NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM III

DOBROTOLJUBLJE – TOM III

 

DOBROTOLJUBLJE

BLAŽENI AVA ZOSIMA PALESTINSKI

 

Kratko svedočanstvo o njemu
 
Drevni latinski prevodilac Razgovora prepodobnog Zosime donosi sledeći predgovor:
„Veoma cenim te razgovore s obzirom da su u njima jasno izložena istinita svojstva asketskog podviga i s obzirom da su obilno prožeti duhovnim pomazanjem i slatkim miomirisom svetinje. Ništa drugo nisam tako rado prepisivao i ništa drugo nisam sa sličnom srdačnom sladošću prevodio. Stoga sam i rešio da ispitam ko im je bio autor i u koje vreme je živeo, budući da ni jedno ni drugo nije bilo sa izvesnošću poznato,
Nije se sačuvalo mnogo tih razgovora, Zapisivao ih je, očigledno, neki usrdni slušalac na osnovu reči iz usta samog starca, koji je za vreme svog dugogodišnjeg monaškog života prošao kroz sve stepene hrišćanskog savršenstva i uspeo se na sam vrh svetinje koja je dostupna smrtnom čoveku uz pomoć Božanske blagodati. Autor Razgovora ss zove blaženi ava Zosima. O onome ko ih je zapisivao zabeleženo je samo da je bio jedan od njegovih redovnih slušalaca, i verovatno sabrat obitelji u kojoj je ava Zosima živeo pored reke Jordana.
Ko je, pak, bio ava Zosima? Posle dugog i pažljivog istraživanja došao sam do zaključka da je autor Razgovora upravo slavni Zosima koji je sviše bio izabran da čuje o načinu života svete pokajnice Marije Egipatske iz njenih sopstvenih usta. On je potom pričestio i pogrebao prepodobnu majku“.
Svoje mišljenje pisac predgovora potvrđuje time što neke okolnosti iz života ave Zosime koji je izrekao pouke liče na detalje iz života ave Zosime koji je video svetu Mariju Egipatsku i koji je o njoj ispričao.
1. U Žitiju svete Marije Egipatske se kaže da je ava Zosima u mladosti stupio u manastir i u njemu proveo pedeset tri godine. Potom je, po ukazanju sviše, prešao u jedan od manastira uz reku Jordan. Izlazeći iz njega, on je video svetu Mariju. I u Razgovorima se pominje da je ava Zosima, koji ih je vodio, ranije živeo u nekom manastiru u Tiru. Osim toga, iz Razgovora ss vidi da je neko vreme bio u Neapolju (u Samariji), te najzad, u Obitelji svetog Gerasima. Poslednja ukazanja očigledno objašnjavaju prva.
2. U Žitiju svete Marije se za avu Zosimu kaže da je bio bogat duhovnim iskustvom i da su mu se stoga za savet obraćali ne samo žitelji njegovog, nego i drugih, bliskih i dalekih manastira. On očito nije voleo da piše, nego je samo govorio. Ni Žitije svete Marije nije napisao on, nego ga je predao usmeno. Ono je ostalo među bratijom sve dok ga sveti Sofronije nije zapisao. Da je isti bio i autor Razgovora pokazuje sam vid njihovog izlaganja: njega su pitali, a on je odgovarao. Dvadesetdeveti razgovor se vodi u obitelji svetog Gerasima. Može se pretpostaviti da su i drugi vođeni na istom mestu i da ih je zapisao neko od njegovih najbližil učenika.
3 Ava Zosima, koji govori pouke, voli da navodi izreke otaca. On navodi samo starce praih vremena i to na način koji ukazuje da je sećanje na njih još uvek bilo sveže. To ukazuje na kraj četvrtog n početak petog veka. Kažu da je Marija Egipatska počinula oko 430. godine. Ava Zosima je prešao u obitelj pored Jordana kada mu je bilo. kako se pretpostavlja, sedamdeset godina. U obitelji je proživeo trideset godine, a umro je u starosti od sto godina. Za nekoga ko je živeo u prvoj polovini petog veka, izreke staraca četvrtog veka su mogle biti sveže.
Mi se možemo saglasiti sa takvim rasuđivanjem, određujući autora Razgovora, vreme kada su vođeni i način njihovog nastanka. Ava je govorio, a učenik koji je voleo duhovne pouke je zapisivao. Tako razgovori i počinju: „Govorio je“, ili „Rekao je“, ili „Pričao je ava Zosima“. Može se pretpostaviti da je razgovora bilo mnogo i da ih je mnogo bilo i zapisanih. Navedeni predstavljaju samo odlomak, koji je očigledno koristio Jovan Mosh, sastavljač Duhovnog luga (Limonarija).
Pomen prepodobnog Zosime se vrši četvrtog aprila.
U Patrologiji Minjea Razgovori su smešteni u 78. tomu. Oni se mogu naći i u rukopisnom Pateriku iz Obitelji svetog Save Palestinskog, gde su smešteni ka kraj prve glave, kao dodatak. U rukopisu su Razgovori predati kao jedna celina, bez razdeljenja. U štampanoj verziji ih je označeno četrnaest. pri čemu pojedini odeljci sadrže više od jednog razgovora. Pri prevodu smo smatrali da je prikladnije svaku pouku izdvojiti u poseban odeljak. U štampanoj knjizi svi Razgovori nisu preneti, a neki od štampanih nisu preneti u celini, Tako smo na kraju dobili trideset jedan odeljak.
 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *