NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM IV

DOBROTOLJUBLJE – TOM IV

 

SVETI OTAC NAŠ TEODOR STUDIT

PODVIŽNIČKE POUKE MONASIMA
 

101.
Mi smo prizvani da se trudovima, lišavanjima i nevoljama čistimo od grehova; jeste teško, ali nam je obećan večnoblaženi život; radujmo se svemu rečenome (2, 24)
Hteo bih da vam ukratko pomenem o podvižništvu na koje smo prizvani, kojim čistimo ranije grehe svoje i zbog koga se svakodnevno zlopatimo. Jer, naš put je zaista uzan i skorban, po reči Gospodnjoj. Međutim, pošto je njemu obećan život večni mi treba da se radujemo i revnujemo oko njegovog uspešnog okončanja. Mi dobrom revnošću treba da sarevnujemo jedni drugima, trčeći kao na trkalištu i pobeđujući svog protivnika kako bismo dobili venac pravde u dan nagrađivanja. Stoga teško neka se kod nas smatra lakim, neprijatno – prijatnim, skorbno – radosnim, oskudica – ugodnošću, beščašće – čašću, uvreda – pohvalom, nedostatak – izobiljem, korišćenje vode – korišćenjem vina, kasno jelo – ranim jelom. Eto mučeničke crte našeg života, na kojoj se zasniva očekivanje i nada na buduća dobra. Nemojmo, molim vas, plakati, niti biti malodušni gledajući kako naš život žalosti i muči srce. Naprotiv, gledajući na [obećanje] da nam on donosi usinovljenje, Carstvo nebesko i blaženu besmrtnost, revnosnije ga se latimo i neprestano ga obnavljajmo, dodajući trud na trud, podvig na podvig, marljivost na marljivost, poslušanje na poslušanje, odsecanje vlastite volje na odsecanje, molitve na molitve, bdenje na bdenje, bogomislije na bogomislije, suze na suze, ljubav na ljubav. Naš život se razlikuje od brzoprolaznog života i viši je od njega. On je čudan za one koji razmišljaju svetski, koji se upravljaju telom i koji sadašnje pretpostavljaju budućem. Vi ste ostavili svet i sve što je u svetu: roditelje, braću, decu i sve žitejsko, te ste svagda spremni da, iz ljubavi prema Gospodu, budete u nevoljama, da stradate, da nosite uvrede, muke u smrt. I vi ćete se iz sveta preseliti ka Bogu. Ostavljajući vremenski život, vi ćete preći ka beskonačnom životu ukoliko do kraja budete projavljivali opit vernog poslušanja.
 

102.
1) Ja vas ublažavam zbog vašeg iskrenog i uspešnog prebivanja u podvizima opštežića; 2) nemojte verovati onima koji govore da svagde ima takvih; 3) naše prvo oružje jeste otkrivanje pomisli; 4) njime se ukrašuje svako naše podvižničko delanje (2, 25)
1) Ja vas ublažavam što vi u ovom rodu i u ove dane ištete Gospoda, što ste bodri nad srcima vašim i što verujete da je duh vaš sa Bogom. Ja vas ublažavam i stoga što život provodite iskreno i ispravno, zaista se odrekavši i istinski se izvukavši iz sveta, na samom delu projavljujući svoj naziv. Vi ste se istinski razdvojili od svega i prebivate jedino sa Bogom, Njemu jedinome služeći svojim prekrasnim životom. Otuda vaše opštežiće kojim niko ništa ne naziva svojim, otuda vaše nepovratno otuđenje od roditelja i srodnika po telu, otuda nelažna vera prema mom smirenju kroz otkrivanje skrivenih srdačnih pokreta, otuda prostor u teskobi, zadovoljstvo u oskudici, uteha i veselje i pored lišavanja u telesnim potrebama. I zašto mnogo govoriti? Otuda slava vašeg života i [razlog] što se na jeziku svih.
2) Ja ne govorim da bih vam laskao, već vam napominjem da biste ostali čvrsti i krepki, da biste se na svaki način starali da ne padnete sa visine, kako ne biste oslabili u dobrom rešenju svog proizvoljenja, kako ne biste napustili svoje poslušničke borbe ili se raslabili pokvarenim nadmudrivanjem i nagovorima ljudskim i ubeđivanjima da navodno ima mnogo onih koji se boje Boga i koji mu služe još bolje od vas. Eto sablazni. A zbog čega? Da se pokažu koji su postojani među vama (1. Kor. 11, 19). Prema tome, držite se dobrog rešenja svoje volje i nemojte biti nemarni da ljubite Gospoda kroz dobra dela i da tražite ono što potpomaže vaše spasenje. Jer, mnogo toga nije vidljivo za nas i mi padamo i ne znajući kako, čak i ne znajući za pad, kao što uverava Davidova reč: Pregrešenja (moja) ko će shvatiti (Ps. 18, 13).
3) Hoću da znate da za spasenje nema dejstvenijeg lekarstva od otkrivanja pomisli, što ste i sami ispitali. Gospod nam je dao taj dar i takvo lekarstvo nam je pod rukama. Zbog čega, dakle, neki od vas kasne da pristupe ispovesti i otkrivanju [pomisli], daveći se ćutanjem, varajući se i puneći se neotkrivenim pomislima kao crvima? Ma ko bili, ja žalim zbog vas i bolujem zbog vaše nemoći. Zbog čega se podvrgavate [opasnosti] kad imate sredstvo da ozdravite, da se prosvetite i razveselite? Bog sve vidi. Jer, nema tvari sakrivene pred Njim, nego je sve obnaženo i otkriveno pred očima Onoga kome ćemo odgovarati (Jev. 4, 13). Osim toga, ja treba da vas poznajem. Da bih poznao moja čeda, i oni mene, ja imam potrebu za vašom otvorenošću.
4) Eto istinskog duhovnog srodstva, pravog poslušanja, bezbrižnog hođenja, slatke molitve, neprestanog napredovanja i ushođenja ka savršenstvu. Dobra je suza skrušenja koja se lije iz očiju, dobra je čista noćna i dnevna molitva, dobro je trpljenje skorbi, dobro je bavljenje rukodeljem, dobro je budno slušanje čitanja, dobri su sporost u reči i beseda bez smeha, dobro je umereno uzdržanje, dobro je sećanje na smrt i umereno podražavanje žitija svetih, dobro je izbegavanje strasti drskosti i čuvanje božanstvenog smirenoumlja. Ipak, najbolje je otkrivanje i ispovedanje pomisli bez žaljenja sebe. Sve ispitujte, dobra se držite (1. Sol. 5, 21).
 

103.
1) Misli i čula, reči i dela u svetu su sasvim drugačiji od naših: kod nas sve kao da je u raju; 2) Bog je dao da je kod nas i unutra i izvan sve drugačije, negoli u svetu; 3) ipak treba da pazimo da ne postanemo gori od svetovnjaka (2, 26)
1) Slava Bogu koji nas je izabrao od utrobe matere naše u ovo svešteno zvanje. Neka je blagodarnost Gospodu koji nas je prizvao na blaženi i divni obraz monaškog života. Ja ću reći nešto što je smelo, ali nije daleko od istine: nama je zaista dano da razumemo tajne Carstva nebeskog više negoli onima koji su u svetu, od kojih mnogi ne vide o čemu se radi. Pogledajte samo njihova rasuđivanja i stremljenja. Oni ublažavaju bogatstvo i prolaznu slavu, raduju se utehama i nasladama, ushićuju se mirisima i dragim kamenjem, lepim staništima, vrtovima, gajevima i ostalim ispraznostima, smeju se, šale se, igraju, debljaju se kao životinje koje se pripremaju za zaklanje i čine mnogo drugog što ne treba ni pominjati. Ne treba pominjati ni rđave posledice koje se rađaju iz rečenoga, kojima se oni ipak hvale. Eto šta hvale, čime se hvale i čemu se raduju. Ipak, sve rečeno je ništavno i dostojno prezira u očima onih koji su telo razapeli sa strastima i željama (Gal. 5, 24). I vi ste u Gospodu Isusu Hristu po svetom apostolu raspeli telo svoje. Kod nas postoji druga želja i drugo raspoloženje prema stvarima. Mi ištemo i nastojimo da steknemo dobrobiće koje je postojalo u raju sladosti, odakle smo izgnani. Stoga mi i prihvatamo način života koji liči na prvobitni, udaljujući se od prelesnog sveta i prilazeći Bogu. Mi skidamo žitejsku tamu i oblačimo umnu svetlost, od svega se odričući i postajući gospodari nad svime.
2) O divnog li i velikog zvanja. Ko nas je odvojio od ploti i krvi, od roditelja, srodnika, rodbine, od žitejskih običaja i svega svetskog? Ko nas je ubedio da se igumanima i duhovnim ocima predamo kao robovi, te da prihvatimo naporni podvig uzdržanja, bdenja i spavanja na goloj zemlji? Ko nas je prosvetio da na stvari gledamo bez rasejavanja i prelešćivanja, te da ne smatramo nečim velikim ni zlato, ni srebro, ni lepote, ni svetske veličine, pa čak ni carske krune i svilu. [Ko nas je prosvetio] da smatramo dostojnijim i većim oblačenje u dronjke i zakrpe, te da se njima veličamo više negoli blještavim plaštom? Ko nam je dao silu da pobegnemo od svega veštastvenog i telesnog i da se sjedinimo sa višim poretkom života, slično anđelima preko devstvenosti prebivajući čisti i neporočni? Eto naših pohvala. Nama ih je darovao Bog, koga smo zavoleli. Mi smo poželeli buduća dobra, nepristupnu svetlost, večnu slavu, neizrecivu radost, neprestano veselje, večno nasleđe, Carstvo nebesko, neiscrpno bogatstvo i sva obećanja koja su izrečena preko anđela i otaca.
3) Stoga gledajmo i pazimo dobro kako se opet ne bismo obratili na suprotno i kako se kasnije ne bismo našli iza onih koji žive svetski. Sve više se čistimo i utvrđujmo u devstvenosti, starajući se umom i srcem da ne popuštamo demonu. Reč izaziva reč, pogled privlači pogled, nemar potpomaže nerad i mi se postepeno srođujemo sa njima, oni nas osvajaju i mi se nalazimo u položaju noćne vrane, rađajući grehovnu smrt. Nemojmo, pak, tako, čeda moja. Pazite se jedni od drugih s obzirom da od bližnjega dolazi i život i smrt. Neznatni nemar i izvesna bezbrižnost guraju u bezdan greha. Pazite i gledajte i mali i veliki, prednji i zadnji, načelnici i rukovođeni. Gore smo bili ublažavani, a ovde smo u beščašću; gore smo ličili na anđele, a ovde se usličujemo satani. 0 nekome je rečeno da bi mu bilo bolje da se nije rodio (Mt. 26, 24). Isto je prigodno reći i o navedenom. No, dovoljno je o tome. Ja ništa nisam rekao da bih vas ožalostio, već da bih predznanjem odvratio nailazeći mač greha.
 

104.
1) Ja imam dužnost da govorim, a vi da slušate; 2) vi me ustima poštujete, ali je vaše srce daleko; kad sam vam govorio o teskobi u potrebama i ukazao na uzroke, vi ste se pomirili sa našim položajem, ali ste potom počeli da ropćete, naročito zbog primanja mnogih; 3) ja vam objašnjavam da je Bog Hranitelj i da će pomoći; 4) nemojte roptati, inače nećete ući u Carstvo Božije, kao što Izrailjci zbog roptanja u pustinji nisu ušli u obećanu zemlju; 5) kada je nešto slično bilo kod otaca naših; naprotiv, svi oni su trpeli nevolju, ne odbijajući druge; 6) i vi ste ovde prihvaćeni iako ste došli bez ičega; zbog čega sada ne želite da ukažete milost drugima; ni pse koji umiru od gladi ne teraju, a vi hoćete da prognamo one za koje je Hristos umro; 7) niste li obećali da ćete zajedno sa mnom sve trpeti; ili ste zaboravili da je stradanje naš udeo; 8) pokajte se, budući da se ja neću promeniti; osim toga, i vi ste učesnici u tim delima, budući da smo jedno; 9) setite se koliko nas je puta Bog izbavljao iz nevolje; čega da se bojimo ukoliko delujemo po zapovestima (2, 30)
1) Moje delo i moj neumorni podvig se sastoji u iznošenju reči za vas, u napominjanju dužnosti i tešenju u trpljenju u vašem dobrom životu po Bogu. Pastiri beslovesnih ovaca po neophodnosti preduzimaju trud nespavanja i brige oko čuvanja stada koje im je povereno, izvodeći ga na pašu. I ja grešni, koji sam nedostojno primio načelstvo nad vama, tj. Hristovim ovcama, moram da imam neuspavljivo duševno oko i da vam oglašavanjem reči, kao nekakvom sviralom, ukazujem na dužnost i korist, predupređujući vas od nepriličnog i pogubnog. Od mene se, dakle, traži rečeno, ali i vi treba da se prema mojoj reči odnosite pažljivo, slušajući moj pastirski glas. Gospod govori: Ovce moje slušaju glas moj. . . i za mnom idu. . . A za tuđinom neće poći, nego će pobeći od njega, jer ne poznaju glas tuđinaca (Jn. 10, 27; 5). Rečeno se može primeniti na vas i na mene.
2) Zbog čega sam vam izrekao sličan predgovor? Unapred vam kažem da ne bih [želeo] da vam moja reč bude teška. Jer, neki od vas me poštuju ustima, dok im je srce daleko od mene. I objasniću zbog čega. Kod vas se pojavila teskoba u telesnim potrebama zbog rđavog roda prošlih godina, zbog priliva lica koje Bog iz pučine sveta šalje u pristanište naše obitelji na spasenje i zbog dodavanja stranoprimnica i drugih utočišta, s obzirom da se nalazimo u carskom gradu. Ja sam o rečenome sve obavestio, izjavljujući duboku skorb i opterećujuću brigu oko načina zadovoljavanja potreba za tekuću godinu. Ja sam iskao i molio da se zagrejete usrdnošću za uvećanje uobičajene mere vaših rukodeljnih proizvoda, napominjući da nama, koji ištemo Carstvo nebesko, priliči da idemo tesnim i skorbnim putem, na kome se nalaze nevolje, pritešnjavanja, glad i žeđ, napori i znoj, nagota i siromaštvo i sve slično. Još sam dodao da Bog često popušta da se podvrgnemo neznatnim iskušenjima kako bi ispitao našu ljubav prema Njemu, tj. da li rado podnosimo skorbi koje nas susreću radi Njega. I vi ste se pokazali kao što treba, opravdavši moje očekivanje. Međutim, nemajući istinsko srce u odnosu na Boga, vi ste mu zablagodarili samo ustima, da biste potom zaroptali, opterećujući se onim što se desilo i ustajući na mene grešnoga, kao nekada na Mojsija. I vi ste prigovorili: „Zašto ih sakuplja toliko kad ne može da ih nahrani? I zbog čega? I ko ga prinuđava da sabira toliko mnoštvo“.
3) Od tih reči ja treba da se ogradim i da oglasim pravdu Božiju, ukazavši na mač Božiji koji dolazi na takve. Od mojih grešnih ruku se neće tražiti krv njihove pogibli. Kao neistinski sinovi moji, oni najpre nisu zajedno sa mnom rekli: „Zašto ih primamo“, već su kao tuđa i rđava deca rekli: „Zašto ih prima“, sami sebe isključujući iz opštenja sa mnom. Oni su krivi. i dostojni osude stoga što, kao što se peva u Psalmima, klevetaše na Boga, i rekoše: Ne može li Bog spremiti trpezu u pustinji (Ps. 77, 19) takvim mnoštvu. Zar ja dostavljam hranu, ili donosim plodove, ili punim žitnicu? I opet, zar ja samovoljno i samovlasno primam one koji dolaze i umnožavam bratstvo? Nije li sam Gospod i Bog Hranitelj sveta, koji otvara ruku svoju, i ispunjava sve živo blagovoljenjem (Ps. 144, 16)? Ne govori li On sam: Ištite najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati (Mt. 6, 33). Ne pobuđuje li i sam malodušne, govoreći: Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti žanju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. . . Koliko će više vas, maloverni (Mt. 6, 26; Lk. 12, 28). Ne savetuje li On preko jednog mudraca: Ko verova Gospodu i postide se? Ili ko je istrajao u strahu Njegovom i bio ostavljen? Ili ko ga prizva i bi prezren (Sir. 2, 10). I ne obećava li On opet kroz Jevanđelje: I onoga koji dolazi neću isterati napolje (Jn. 6, 37). I ne naređuje li On: Pustite decu neka dolaze meni, i ne branite im; jer je takvih Carstvo Božije (Mk. 10, 14). I mnogo drugih mesta iz Pisma je saglasno sa rečenim. Zašto vi ustajete na mene bednog i svojim vređanjem govorite bezumlje?
4) Vi ste, kao što se vidi, Izrailjci koji su izbavljeni iz ruke nevidljivog faraona, od gorkog pravljenja cigli u ropstvu strasti i od mračnog Egipta svetske sujete, da bi potom, pri prolaženju pustinje podvižničkog skorbnog života i susretu sa teškim nevoljama, propustili da zablagodare Bogu, usled čega je izostalo i dobro raspoloženje koje je trebalo da izazove javljanje potrebnog po Božijem promislu. Da, vi ste uzroptali na Boga i kao da ste rekli: „Bolje bi bilo da smo umrli u Egiptu“, sećajući se egipatskih kotlova, tj. onoga što je svakoga najviše naslađivalo u svetu. Međutim, vi znate da su tad postradali oni koji su roptali, da se niko od njih nije udostojio da uđe u obećanu zemlju i da su im kosti ostale u pustinji. Bojim se, čeda, da i mi ne postradamo na isti način s obzirom da činimo što i oni. Međutim, tada je bilo dejstvo šatora i zakona, a sada – savršenstvo blagodati i istine Hristove. I rečeno nisu učinili svetovnjaci, nego oni koji su među nama, tj. koji su se popeli na visinu anđelskog života.
5) Gde je i kada se kod naših prepodobnih otaca pojavilo roptanje? I da li su oni ikada radi oskudice u telesnim potrepštinama odbili nekoga od onih koji su želeli da se spasavaju u opštežiću? Nisu li, naprotiv, njihova vrata svagda bila otvorena ne samo za one koji žele da se odreknu od sveta, nego i za sve potrebite siromahe? Zar nisu oni i posle svoje smrti ostavljali posebna zaveštanja u vezi sa rečenim? Vi znate kakvi su u vezi sa navedenim bili nalozi velikog svetila našeg Evtimija. Vi ste čitali kako je bilo kod uvekspominjanih otaca naših Save i Teodosija Velikog, kao i kod preblaženog Pahomija. I da li se kod njih dogodila oskudica? Jeste, i to višekratno. Kod jednog za Uskrs nije bilo neophodnog čak ni za vršenje Liturgije, što je uostalom i kod drugih bivalo. Oni su često imali svega u izobilju, a ponekad su i oskudevali. U oba slučaja oni su, pak, blagodarili Bogu i blagodušno trpeli. Sa njima su stradala i njihova istinska čeda sa radošću i veseljem. Oni, pak, koji nisu slični potpadaju pod kletvu i ginu. Stoga treba da pazimo, čeda moja i bratijo.
6) Vi koji ropćete treba da se setite da se ne izdržavate od svog truda i da prilikom dolaska ovamo niste sa sobom ništa doneli. I vi ste tada blagodarili i slavili Boga i nas što se niste vratili nazad. I kao nerazumni vi sada nećete da ukažete drugima ono što ste tada sami dobili. Vi ste škrti da drugima uručite dar koji ste sami dobili. Nedruželjubivi, nesaosećajni i neosetljivi. Mi bismo bili dostojni odobravanja čak i kad bismo primili beslovesne pse koji umiru od gladi. Jer, napisano je da pravednik miluje duše stoke svoje (Prič. 12, 10). A zar nećemo primiti slovesne ljude, učesnike u zajedničkoj prirodi, bratiju našu koji nas mole da ih primimo u pristanište posle brodoloma i da ih spasemo od krajnje nevolje, one za koje je Hristos umro? Međutim, bezumnici ne pomišljaju o rečenome.
7) Zar vi niste obećali da ćete zajedno sa mnom umirati za ime Gospodnje? A sada se pri maloj teskobi u naporima i po trebama odričete i povlačite nazad. Zbog čega naprotiv vi mene ne podstičete da ni jednog od siromaha koji dolaze ne otpustim gladnog, žednog i bez tražene pomoći? Međutim, vi volite jedino da se sami nasićujete, pa čak i presićujete, da jedete ribu, pijete vino ne samo po dve ili po tri krasovulje, već i sa dodatkom, što oci zabranjuju. I na vama se ostvaruje [reč] da niko ne može služiti dva gospodara, tj. i stomakougađanje i bogoljublje. Nerazumni i spori srcem shvatite da (po zapoveđenom svetim ocima našim i po neprestanim napomenama mene grešnog) mi treba da postradamo i da kroz mnoge nevolje uđemo u Carstvo nebesko.
8) Prema tome, pokajte se što ste mnogo sagrešili pred Gospodom. Ja neću odbiti [nikoga] i neću se promeniti, već ću nastaviti kao što sam započeo da sa svom srdačnošću i vatrenim srcem primam svakoga ko dolazi. I ne [primam] ih samo ja, već i Bog koji zapoveda [ljubav] i vi zajedno sa mnom, budući da smo svi jedno. Vi svi delate sa mnom kada odevam nagog, zagrevam promrzlog, obuvam bosog, beskućnika uvodim pod krov, hranim gladnog i pojim žednog u ime Isusa Hrista, istinitog Boga našeg, koji je sebe dao radi našeg izbavljenja od grehova. I mi verujemo u Njegova obećanja da neće ubiti gladom pravednu dušu (Prič. 10, 3). Takve su i vaše duše koje ne ropću (jer ja ne okrivljujem sve) i koje se raduju zbog ispunjavanja zapovesti Božijih i umnožavanja bratstva, budući trpeljive u iskušavanjima Božijim, odrekavši se od svega i rešivši se da do smrti stoje na delu Božijem.
9) Pogledajte nenaučeni, kojima se ponovo obraćam, koliko nas je puta Bog izbavljao iz krajnje nevolje. I kakvih dobročinstava nas je udostojio radi molitava mog i vašeg oca. Nije li nam dao žita i vina u doba oskudice? Nije li On podigao dobre ljude i nije li otvorio njihove žitnice radi naše prehrane? Nije li nam do sada iz sela, gradova i ostrva slao med, masline, sir, pokrivače, odelo i zlato od episkopa, načelnika i od onih koji su odeveni u porfiru? Neka vam Gospod oprosti i neka učini da ubuduće budete krepkiji kako biste sve podneli i pretrpeli sa ostalom bratijom i zajedno sa njima se udostojili da dobijete venac pravde.
 

105.
1) Sada je lažljivo vreme (proleće): držite telo na uzdi; 2) mera pijenja vina i mera hrane; 3) za uzdržanje će se (dobiti) nebeska dobra, prema kojima sadašnja uopšte nisu dobra; 4) pogledajte na skupinu vrlina koja vas okružuje; gledajte na nebo i sve će biti podnošljivo (2, 31)
1) Dobro se stiče trudom, ali ga nepažljivi lako gube. Ono što je stečeno dugim vremenom može da se izgubi zbog kratkovremene nebrige. Stoga naročito pazite na sebe u sadašnje vreme proleća kada telo počinje da se budi i kada plot, budući od zemlje, traži da dejstvuje po zemaljskome. Navodljavana i đubrena, zemlja daje rastinje po svome rodu. I telo koje se goji raznim jelima i pićima samo od sebe uskipi strastima koje su u njemu sakrivene. Uzmite ga u svoje ruke i pritesnite ga. Po reči apostola, staranje za telo nemojte pretvarati u pohote (Rim. 13, 14). Naprotiv, pružajući mu neophodno u razumnoj meri, prebivajte i živite u duhu.
2) Neka postoji mera i u jelu i u vinu. Vino neka se prima radi male utehe na praznične dane, pri krajnje zamornim telesnim naporima, pri bolestima i pri predstojećem dužem putovanju. U drugo vreme treba biti zadovoljan jednom čašom, najviše sa dve. Jer, vi znate šta se o rečenome kaže u Staračniku. U odnosu na jelo navešću vam reči apostola: Jela će se ukinuti (1. Kor. 6, 13). Ja ne govorim sa namerom da vas sasvim odvratim od njega, već sa željom da jedete i pijete blagoobrazno, bogodolično, spasonosno za dušu i ukrepljujuće za telo, koje treba da vrši naložena mu dela.
3) Zar ne znate da vam se za slično uzdržanje i lišavanje svetskih zadovoljstava, tj. mesojeđa, pijenja vina, banja i toplih bašta priprema božanstveni raj, koji ima drvo života i vodu besmrtnosti, sladost Duha i neizrecivu krasotu večnih dobara? Za vas je tamo pripremljen pokoj i svaka uteha. Još malo pa ćete kroz vrata smrti stići tamo i početi da nenasito i večno okušate i pijete. Ovde, pak, ni dobra iz carskih dvorova nisu sladost, već hrana za crve. Njihovo okušanje nije dobar život, već beživotnost, naslađivanje njima nije radost, nego tuga, njihovo posedovanje jeste lišenost i njihovo nasleđivanje jeste zaista sujeta nad sujetama, kao što je rekao najmudriji Solomon, koji se u potpunosti nasladio utehama sveta.
4) Vi imate uzdržanje kao drugaricu, poslušanje kao suprugu, neporočnost, devstvenost i milostinju kao kćeri, skrušenost i smirenje kao sveštene devojke. Pogledajte gore na nebo i ugledajte gde je naše stanište, gde je naša Glava i opšti Otac svih – Hristos Gospod, gde je naš grad – gornji Jerusalim. Zaista, vi ćete pobediti ukoliko sve pretrpite. Vi ćete se ovenčati ukoliko budete zadovoljni sa svime. Ukoliko skončate na navedeni način, vama će se otvoriti vrata Carstva nebeskog.
 

106.
1) Sve trpimo sa nadom na večno blaženstvo, po reči i primeru svetog Pavla; 2) jer, i mi, kao i on, svakog časa susrećemo priliku da trpimo; 3) ukoliko budemo trpeli, Božije blagovoljenje će biti na nama (2, 32)
1) Trudite se i podvizavajte se. Na skorbi vašeg života u Hristu koje nailaze na vas nemojte gledati kao na nešto tuđe, strano i neočekivano. Zar došavši ovamo iz sveta niste pred Bogom i Njegovim izabranim anđelima ispovedili da ćete blagodušno trpeti svaku skorb i teskobu u gladovanju i žeđanju, u studeni i nagoti, u uvredama i podsmevanjima i u drugim podvižničkim teškoćama radi Carstva nebeskog. I bolje je da uopšte ne gledate na rečeno, već da trpite i da motrite na blaženi kraj svega. Kakav kraj? Nasleđe Carstva nebeskog, radost zbog večnih dobara, okušanje besmrtnosti, blaženstvo neprestanog života, usinovljenje, rajsku sladost i svaku drugu utehu. Zaista je dostojno i pravedno veliki apostol rekao da stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8, 18). On je tada hodio po svoj vaseljeni kao usred lavova i tigrova, vučen i cepan nevernim, u gladi i žeđi i u danonoćnim naporima, radeći svojim rukama kako ne bi nikoga opteretio i svojim trudom zarađujući ono što je bilo potrebno njemu i onima sa njim.
2) Blago nama ukoliko budemo blagodarno i trpeljivo podnosili sve u okolnostima u kojima se nalazimo s obzirom da nećemo biti lišeni njegovog udela. Ukoliko se, pak, pokažemo malodušni, nezadovoljni i ropotljivi, mi nećemo imati opštenja sa onima koji su se do krvi podvizavali protiv greha. I nećemo li se mi pokazati dostojni svake sramote onoga dana s obzirom da ni najmanju stvar (tj. poslušanje bez protivrečenja, trud bez roptanja, služenje bez gordosti, blagovremeno ćutanje, razumni govor, slučajno prevođenje na drugo poslušanje koje odgovara pažnji i revnosti, odsecanje vlastite volje, blagodarno nošenje naložene epitimije [tj. kazne], neoslabno stojanje na psalmopojanju i noćnoj i dnevnoj molitvi i trpeljivo čitanje dnevno ustanovljenih Psalama) nismo mogli ispuniti spokojno i prilično?
3) Ukoliko budemo blagopokorno, blagodušno i rado primali, trpeli i ispunjavali i sve drugo što se ne može ni nabrojati, naš život će biti prekrasan i Bog kome ugađamo svakako će na nas gledati sa blagovoljenjem i blagosiljati nas. Nemojmo odstupati od rečenog načina života, čak i kad bi sledilo da svakodnevno umiremo zbog njega. [Služimo] radosno, nikako ni u čemu ne dajući spoticanje, da se služba ne kudi (2. Kor. 6, 3).
 

107.
1) Sada je četrdesetnica: neka se svako pripremi kao što priliči; 2) ne zahtevaju se samo spoljašnje umrtvljenje tela i telesni podvizi, nego ponajpre odsecanje svega rđavog i vlastite volje, smirenje i poslušanje (2, 33)
1) Sada je, kao što znate, sveta četrdesetnica, koja od nas zahteva duhovne podvige još više negoli u obično vreme, tj. usrdniju spremnost na sve dobro, blagodušnost, hrabrost, trudoljublje, trpljenje, nebouzlaznu molitvu, suzotočno umiljenje, smirenje skrušenog srca, umereno uzdržanje ne samo od jela i pića, nego i od zavisti, gneva, nadimanja, roptanja, gordosti, dobromrzne strasti. Pogledajte se pažljivije i očistite se po navedenom ukazanju, pripremivši sebe kao izabrane sasude, kao bogoglasne svirale kako biste primili Duha Svetog. Na rečeno nas priziva vreme i ono je pravi post.
2) Neka mi niko ne govori: „Ja pojem i čitam stihove [iz Psaltira], molim se, vrlo malo jedem, malo pijem, sedeći po malo odspavam, činim poklone, podižem svoje ruke prema nebu mnogo sati“. Naravno, sve je to dobro. Ipak, kaži mi da li imaš smireno mudrovanje, skrušen duh, da li odsecaš svoju volju kako bi uvek bio poslušan i kako nikada ne bi protivrečio, ni roptao, ni prepirao, ni zavidio bratu, ni mislio i govorio sujetno, niti bio znatiželjan. Kaži mi da li postavljaš pitanja zbog čega jedan ima jedan položaj, a drugi – drugi, menjajući se u srcu i poprimajući zversko lice, te iz zlog, a ne dobrog skrovišta srca iznoseći reči neverja, [rđave] neustrašivosti i nesređenosti, koje i one koji slušaju mogu da vrgnu u rov pada. Nisu takva dela posta i nisu takva upražnjavanja u uzdržanju. Naprotiv, onaj ko ima smirenje i poslušanje kao sa dva krila ushodi na nebo i postaje sabesednik Bogu.
 

108.
1) Nemojmo dati mesta razlenjenosti sećajući se da služimo Bogu, koji će i uzvratiti po usrdnosti i revnosti; 2) čuvajmo u savršenstvu i svo ostalo ustrojstvo života i spolja i iznutra; 3) hrabrite se imajući Boga za Pomoćnika, i Presvetu Bogorodicu, i svetitelje Božije, a naročito naše – svetog Preteču i Bogoslova, kojima pripada manastir; 4) uzdržavajmo se od nepriličnih razgovora i razgovarajmo samo o dušekorisnom (2, 34)
1) Pazite da naša srca ne budu opterećena mrzovoljom, raslabljenošću i neumesnim pomislima, što dovodi do bede unutrašnjeg pada u duši. Naprotiv, sa mladićkom bodrošću i revnošću se postarajmo da zajedno proživimo ostalo vreme kratkotrajnog života našeg, koji se stalno umanjuje kako bismo, po završetku dobrih podviga, sveštenih upražnjavanja i časnih vrlina prešli u budući vek i udostojili se dobijanja netruležnih venaca pravde od Nagradodavca Gospoda. Stoga neka svako gleda kako prohodi svoje služenje. Neka se do starosti svako trudi da služi Gospodu kao da je prisutan, izbegavajući nemar, malaksalost, lenjost i pritvornost i znajući da ne bi ožalostio čoveka, već Boga, kome se posvećuje služenje. Mi smo ovde samo sasluge, koji napominju o zapovestima Vladike. Oni koji ih ispunjavaju i oni koji ih narušavaju nisu krivi pred nama i ne ugađaju nama, nego blagom Vladici i Bogu, koji ih je dao. Neka svako svoje delo radi kao pred licem Boga, a ne ljudi, bilo da prepisuje knjige, bilo da služi, ili ore, ili kopa gradinu. Neka svačije delo bude čisto, budući da Srceznalac Bog meri napregnutost sile i usrđa koji se u njega ulažu.
2) Jezik treba čuvati od praznoslovlja, oko ograđivati od nepriličnih prizora, srce čuvati od nečistih pomisli i sva čula trezniti strahom Božijim. Jedni prema drugima treba da se odnosimo sa smirenoumljem i sa ljubavlju bez drskosti. Mi treba da vodimo dolične razgovore, da gledamo na korisno, da slušamo samo ono što je prilično, da se dodirujemo sa skromnošću, da pomišljamo na Božanstvene stvari, da se radujemo i da se saradujemo u ispunjavanju zapovesti Božijih kako bismo dušespasonosno okončali dane našeg stranstvovanja na zemlji.
3) Budite hrabri jer imamo Boga za Pomoćnika i Zastupnika u svom životu, te krepki pokrov, tj. zastupništvo Presvete Bogorodice i molitve gospode naše, velikih svetitelja Preteče i Bogoslova, u čijim manastirima živimo. I ako je Bog s nama, ko će protiv nas (Rim. 8, 31). Ako je Gospod zaštitnik života moga, koga ću se plašiti (Ps. 26, 1). Ko će nas savladati ukoliko imamo pomoć od Bogorodice i svetih? Niko i nikada. Demoni će biti daleko od nas, ljudi će nas hvaliti, neprijatelji će se izbezumiti i niko neće opstati pred licem našim. Ukoliko, pak, ne budemo takvi, sve će sa nama biti drugačije.
4) Stoga mi treba da istrajemo u doličnom ustrojstvu, naročito živeći u ovakvom gradu. Uzdržavajmo se od razgovora o predmetima koji su nam tuđi. Nama je tuđe besediti, razgovarati i raspitivati se i o carevima i o načelnicima. Premudri govori: Shvataj ono što ti je naloženo (Sir. 3, 22). Mi imamo drugu brigu i druge besede. Svetovnjaci razgovaraju o svetovnom i telesni pričaju o telesnom, dok mi [govorimo] o Bogu, Spasitelju našem, i o onome što je dušekorisno, o vrlinama, o životu prepodobnih otaca naših, o smrti, o prestavljenju, o susretu svetih anđela, o odgovoru pred prestolom Hristovim, o pravednoj nagradi, o Carstvu nebeskom. Razgovarajući o rečenome, mi se anđelski prosvećujemo, a prosvećujemo i svetovnjake. Ukoliko, pak, upadnemo u sujetne razgovore, mi i sebi štetimo i drugi nas podvrgavaju podsmehu i osudi. Od sada pazite i čuvajte usta svoja od nepriličnih beseda. Trudite se u svojim dobrim delima, rasplamsavajući još vreliju revnost za ljubav prema Bogu i imajući gotovost da za Njegovu istinu čak i smrt podnesemo. Vašu odlučnost Bog će primiti kao delo i u onaj dan vas ukrasiti mučeničkim vencima.
 

109.
1) Revnosno i iz sve snage ištite nezemaljsko i Bog će vas blagosloviti; ukoliko tako činite, napredovaćete; jer, tako su živeli svi oci; 2) opet prekor kradljivcima stvarčica (2, 35)
1) Jedni biraju jedan predmet iskanja, a drugi drugi: jedan ište gospodstvo, drugi slavu od spoljašnjeg činovništva, jedan zadovoljstvo i mnoga imanja u domovima, slugama i poljima. Mnogoobrazne su pohote svetske. Ostavivši sve slično i duševno se preselivši u drugi svet, vi želite i ištete nadsvetsko i nebesko, u čemu i prebivate svojim srcem. Oko rečenoga je sve vaše staranje i trud. Vas ne brine i ne zanima ništa osim savršenog očišćenja strasti i sticanja skrušenog i smirenog srca i potpune bezbrižnosti ne samo u odnosu na drugove i poznanike, već i na roditelje i svaku sujetnost. Takvo je Božije blagovoljenje o vama. I ja vidim kako se svaki od vas trudi, podvizava i prinuđava da odbaci strast koja ga muči i da raspoloženjem prebiva samo sa jedinim Bogom. Ukoliko istrajete u mučeničkom podvigu, Hristos Bog naš će vam dati silu i krepost da odbacite svako strasno i satansko protivljenje, te da uspešno završite triblaženi podvig koji vam predstoji, kao uostalom i sveti i bogonosni oci koji su ranije živeli. Zar su oni, obučeni u telo i imajući jednake prohteve kao i mi, bez truda i podviga prošli ovaj život? Nikako. Oni su mnogoobrazno stradali i pobeđivali, hodeći putem svakog poslušanja i smirenja, uzdržanja i drugih vrlina, potčinivši telo duhu, uzišavši na visinu svetog života i proslavivši se. Radi izgrađivanja duša naših setimo se vrlina prepodobnog oca našeg Save (čiji spomen slavimo). Kao poslušnik, kao što znate, on beše veoma poslušan, brz, uslužan, prihvatajući poslednja poslušanja i radujući se kao da vrši nešto slavno. On je danonoćno bio u trudovima, nosio vodu i drva, prvi dolazeći na psalmopojanje i poslednji izlazeći. O njemu je napisano i mnogo drugog, što se zbog nedostatka vremena ne može nabrojati. Podražavajmo ga i mi, čeda, s obzirom da nije nemoguće da ga podražavamo jedan u jednom, a drugi u drugom, pomažući i sarevnujući jedan drugom. Iznad svega treba da se čuvate da ne postupate po svojoj volji i da bez doličnog raspitivanja ne [činite] čak ni ono što izgleda dobro.
2) Ne mogu da prećutim jednu stvar koju, ne znam kako, među vama čine neke neznalice i prezirači svakog poretka. Naime, radi se o veoma prekornom delu čestog nestajanja ili pre – krađe [stvari]. Na primer, onaj ko u svojoj keliji ostavi sandale ili olovku, ili drugo oruđe za rukodelje i izađe na kratko ili na duže zbog svog posla, po povratku ne nalazi ostavljeno. Radi se o savršeno đavolskom delu, koje vređa i smućuje bratstvo. Počeće da se javljaju podozrenja, klevete, ogorčenja pa i neprijateljstva verovatno više prema nevinima, negoli prema vinovnicima. Vi lopovi počujte groznu pretnju blaženog apostola Pavla: Ni lopovi. . . ni otimači, neće naslediti Carstvo Božije (1. Kor. 6, 10). Rekavši otimači, on nije dodao „srebra ili zlata, ili dragocene odeće“, već je izrekao opšte određenje. Ma na šta da se odnosi otimanje, i makar se radilo i o najmanjoj stvari, otimač neće naslediti Carstvo nebesko. Da li čujete lopovi i otimači? Molim vas da prestanete da kradete i otimate konac, igle, šila, olovke, lončiće, čaše, nožiće, pojaseve i slično. Jer, ponavljam, ni oni koji čine slično neće naslediti Carstvo nebesko. Zar se ne bojite apostolske opomene? Zar ja bedni izričem takvu opomenu? Stoga vas molim da hodimo dostojno zvanja na koje smo prizvani, tj. čisto, prepodobno i pravedno, udaljujući se od navedenog poroka kako bismo bili naslednici večnih dobara.
 

110.
1) Po vašem opštenju dobro svakoga prelazi na sve, i dobro svih na svakoga; 2) nemojmo biti ni lenjivi, ni svojeglavi; živeći opštim životom postarajmo se da se uzdržavamo od rđavog i da revnujemo za pohvalno; 3) ono što činimo i doživljavamo biva i prolazi i više se ne oseća; ono, uostalom, ostaje unutra i na dan suda će se pojaviti na opravdanje ili osudu (2, 37)
1) Svako, po pisanome, ima svoj dar, jedan jedno, drugi drugo. Vi ste, pak, bratijo, svezani savezom ljubavi usled čega činite svojim i napore i vrline svih drugih. Ti, na primer, blagodušno podnosiš beščašće, drugi se odlikuje trudoljubljem, jedan izobiluje ćutanjem, drugi pokornošću. Međutim, zbog opštenja svako od vas osim svog poseduje i ono što imaju drugi. Stoga se radujte i saradujte jedni drugima. Neka svako napreduje u daru koji poseduje, izbegavajući taštinu i vrlinu brata smatrajući većom. I ukoliko smo sliveni jedni sa drugima i spojeni sjedinjenjem ljubavi, potrudimo se da sve više napredujemo, usled čega će se Bog proslaviti u našem delu i veći deo vaseljene će čuti za naš način života.
2) Niko neka ne bude svojevoljan i svojeobrazan. Teško onima koji su mudri za sebe i razumni pred sobom (Is. 5, 21). Niko neka ne bude nemaran i lenjiv da ne bi čuo: Idi kod mrava, lenjivče (Prič. 6, 6). Neka niko ne bude dvojedušan u rasuđivanju da ne bi čuo: Dvojedušan čovekje nepostojan u svima putevima svojim (Jak. 1, 8). Uvek budite pokretni i brzi na delalje zapovesti, iskreni, bez saplitanja prilikom ispovedanja svojih skrivenosti, slobodni od taštine i daleko od svoje pohote, koja čini da je [čovek] kao morski val što ga vetar podiže i vitla (Jak. 1, 6), budući da se nije utvrdio i da nema osnove u srcu svome. Neka sve slično bude daleko od vas. Vi se starajte da steknete, da urizničite i da se obogatite svim što je časno i pohvalno radi dobijanja Carstva nebeskog.
3) Sve ono što svaki od vas čini, bilo pohvalno, bilo prekorno, zaista prolazi i nestaje kao potok vodeni, pri čemu čak ni u osećanjima ne ostaje gotovo ništa od onoga što je bilo juče. Stradanje zbog zapovesti, trud, plač, trpljenje, znoj, razdiranje srca, pritešnjavanje, iznemogavanje, podvrgavanje uvredama oseća se samo trenutno, da bi potom nestalo. Međutim, kod onog ko je rečeno okusio sve ostaje i čuva se u vekove radi dobijanja nagrade. Onaj, pak, ko se teši, smeje, naslađuje, pravi nered, igra, lenjstvuje, nikoga ne sluša, predaje se lakomislenosti, zavidi, gnevi se, besni, pravi spletke, držeći se visokoumlja i slično ne samo da sada ne stiče nikakvu korist, već stiče i neporecivu osudu u dan nagrađivanja i pravednog suda Božijeg. Razmislimo o rečenome, bratijo, i latimo se vrlina, starajući se da na svaki način izbegnemo greh kao nesretno i svepagubno zlo, te da bogougodno okončamo dane našeg života i udostojimo se obećanih dobara sa svima koji su ugodili Bogu.
 

111.
Pouke se govore da biste vi, slušajući ih, ispravljali sebe; vi, međutim, ostajete isti: nemojte više biti nepažljivi i nedelatni (2, 38)
Pitam vas radi čega se govori pouka. Da li da bi se samo pročitala u određeni čas i počešala naše uši, ili da biste me pohvalili, ili bez nekog određenog cilja? Naravno ne, nego da biste vi shvatili ono što se govori, svom dušom prihvatili smisao reči i doneli plod blagodaću Hristovom, te uz pomoć molitve mog i vašeg oca. Međutim, ja vidim da iz vašeg sećanja, čim se završi pouka, odmah sve iščezava bez traga kao da se uopšte ništa nije ni govorilo. Stoga čim izađemo sa službe napolje odmah padamo u ista sagrešenja kao i obično. Jedan počinje da razgovara u nevreme, drugi ropće, jedan prede osude, drugi se sakriva u ugao kako bi zaspao i prespavao čas za rukodelje, a i kad se javi ruke mu se pokazuju kao nemoćne, a kolena raslabljena (Sir. 25, 26). Neću govoriti o ostalom. Ne treba, pak, tako čeda moja. Inače se može desiti da čujete: Ovaj narod usnama me poštuje, a srce im je daleko od mene (Mk. 7, 6). Naprotiv, kada čujete spasonosnu reč u mojoj pouci ili iz Božanstvenog Pisma koje čitamo neka se u vašim srcima porodi kretanje straha Božijeg, iskra ljubavi prema Njemu, želja za napretkom i namera da se verno ispunjavaju Njegove zapovesti kako bismo se udostojili Carstva Njegovog.
 

112.
1) Mi smo na duhovnoj trci; ko su, pak, gledaoci; na šta treba da obrate pažnju trkači; kako se trči po pravilu; 2) ne treba zavideti običnim prednostima u manastiru; nerazumno je sve što nezadovoljni u takvim slučajevima govore; neka se isprave oni koji tako čine (2, 39)
1) Vi ste trkači Vladike Boga, premda vaše trčanje nije po zemlji, nego od zemlje ka nebu, imajući za posmatrače anđele i svetitelje, a ne ljude. Vence, pak, (neuvenljive) daje sam Gospod. Blaženi ste vi što ste stupili na to poprište takmičenja, primivši [monašku] shimu. Međutim, vi ste tek stupili na poprište, a venci se daju onima koji završe trku. Neka svako od vas dobro gleda kako trči i neka primećuje znakove na trkalištu koji određuju uspeh trke (tj. napredovanje u vrlinama), neka pažljivo gleda na prepreke (tj. iskušenja tela, sveta i đavola) i neka se napreže da ih savlada (primajući silu od Duha Svetoga). Neka niko ne gleda na stranu, već na jednu tačku ispred sebe, tj. na cilj trke, ka njemu ustremljujući sve svoje sile. Trka još nije okončana. Do sada ste dobro trčali. I od sada trčite sa jednakom usrdnošću i naprezanjem, revnujući jedni sa drugima i pomažući jedni drugima. I ko će sve prestići? Onaj ko bude najsmireniji od svih. Ko, pak, najispravnije trči? Onaj ko je najposlušniji, najpobožniji, ko u najvećoj meri izbegava roptanje, ko najviše poje Psalme, ko se najviše drži bezmetežja, najtrudoljubiviji, najmolitveniji, ko najviše otkriva [pomisli], ko najviše izbegava drskost, najnezlobiviji, ko najviše izbegava zavist, najverniji, ko najviše voli [svog] oca, ko najviše poseduje i ostale osobine savršene vrline i po duši i po telu. Eto u čemu se sastoji vaša trka. Eto čime ushodimo iz sile u silu i od sveta ka nebesima.
2) Neka ljubav bude vaša glavna osobina, koja vas odlikuje kao učenike Gospodnje. Prebivajući u ljubavi, rado primajte svako izdvajanje bratije, njihovo pretpostavljanje i napredovanje u službama, rukodeljima, mestu stojanja i redosledu. Neka od vas odstupi zavist, ljubomora i gnev. Blagostanje bratije neka svaki prima kao svoje blagostanje, radujući se njihovom uspehu, čime se ugađa Bogu i stiče potpuna pobeda nad svime. Ljubav je venac vrlina. Ogorčavati se, pak, što je nekome data prednost u služenju jeste pokvareno i štetno delo, tj. znak suprotne strane. Ne treba tako činiti, čeda moja. Nije pravedno govoriti: „Trebalo je da mene pretpostave njemu“, ili: „Ja sam stariji od njega i meni priliči više mesto“. Bežite, molim vas, od sličnih zamki đavoljih. Naprotiv, ištite i starajte se da steknete ono što je dobro, što je časno, što priliči svetima, što [pokazuje] bratoljublje, smirenoumlje i što vas upućuje na kraj. U svemu postupajte kao deca, nezlobivo, iskreno, kao izabrani narod Gospodnji, ne dopuštajući ništa mimo zapoveđenog. Ukoliko se i desi neko pokliznuće, požurite da se ispravite i da [stvar] zagladite prihvatanjem epitimije kako biste na dan nagrađivanja čuli željeni glas: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34).
 

113.
1) Vi ste preduzeli dobru nameru; ona vas, uostalom, ne izbavlja od iskušenja neprijatelja, koja vas i snalaze; ipak, budite verni svom zavetu i Bog će vam pomoći da istrajete; 2) odbacite dela tame i napredujte u delima svetlosti: prva, naime, privlače karanje Božije, a druga – blagoslov; 3) sada je kod nas mnogo bolesnih: zdravi, poslužimo bolesnim, a bolesni – budite trpeljivi i zadovoljni svime; mi nemamo sluge: bratija služe iz ljubavi po poslušanju; podstičite se trudbenici: Bog sve vidi (2, 40)
1) Po blagovoljenju Božijem svi se vi nalazite u broju spasavanih, svi ste stupili na put spasenja i svi imate samo jedno iskanje, tj. da se spasete. Međutim, postoji đavo koji je protivnik svakog dobra i koji mnoge podvrgava iskušenjima i bez njihove želje: jedne raspaljuje na pohotne slasti pomažući se željama mladosti, druge obara vlastoljubljem zbog koga je i sam spao sa neba, neke opet raslabljuje nemarom, ili veže mrzovoljom, ili rastrojava neverjem, ili pleni svojevoljnošću, ili uči neumesnim delima. I zašto nabrajati sve čime on svakodnevno pokušava, nastoji i očekuje da nas saplete čim dozvolimo da se raslabimo i čim se predamo raspuštenosti? Međutim, neka mu zapreti Gospod Bog, koji je rekao moru: Ćuti, prestani (Mk. 4, 39) i neka ga otera negde daleko od nas, što se i dešava kada se mi usredsredimo u sebi samima i neprestano pazimo na prvi cilj našeg stupanja u obitelj. Mi smo, naime, pred Bogom koji svedoči obećali da ćemo podnositi svaku skorb i teskobu sve do smrti.
2) Stoga svi odbacite sve što je protivno iskanju spasenja: malodušni – malodušnost, slastoljubivi – slastoljublje, gordi – gordost, tašti – taštinu, drski – drskost, neuredni – nered, pričljivi – pričljivost, svetoljubivi – svetoljublje, teloljubivi – teloljublje, žalosni – nerazumnu žalost, zavidljivi – zavist, brzopleti – brzopletost, svadljivi – svadljivost, lenjivi – lenjost. Eto dela tame, vidova zla i pronalazaka i nagovora lukavog. Blagome, pak, Bogu su ugodni mir, krotost, smirenje, poslušanje, nezaviđenje, trudoljublje, marljivost, bodrost, ljubav, nada, poredak, molitva. Eto dela svetlosti, oružja pravde i vrlina svetih. Radi ljubavi prema Gospodu, ja molim da se probude uspavani od strasti i da prihvate bodrost dremljivi od obuzetosti neprijateljskom prelesti. Ukoliko želimo da živimo dobrim životom i ukoliko volimo da vidimo dobre dane poslušajmo onog ko govori: Ukloni se od zla, i čini dobro; traži mira i idi za njim (Ps. 33, 14). Na šta oči Gospodnje gledaju sa blagovoljenjem? Gle, oči su Gospodnje na onima koji ga se boje (Ps. 32, 18). Na šta se, pak, gnevi lice Gospodnje? Lice pak Gospodnje je na činitelje zla, da istrebi sa zemlje spomen njihov (Ps. 33, 16). Ukoliko želimo da pazimo, i sve ostale reči toga Psalma predstavljaju prekrasne savete.
3) Ovih dana je kod nas mnogo bolesne bratije. Vreme je nezdravo. Mi zdravi pomognimo bolesnima. Bolesni neka prime karanje Gospodnje kao spasonosno i neka blagodušno podnose bolest, blagodareći za sve što nam se daje. Izbavivši se od bolesti nemojmo lutati uzalud, nego opet pristupimo svojim delima. Jer, mi nemamo unajmljene robove koji su određeni jedino za služenje, kao što biva kod svetskih ljudi. Mi smo sami i robovi i gospodari, i oni koji služe i oni koji primaju usluge. Ipak, neka svaki gleda da više služi, negoli da bez potrebe prima usluge. Bog vidi svakog od vas i njegovo delo i služenje. On vidi šta je bio ranije i šta je sada, kako je ko živeo u svetu i kako živi u obitelji, kako ko na sve prinuđava sebe i trpi, u šta se odeva i obuva i kakav trud podiže pri ispunjavanju svog posla. I u svoje vreme On će svakome dati po delima njegovim. Neka niko ne bude malodušan. Mi ćemo se javiti Bogu i predstati pred strašnim sudom Njegovim. Davši odgovor o proživljenom životu mi ćemo dobiti ono što nam priliči.
 

114.
1) Obrađujmo svoje duše delajući u duhovnom smislu sve što čine zemljoradnici kada obrađuju svoje polje; 2) držimo se i ratujmo kao što vojnici drže sebe i ratuju; trpimo sve u našim poslušanjima radi Carstva nebeskog, kao što vojnici u ratu sve trpe u očekivanju nagrada (2, 41)
1) Obrađujući svoje polje, zemljoradnik ne gleda na težinu truda, ne opušta ruke i ne lenji se, već ima u vidu buduću dobit. Radi nje on se predaje trudu, znoju i iscrpljujućim lišavanjima. I svaki od nas je dobio dušu kao neko polje koje treba da obrađuje u ovom veku. I mi na njoj treba da obavljamo duhovna dela. Bog, naš Sazdatelj će u dan suda od nas da zahteva odgovor o rečenome. Stoga vas molim i preklinjem da svi uopšte usrdno obrađujemo polja svojih duša i da ih obnovimo po zakonima blagočašća kako ne bismo sejali trnje strasti. Očistimo najpre oranice svoje od svakog korova greha i bacimo na njih seme, orosimo ih kišom duhovnih suza skrušenosti, ogradimo snažnom ogradom straha Božijeg kako useve ne bi uništavale mislene zveri, osvetlimo ih i zagrejmo sunčanim zracima ljubavi kako bismo potom napunili naše umne ruke pregrštima i sabrali mnoštvo žita, tj. svetih dela po zapovestima Hristovim. Radi rečenoga je Gospod Bog svaku dušu prizvao u život, a nas naročito i na anđelski obraz življenja. Molim vas da svako od vas u dobrom ponašanju pokaže svoja polja kako cvetaju, daju plod i mirišu mirisom koji je ugodan Gospodu. [Rečeno će se postići] kroz savršenu izmenu telesne naravi i odnosa, kroz pokorno poslušanje i hristoliko smirenje, kroz svakodnevno usavršavanje i preobražavanje iz slave u slavu, kroz blještavo odevanje dobrim delima, kroz odbacivanje svake neposlušnosti, kroz pokoravanje svake pomisli na poslušnost Hristu, kroz saobražavanje sa opštim ustavom bratstva i kroz svagdašnje samoukorevanje kojim se lako satire i umrtvljuje mnogoglava aždaja gordosti i samovolje.
2) Na koje delo smo mi, bratijo, naročito prizvani? Na borbu i rat. Ne na laku borbu sa ništavnim licima, već na žestoku borbu sa strašnim silama nevidljivih duhova, kao što govori božanstveni apostol: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12). Prema tome, neka niko ne ostane nepripremljen za borbu, neka niko ne izlazi nenaoružan i neka se ne odstranjuje od vojničkih znakova. Ne treba da se čudiš kada dobijaš rane i povrede ili kada susrećeš sukobljavanje. Sve rečeno i njemu slično neodvojivo je od vojnika. I ne umire onaj ko je jednom dobio ranu ili pao pod udarcem. Ne umire čak ni onaj ko se mnogo puta i bezbroj puta podvrgao rečenome, već onaj ko se dobrovoljno predaje svojim neprijateljima na zaklanje. Stoga bratijo i oci treba da budemo pažljivi i da krepko stojimo u borbi kao vojnici Hristovi. Vi znate da svaki vojnik odlazeći na vojni pohod susreće mnoštvo neudobnosti, napora i neprijatnosti ili zbog sunčane jare, ili zbog kiše, ili zbog hladnoće. On ne provodi raznežen život s obzirom da ponekad želi da pojede komad hleba ili da popije čašu hladne vode kojih nema. On je čitav dan ili noć u pokretu i prelazi iz mesta u mesto u blatu i prljavštini, umoran i iscrpljen. I radi čega? Da bi ugodio vojvodi koji ga je zapisao u vojsku, da ne bi dopao u spisak pobeglih, da bi u vreme deljenja nagrada bez prepirke bio priznat kao dostojan. Slično se dešava i kod nas, premda na drugi način. Njihove nagrade su privremene i brzoprolazne, a naše večne i netruležne. Njih daje Bog koji caruje nad svima. Stoga potrpimo i podvizavajmo se u služenju koje leži na nama, čisto i besprekorno služeći Gospodu. Onaj ko naređuje neka razumno i pažljivo naređuje, a onaj ko služi neka služi bez roptanja i lenjosti. I mi treba da podnosimo vreme gladi i žeđi, uvreda i poniželja, sukobljavanja i ožalošćenja, a naročito iscrpljenosti i raslabljenosti u vreme noćnog psalmopojanja i molitvi, te svakovrsne neprijatnosti od onih koji nas vidljivo i nevidljivo napadaju i svakodnevno pritešnjavaju u vreme rukodelja i ispunjavanja ostalih poslušanja. I podvizavajući se dobrim podvigom i završivši trčanje, mi ćemo na molitve oca našeg da se udostojimo venaca pravde u dan onaj u Hristu Isusu, Gospodu našem.
 

115.
Odbacivši sve pohotno i gnevno, prilepimo se uz Gospoda, nelažno radeći na delima našeg poslušničkog zvanja (2, 42)
Slušajte i razumite šta nam govore i šta nam zapovedaju sveti oci. I ja nedostojni vam predlažem isto u svojim poukama. Ono što oni govore i polažu u naše duše ja ću sažeti kroz dve pouke iz Reči Božije: Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muželožnici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadači, ni otimači, neće naslediti Carstvo Božije (1. Kor. 6, 9-10), i opet: Svaka gorčina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. A budite među sobom blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama (Ef. 4, 3132). I drugi [pravednik] priziva: Hodite poklonimo se i pripadnimo Njemu i plačimo pred Gospodom Stvoriteljem našim (Ps. 94, 6), i još: Uđite na vrata Njegova u hvaljenju, u dvorove Njegove u himnama (Ps. 99, 4). Prema tome, utvrdivši se opomenama i priziv primivši k srcu, dođite svi zajedno i poklonimo se Gospodu. Zaplačimo se pred Njim zbog našeg prethodnog života i zbog svakodnevnih sagrešenja u znanju i neznanju, delima, rečima i pomislima i uđimo u dvorove Njegove za pesmama i slavoslovljem, a ne sa psovkama, besom, neposlušnošću i nadmenošću. Onaj ko ropće čini greh. Stoga nemojmo roptati, niti izlaziti iz sebe, ni ružno govoriti i nemojmo biti sujetni budući da smo zemlja i pepeo, prašina i prah, naročito oni koji iz nerazboritosti misle da su slavni zbog telesnih ili duhovnih dela. Ja vidim da je prošlo obličje ovoga sveta za nas (1. Kor. 7, 31), budući da smo mi nešto drugo u odnosu na svetovnjake: mi smo odeveni u drugačiju odeću, živimo neobičnim životom, tj. kao bezbračni, bezimeni, bez nasleđa, kao neulovljivi, skoro besplotni, raspevši se svetu. Jer, koji su po telu ne mogu ugoditi Bogu (Rim. 8, 8). Mi treba da nosimo znake koji odgovaraju životu koji smo uzeli na sebe kako bismo istinski (a ne lažno) bili ono čime smo se nazvali. Budimo, dakle, poslušni, brzi, bogobojažljivi, blagi, pobožni, druželjubivi, trpeljivi, blagodarni za sve što nam se daje kako bismo dobro poživeli i postali naslednici željenog i traženog Carstva nebeskog.
 

116.
Povodom slučaja bežanja nekolicine: „Stojte i usavršavajte se, na svaki način se bojeći da dejstvujete po svojoj volji, čak i u dobru“ (2, 43)
(Neka [bratija] je pobegla iz obitelji i sveti otac izražava svoje žaljenje, dodajući. . . ). Vi se poučite njihovim primerom i shvatite da je na vama Gospod čudesno pokazao milost svoju [sačuvavši] vas od zamki đavola, usled čega ste ostali nepokolebivi i niste odstupili od svete zapovesti poslušanja koja vam je predana. Nemojte da im se upodobljavate, molim vas. Budući sinovi svetlosti, nemojte postajati sinovi tame i protivljenja. Nemojte da vaše mnoge i blažene napore uzalud raspete i svoje duše predate na večnu osudu. Jer, rečeno je: Kad neko prestupi Zakon Mojsijev, po iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti; zamislite koliko će sada težu kaznu zaslužiti (Jev. 10, 2829) onaj ko zgazi zavete, ispovedanja i obećanja svetog zvanja našeg, ismejavši tajinstvo našeg savršenstva. Stoga pazite na sebe, molim vas, i pravo hodite putem Božijim, moleći se da se i oni probude i vrate iz dušegubne i smrtonosne prelesti đavolske. Uostalom, poznato je da svako od vas svojim nastrojenjem pokazuje da li će biti izabrani sasud ili sasud pogibli. Jer, onaj ko mimo opšteg ustava, mimo opšte koristi i mimo naredbe nastojatelja u odnosu na čitanje, psalmopojanje, uzdržanje ili bdenje čini nešto što mu se čini dobrim ili priličnim, pokrenut samovoljom (usled čega u svem bratstvu obično proizilazi smućenje), svakako predstavlja oruđe zlog neprijatelja, raskidajući svezu potčinjavanja i poslušanja i hodeći u tami za tragom svojih prohteva. Treba imati u vidu da se po pravednom sudu nečastivi razdvajaju od blagočastivih, kvarni od pravih, krivodušni od pravodušnih, lukavi od iskreno pobožnih, zlonaravni od blagonaravnih. Jer, kakvu zajednicu ima svetlost s tamom? A kakvu saglasnost Hristos sa velijarom (2. Kor. 6, 14-15). Mi [ponekad] takve iz snishođenja i očekivanja ispravljenja ne odsecamo [od sebe]. Međutim, svojim bekstvom oni sami sebe odsecaju i odvajaju. Ako hoćete, setite se onoga što je napisano u Staračniku: „Samo mesto izgoni one koji ne čine dela [koja mu priliče]“.
 

117.
1) Opet su neki pobegli; kako izbegavati takav pad; ne treba obraćati pažnju na nagovaranja neprijatelja i na reči onih koje je sablaznio; 2) poneki uveče van poretka ištu hleba i vina: ja ću o tome dati opšti nalog; prestanite da se držite svoje volje; 3) drugi samovoljno prelaze sa poslušanja na poslušanje: neka toga ne bude; vlastita volja je propast (2, 44)
1) (Opet povodom pobeglih). Kako da se izbavimo od sličnog pada? Ne treba da se prima savet zmije, niti da se sama zmija krije u srcu. Naprotiv, treba je brzo izobličiti i ona će pobeći kao od ognja. Da su naši begunci ispunili navedena pravila uopšte ne bi postradali. Vi, pak, čeda moja, pazite se i čuvajte se. Kao ovce stada Hristovog nemojte se samovoljno predavati u plen đavolu. Uvedeni u raj zapovesti Hristovih, nemojte se prelešćivati mamcima zle zmije ni na koji način kako ne biste bili vrgnuti u mračnu tamu greha. Živeći anđelski nemojte dopustiti da vas pokrije mrak samovoljnog bekstva. Naprotiv, trpite i ispunjavajte zapovesti. Neka niko ne opšti sa skupinom lukavih i sa nečastivima neka ne sedi (Ps. 25, 5). Nečastiv i lukav je onaj ko se vezuje sa drugim i dogovara o bekstvu ili o zadovoljenju neke druge strasti na svoju pogibao, i na pogibao onog ko ga sledi. Prema tome, ukoliko takav [pokuša] da te odvoji od drugih i da sa svog jezika u tebe uliva otrov zla, ti odskoči, stani podalje od njega i zatvori svoje uši kako bi spasao i sebe i njega. Čak ni kad te vidi ožalošćenog od iskušenja koje se desilo, ti ga ne primaj. Ti si se pravedno ožalostio i uznegodovao, ali ti on lukavo ponovo pristupa. Jer, on je zmija koja pokušava da te privuče na svoju stranu. Ukoliko počne da osuđuje tvoj raj, tj. opštežiće ili da okrivljuje one koji žive sa tobom, tj. tvoju bratiju govoreći da je jedan ovakav, a drugi onakav, ili da je kod vas nešto loše, ti ga odgurni i izobliči kao što priliči kako bi i njega ozdravoumio i sebe spasao. Šta, naime, govore takvi? „Odvojimo se od ovdašnjih. Iguman je težak. Načelnik nad radionicama je bezosećajan. Krasnopisac je nerazuman. Posla je mnogo, a izdržavanje ništavno. Svi naređuju i svi zapovedaju. Nemamo snage da podnesemo napor truda. Nema načina da se ovde spasemo. Pobegnimo odavde. Kuda? Gde nas oči vode. Samo da izađemo odavde“. Kada bi neko od zdravomislećih mogao da vidi njihove duše ugledao bi ih mračnim, užasnim, demonskim, bez ičega zdravog, tj. i volje, i uma, usled čega i blude levo-desno kao zalutale ovce. I nemojte misliti da govorim sa namerom da ih posramim. Ne, naprotiv. Kod njih je još mnogo gore, nego što se može izreći. Uostalom, molite se usrdno da se nađu i da se vrate ili sami, ili našom rukom. A naše delo je da budemo čvrsti, izbegavajući uzroke sličnog pada i da se podvizavamo dobrim podvigom radi nebeskog venca. Do mene je, pak, došao sluh da neki od vas neoprezno štite one koji su se pokliznuli, iako su nedostojni ne samo zaštite, nego čak i prostog pominjanja. Za vas je umesno jedino da ih jednostavno spominjete sa sažaljenjem. Jer, ni apostoli izdajicu više nisu nazivali apostolom, već samo Judom, izdajnikom i lopovom.
2) Ja čujem da među vama opet postoji nered u večernje sate, tj. da neko traži hleba, ili vina, čak i u vreme četrdesetnice. Vama je poznato da smo mi, došavši u ovaj grad, već donekle izmenili način života koji smo imali van njega. Ja mislim na upotrebu jeleja, vina, variva u dane četrdesetnice, a takođe i sredom i petkom. I bilo bi dovoljno. Međutim, s obzirom da saosećam sa vama, a i zbog moje sopstvene nemoći i zbog napornosti uzdržanja u gradu ja određujem da od sada u navedene dane uveče svi koji žele mogu da dobiju čašu vina i komad hleba. Najzad, neka ne bude nereda i žustrosti, niti svadljivih reči: „Ja treba da dobijem nešto jer sam se potrudio više od drugih“. Narušitelji poretka neće izbeći odgovarajuće epitimije i odlučenja. Vi koji nadzirete radionice, čuvari poretka i upravitelji sa ostalim načelnicima drugih delova budite predostrožni kako se opet ne bi desilo isto.
3) Pomenuću još nešto. Neki ne ostaju na poslušanjima na koja su određeni, već prelaze sa jednog na drugo iz lakomislenosti i nepostojanosti. Stoga su i sami sebi na štetu, i onima koji se drže poretka. I samim nadzornicima radionica i rukodelja oni pričinjavaju izlišno nespokojstvo i trud. Neka se slične stvari ubuduće ne dešavaju. Neka svako bude trpeljiv u poslu na koji je postavljen i neka radi kao što je ustanovljeno. Jer, svakako je znak nereda, neznanja i neposlušnosti kada [čovek] sam sebi izmišlja zanimanje i pokušava da ispuni svoje prohteve. Pošto smo ukazali i zabranili zlo, neka više niko ne postupa na taj način. U suprotnom će dobiti epitimiju za nered. Zar ne znate šta govori sveti Dorotej? Onaj ko je dostigao odsecanje svoje volje postigao je punu meru unutrašnjeg pokoja. Stoga, onaj ko hoće da se nasladi unutrašnjim pokojem treba da se drži navedenog puta, tj. odsecanja svoje volje. I postići će pokoj i u vreme ovdašnjeg prebivanja, i u večne vekove u budućnosti. Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista neka vam svima da da isto mislite i da ste u svemu saglasni kako biste trpeljivo izdržali sve podvižničke borbe kao zalog večnog života i nasleđa Carstva nebeskog.
 

118.
Podvizi su kratki, ali su dobra za njih večna; slasti grehovne su brzoprolazne, ali su muke za njih beskonačne: njih neće izbeći lenjivi (2, 45)
Sadašnji život jeste vreme podviga, vreme skorbi i znoja. I oni nisu privremeni i uopšte kratkotrajni, već danonoćni, dugovremeni i neprestani sve do kraja života. Međutim, nemojmo zaboravljati da se ta bitka ne vodi radi ništavnih, poslednjih i ljudskih ciljeva, već radi božanstvenih i nebeskih dobara. I ukoliko postojanim trpljenjem i usiljenim čuvanjem svetih zapovesti u njoj budemo imali uspeha, mi ćemo naslediti Carstvo nebesko, beskrajno blaženstvo i sladost neizrecivih, nečuvenih i neshvatljivih večnih dobara. Ukoliko, pak, zbog nemara i lenjosti (nebilo!), zbog pristrasnosti i naklonosti prema truležnim zadovoljstvima ovog veka u njoj ne budemo imali uspeha, nasledićemo večne muke, bezmerno posramljenje i stajanje sa leve strane uz slušanje onog strašnog glasa: Idite od mene prokleti, u oganj večni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim (Mt. 25, 41). Nemojmo dopustiti da se desi da čujemo taj strašni glas i okusimo najužasnije odvajanje od svetih i pravednih, koji će se uzeti u neiskazanu radost, u neizrecivu svetlost, u nenasitu sladost. [Nemojmo dopustiti] da nas po odluci Gospodnjoj zajedno sa demonima odvedu u oganj večni, na škrgut zuba, u najmračniji tartar, u nerazrešive uze na beskonačnost i na svagda, a ne samo na kratko vreme, na nekoliko godina ili na nekoliko stotina ili hiljada godina. Gde će tada, kako govore sveti, biti brat, ili otac, ili mati da izbave i zaštite? Međutim, brat neće izbaviti; hoće li izbaviti čovek? Neće dati Bogu otkup za sebe (Ps. 48, 89). Ja ću zapitati nešto drugačije: „Gde će tada biti nebriga bezbrižnih i nemar nemarnih? Gde će biti protivrečenje onih koji su protivrečili i neposlušnost neposlušnih? Gde će biti gordost gordeljivih i drskost svojevoljnika? Gde će biti stomakougađanje stomakougodnika, izmišljotine lažljivaca i odricanje onih koji su se odrekli zaveta koje su dali pred Bogom, koji su zgazili Sina Božijega, i Krv Zaveta držali za nesvetu, pomislivši da nema ni smrti, ni vaskrsenja, ni suda, ni nagrađivanja, koji su se odvojili od bratskog opštenja u Duhu Svetom i lišili se Duha Svetog, lutajući tamo-amo po strminama i jarugama svoje slastoljubive pohote“.
 

119.
Mi smo izašli iz sveta: stoga nije čudno što stradamo u svetu; međutim, rečeno nije šteta za nas, nego pomoć; trpimo, vreme brzo teče i uskoro će mu doći kraj; Gospod sve vidi i za sve će dati nagradu (2, 46)
Po telu vi ste ostali bez roda i bez grada. Međutim, vi imate Jednoga Oca, Boga svih i jedan grad – Gornji Jerusalim. Vi imate i sugrađane – svete od [početka] veka. I šta je čudno što se ovde zlopatimo u podvižničkim lišavanjima i nevoljama, ponekad [trpeći] skorbi i uvrede? Ipak, nemojte se smućivati, s obzirom da rečeno ne ometa, već pomaže da u nama zasija pravda i mnoštvo mira, svetlost i život, neizreciva radost i anđelsko veselje. Stoga vas preklinjem i molim da svoje duše ukrepite u trpljenju i da svoje mišljenje utvrdite u Gospodu, blagodušno podnoseći i preživljavajući sve u očekivanju dobijanja velikih budućih dobara. Vreme brzo prolazi i mi se približavamo smrti, ili pre – ka nestarivom životu, budući da nad vama smrt neće imati vlast s obzirom da ste unapred umrli proizvoljenjem kroz odricanje od sveta. Latimo se za svoje delo sa staranjem i neka se svako napreže da čisto i prepodobno ispuni poslušanje koje mu je naloženo, sa dobrom savešću ga prinoseći Nagradodavcu Bogu. Jer, Gospod vidi svakog i njegovo delo, i njegovu usrdnost, ili lenjost i odlaganje. On sve nadzire i svima će u Carstvu nebeskom dati odgovarajući nagradu.
 

120.
U našem duhovnom životu mi treba da odražavamo crte Gospodnjeg života u telu na zemlji (2, 47)
Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi je dao (Ps. 115, 3). Sećaću se [dobročinstava] i blagodariću mu? Jer, pogledajte šta je bilo. Sa kakve visine i u kakvo uniženje je On radi nas sebe spustio? Budući Bog i Vladika svega, On je primio obličje sluge. Njega je u utrobi nosila Presveta Bogorodica, da bi, po rođenju kao Mladenac primio povijanje pelenama i polaganje u jasle. On je bio dojen kao dete, postepeno rastući i od deteta postavši dečko. Potom je postao potpun čovek i blagovoleo da primi krštenje, svima nama točeći kupelj preporoda. On je, najzad, završio svoje služenje prošavši kroz izdaju, kroz životvorna stradanja, raspeće, smrt i tridnevno Vaskrsenje. I sve rečeno je bilo radi nas, tj. da bismo i mi duhovno prohodili isti put. On se bestelesno rodio od Oca pre vekova, da bi se potom radi nas telesno rodio od Presvete Djeve. I mi se spočetka rađamo telesno, a potom duhovno, tj. uopšte kroz sveto krštenje, a monasi i posebno, naime kroz svetu shimu. Stoga mi treba da budemo kao deca (naročito novopostriženi), tj. da podražavamo jednostavnost dece kako se ne bismo gnevili kao divlje zveri kada nas oskorbe i uvrede, već kako, poput mladenaca, ne bismo ni primećivali [uvredu]. Hristos Gospod se u svemu povinovao svojim roditeljima. I mi treba da se povinujemo svojim duhovnim roditeljima – ocima. Stupivši na svoje delo, Hristos Gospod je bio vređan i zlostavljan od besnih književnika i fariseja slušajući: Demonu tebi (Jn. 8, 48); pomoću kneza demonskog izgoniš demone (Mt. 9, 34); nije li ovo drvodeljin sin (Mt. 13, 55), kao i druge uvredljive reči. Potom je trpeo pljuvanje, udarce i bičevanje. Pa ipak, On ni reči protivljenja nije progovorio, već je samo blagodario i molio se: Oče, oprosti im, jer znaju šta čine (Lk. 23, 34). Neka rečeno podržavaju oni koji žele da se spasu i da budu sunaslednici sa svetima. Pazite na sebe svi – od prvih do poslednjih. Neka kod vas ništa ne biva iz zavisti, samovolje ili nepokornosti, već u svemu božanstveno i usrdno ispunjavajte svoje delo kako biste ugodili Hristu i kako biste ga proslavili. Neka vam Gospod da silu i krepost da se sve više čistite, usavršavate i prosvećujete, te da sijate kao svetilnici u svetu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *