NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM IV

DOBROTOLJUBLJE – TOM IV

 

SVETI OTAC NAŠ TEODOR STUDIT

PODVIŽNIČKE POUKE MONASIMA
 

21.
Budite u dobru i nemojte puštati k sebi neprijatelja kako bi zavapio: „Svi su postali zli“ (1, 23)
Stazu zapovesti držite čistom pred očima vaše duše, smireno uviđajući i ispravljajući svako saplitanje, bilo da se radi o neposlušanju (koje je dostojno osude) ili protivrečenju (koje pokriva stidom). Hodite pravim putem i naći ćete pokoj dušama vašim. Naš neprijatelj koristi svaku priliku da se ugura u naše bratstvo i da ga uzmuti. Nemojte ga, međutim, primati, ograđujući se štitom vere i terajući ga mačem Reči Božije. Na taj način neprijatelj nikada neće naći mesta kod vas i neće se pohvaliti da vas je doveo do saplitanja. Pokažite se kao odred vojske Božije koji je nedostupan za njega. Umesto hvalisanja, neka se on žali, kao nekada svetom Makariju: „Svi su postali zli prema meni“. Nemojte dati nogama vašim da se spotiču i neće zadremati, niti će zaspati čuvar Izrailjev (Ps. 120, 34).
 

22.
1) Sve je od Boga; ipak, neophodna je i naša usrdnost kako bismo sačuvali [vrline] i pružali se napred; 2) do sada vas je dobro čuvao Gospod i vi ste napredovali; istrajte u istome – u molitvi, ćutanju i ostalom; 3) trpite teškoće i skorbi; sav život je jedan dan, kojim se, međutim, može steći večno blaženstvo (1, 24)
1) Blagodarimo Bogu za svaki naš napredak. Jer, svako dobro među ljudima dolazi od Njegove mnogoštedre blagosti: Jer je od Njega i kroz Njega i radi Njega sve (Rim. 11, 36). I onaj ko bi se drznuo da se pohvali da je nešto [značajno], čuće reči apostola: Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, šta se hvališ kao da nisi primio (1. Kor. 4, 7). Pa ipak, neophodan je podvig, napregnuto hođenje i neprekidno staranje sa smirenjem: oni naš um utvrđuju u blagočastivom božanstvenom životu, ograđujući ga i usredsređujući ga kako ne bismo odstupili od naše dobre namere, kako potonjom lenjošću ne bismo posramili prethodne napore i kako se od vrlinskog života ne bismo vratili rđavom življenju, već kako bismo se menjali dobrom izmenom i sve više čistili, prosvećujući se i svakodnevno ushodeći gore, od svetlih postajući još svetliji, od zvezda postajući sunca i od sile se oblačeći u još srčaniju silu. Odbacite, molim vas, svako telesno mudrovanje i najveću prepreku vrline, tj. svetsku slavu, te duhovnim mačem secite svaku pristrasnost i svaku slastoljubivost tela, prilepljujući se uz Boga i ushodeći ka Njemu po duhovnoj lestvici. Svakodnevno postavljajte bogovidno načelo i udubljujte duhovne osnove, drskosti tela obarajući kroz odsecanje prohteva, zapaljiva žeženja gaseći izlivanjem suza, a mučnu pohotu za jelom i pićem ili nekom drugom ispraznošću progoneći zrenjem budućih dobara.
2) Do sada vas je Gospod dobro čuvao molitvama moga i vašega oca. Vi ste napredovali, hodeći carskim putem vrlina i oblistavši se krasotom bestrašća. Vi ste uvideli da nemaništa bolje i poželjnije od izbavljenja od strasti, od stojanja iznad njih i carskog vladanja svim zemaljskim, čime kao da sacarujemo sa Bogom. Nemojte zaboraviti rečeno i nemojte zaspati, prekidajući život koji vam je predan i kojim ste dobro hodili. Naprotiv, sve više ulazite na vrata Njegova u hvaljenju, u dvorove Njegove u himnama (Ps. 99, 4), bogateći se plodovima vašeg poslušanja i pojeći se vinom umiljenja, koje veseli vaša sveštena srca. Nemojte prekidati ni ostala vaša bogoljepna dela, držite se ćutanja usta, nemojte udarati savest brata pokazivanjem lažnog i samodovoljnog uzdržanja od bilo koje hrane, nemojte poprimati surovo lice, nemojte govoriti mnogo i prazno i nemojte svoj pokoj pretpostavljati koristi bližnjeg. Svi budite jedna duša, jedno srce, jedna volja u Hristu Isusu, Gospodu našem, imajući ga kao svoju Glavu.
3) Jačajte u Gospodu, i u sili moći Njegove (Ef. 6, 10), i srčano trpite sve neprijatno, skorbno i naporno, držeći pred očima uma tajnu smrti naše i smatrajući kratkim čitavo trajanje našeg života. Po svetom Grigoriju čitav život je jedan dan za one koji su usrdno zauzeti svojim glavnim delom spasenja. Pa ipak, za taj dan, za brzoprolazno vreme, koje se kliza kao san, mi možemo da steknemo Carstvo nebesko, tj. Carstvo beskonačnog veselja i radosti.
 

23.
1) Protivite se neprijatelju koji podiže strasti; 2) stariji pomažite mlađima; 3) ma koliko puta da se podigne strast vi se usprotivite molitvom i sve će se umiriti; 4) nemojte padati u nehajnost: Gospod je blizu (1, 25)
1) Podvizavajte se, čeda moja ljubljena, podvizavajte se, gospodo moja i vladike, podvizavajte se protiv đavolskog opkoljavanja, protiv njegovih svakodnevnih napada koji su usmereni na nas, protiv pomračenja nehajnošću, protiv jadnog prelaženja sa mesta na mesto, protiv zavisti zmije, protiv neobuzdanosti neblagovremenog govora i smeha i protiv svake strasti koja nam se suprotstavlja i koja nas napada.
2) Oni koji su prvi neka pomažu onima koji su poslednji, silni – nemoćnima, iskušani – iskušavanima, bogati duhovnim plodovima – siromašnima u njima, oni koji su napredovali – početnicima, davnašnji – skorašnjim. Pružajte im ruku, urazumljujte rečima, ukazujte na bolje i podstičite na korisno kako bismo se svi spasli.
3) Setite se koliko je godina vašeg podvizavanja i iskušenja prošlo. Neka se svako seti koliko je puta bio zahvatan iskušenjem, koliko je puta iznemogavao i bio malodušan, da bi potom odjednom dobijao silu, dobro nastrojenje, krepost, duh koji oživljava i podstrek preko reči urazumljenja ili bratske molitve. Potom je opet sledio podvig i opet ukrepljenje krepkom desnicom Božijom. Slično će biti i u ostalo vreme vašeg podvižničkog života. Štaviše, proći ćemo kroz oganj i vodu, i ući u odmor bestrašća (Ps. 65, 12).
4) Prema tome, neka niko ne pada u nehajnost i neka niko ne pada duhom. Pomažimo jedni drugima, tešimo jedni druge i podstičimo na ljubav, trpljenje i revnost za ispunjavanje zapovesti Božijih. I neka Gospod naš Isus Hristos, istinski Bog naš, Nada beznadežnih, Potpora palih, Lekar bolesnih, Saputnik putnika i Pomoćnik njihovih napora i, opšte rečeno, Uzdanje svih krajeva zemlje i onih koji su daleko na moru – ustroji i ispravi put vaš i neka vam pomogne u svakom vašem poslu i kretanju, u pravom hođenju ka potpunom spasenju i dostizanju grada Njegovog prebivanja.
 

24.
Protiv raspaljivanja strasti [koristite] Reč Božiju, čuvanje čula, naročito gledanja i izbegavanje pokoja tela: pazite se; ukoliko si pao posle krštenja, nemoj pasti i posle zaveta shime (1, 27)
Ovdašnje vreme je žarko i opaljujuće. Uostalom, ja ne mislim na prirodni oganj, nego na nevidljivi, koji žeže dušu i koji izlazi od grehovnog uglja, potpaljivanog iskrama strasti koje u naša srca polažu neprijateljski duhovi. Međutim, vi imate reku izlivanja Duha (Reč Božiju) koja ističe iz Božanstvenih usta, kojom možete da ga gasite te da, slično trima mladićima u ognjenoj peći, ostanete neopaljeni i nedostupni za njega. Pri tome treba čuvati čula, naročito vid preko koga, pri nesmotrenoj upotrebi, u našu dušu ulazi strasni oganj. Treba se čuvati i od drugih zaseda tela, kojima povod daje neumerenost u hrani i piću, snu i svakom uspokojavanju ploti. Od svestranog uzdržanja rađa se krepost prebivanja u vrlini, a od nemarnosti – svaka tiranija greha. Pazite da se opet na vratite u navedeno ropstvo, od koga ste se oslobodili stupanjem u naše zvanje sa odgovarajućim zavetima, te da na svoju glavu ne navučete dvostruke muke i za pad posle krštenja i posle primanja [monaške] shime.
 

25.
1) Oni koji pobeđuju strasti (naslediće) vence, a oni koji im se predaju – muke; ukoliko ste u prvom redu – dobro, a ukoliko ste u drugom – požurite da se ispravite; 2) ustremite se ka zapovestima; neka niko ne bude lenjiv, dvojedušan i nadmen; 3) neka svako od svog poslušanja donese svoju leptu; Gospod će je primiti, ma kako mala bila; 4) ne zadržavajući se pred teškoćama, hodite pomažući jedni drugima; 5) spoljašnje i unutrašnje nevolje su promenjive; potrpi i doći će olakšanje; 6) ko se ovenčao bez napora; međutim, približava se smrt i kraj napora i ti ćeš stupiti u lik svetih (1, 28)
1) Eto poprišta nadmetanja. Eto borbe. Onaj ko se bori uz podvig, ko dobro hodi i ima um odrešen od svega čulnog i strasnog odnosi pravu pobedu, venčava se vencem besmrtne slave i imenuje se sinom Božijim i naslednikom večnih dobara već odavde. Onaj, pak, ko se zavodi grehovnim slastima i sam sebe gura u đavolske zamke trpi istinski poraz, pokriva se stidom zbog grehova i postaje sin đavolji i naslednik geenskog ognja i raznih drugih večnih muka. Uđite u sebe, ispitajte svoju veru i utvrdite kako i gde stojite i hodite. I dobro je i predobro ukoliko se nalazite na pravom putu i ukoliko hodite carskim putem. Ukoliko ste, pak, pogrešili u svom hođenju i dospeli na grehovne strmine požurite da se vratite pre nego što se smrkne ovaj sedmi vek i nastane onaj osmi, koji donosi sud i nagradu.
2) Ustremite se ka zapovestima Božijim i sejte seme vrlina u srca vaša kako biste u svoje vreme požnjeli plodove pravde. Neka niko ne bude skrštenih ruku kako od pisca Pričane bi čuo: Idi mravu, lenjivče, ili idi trudoljubivoj pčeli (Prič. 6, 6; 8). Neka niko ne bude lukav i dvostrukog srca, tj. jedno imajući na srcu, a drugo govoreći kako ne bi bio pogođen strašnom presudom sveštenopojca Davida: Uništiće Gospod sva usta lukava i jezik velerečivi (Ps. 11, 4). Neka niko ne ostaje bez dela i posla kako ne bi potpao pod osudu svetog Pavla, koji kaže: Ako neko neće da radi, neka i ne jede (2. Sol. Z, 10). Neka niko ne bude najpametniji kako ne bi iskusio ono čime preti sveti Jakov, govoreći: Bog se protivi gordima, a smirenima daje blagodat (Jak. 4, 6).
3) Svi bodro hodite u Gospodu i zapovesti Njegove izvršavajte. Neka svako u opšti naš život kao u riznicu prinosi ono za šta ima snage i što mu je dostupno, tj. jedan ekonomiju, drugi – sveštenosluženje, jedan – negu bolesnika, drugi – pevanje, jedan – čitanje, drugi – baštovanstvo, poneko – krasnopis. Uopšte, neka ne postoji onaj ko nešto ne prinosi kako se pred Gospodom ne bi pojavio prazan. Gospod ne prima samo velike, već i najmanje prinose. On prima čak i onoga ko izgovara stih kojim se seća smrti (i koji možda ništa više ne može da učini) kao što je primio dve lepte udovičine. Bog vrednost dela određuje gledanjem na proizvoljenje delatnika. Imajući blagog i mnogomilostivog Boga, koji više od nas samih želi da se spasemo, hodimo Njegovim pravim putevima i obrešćemo pokoj dušama našim.
4) Neka nikakva slučajna teškoća na našem jevanđelskom putu ne prekida ničije hođenje. Neka je naš put rapav i težak. Mi ipak treba da idemo brzo, da smo blagodušni, da smo hrabri, da prelazimo sa brda na brdo i sa planine na planinu sve dok sene popenjemo na goru Gospodnju i ne stanemo na Njegovo sveto mesto bestrašća. Oni koji putuju jedan drugom olakšavaju put. I vi, po apostolu, nosite bremena jedan drugoga (Gal. 6, 2).
5) Uvek se dešava da smo danas malodušni, a sutra hrabri, jednom tužnog raspoloženja, a drugi put bodri, jednog trenutka opsednuti strastima, a drugog – [pokriveni] Božijom pomoći koja ih preseca. Ti sutra nećeš biti kao što si bio juče, ljubljeni, niti uvek ostaješ isti. Međutim, doći će ti blagodat Božija i Gospod će se zauzeti za tebe. Tada ćeš reći: „Gde si bio do sada, Gospode“. A On će ti uzvratiti: „Gledao sam kako se boriš i čekao sam“. Budimo trpeljivi i velikodušni. Pritesnimo se i utegnimo telo svoje, potčinjavajući ga i daleko odbijajući strasti.
6) Da li se ko uvenčava ukoliko se ne podvizava? Da li se uspokojava onaj ko se ne zlopati? Da li ko sabira plodove života ukoliko nije posadio i odnegovao vrline u duši svojoj? Sadite, negujte, trudite se, zalivajte, čeda moja, delatelji Božiji, podražavaoci anđela i sarevnitelji besplotnih. Zar ne vidite kraj podviga? Zar bratija ne umiru često? Zar ne vršimo svakodnevno nadgrobna opela nad počivšim? Zbog čega se ti, malodušni, ubijaš nevoljom? I tebi će doći smrt. Sa kakvom i kolikom radošću ćeš ti izići iz ovog sveta i uzići na nebo, ka Bogu, u nepristupnu svetlost, u neizrecivu radost, u neshvatljivu slavu, u anđelska prebivališta, u dvorove Gospodnje, u Crkvu prvorodnih, u naručje Avraamovo. I koga ćeš ugledati tamo? Gospoda Boga Spasitelja našeg, Majku Božiju, Vladičicu sveta, besplotne sile, heruvime i serafime i sve činove svetih apostola, proroka, jeraraha, mučenika, prepodobnih i svih svetih, kojima nema broja. Zar te rečeno ne ushićuje, ne oduševljava i ne podiže iznad svakog truda, svake nevolje i neprijatnosti?
 

26.
1) Pogledavši na svet sa visine monaškog života ugledajte more sujete koje besni; radujte se što ste ga izbegli; 2) okrećući potom pogled na sebe, ugledajte opet iste predmete (roditelje, srodnike, imanje i ostalo) u božanstvenom i blaženom vidu; trčite dobro da dobijete; 3) nabrajanje dobara koja vode gore i rđavosti koje obaraju dole 4) tuga zbog monaških neispravnosti (1, 29)
1) Moju sadašnju pouku započeću apostolskim uzvikom: Radujte se svagda u Gospodu (Fil. 4, 4). I kako da se ne radujete i da ne hodite u veselju kad ste se po predznanju i predodređenju priziva Božijeg, koji sve sa mudrošću ustrojava, udostojili da primite ovu jevanđelsku shimu, te sada sedite na uzvišenom vidiku visokog života i gledate na ljudske sujete koje su ponikle na dole i kolebaju se kao na moru levo desno, nošene nepostojanim kretanjem stvari. Ničega tu, kao što vidite, nema čvrstog i ništa se ne održava u istom položaju: i carevi se menjaju, i knezovi padaju, i vladaoci zemlje umiru kao ljudi, bračnici se ubrzo razdvajaju (ostavljajući i budući ostavljani), lepota vene, mladost brzo proleće, naslađivanje ubrzo prolazi, svako imanje iščezava kao senka i san i [javlja] se, [naprotiv], plač i udaranje u grudi zbog rastanka sa umrlima, nehajnost i očajanje – zbog odvajanja od ljubljenih, nesnosna muka – pri neuspešnim pokušajima željenog braka, ili čina, ili sticanja, ili uteha, ili naslada, [javlja se] i trzanje od zavisti i ljubomore i od slučajeva poniženja i posramljenja i ostalo.
2) A vi na šta ste pozvani i šta vidite pošto ste se popeli na goru Gospodnju? Eto, umesto zemlje predleži vam nebo, umesto roditelja – Bog, tj. istinski i vrhovni Otac, umesto srodnika – sapodvižnici i bratija jednorodna po duhu, umesto prijatelja – besplotni i bogovidni anđeli, umesto riznica – bogatstvo vrlina, umesto visokih činova – neizrecivo veliko i beskonačno Carstvo nebesko, umesto bludne slasti – sladosno i nenasito bestrašće, umesto svakog izobilja – neshvatljiva i neizreciva dobra. Uvidevši rečeno, ubojte se Jedinog Živog Boga, ogradite se duhovno, obucite se u oklop i oružje kroz zapovesti, uzmite duhovni mač, tj. Reč Božiju i srušite gospodare tame ovoga sveta i duhove zlobe kako biste sa božanstvenim Pavlom mogli uzviknuti: Dobar rat ratovah, trku završih, veru održah. Sad me čeka venac pravde, koji će mi u Onaj dan dati Gospod. pravedni Sudija (2. Tim. 4, 78).
3) Uzdižu se do nebesa i silaze do bezdana, peva sveti David (Ps. 106, 26). Shvativši rečeno na duhovni, mi način imamo sledeću pouku: onaj ko postepeno ispunjava dužnost ushodi na visinu stupnjeva vrline, a onaj ko se predaje nemaru silazi u bezdan pogibli. Sada pogledajmo šta podiže gore i šta spušta dole. Gore uzvodi hristopodražavajuće poslušanje, smirenoumlje koje sjedinjuje sa Bogom, te odstranjivanje od samoprevaznošenja, od svih zahteva, od stremljenja ka prvenstvu, od želje za isticanjem, od lukavstva, od zluradosti, od častoljublja, od izazivanja smeha i podsmevanja, od nadimanja i gordosti usled nečega iz ranijeg života (jer, ponekad neko govori: „Ja sam bio nešto. . . ja sam imao nešto. . . ja sam učinio nešto“, hvaleći se onim što bi trebalo da sakriva i zaboravljajući, o sramoto, na svoj bogopodražavajući čin). Dodaću još da [gore uzvodi] sabranost, opštenje sa bratstvom, spremnost na iskanje oproštaja, saginjanje vrata i glave, obaranje ka zemlji očiju i veđa, skromno držanje ruku i nogu, bezbrižnost u vezi sa odevanjem, i pre svega i posle svega otkriveno iznošenje svakog duševnog pokreta. I da ne bih rastezao reč, [gore uzvodi] svako drugo osećanje, raspoloženje i delanje koje je slično navedenim. Dole, pak, spušta odsustvo straha Božijeg, budući da, po apostolu, u njegovom odsustvu nastaje svaka gorčina i gnev i hula, kao i njihove posledice – gordo mudrovanje, nadmenost lica, izokretanje (ili podizanje) očiju, širenje nozdrva, skupljanje veđa, podizanje kose.
4) Ja vidim da su se zbog mojih grehova neki od bratije pokvarili i zaboravili svoje zavete pred Bogom, kao i strašnu opomenu da ćemo u budućem veku stati pred strašno sudište. O bezumni i sporoga srca, [nevoljni] da u mislima drže svoju saglasnost i rešenje od početka [monaškog puta]. Nismo li mi dali zavet da ćemo gladovati, biti žedni, nagotovati, trpeti podsmeh, napade, rane, pa i smrt? Gde su, međutim, takvi među nama? Čim nam se desi nešto neprijatno, mi se odmah smućujemo. Zamislite se svi o sebi i prihvatite strah Božiji. Neka se niko od nas ne usuđuje da se vraća na ono što smo odbacili. Nemojmo dozvoliti da, oplakujući svetovnjake zbog njihove sujete, sami postanemo dostojni plača i u ovom i u budućem veku zbog svoje grehovnosti. Kakva je korist što ti govore: „Oče sveti“? Kakva je korist što od nas traže blagoslov kada sami ostajemo neblagosloveni i neobuzdani kao divlje zveri? Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista neka sačuva one koji pravo hode Njegovim putem, a one koji su se okliznuli neka povede stazama zapovesti svojih.
 

27.
1) Dnevne crkvene službe, oskudnost u opskrbljenosti, ispunjavanje pravila opštežića, kazne i epitimije zahtevaju mnogo napora i trpljenja; međutim, vi se hrabrite budući da oni vode ka spasenju; 2) napredujte kako biste bili mudri za dobro i nerazumni za zlo; neka naročito reč vaša bude skladna (1, 31)
1) Molite se i ištite od Gospoda da mi da reč da otvorim smirena usta moja radi utehe i podstreka duša vaših. Jer, ja vidim, bratijo moja, da vi svakog dana preduzimate veliki trud u vršenju bdenja i ispunjavanju molitvenog pravila, budeći se u ponoć ili i pre ponoći i zatim u određene sate, sedam puta na dan ispovedajući se Gospodu o sudbama pravde Njegove. Vi preklanjate kolena i činite mnoštvo poklona, uz odgonjenje zlih pomisli i njihovo otkrivanje ocima, te podnosite stid i ispunjavate epitimije, čime se odbijaju raspaljene strele lukavog. Dodaću još da pobeđujete dremanje, da se uzdržavate i odsecate svoje želje u vezi sa hranom i pićem, odmorom i šetnjom (na šta je telo vrlo lakomo), da izbegavate sukob sa bratijom, da pokorno nosite odeću koja je ponekad prljava, neuredna, neugledna i pocepana. Osim toga, vi [stalno čujete]: „Nemoj reći. . . nemoj gledati. . . nemoj pipati. . . nemoj ići. . . utegni se. . . nemoj biti malodušan. . . budi uvek spreman. . . nemoj se odvajati“, što je naporno, teško i gorko. Pa ipak, s obzirom da je usmereno na spasenje duša naših, sve rečeno treba da nam je slatko, lako i udobno kako bismo sa apostolom mogli o sebi da kažemo: Ali u svemu ovome pobeđujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo, tj. Gospoda i Boga (Rim. 8, 37). Nama je pripremljen nebeski venac, venac mučeništva, te radost neizreciva i naslađivanje večnim dobrima. Hrabrite se, i neka se ukrepljuje srce vaše, svi koji se uzdate u Gospoda (Ps. 30, 25). 2) Sve više se upražnjavajte u podvižničkom i blaženom životu vašem kako biste dugovremenim prebivanjem stekli bogatstvo vrlina i uzrastajući telesno napredovali i u duhovnom uzrastu, postavši mudri i iskusni u smirenju, poslušanju i odsecanju svoje volje, a nemudri i nerazumni u prevaznošenju, protivrečenju i lukavstvu: Jer će lukavi biti istrebljeni, a koji strpljivo čekaju Gospoda naslediće zemlju (Ps. 36, 9). Nemojte dozvoliti da budete na saplitanje jedni drugima u samovoljnom služenju, već neka se svako stara da izabere i učini ono što ne pričinjava štetu bližnjem. Reč vaša, čeda moja, da biva svagda u blagodati, solju začinjena (Kol. 4, 6). Neka ona ne bude pokazna, gruba, gorda, teška, bolna, neka ne diše zlobom ili taštinom, neka nije nepristojna, prepirna, svadljiva, natrpana, smešna, nemarna i prazna, već uviđavna, krotka, predusretljiva, prostosrdačna, mirna, popustljiva, smirenoumna, blagopokorna, tiha, umerena, uredna, kako bismo njome poslužili međusobnom spasenju i naziđivanju. Davite porive đavolske pohote i progonite gomile neprijateljskih pomisli, te ćete imati duševno zdravlje i blagostanje, napredak i dobro provođenje života, spremnost i pripravnost za sve dobro.
 

28.
1) Vi kao dobra zemlja za jednu ili drugi vrlinu donosite dobar plod; ja se time tešim; ja se takođe divim što su se neki od vas posle ugodnog i znatnog života pomirili sa našim oskudnim i neznatnim životom, te što su se svi odrešili od tiranije srodničkih raspoloženja i drugih pristrašća, što zaista predstavlja mučeništvo; 2) međutim, i nagrada je velika; radi nje je podnošljivo zlopaćenje našeg života, koje je blisko sa prolivanjem krvi (1, 32)
1) Primajući reč mog smirenja, vi kao neka sočna i dobra zemlja uvek donosite i prinosite dobre plodove, slično raju ukrašenom raznim krasotama vrlina. Jer, ja vidim i prepoznajem šta se kod vas radi i za šta revnujete, te se kod jednog tešim krotošću naravi, kod drugog – toplinom usrdnosti, kod jednog bezmetežjem, kod drugog – čitanjem, kod jednog – trudoljubljem, kod drugog – bdenjem, ili nečim drugim. Kod svih se, pak, tešim nepobedivom, neoslabnom i nesavladivom istrajnošću prebivanja u porecima našeg opštežića. I divim se kako su neki od vas ranije živeli sretno i u izobilju, da bi potom, počevši da žive za Gospoda, postepeno sve zaboravili i, postavši sasvim drugačiji, stali da hrabro podnose sadašnje neudobnosti i lišavanja, čime izglađuju i poništavaju svoje ranije grehove. Zaista, ljubav Hristova može sve: ona navodi i podstiče visoko[rodne] da se smiravaju, one koji raskošno žive – da se zadovoljavaju malim, bogate – da postaju bedni i siromašni. Ja se još divim i svima onima koji su radi Jevanđelja Gospodnjeg ostavili sve: i roditelje, i braću, i žene, i srodnike, i otadžbinu, i kuće, i običaje. Svako je, naime, nešto milo ostavio. I često se dešava da je onaj ko je žrtvovao nešto naizgled malo i što ne može da se uporedi sa [žrtvom] nekog visoko[rodnog], u stvari podneo veći i ogromniji trud. I već samo odbacivanje prevlasti srodničke naklonosti ili proizvoljnih pristrašća dovoljno je da mu se pripiše mučeništvo i da stekne smelost da, slično vrhovnom apostolu, usklikne Hristu: Eto mi smo ostavili sve i za tobom pošli; šta će, dakle, nama biti, te da se udostoji časti da čuje: U novom životu vi ćete sesti i sami na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih (Mt. 19, 27-28).
2) Nećemo li se mi sve više prinuđavati na delanje i činjenje prepodobnog s obzirom da su nam pripremljene tolike nagrade? Kako da ne podnosimo sve skorbno i teško u životu po Gospodu, tj. napore uzdržanja, bdenja, prekore, poslušanja, pouke, ispovesti i sve ostalo zbog čega se na nas mogu primeniti proročke reči: Jer tebe radi usmrćuju nas sav dan, smatraju nas kao ovce za klanje (Ps. 43, 23). Zaista, vi niste daleko od toga. Zar se vi ne koljete odsecanjem svojih prohteva, ranjivim izobličavanjima i uzajamno poslušnim načinom života? I zar krv (premda ne čulno, ali svakako duševno) ne teče iz srdaca vaših u navedenim slučajevima? Ipak, radujte se stoga što ne stradate besplodno, već sebi pripremate venac slave, kao što govori apostol (1. Pt. 5, 4). Neka vas oblista svetlost istinskog poznanja, ljubav prema Bogu, koja odvaja od sveta i želja za večnim životom, koja umrtvljuje pohotu. Neka vas oni sve vode i uzvedu do višeg stepena, do cilja naše pobožnosti, do kreposti srca i nepokolebive čvrstine pomisli.
 

29.
1) Izlazak [iz tela] je blizu; međutim, neka on bude sa dobrim zalihama; 2) vi ste celog dana na trudovima poslušanja i molitava; i nemojte popuštati, budući da se u njima nalazi vaše spasenje; 3) živi trpeljivo u kinoviji usred lišavanja, u odsecanju svoje vol“e i prohteva, i uniženju i ostalim čulnim skorbima, što predstavlja mučeništvo 4) do kraja treba trpeti u očekivanju učešća u radosti sa svima svetima i u gledanju Vladičice Bogorodice i samog Gospoda (1, 33)
1) Ja smatram da se ja ne trudim uzalud saopštavajući vam reč mog smirenja, kao što ni vi ne gubite uzalud vreme na njeno slušanje. Međutim, trud se neće otegnuti doveka. Doći će, naime, vreme potpunog ćutanja. Mi nećemo večito živeti, budući da ćemo u dogledno vreme, po opredeljenju Božijem, ili ja ili vi izići iz ovoga života. Ono što se od nas ište jeste da pri ishodu odavde imamo dobre zalihe ispunjavanja zapovesti i ugađanja Gospodu našem Isusu Hristu.
2) Ja vidim kako ste vi uvek usrdni u ispunjavanju svojih poslušanja: jedni u pripremanju i pečenju hleba, drugi u obrađivanju vinograda, jedni na putu, drugi za rukodeljem, tj. šivenjem, prepisivanjem, pranjem, pečenjem, kuvanjem, pripremanjem trpeze, u kovačnici, u skladištu, u bolnici. Uza sve, vi bez propuštanja idete na sve crkvene službe – na časove (prvi, treći, šesti, deveti, na večernju i povečerje). Sabravši se, vi pobožno stojite, pevate i molite se bez lenjosti i nemara. Ja čitav taj trud vaš, teskobu i tegobu imam u mislima. Ipak, nemojte se predavati malodušnosti, budući da apostol govori: Ali u svemu ovome pobeđujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo (Rim. 8, 37). Naš trud jeste veliki, ali će nam kroz njega zasijati večno spasenje i bezmerna radost. Stoga treba da se pri njemu radujemo i veselimo, te da se upuštamo u još veće podvige i da čvrsto stojimo u borbi i mučeničkom životu našem po opštežiteljnom ustavu, ne padajući ni pod kakvom težinom, ne okrećući se unazad i ne ustupajući ni pred čim skorbnim i teškim.
3) Molim vas da stojite i da preduzimate svako dobro i svaku vrlinu, te da, po reči Gospodnjoj, trpljenjem svojim spasavate duše svoje. Obnavljate se svakodnevno, gledajući na smrtni čas. Sve smatrajući drugostepenim, čuvajte poredak, razumnost i duhovnu ljubav. Na svaki način se udaljujte od pogubne drskosti kako biste jedni drugima bili poslušni, kako ne biste roptali, prepirali se, zavideli i nadimali se. Dobro bližnjega smatrajte svojim, podnoseći slučajnu nepažnju brata i blagoumno prihvatajući moguće prekore i uvrede kao duševna lekarstva. Sve delajte i činite krotko, iskreno, otkriveno, bez lukavstva i smućenja, kao pred licem svagda živog Vladike našeg. Eto našeg mučeništva. Zašto ponekad neke vruće glave ištu da postradaju za Hrista od spoljašnjih mučitelja? Podnosite hrabro i po pravilu ovde (tj. u opštežiću) muke, podvige i ispovesti, ne savijajući glavu pred Vaalom, ne prinoseći dušu na žrtvu strastima, ne odričući se onog što ste obećali i ne napuštajući do kraja poprište kojim hodite, ni mesto na kome stojite, te ćete imati jednak udeo sa onima koji su prolili svoju krv u mučeništvu, kao što veleglasno svedoče sveti oci.
4) Nemojte misliti da je spasen onaj ko je jednom, ili nekoliko puta ponešto pretrpeo. Spašće se, naprotiv, onaj ko blagodušno podnosi sve što se dešava do samog kraja. Onaj ko na sredini ili pred kraj oslabi i otkaže blaženo poslušanje biće dostojan žalosti i ridanja kao pri brodolomu budući da ne samo gubi sav raniji trud, već neizbežno potpada pod osudu na dan pravednog suda Božijeg. Stoga budite čisti i neporočni u svemu i u sve dane svog života radi slave Božije, radi spasenja svoje duše i radi dobrog u dela na nebesima sa ocima vašim. Neka bismo se udostojili da likujemo i da se radujemo sa Antonijem Velikim, tj. sa svetlim svetilnikom, sa Evtimijem Bogonoscem i Pahomijem Hristonoscem, sa mnogoopevanim Savom, sa Teodosijem sveblaženim, sa Dorotejem bogoprosvećenim, sa Domentijanom ravnoanđelskim, sa Akakijem svesvetim, sa Dositejem bogougodnim, sa Vasilijem uvek živim (tj. poslušnim)[1]*), sa Zaharijom odevenim u Duha i sa Atrom, slugom Božijim. I zašto da govorim o ostalima: sa Petrom i Pavlom, vrhovnim među dvanaestoricom apostola, sa [saborom] jeraraha, jereja i svetih mučenika. Čak i ako ne uspemo da stanemo u red sa njima, ipak nećemo biti lišeni njihovog viđenja, besede i zastupništva. Nadamo se daćemo videti i samu Gospođu, Svecaricu i Vladičicu našu Majku Božiju i pristupiti njenim stopama. Uostalom, mi očekujemo da vidimo i samog Vladiku svih i Gospoda našeg, iako je [slično očekivanje veoma] smelo. Jer, božanstveni Pavle je rekao da ćemo u novom životu biti uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu i da ćemo svagda sa Njim biti (1. Sol. 4, 17). [Znajući] da nam predstoji takva slava, takva radost i takav život, ko, dakle, neće zaigrati, ko neće uzrevnovati, ko se neće zagrejati i okriliti ljubavlju prema Bogu i rešenošću da čini sve neophodno, ma koliko ga koštalo?
 

30.
1) Radi izbegavanja promenjivosti treba se potčinjavati ustavu opštežića koji isključuje svako izdvajanje među bratijom, koji sve podjednako drži u delanju i obezbeđuje od padova; 2) i ranije su bivala iskušenja među vama, ali je Gospod pomogao te ste ih savladali; nemojte se predavati ni sada i proći će; 3) stojeći kao na sudu pred Gospodom, držite se u monaškim vrlinama, i sve više napredujte u njima (1, 34)
1) Videći vaš napredak, ja proslavljam Boga i radujem se u Gospodu. Ipak, bojim se promenjivosti i nepostojanosti čovečijih rešenja zbog nemoći volje i lakomislenosti. Jer, nije blažen samo onaj ko je započeo dobro delo, nego onaj ko se njime odlikuje, ko ga je stekao kao naviku i ko je dostigao savršenstvo unjemu. Međutim, vrlo je teško uvek biti u istom nastrojenju i ne potpasti pod prevrtljivost svezlobnog greha. Stoga molim i preklinjem da hodimo istinskim putem Božijim, carskim srednjim putem, ne skrećući ni na desno, ni na levo. Naprotiv, po ustavu, zapovesti i zakonu opštežića uvek činimo ono što nam priliči u svakom momentu života. Opštežiće zahteva da svi na svejednako gledaju i da svi sve podjednako žele. He treba da ima ni posebnih želja, ni pojedinačnih stremljenja, ni samorazmišljanja, ni samoizabranosti, ni sakrivenih dovijanja i lukavstava, ni radoznalih ispitivanja i upoznavanja, ni zanošenja mnogim, ni stremljenja ka mnogome, koja dovode do iznemoglosti i trošenja snage. Opštežiće voli uzdržanje, molitvu, skrušenost, spavanje na goloj zemlji sa ostalim delanjem, pri čemu je neophodno držati se jednog pravila blaženog poslušanja. Njime sve treba obuhvatati i u svemu se rukovoditi, kao što zapovedaju oci.
2) Molim vas da bodro stojite na kamenu vere i da bez saplitanja hodite stazom vrlina. I neka oči moje ne vide ni jednog od vas plenom đavola zbog nekog greha, zbog pohote tela, ili bolesti vlastoljublja, ili nadmenosti gordosti, ili taštine, ili neke druge strasti. Vi ste se potrudili i u riznicu duša vaših sabrali bogatstvo vrlina. Neka se svako od vas seća kakvim i kolikim iskušenjima je potpadao od svog stupanja u monaštvo, tj. kako je iznemogavao, padao duhom i gubio nadu da će ostati živ zbog napada i rana od satanskih pomisli ili zbog opštežiteljnih napora i teškoća, te kako ga je blagi Bog proneo kroz sve kao preko talasa koji se međusobno sukobljavaju, svakome pružajući priliku da nasledi nagradu u skladu sa trpljenjem. Gledajući, dakle, na te podvige, tj. na sve pretrpljeno i stečeno, nemojmo zaboravljati da svoje oči okrećemo i na ono što predstoji u sadašnjosti i šta nas očekuje u budućnosti. Neka nas od naše dobre namere ne otrgne nikakva skorbna slučajnost, bilo da dolazi od ljudi ili od lukavih demona.
3) Molim vas da uvek gledate ka Bogu i da zamišljate da se nalazite na poslednjem izdisaju, da vidite sabor anđela, da dajete odgovor svepravednom Sudiji, da dobijate nagradu za dobro i da vam se uzvraća za zlo. Podvizavajte se dobro, bacajte sa vašeg puta svaki kamen i prepreku i bodro ushodite na goru nebeskog života sve dok ne dođe očekivani čas. Steknite [vrlinu] sveotkrivanja, izbegavajte vlastoljublje, [zavolite] uzajamno poštovanje, jednodušnost, usrdnost za služenje, za rukodelja, za psalmopojanje, za bdenja i za sva dobra i prepodobna dela. Vi već imate rečeno. Ipak, ja govorim da biste vi još više revnovali i da biste se još više obogatili. Vi ste rečeno već stekli, ali ja vam napominjem da se vi ustremljujete ka još većem sticanju u Hristu Isusu, Gospodu našem.
 

31.
1) Za sve što ovde pretrpimo, tamo ćemo imati neopisivu nagradu; nelenjosno hodimo našim napornim putem za svetima koji su njime već prošli, i koji su bili ljudi kao i mi; 2) on detaljno nabraja sve koji nose razne službe po manastiru i daje im zapovest: „Činite dela svoja kao pred Bogom, kao dela Božija, u slavu Božiju“ (1, 35)
1) Vi usrdno i pažljivo slušate moju smirenu reč. Stoga sam i ja pun usrdnosti da vam oglašavam [istinu] i gotovo nenasit da u vaše sveštene duše sejem reči mojih smirenih usta. Mi sada zajedno preduzimamo trud: ja govoreći, a vi slušajući i u delo pretvarajući i ispunjavajući govoreno i slušano. A tada ćemo sa radošću i veseljem od pravednog Nagradodavca Boga primiti nagradu za svoj trud, uzdahe, bedu, zamor, tugu, za neznanje za pokoj, za spuštanje glave, za padanje duhom, dodaću – i za gladovanje, žeđanje, ostavljanje roditelja, drugova, braće, srodnika, rodbine, otadžbine i svakog zemaljskog blaga ovog sveta. Kakvu nagradu? Neuvenjivu i večnu slavu i čast, radost i veselje i neobjašnjivi i neugasivi život, nenasitu sitost i nasladu na nasladu onim neviđenim, nečuvenim i neizgovorenim dobrima, Carstvo nebesko, usinovljenje i nasleđe Gospoda našeg Isusa Hrista, istinitog Boga i Cara vekova. Gledajući na rečeno, nemojmo se razlenjiti niti padati u malodušnost, ma kakve nevolje da nam se (ovde) dese u našim poslovima i naporima, tj. kada nam nalažu da činimo čas jedno čas drugo, i kada se na poslušanju i pri potčinjavanju desi da osetimo žalac u srcu. Naprotiv, po apostolskoj reči, što je za nama zaboravljajući, a stremeći za onim što je pred nama (Fil. 3, 13), mi treba da sarevnujemo u božanstvenoj ljubavi svetima koji su se usavršili ili kroz mučeništvo ili kroz čisti život. Šta, dakle? Zar oni nisu bili ljudi kao i mi i zar nisu imali udela u istim strastima kao i mi? Međutim, oni su ushteli i izobilno zavoleli. I mi ukoliko hoćemo možemo da se približimo Bogu i da poživimo visokim životom.
2) Molim vas, budite pažljivi prema svojim poslušanjima i prilježno se trudite u njima: krasnopisac u ispravnom i jednakom pisanju sa ljubavlju i trpljenjem; skladišnik u sređivanju skladišta i neumornom zadovoljavanju telesnih potreba, u davanju i primanju bez lenjosti i sa priličnom mirnoćom, pristojnošću i izvinjenjem po potrebi; zemljodelac u kopanju vinograda; ili u ma kakvom drugom delanju, tj. zemljoradnji, prenošenju tereta i slično. Izbegavajte roptanje, ne zaboravljajući stihoslovlje (tj. ponavljanje nekog stiha iz Psaltira), čuvajući ćutanje i bežeći od praznoslovlja. Vrtlar i baštovan neka se trude obrađujući vrt i baštu i pružajući bratiji dovoljno povrća i plodova. Kuvar neka se trudi u spremanju jela, podnoseći vrelinu ognja i svako staranje zbog svog dela bez roptanja. Bolničar neka se trudi u svestranom staranju za uspokojenje nemoćne bratije, jednome pružajući pogodnu hranu, a drugome reč utehe i umirenja radi lečenja duševnih i telesnih bolesti. Kanonarh neka se trudi oko poretka i urednog i pravilnog pojanja i razgovetnog čitanja. Na isti način i kandilar, i onaj ko priprema pergament, i pekar, i kovač, i trpezarac, i zlatar, i kotlar, i zidar, i krojač, a takođe i vratari, i buditelji, i stražari, i učitelji, i najzad ekonom i pomoćnik ekonoma i svi – vršite svoje delo kao pred Bogom, kao delo Božije i u slavu Božiju.
 

32.
1) Carski put znači da se sve čini po ustavu; onaj ko odstupa od njega skreće ili u suvišak ili u manjak; moguće je i odstupanje, ali sa znanjem igumana; u suprotnom ono neće završiti dobrom; 2) podvig početnika se sastoji u odvikavanju od duševnog i telesnog i navikavanju na duhovno; međutim, kad on okusi duhovnu sladost, demoni podižu druge i teže teškoće; ko se, pak, preda rukovođenju igumana neće biti u opasnosti (1, 36)
1) Prilikom putovanja ponajpre nepriviknutost na trud hođenje čini teškim i napornim. U nastavku, pak, nakon razmrdavanja mišića i tela, ono postaje manje naporno i teško. Slično biva i na putu Gospodnjem. Po ispitivanju napora i iskušenja, Bog nam je već dao da poznamo i uvidimo koji je put prav, a koji pogrešan, te kako da dođemo do kraja. Hodimo carskim putem i merimo njegove hvatove, po reči otaca, izbegavajući obostrane strmine, tj. i nedostatak i izobilje, koje se javljaju pri dejstvovanju mimo ustanovljenog pravila i zapovesti ili u odnosu na hranu, ili na piće, ili na bdenje, ili na čitanje, ili na izgovaranje (Psalama i molitava), ili na molitvu, ili na ćutanje, ili na skriveno delanje srca. Naravno, dozvoljena su i odstupanja od uobičajenog poretka, premda uz savet i znanje [starešine]. I reći ću vam da je sve što se čini sa mojim znanjem i sve što mi se otkriva jeste svetlost, premda i jesam grešnik. Onaj ko se skriva od mene hodi po tami i ne vidi kako se približava strminama pogibli. Misleći da ugađa Bogu, on ga razgnevljuje i za druge postaje vinovnik saplitanja. Prema tome, čeda moja, idite putem na koji nas priziva zakon poslušanja, izbegavajući da shvatite ono što je teško za shvatanje i ne ispitujući delo poslušanja koje nije za ispitivanje, kao ni moje raznovrsne igumanske naloge.
2) Podvig za početnika jeste da odbaci svetske navike i narav, ostavljajući stremljenja srca koja su se ranije obrazovala. Kao od bure i uznemirenosti, on od nepostojanih briga i strasnih dela treba da stupi u pristanište bezbrižnosti i bogoljublja. Međutim, još je veći i teži podvig sačuvati neranjivost nakon okušanja pokoja kroz bežanje od svetskog meteža. Jer, na nas ustaju druge pomisli. Na nas na moru ovog života napadaju drugi pirati, tj. demoni, koji pokušavaju da potope lađu duše naše sa svim dobrom koje nosi. Međutim, ukoliko se budemo usrdno koristili blagoprijatnim vetrovima smirenoumlja i ne ponizimo dostojanstvo našeg kormilara kroz samovoljnu saglasnost (na drugo usmerenje lađe), mi ćemo nesumnjivo dostići pristanište Carstva nebeskog. Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove. Budimo, čeda moja, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi (Mt. 10, 16), čineći dobra i prepodobna dela i trudoljubivo obavljajući svoje rukodelje. Blaženi su oni koji trpe i koji se smiravaju, a ne oni koji lutaju kao oblaci i uzalud troše čas za časom i dan za danom. Oni nisu ugodni ni nama ni Gospodu.
 

33.
1) Pri saznavanju načina ispravnog života iz Reči Božije treba da se sećamo žitija svetih, koji su [vrline] već ispunili, započinjući strahom Božijim i završavajući dubokim smirenjem; 2) ne treba da se prevaznosimo prirodnim darovima – glasom, pevanjem i slično, već da se svi ukrašavamo smirenoumljem, iz koga proističe svako dobro, i radi koga se [daju] svi darovi blagodati; 3) držeći se smirenoumlja napredujte u svim vrlinama; naročito u borbi sa pohotom, odbijajte prve priloge i ograđujte se od njih (1, 37)
1) Reči mog smirenja koje su vam upućene nisu ni zakonske, ni naredbodavne, ni prazne, već, kako mi se čini, poučne i utešne, podsećajući na učenje i život naših božanstvenih otaca. Nama je božanstvena blagodat već otkrila šta je prepodobno i pravedno i blagočastivo. Vi tačno znate gde i kako treba usmeravati svoje hođenje kako biste dobili Carstvo nebesko. Iz dana u dan se sećajte u čemu se sastoji spasenje Božije ikakva su bila božanstvena dela prepodobnih otaca. Po njihovom obrascu živo ukrašujući svoje duše bojama pobožnosti, podražavajte njihov život. Oni su kao načelo i svrhu svog podvižništva imali najdublji srdačni strah Gospodnji. Iz njega je u njima zasijalo pred Gospodom visoko smirenoumlje, kojim satanske zamke nisu smatrali ni u šta. Naprotiv, oni su njime svezali samoga saplitača, položivši ga, po reči Jevanđelja (up. Lk. 10, 19), savladanog i ismejanog, ispod nogu svojih. Od mnogih svetih navešću vam kao primer onoga o kome se juče čitalo na jutrenji. Čitalo se o prepodobnom Siluanu i vaše uši su pažljivo slušale slovo. Vi znate kako se on prekrasno pokazao posle pristupajućeg izricanja zaveta, kako je porazio đavola oružjem smirenja, kako ga je potopio u moru suza i kako je uzišao na visinu dobrog života, pokazavši u sebi savršeni obraz velikog oca našeg Pahomija. I premda je živeo kratko, on se pokazao kao viši od Teodora Osvećenog, Petronija triblaženog i Orsisija sveopevanog i čitavog onog bratstva, budući odavde prenesen na nebesa uz anđelske pesme.
2) Eto koliko je veliki dar blaženog smirenoumlja. I nema ni jednog svetog koji je ugodio Bogu mimo te vrline. U nju se i vi obucite. I odvojivši se pažnjom od lepog glasa, melodije, prijatnog čitanja i ostalih prirodnih darova i sposobnosti, sveusrđe ustremimo na dostizanje tog cilja. Ja neću da kažem da treba sasvim odbaciti navedena dobra svojstva, već da ih treba smatrati drugostepenim: njih treba postaviti iza gospodarice vrlina. Jer, ukoliko se usled navedenih dobrih svojstava veličamo pred onima koji su rđavog glasa, ili se pre nekim gordimo, ili se prevaznosimo pred onima koji slabo i neuko čitaju, ili podižemo obrve pred onima koji nemaju glas i rđavo pevaju, mise svakako uzalud trudimo i ne puštamo strele u cilj, već protiv sebe samih, te zbog sličnog propusta postajemo plen zveri iz bezdana, tj. đavola. Nemojmo tako, čeda moja. Naprotiv, sa smirenjem i razgovarajmo, i radimo, i čitajmo, i pevajmo, i hodimo, i jedimo, i odgovarajmo. Sve sa smirenjem radimo, te ćemo ugledati slatki, mili i presvetli plod vrline koja nas čini podražavaocima Boga. On, naime, govori: Naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt. 11, 29). U njoj zaista obitava pokoj, radi nje se talasi blagodati podižu u duši, njome isijava čistota srca, od nje dolazi obilno izlivanje suza, iz nje izbija skrušenost, u njoj je mudrost, razum, pobožnost, uzdržanje, bezmetežje i svako drugo vidljivo i slavljeno dobro.
3) Eto moje reči o prepodobnom smirenoumlju. Vi, pak, čeda Božija i čeda mog smirenja, donesite dobre plodove pošto ga kao seme primite kao dobra zemlja, neko po trideset, neko po šezdeset, a neko po sto, u skladu sa darom Božijim. Čuvajte se od svakog zlog i rđavog dela, bežeći od drskosti i ištući bratoljublje. Odvraćajte se od podmuklosti i zavolite bezbrižnost. Jer, kaže se: Nezlobivi i pravedni prianjahu uza me (Ps. 24, 21). Niko neka nema posebnu naklonost prema drugome, neka bezbradi nemaju smelo obraćenje prema bezbradima i neka ne ostaju zajedno u skrivenim i tamnim mestima. Svi nepokolebivo stojte protiv napada đavola, gaseći požar pohote božanstvenim molitvama i vapajima. Nije neobično što strasti dolaze. Međutim, naša je dužnost da ih odmah, od prve pojave odbijamo. Došao je neprijatelj, pustio strelu i pobegao. Ti, pak, skupi oči svoje duše ukoliko ti kušač navede neko neprilično uobraženje. Odbaci daleko udicu slasti dok gorki lovac na greh pokušava da mamac uvede u srce. Zatvori uši svoje kada počne da ti nudi lažljivu reč onaj koji je Evi u uši našaptao smrt. He dodirni, ne okusi, ne opipaj (Kol. 2, 21) kada ti pristupi pripremač i zgotovitelj grehovnih slasti bilo da sediš ili hodiš (tj. bilo da si u kući ili na putu). Nemoj ih primati: zatvori se sa svih strana i budi kao ograđeni grad. Budi kao gvozdena stena i nepokretni kamen kako bi ostao nepokolebiv ma koliko se na tebe ustremljivali vetrovi. Hrabro odbijaj demone da bi bio dobar vojnik Gospodnji, nosilac Hristovih zapovesti i mučenik blagodati i kako bi imao smelosti da kažeš sa apostolom: Dobrim podvigom se podvizavah, put završih, veru održah. Sad me čeka venac pravde (2. Tim. 4, 78).
 

34.
1) Radi predupređenja smućivanja protiv poretka treba obaveštavati nastojatelja čim se primete zamisli n uzbune; 2) neka svako po običaju vrši svoje delo, trpeći i boreći se sa strastima i pohotama (1, 38)
1) Prebivajmo u onome u čemu smo postavljeni i nemojmo zamišljati ništa što prevazilazi našu meru. Ako se i desi nešto slično, nemojmo biti uporni. Čedo, ukoliko primetiš posebna druženja i podvajanja, udalji se od njih. Ukoliko ti neko pristupi sa sličnim predlogom, odskoči od njega i nemoj se saglasiti čak ni da ga čuješ. Beži kao od ognja ukoliko čuješ neke reči koje mogu da pokolebaju tvoju veru prema nastojatelju i oslabe tvoju ljubav prema njemu. Jer, šteta od rečenog, malo po malo ulazeći u srce, doći će do samih osnova spasenja. Osim mene nemojte imati ni jednog tajnika i tajnovoditelja ukoliko hoćete da budete moji istinski poslušnici. Nemojte zle reči smatrati bezopasnima, govoreći: „Ništa ne znači zanimati se time“. Nije tako, deco moja, nije. Ukoliko neko na opštu štetu skrene u neverje, vi treba da dođete i sve kažete. Možda će neko iz neznanja i nerazumnosti reći: „Za tako nešto će me bratija osuditi i zamrzeti“. He, uopšte. Jer, ukoliko oni nisu moja istinska čeda, zašto bi i imao pohvalu od njih. A istinska čeda će ići za tobom i pohvaliti te. Jednom rečju, ja vas molim i napominjem vam da se svecelo i u svemu oslonite na mene, te da niko ništa nema utajeno i sakriveno od mene. U suprotnom će se stvoriti žestoka rana.
2) Nastavljajući vaša ranija dobra dela, sapodvizavajte se i jednodušno dovodite do kraja vaše hođenje u Gospodu. Sve hrabro podnosite: i uvrede, i napore, i teskobu, i raspaljivanje tela, i pomračenje pomisli, i nailazak lenjosti i mrzovolje i sve drugo što nam se obično dešava imajući jedinstvenu pomoću nepostidnom uzdanju u Boga i strogom ispunjavanju zapovesti Gospodnjih, te sećanju na smrt i odsecanju svojih prohteva. I udostojićete se mučeničkog venca i likovaćete sa anđelima u Carstvu nebeskom.
 

35.
Projavljivanja dejstva Duha Svetoga i duha laži na nama, na koja se ukazuje da bismo znanje koristili radi revnovanja (za prvo) i izbegavanja (drugog) (1, 39)
Neprijatelj se svagda sa besom ustremljuje na nas. Međutim, on se uvek okreće nazad božanstvenom silom i molitvama mog i vašeg oca. On sebi nalazi plen jedino ukoliko mu neko da mesto, tj. ukoliko od sebe odagna Duha Božijeg i primi tuđeg duha, koji ga uči da čini i govori ono što sam voli. Kako biste naučili da raspoznajete oba dejstva, ja ću vam ukazati na njihove odlike. Oni koji imaju Duha Svetoga projavljuju radost, mir, dugotrpljenje, ljubav, te proiznose reči koje su slađe od meda i saća, koje, po reči Gospodnjoj, proizilaze iz suviška srca i služe na prosvećenje i utehu onih koji ih slušaju. Od njih se neprestano čuje: „Oprosti ili blagoslovi oče; ja sam nerazuman i jedini grešnik; ja sam nedostojan da se ubrojim u bratstvo i gori sam od svake tvari“. Onaj ko slično govori i oseća svakako ima Duha Svetoga. Hoćete li čuti kakve su odlike i suprotnog duha? Srce onoga ko ga ima izbacuje jarost, gnev, osuđivanje, klevetu, neverje, odbojnost, mržnju, drskost, neposlušanje, protivrečenje, tvrdoglavost. Od takve duše se udaljila svetlost, svetost i prepodobnost. Od nje je odstupilo smirenje, skrušenost i trpljenje. U njoj su presušile suze, plač i srdačni bol. Od nje se odvojilo nebesko zrenje, sećanje na smrt i na anđele, koji će je pratiti po smrti. Od nje su se u mraku zaborava sakrile misli o svesvetskom stajanju pred strašnim sudištem Hristovim, o groznom sudu i o nemogućnosti odgovora za sve što se mislilo, govorilo i činilo od samog rođenja, a ne samo od vremena stupanja u monaštvo. Ja vam sve rečeno izlažem kako biste videli čega da se držite i šta da izbegavate. Jer, ja imam jednu želju i jednu molitvu, tj. da svi postanete sinovi svetlosti i dana, naslednici Božiji, sunaslednici Hristovi, izabrani i osvećeni sasudi koji su jednim Duhom sjedinjeni kako biste na delu poznali i srcem ispitali ono što je rekao sveti David: Gle, šta je dobro, ili šta je krasno, nego da braća žive zajedno (Ps. 132, 1), mirno i jednodušno.
 

36.
1) Podvizi su neophodni; oni mudre ne zadržavaju u napredovanju, s obzirom da za svaki postoji posebna nagrada; 2) uz moje rukovođenje prilažite i svoje razumevanje dobrog i uzajamno bodrenje, budući da imamo zajedničko delo; 3) prebivajte u dobrom, čuvajte revnost, držite jezik, čuvajte oruđa i stvari i molite se (1, 40)
1) Nama je neophodan trud, duhovni znoj, božanstveni podvig, ispravna revnost i duševno nastojanje kako bismo stupili na poprište i dobro dostigli do njegovog kraja, tj. kako bismo posle prepodobne smrti bili ovenčani vencem pobede. Vi i sami znate da napori donose pokoj, da se skorbi nagrađuju radošću, da se stenjanje napaja duševnom utehom, da teskobe otvaraju prostor, da glad i post sazdaju besmrtno likovanje, da žeđ i suvota grla toče vodu koja teče u život večni (Jn. 4, 14), te da uopšte oni koji seju u suzama, žanju u radosti (Ps. 125, 5), kao što nas uverava psalmopojac sveti David. Napisano je: Kad ovo znate, blaženi ste ako to tvorite (Jn. 13, 17). Čovek bezuman neće poznati, i nerazuman neće ih shvatiti (Ps. 91, 7). Vi ste, pak, umni, dobrog srca, blagorazumni, pažljivi i rasudljivi. Vi ste poneke vrline već dostigli, poneke dostižete, a poneke ćete, dodaću, još dostići. Jer, zapovesti nemaju mere i čovek utoliko smatra da je daleko od njih ukoliko bolje poznaje Boga.
2) Ja vam dajem zakone i rukovodim vas, od jednoga zadržavajući, u drugome utvrđujući i ukazujući kuda da upravljate svoje hođenje. Vi mi verujte u svemu i povinujte se svemu što želim od vas po zapovesti kao železo u rukama kovača. Od rečenoga vaše plovljenje postaje bezbrižno i vaš život bez nevolja. Razumevajući šta je dobro i korisno, i vi sami među sobom činite [neophodno] i napominjite jedni druge. Jer, svi mi imamo u vidu ono što je korisno za sve. Mi kao da se nalazimo na brodu koji plovi po moru, na kome je i kormilar i mornar zauzet opštim delom. U sličnom odnosu stojimo i mi, tj. ja i vi. Moje je delo da držim u rukama kormilo i da bodro upravljam brodom, imajući oči obraćene na nebo i pogledajući ka zvezdama pravde radi usmeravanja plovidbe. Međutim, i vi treba da ste bodri, te da svako čini svoje delo. Vi treba da se obazirete levo i desno kako ne biste naleteli na nešto što izaziva brodolom, tj. na plićak ili podvodne stene. Užad treba da držite u pripravnosti, ponegde popuštajući i ponegde zatežući, te da činite sve neophodno kako bi naš brod uspešno stigao u pristanište spasenja duša naših. Stoga ste vi i ostavili svet, njegove običaje i sva telesna zadovoljstva i utehe.
3) Bratijo, istrajmo u podvizima, trpeljivo se upražnjavajući u dužnostima i ja sam uveren da ćemo dobiti vence, postati građani neba i blaženstvovati u [mestu] od koga je odbegao svaki bol, tuga i uzdisanje(Is. 35, 10). Budite čvrsti, prihvatite silu i svetilnik vaše revnosti neka gori jelejem postojane prilježnosti kako se ne bi ugasio i kako ne bismo neželjeno postradali kao lude devojke (up. Mt. 25). Oci časni, steknite bezmetežje. He kažem da uopšte ne treba da govorite (što ne bi bilo izvodljivo u vašem životu), već da ne govorite o nepriličnim stvarima i da ne pobuđujete smeh. Jer, mudrost kaže da pričljivost neće izbeći greha. Štedeći usta ti ćeš biti razuman (Prič. 10, 19). Budite pažljivi u ispunjavanju vaših poslušanja i nemojte biti nemarni kako ne biste kvarili neophodne stvari, na primer kola, ili ralo, ili sekiru, ili čašu, ili tanjir ili nešto drugo, usled čega bi se desio zastoj i usled čega biste vreme neophodno za duhovno delo potrošili na ispraznosti. Takođe se svagda molite da vam se pošalje pomoć odozgo protiv nevidljivih i vidljivih neprijatelja u Hristu Isusu, Gospodu našem.
 

37.
1) Imajući veru i ljubav prema meni vi se trudite; neka oni koji nalažu poslove budu razumni, a potčinjavanje neka bude verno; 2) budite tuđi smehu i uzajamnom ogorčavanju; jedni prema drugima budite blagi, učtnvi i bežite od svega prekornog i sablažnjivog (1, 41)
1) Ja molim Boga da se ne umanji vaša vera i da ne ohladni vaša duhovna ljubav prema meni smirenom, već da svi budemo utvrđeni u istom razumu (1. Kor. 1, 10) i u jednakoj revnosti za ispunjavanje zapovesti Gospoda našeg Isusa Hrista. Ja znam da se vi zlopatite, da trpite lišavanja, da nosite teške napore, da prolivate znoj. Ipak, nemojte slabiti, molim vas, radi ljubavi Gospodnje, i produžite da se trpeljivo podvizavate dobrim podvigom kako biste sa likovanjem bili ovenčani na nebesima. I ja bih želeo da se zajedno sa vama trudim, ali me ometa bolest nogu. I ja bih želeo da zajedno sa vama izlazim na dela i da radom smiravam svoje telo. Jer, blaženo je po silama se truditi zajedno sa bratijom i prepodobno je učestvovati u poljskim radovima. Vi sličnim naporima osvećujete svoja tela i duše činite bestrasnim kao istinski delatelji Gospodnji, naravno ukoliko na dolični način ostvarujete ono što vam je naloženo, tj. ukoliko stariji i raspoređivači sa strahom Božijim i sa saosećanjem prema bratiji čine naređenja, a potčinjeni prema starijim drže pokornost i poslušanje. Vi raspoređivači pazite da ne dodajete trud na trud i da ne naređujete bez saosećanja i staranja, već budite pravedni, milosrdni, bratoljubivi i rasudljivi, budući da sva bratija nisu jednake naravi, uzrasta i snage. Vi ste jedino pod tim uslovom dobili starešinstvo nad bratijom. I blaženi ste ukoliko dejstvujete na [opisan način] s obzirom da će veliki darovi i dobra biti vaše nasleđe u večnosti. I svi potčinjeni pazite da smireno prihvatate naloge starešina i da dejstvujete blagopokorno od srca.
2) Neka među vama ne bude smeha kako ne biste rastužili Gospoda, neka ne bude praznoslovlja kako ne biste ožalostili Duha Svetoga, neka ne bude mržnje kako se ne biste ogorčavali. Jer, apostol je rekao: Svaka gorčina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas (Ef. 4, 31), i još: Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra za izgrađivanje onoga što je potrebno, da donese blagodat onima koji slušaju (Ef. 4, 29). A budite među sobom blagi (Ef. 4, 32), tihi, bratoljubivi, podnoseći jedan drugoga u ljubavi (Ef. 4, 2). Nosite bremena jedan drugoga (Gal. 6, 2) snishodeći, opraštajući i poštujući jedni druge, ustupajući drugima prednost u pobožnosti i strahu Božijem. Ukoliko hodite i živite na opisani [način], vi ste moji svetitelji, ili pre – Božiji, vi ste anđeli Njegovi na zemlji, poklonici sile i služitelji slave Njegove, naslednici Carstva nebeskog, sažitelji svetih i žitelji raja, kojima je dano da se naslađuju nezamislivim dobrima koja su im pripremljena. Stoga se ja molim, ištem i umoljavam da se vaše noge svagda upravljaju prema Bogu, da napredujete u sili kreposti Njegove, da među vama nema sablazni, ni saplitanja, ni smrtonosne neposlušnosti, ni nesretnog roptanja, ni usmrćujuće drskosti, ni prekorne želje zlog, niti bilo čega zabranjenog i prestupnog. Neka vam Gospod Bog da mirnog anđela, vernog nastavnika i čuvara duša i tela vaših koji će danonoćno odgoniti od vas zle demone i rukovoditi vas u dobrom životu.
 

38.
1) Način života u poslušnosti je viši od svih [ostalih]: njega je i Gospod izabrao; 2) hodite dobro tim putem, trpeći i ne znajući za umor; jer, blizu je smrt i kraj svemu; nemojte zaboravljati, međutim, ni druge vrline, naročito ljubav (1, 42)
1) Molim vas i preklinjem stojte, trpite hrabro, budite blagodušni i krepite se sećajući se slave koje su se udostojili triblaženi i sveti poslušnici. Naravno, u skladu sa načinom života kojim je ugodio Bogu svako će dobiti svoje blago u budućem životu. Pazite. Veliki su, naravno, oni koji su se radi Bora sakrili u gorama, pećinama i jarugama zemaljskim, tj. stubnici, pešternici i zatvornici i oni koji su nekim drugim načinom života proslavili Boga. Neka vam je poznato da ni sam Razdavač darova po dolasku na zemlju nije izabrao ni pustinjski, ni stubnički, niti neki drugi način života, već je blagovoleo da poživi u poslušanju, kao što sam govori: Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla (Jn. 6, 38). I opet: Jer ja ne govorih sam od sebe, nego Otac moj koji me posla On mi dade zapovest šta da kažem i šta da govorim (Jn. 12, 49). Opasavši se ubrusom i prihvativši delo služenja, On je omio noge učenika i nešto kasnije rekao: Aja sam među vama kao sluga (Lk. 22, 27). Prema tome, Gospod i Vladika svih je blagovoleo da primi naš poslušnički način života, a ne neki drugi. I nije li za nas utešno i radosno što provodimo život koji je sličan Njegovom? I da li je umesno da mi druge oblike života ublažavamo više od našeg? Ukoliko, naime, dolično i tačno provodite taj život, vi ni sami nećete hteti da ublažavate neki drugi. Stoga i u Staračniku može da se pročita kazivanje da je po otkrivenju od tri podvižnika onaj koji se nalazio u poslušanju pretpostavljen pustinjaku i bolesniku koji sa radošću podnosi bolest. Da, bratijo moja, zaista je veliki život naš i oni koji ga provode bez sumnje će se proslaviti sa Avraamom, uzlikovati sa mučenicima i naseliti sa pravednicima.
2) Hodite dobro, nemojte se zaustavljati i neka vas ne vara zavidno oko đavola. Namažite noge jelejem trpljenja kako biste, rasplamtevši se duševnim stremljenjem, bili u mogućnosti da dovršite svoj put. Obucite se u odoru pravde i radovanja i pijte vodu čistote i zdravoumlja. I neka niko ne govori: „Dokle ćemo“. Jer, ta reč je reč lenjivca. Mi nismo hiljadugodišnji. Danas ili sutra [će doći] smrt. Mi ćemo dobro činiti i hoditi otačkim zakonom ukoliko je svakodnevno stavljamo pred oči. Tim zakonom su se upravljali oci naši u malobrojnim danima ovog života. Neka među vama po svetoj molitvi moga oca bude milost, mir, ljubav, poslušnost, blagost i uzajamno pomaganje i neka se od vas udalji zavist, mržnja i sujeta. Tako živite i tako dejstvujte.
 

39.
Gledajte Gospoda pred sobom da se ne biste pokrenuli ni na šta rđavo; prinuđavajte sebe na dobro, sećajući se izlaska [iz života], strašnog suda i njegovih odluka (1, 43)
Čuvajte među sobom ljubav u svezi mira i neka vam Gospod bude s desne strane kako se ne biste pokrenuli ni na pohotu, ni na gnev, ni na zavist, ni na smeh, ni na praznoslovlje, ni na bilo šta drugo čime se dospeva do dna ada. Setite se šta govori ava Dorotej: „Orlu, koji je jednom kandžom priklješten, svakako je uzalud što je čitavim ostalim [telom] van zamke. Lovac bez truda može da ga uhvati ili ustreli“. Pazite na sebe i podvizavajte se s obzirom da Carstvo nebesko pripada podvižnicima. Kakav ćemo strah i trepet susresti pri svom ishodu ukoliko budemo nemarno provodili svoj život, naročito onoga strašnog dana kada arhanđelova truba probudi sve ljude, svaki narod, svako pokolenje i svako pleme. Pomislite šta će biti tada. Nebo će se pocepati, sastojci izgoreti i sva tvar se izmeniti. Sudija svih će zasesti na presto suda i bezbrojni sveti anđeli će stati oko Njega. Potom će On pred svima izobličiti dela, reči i pomisli svakoga po njihovoj vrsti, licu, mestu, vremenu i načinu vršenja. I sve će se desiti u jednom trenutku. Najzad će, kako govori Pismo, oni koji su činili dobro otići u život večni, a oni koji su činili zlo – u večnu muku, gde je plač i škrgut zuba, oganj neugasivi i crv neuspavljivi, i društvo strašnih, ružnih i svezlobnih demona. Gde ćemo mi poći? U život večni, tj. na večno prebivanje sa Gospodom ćemo poći ukoliko do kraja života sačuvamo strah Božiji i ljubav prema Bogu, na osnovu kojih će iz našeg srca izlaziti [reči]: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove (Rim. 8, 35).
 

40.
1) Strah Božiji odbija mačeve našeg neprijatelja; 2) podnosite uvrede; 3) nemojte se nadimati spoljašnjim preimućstvima, nego budite smireni i pokorni; 4) stoga ćete biti sa mučenicima (1, 44)
1) Iz dugovremenog opita vi ste u potpunosti poznali bogougodni obraz života u monaštvu. Stoga se nemojte kolebati i istupati iz vašeg dobrog razumevanja. Zavolite ono što vam se zapoveda i čuvajte ga u svemu. Prebivajte u ljubavi prema meni kao što vas i ja volim više od svega na svetu. Međutim, neprijatelj ima mnogo zamki i među nama i u nas lako seje zlo. I samo oni koji su proniknuti strahom Božijim daleko od sebe odbijaju njegove mačeve (po sveštenorečitom Davidu), bodro se predaju podvizima pobožnosti i sveusrdno pripadaju nebeskim zrenjima i delanjima.
2) Eto ja kao da se nalazim među vama i vidim i čujem da se istrgla oštra reč protiv nekog od bratije, tj. prekor, uvreda ili nešto slično. Ti, pak, brate, koji si primio uvredu nemoj da se pretvaraš u ljutu zver i nemoj biti malodušan, već budi čvrst i nepokolebiv. Jer, uvreda i sramota padaju na onoga ko ih izriče, dok onome ko ih bestrasno prima pripada pobeda. On se pokazuje kao čovek Božiji, a onaj drugi kao nepotrebni sluga, koji sam sebe pogubljuje.
3) Uporno vas molim da se ne svađate, da ne vređate jedan drugoga, da ne podižete visoko obrve, da ne govorite visoko, da se ne nadimate što lepše pevate, ili se više trudite, ili ste pobožniji, ili možda što ste po svetski blagorodniji, ili što ste lepši licem. O tome je ružno i govoriti. U svemu se oblačite u smirenoumlje, kroz potčinjavanje i poslušanje se pružajući pred Gospodom i pred starešinama u obitelji.
4) Idite naznačenim putem i vaš trud neće biti uzaludan, niti vaši podvizi neuspešni. Ja vam pred licem Gospoda Boga našeg, svetih anđela Njegovih i pred svom tvari blagovestim da ćete, dobro završivši svoj put, likovati sa mučenicima, da ćete se večno uljuljkivati u naručju Avraamovom i da će vas hor pravednih primiti u svoju sredinu.
 


 
NAPOMENE:

  1. Uporedi Žitije svetog Teodosija Velikog, 11. januara, Prim. prev.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *