњени Духом Светим, ући у светле дане Светог Васкрсења Христовог. Ето шта вам напомињем као дужник и шта ћу напомињати. Испуните заповести и смирену реч моју те ће вас запечатити Дух Свети својим печатом.
 

59.
1) Пошто сам пребивао у светској сујети, ја сам заблагодарио Богу што сам заједно са вама побегао од ње; 2) нема ништа блаженије од нашег стања и по ономе што је [наш] циљ, и по ономе што се даје сада; 3) заволимо Бога: јер, има ли кога достојнијег љубави, и има ли уопште блаженије љубави; ви сте томе приступили и започели, али је крај далеко; 4) тело треба умртвити, нарочито његове похоте избегавањем свега што може да их изазива (1, 67)
1) Прекјуче сам по наредби нашег владике изашао из манастира и попео се у патријаршију, а потом [отишао] на царску Литургију. [Код њих] сам провео читав дан и видео призоре и лица, кружење светских дела и ужурбаност која гони људе, као и њихову многопричљивост, многобрижност и светске разговоре. И све се дешавало у време свете четрдесетнице. Мене је [оно што сам видео] удаљило од обичног настројења. У ушима мојим су одзвањале страшне речи и очи моје су се расејавале многим и разнообразним фантазијама. И сада се речено осећа у мени, те ја користим садашње време да вам га саопштим. Из згуснутог облака падају капи кише, а због притешњеног срца мог капљале су сузе из очију мојих. Ја сам испустио уздах из дубине срца мог и утишао узбурканост мојих помисли. Молитвеним усхођењем горе, ја сам заблагодарио Господу и ублажио вас који сте изашли из средине сличних и одлучили се од њих, одрекавши се чак и самог додиривања са светском нечистотом. Ви пребивате на попришту потчињавања свакодневно се борећи са искушењима трпљења и духом усходећи на висину врлина богоугодним настројењем и понашањем.
2) Има ли шта блаженије, пожељније и лепше од вашег положаја и стања? Ви сте заиста чеда Христова и слуге Бога и Оца, који сте се одрекли од тела и крви. Циљеви житејских људи су у земаљском, а ваши – у небеском. Њима је својствено да се овдашњем радују без радости, да се овдашњим богате без осећаја богатства и да се овдашњим наслађују без утољавања глади наслађивања. Ја о њима не могу да говорим другачије. Код вас је, пак, весеље које истиче из наде, радовање због обећаног у будућем веку, обогаћење у вечном при сиромаштву у временом и окушање незамисливо слатких духовних добара при скорбном уздржању. Немојмо ублажавати, гледати, посматрати и желети ништа осим онога што нам је даровано по горњем уделу и чиме нас је обогатио Дух Свети.
3) Дођите и узнесимо славу Ономе који нас је призвао. Приђите и заволимо Онога који нас је заволео. Дођите и ропски послужимо Њему како бисмо се удостојили господарења над свиме. Приђите и убојмо се Њега како би нас се уплашио свет и заволели нас анђелски ликови. Дођите и очистимо се од злих дела и помисли како би нас неприступна Светлост облистала муњом Духа и узвела нас на високу гору божанственог живота, показавши нас људима као божанствени град. Слушали сте шта неко од светих отаца говори у Старачнику: уколико успоштујемо Јединог, тј. Бога, сви ће почети да нас поштују, као што ће нас сусрести супротно уколико га ожалостимо својим гресима. И ко не би заволео Господа? И ко се не би прилепио уз велику и непрестану Светлост? Ко неће појурити према великом Подвигоположнику и Венцедавцу? Ко не би хтео да сацарује са Свецарем векова? Ко свему неће претпоставити усиновљење Ономе од кога је свако очинство на небу у на земљи, Оцу штедрости и Владици свих? Ко неће поревновати да заједно са Господом нашим Исусом Христом наследи општење са Оцем које се не може речима описати, у слух сместити и мишљу испитати? Ви сте изабрали речено и заволели, изашли на позив и дошли, започели течење и довршавате га. Ипак, још није крај подвига, још није крај трчања, још треба напорно трчати, још није истекло време такмичења, као штосу изрекла велика и златна уста Духа. Зар не чујемо шта говори Павле, светлост свету и васељенски апостол: Ја, дакле, тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије ветар; него изнуравам тело своје и савлађујем га, да проповедајући другима не будем сам одбачен (1. Кор. 9, 2б).
4) Видиш ли шта је изрекао човек Божији? Неопходно је умртвљавање и снажно поробљавање неукротивог коња тела. Притеснимо га и обуздајмо га. Ја многострасни и многогрешни вас молим да он не поједе узде, да не збаци коњаника, тј. ум и да нас не учини подсмехом за непријатеље наше. Избегавајмо стрма места како бисмо безбедније путовали. Схватите, уосталом, шта говорим. Тешко лукавом погледу који у душу пушта отров греха. Тешко кукавној дрскости која брзо спаљује дом врлина. Тешко младићким узајамним осмесима безбрадих или и брадатих, који у једном трену свргавају у најдоња места страсти. Тешко ситом стомаку и многом спавању, који порађају и умножавају злоплодно семе похоте. Тешко онима који се удружују по двоје и тајно се састају ради седења и беседе, који међусобно откривају срамне помисли наводно ради узајамне користи и помоћи, с обзиром да је међу њима сатана, а не Христос. Оградите себе страхом Божијим и изнад свега се узвишавајте у свом небеском усхођењу.
 

60.
1) Устаните и потражите исцелење код Свелекара Господа; 2) наш живот је узвишен – анђелски, а ми смо телесни и земни; стога се за успех у животу од нас захтева велики подвиг (1, 68)
1) Устаните и исправите се, те ходите добро вашим путем. Нека се онај ко дрема у немару пробуди за радиност. Онај чије сусе руке опустиле и ноге храмљу на обе стране нека почне право да ходи по стазама заповести Господњих. Онај ко је слеп због страсних помисли нека очи умије у купељи суза и, прогледавши бестрашћем, прослави Господа. Онај ко је као губавац покривен греховним крастама нека топло приступи Господу и свакако ће чути: Хоћу, очисти се (Мт. 8, 3). И очистивши се, већ се убудуће чувај губе. Онај ко је глув душом и слеп умом нека иште слух и говор и наћи ће с обзиром да Божанствено Слово исцељује све који су рђави по унутрашњем човеку. Ову реч ја упућујем онима који су немоћни међу вама. Јер, здрави немају потребу за лекаром него болесни (Мт. 9, 12).
2) Чин нашег живота јесте велики и преславан. Ипак, до савршенства се не долази једноставно, него уз многи зној и подвиг. И с обзиром да је божанствен и анђелоподобан, он захтева и велике напоре и усрђе. Јер, ми телесни хоћемо да се уподобимо бестелеснима. Налазећи се у свету, ми ревнујемо да живимо као да смо на небесима. Свезани са телом и крвљу, ми се принуђавамо да живимо као бесплотни и бескрвни. Јер, по апостолу, тело и крв не могу наследити Царства Божијега, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост (1. Kop. 15, 50). Стога је нама неопходна велика чврстина, велика пажња и усиљена марљивост будући да, апостолски говорећи: Тело жели против Духа, а Дух против тела; а ово се противи једно другоме (Гал. 5, 17). Пазите да не дозволимо да се у нама боље потчини горем, те да оно што треба да је господствено у нама не буде надвладано ропским страстима тела како се не би показало да ходамо на глави држећи ноге увис.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Мера за дужину која износи 0, 71 м. , – Прим. прев.

One Comment

  1. Gde bih mogla da pronadjem da kupim Dobrotoljublje svih pet tomova Hilandarski prevod. Svugde sam se raspitivala.