NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM III

DOBROTOLJUBLJE – TOM III

 

DOBROTOLJUBLJE
PREPODOBNI OTAC JOVAN KARPATSKI

PREPODOBNOG OCA JOVANA KARPATSKOG
STO POUČNIH POGLAVLJA MONASIMA
KOJI SU MU PISALI IZ INDIJE

 
Zemaljskim carevima donoseći prolećno cveće, neki molioci ne samo da nisu bili odbačeni, već su bili udostojeni posebnih darova. Slično postupam i ja prinoseći vam, po vašoj želji, stotinu korisnih poglavlja. Pozajmivši ih negde, ja ih prinosim vama koji živite nebeski život, nadajući se da ćete blagonaklono da ih prihvatite i da ćete me udostojiti dara vaše molitve.
1. Car svega je večit i Njegovo Carstvo nema ni početka ni kraja. Utoliko treba da je usrdnije staranje onih koji su rešili da se potrude radi Njega i radi vrlina. Jer, počasti ovoga života, ma kako bile blistave, prestaju zajedno sa njim, dok one koje Bog dodeljuje dostojnima ostaju u vekove budući da se daju zajedno sa besmrtnošću.
2. Blaženi David je ispevao pesmu Bogu u ime celokupne tvorevine. On je pomenuo anđele i sve nebeske sile. Potom se spustio do zemlje, pomenuvši zveri i stoku, ptice pernate i gmizavce. On je smatrao da je takva pesma u njihovo ime isto što i poklonjenje Onome ko ih je stvorio, poželevši da svako stvorenje u njemu ima svoj odgovarajući udeo. Kako bi monah, koji se poredi sa sapfirskim zlatom, bilo kada mogao sebi da dozvoli bilo kakvo popuštanje ili lenjost u psalmopojanju?
3. Plamen je nekada obuhvatao kupinu, ali je nije sagorevao. Isto tako vrelina tela ne uznemirava i ne skrnavi ni telo, ni um onih koji su dobili dar bestrašća, čak ni ako im je telo veoma teško i vrelo. Jer, glas Gospodnji preseca plamen (Ps.28,7) prirode, a htenje Božije i Njegova reč razdeljuju ono što je po prirodi sjedinjeno.
4. Svojim uvećavanjem i smanjivanjem mesec izobražava stanje čoveka koji čas čini dobro, čas pada u greh, te ponovo kroz pokajanje stupa na put vrline. Um kod onoga koji greši nije propao (kao što misle neki među vama). Ni telo meseca se nije smanjilo, već samo svetlost. Kroz pokajanje čovek ponovo vraća svetlost koja mu je svojstvena, kao što se i mesec, posle smanjenja, opet oblači u uobičajenu svetlost. Ko veruje u Hrista, ako i umre, živeće (Jn.11,25). I videćete da sam ja Gospod: Rekoh i učiniću (Jez. 37,25).
5. Ako budeš pobeđen kada protiv tebe misleno ustane roj neprijateljskih predstava, tj. ako im se predaš, znaj da si se privremeno odvojio od Božanske blagodati. Stoga si po pravednom sudu i predan u ruke sopstvenog pada. Podvizavaj se, međutim, kako te blagodat nikada, čak ni na trenutak, ne bi napustila zbog tvog nemara. Kada, pak, prestaneš da se saplićeš, postavši sposoban da preskočiš pregradu strasnih pomisli i skvernih priloga đavolske lukavosti, koji u gomilama nadiru jedni za drugim, nemoj da se pokažeš nezahvalnim ne priznajući dar koji ti je dan odozgo. Naprotiv, zajedno sa apostolom ispovedi: Ne ja, nego blagodat Božija koja je sa mnom (1.Kop. 15,10) izvojeva u meni pobedu, postavivši me iznad nečistih pomisli koje ustaju na mene. Ona me je izbavila od muža nepravednog (Ps.17, 40), tj. od đavola i starog čoveka. Krilima Duha uzdignut u visine i kao razrešen od tela, ja sam mogao da letim iznad demona koji su me gonili. Oni ljudski um obično love u zamku slastoljublja. Onaj ko je izmolio da bude od njih izbavljen, kliče: „Onaj ko me je izveo iz Egipatske zemlje, tj. iz dušegubnog sveta, tajnom rukom je ratovao za mene i porazio Amalika. Gospod mi daje nadu da će i ostale narode nepotrebnih strasti istrebiti ispred lica našeg“ (Izl.17,1416). Bog naš će dati mudrost i silu. Jer, neki su dobili mudrost, ali ne i silu Duha kojom se pobeđuju neprijatelji. On će podići glavu tvoju nad neprijateljima tvojim. On će ti dati krila kao golubu kojima ćeš poleteti i počinuti kod Boga (Ps.54,7). Gospod će tvoje mišice učiniti kao luk metalni, pokazujući te čvrstim, brzim i moćnim da se suprotstaviš protivniku. On će baciti pod tvoje noge sve koji ustaju protiv tebe (Ps.17,3540). Uzvrati blagodarnošću Gospodu za očuvanje tvoje čistote, tj. što te nije predao u ruke pohote tvog tela i krvi i nečistih i kvarnih duhova, koji preko njih deluju. On te je ogradio desnicom svojom kao zidom. Podigni mu oltar, kao Mojsije nakon što je Amalik nateran u bekstvo (Izl.17,15). I zapevaj mu: Zbog toga ćy te ispovedati i hvaliti Gospode. Imenu tvome ću pevati, veličajući silu tvoju (Ps.17,50), budući da si izbavio od propasti život moj i izvadio me iz mreže i zamke primamljive, mnogolike i sveiskusne zlobe.
6. U nama nečiste strasti raspaljuju, obnavljaju, uzdižu i umnožavaju zli demoni. Naprotiv, razmišljanja o Božanskoj Reči (naročito ukoliko su praćena suzama) njih istrebljuju i umrtvljuju, ma koliko bile ukorenjene. Ona malo po malo čine da pogubna grehovna duševna i telesna dejstva iščezavaju. Mi jedino ne treba da se olenjimo da neoslabnom i neodstupnom molitvom i nadom stalno budemo uz Gospoda.
7. Zbog čega Hristos iz usta vernih koji su detinjasti zlobom čini sebi hvalu? Naravno stoga da bi psalmopojanjem slomio neprijatelja i osvetnika, koji tiraniše preko mere neprijatelja vrline, zlobnog osvetnika, đavola. Jer, rečeno je: Mnoštvom tvoje slave satro si one koji ti se protive (Izl.15,7), i koji vojuju protiv nas.
8. Svako jede od plodova sopstvenog puta: jednu polovinu sada, a drugu u budućem veku.
9. Monah uvek treba da se pridržava primernog posta, da se ne prelašćuje strastima i da neguje veliko bezmolvije.
10. Mrzitelji naših duša, tj. demoni nagovaraju neke da nas uznesu nekom beznačajnom pohvalom, da bi zatim i nas naveli da joj je radujemo. Ukoliko potom, raslabivši se od samomnjenja, dopustimo [da nas obuzme] i taština, našim neprijateljima neće više biti teško da nas sasvim porobe.
11. Neka ti je miliji onaj ko te grdi, negoli onaj ko te hvali. Jer, onaj ko te hvali (po Pismu) ničim se ne razlikuje od onoga ko te kune (Prič.27,14).
12. Ukoliko ti se desi da po slabosti popustiš u isposničkom podvigu koji provodiš sa revnošću, sa zahvalnošću i skrušenim srcem obrati se Promislitelju i Sudiji sviju. Ukoliko uvek budeš bio smiren pred Gospodom, nikada se nećeš ni pred kojim čovekom uzvisiti.
13. Znajući da je molitva za nas najpobedonosnije oružje, a za njega [naj]pogubnije, neprijatelj se na svaki način stara da nas od nje rastavi. Ponekad nam on našaptava želju da se pozabavimo jelinskom mudrošću, koju smo već napustili. Međutim, nemojmo slušati njegova nagovaranja kako se ne bismo udaljili od zakona i poretka našeg duhovnog delanja, i kako umesto smokava i grožđa ne bismo imali berbu trnja i čkalja. Mudrost ovoga sveta je ludost pred Bogom (1.?o?.3,?9).
14. Javljam vam radost veliku, veli anđeo, koja će biti svemu narodu (Lk.2,10), a ne samo nekima. I još: Sva zemlja neka ti se pokloni i neka ti peva (Ps.65,4), a ne samo deo zemlje. Pevanje nije svojstveno onima koji se sa suzama mole da nešto dobiju, nego onima koji se raduju zbog primanja željenog. Stoga nemojmo očajavati, nego provodimo sadašnji život u radosti. Iz rečenoga mi treba da crpemo pobudu za radost i blagodušnost. Ipak, to radovanje treba da rastvorimo sa strahom Božijim, kao što se kaže na drugom mestu: Radujte se Gospodu sa trepetom (Ps.2,11). Tako su žene, koje su bile sa Marijom, sa strahom i velikom radošću potrčale od groba (Mt.28,8). Možda ćemo i mi jednom sa strahom i radošću potrčati od mislenog groba. Jer, bilo bi čudno da budemo bez straha. Naime, niko nije bezgrešan ni Mojsije, ni apostol Petar. Međutim, u takvima Božanska ljubav pobeđuje i izgoni strah napolje u trenutku ishoda.
15. U Pismu imaš svedočanstvo da strasnik dobija dar bestrašća ukoliko poveruje od sveg srca i sa svim smirenjem. Danas ćeš biti, govori Gospod blagorazumnom razbojniku, sa mnom u raju (Lk.23,43). Krvotočivoj ženi [opet kaže]: Vera tvoja spasla te je; idi c mirom blaženog bestrašća (Mk.5,34). Ima dosta i drugih sličnih mesta, kao na primer: Po veri vašoj neka vam bude (Mt.9, 29).
16. [Ponekad] nas sramne pomisli pritešnjuju silnije od demona, iako se strogo odnosimo prema strastima. Tada još više treba da se učvrstimo u veri u Gospoda, te da jače budimo u sebi nadu na obećana večna dobra. Naši neprijatelji se iz zavisti staraju da nam ih uskrate i da nas udalje od njih. Jer, da dobra nisu velika, demoni ne bi izgarali zavišću, niti bi nas često obasipali skvernim pomislima. Oni očekuju da makar na taj način zadovolje svoju zlobu, misleći da će nas vrgnuti u očajanje mnogostrukim i nesnosnim dosađivanjem.
17. Neki kažu da je najistinitije znanje delovanje (u skladu sa spoznatom istinom). Stoga se starajte da više delima pokazujete veru i znanje. Jer, onaj ko se diči jedino znanjem [svakako] će čuti: Govore da znaju Boga, a delima ga se odriču (Tit.1,16).
18. Demoni se staraju da oskrnave podvižnika sramnim maštanjem i istečenjem semena uglavnom za vreme praznika i svetih sabranja [tj. Svete Liturgije], naročito kada ima nameru da pristupi svetotajinskoj trpezi. Ipak, oni ni time ne mogu poraziti ili raslabiti onoga ko je navikao da sve podnosi strpljivo i hrabro. I neka se ne hvale na naš račun savitljivci (tj. slični zmijama) kao da su uspravni.
19. Zbog postojanosti i revnosti neprijatelji se svete duši, udarajući je raznim i neopisivim iskušenjima. Ali, budi hrabar. Tim velikim i nebrojenim nevoljama tebi se plete venac. Osim toga, u nemoći se pokazuje sila Hristova (2.Kor.12,9). I blagodat Duha je navikla da cveta u najžalosnijim uslovima, kako nam svedoči reč proroka: Zasija u tami svetlost pravednima (Ps.111,4), naravno, pod uslovom da smelo pouzdanje i nadu kojom se hvalimo do kraja nepokolebivo održimo (Jev.3,6).
20. Dobro nastrojenje [duše] najviše razara smeh, šale i praznoslovlje. Naprotiv, zastarelu dušu obnavlja i priprema za približavanje Bogu najviše strah Božiji, dobra pažnja, neprestano poučavanje u Rečima Božijim, naoružavanje molitvom i iskanje plodonosnog bdenja.
21. Lako je i istovremeno dušekorisno da se podnosi svaka nevolja, bilo da je pričinjavaju ljudi, bilo demoni. Jer, mi treba da znamo da zaslužujemo svaku skorb koja nailazi. Za njih ne treba da prekorevamo nikoga, osim sebe same. Onaj ko drugoga prekoreva za svoje nevolje napušta pravilno rasuđivanje.
22. Dešava se da čovek, uprkos svog staranja, skreće sa pravog puta usled iskušenja koja su se namnožila i kojima, kako govori Pismo, biva progutana sva mudrost njegova i sve umeće njegovo (Ps.106,27). To se popušta da se ne bismo uzdali u sebe (2.Kor.1,9), i da se ne bi pohealio Izrailj govoreći: Ruka me je moja spasla (Sud. 7,2). Ti se, međutim, nadaj da ćeš ponovo biti vraćen u svoje pređašnje divno stanje pošto po Božijoj naredbi od tebe otpadne i bude prognan zlobnik, koji nas nagoni da sve strasno vidimo i čujemo i koji nas nagovara na greh. On opterećuje um nekim gustim oblakom, dok telo oseća neizrecivi pritisak i breme. Urođenu pomisao, koja je sama po sebi jednostavna i bez lukavosti (kao kod novorođenih mladenaca), on čini mnogosložnom i veoma iskusnom u svakom grehu, razvrativši je i dovodeći do bluđenja levodesno.
23. Čovek koji iznutra raste i uvećava vrline jeste nešto veliko. Pa ipak, i veliki se boji greha, kao slon miša, tj. da propovedajući drugima sam ne bi bio odbačen (1.Kor.9,27).
24. Neće samo pred krajem sveta đavo progovoriti protiv Svevišnjeg, kako govori Danilo (7,25), nego se i sada dešava da kroz naše pomisli uznosi teške hule na samo nebo, ružeći samog Višnjega i Njegova sazdanja i Svete Tajne Hristove. Čvrsto stojeći na kamenu poznanja, mi ne treba da se plašimo, niti da se čudimo drskosti nečastivca. Mi treba da se naoružamo verom i toplom molitvom, te da, udostojivši se višnje pomoći, smelo odgovaramo neprijatelju.
25. Pretnjama i grdnjama neprijatelj drsko napada na dušu koja tek što je napustila telo, pokazujući se kao ljuti i strašni tužilac i raskrinkavač njenih padova. Ipak, tada se može videti i [suprotno]: bogoljubiva i verna duša, premdaje mnogo puta bila povređena grehovima, ne oseća strah od njegovih napada i pretnji, nego se pokazuje silna u Gospodu. Ona se okriljuje radošću i nadahnjuje smelošću gledajući kako je prate nebeske sile i kako je svetlošću vere ograđena kao zidom. On sa velikom smelošću kliče protiv zlog đavola: „Šta mi imamo sa tobom, tuđi Bogu? Šta mi imamo sa tobom, svrgnuti sa neba i zli slugo? Ti nemaš nikakve vlasti nad nama. Vlast nad nama i nad svime ima Hristos, Sin Božiji. Njemu smo mi sagrešili, Njemu ćemo i odgovarati, imajući Njegov časni Krst kao zastupnika Njegovog milosrđa prema nama i spasenja u Njemu. ? ti, okajani, beži daleko od nas. Nema ništa zajedničko između tebe i slugu Hristovih“. Zbog tih smelih reči đavo na kraju okreće leđa, ispuštajući prodoran krik. On je nemoćan da izdrži pred imenom Hristovim. Leteći iznad neprijatelja, duša ga udara, kao što ptica koju zovu brzokril udara vranu letu. Nakon toga, nju božanstveni anđeli sa radošću prenose u mesto koje joj je određeno na osnovu njenog stanja.
26. I malo iskušenje može ponekad po popuštenju Božijem da bude prepreka duhovnog rasta revnitelja, kao što se možeš ubediti iz primera ehenisa, tj. ribice, koja samim svojim dodirom može da zaustavi lađu natovarenu čitavim tovarom robe, ne dopuštajući joj da se dalje kreće. Seti se i onoga ko o sebi kaže: Ja, Pavle, nekoliko puta htedoh doći ? vama, i spreči me satana (1.Sol,2,18). Međutim, nemoj se smućivati, nego se i dalje smelo podvizavaj protiv iskušenja, [znajući] da ćeš dobiti blagodat.
27. [Dešava se] da se bogati vrlinama iz lenjosti udalji od svojih dužnosti. Tada na njega ustaju sile zlog istoka, Amalićani, naročito Madijam (Sud.6…), tj. bludoljubiva sila sa svim svojim kamilama, tj. strasnim uspomenama, kojima nema broja. Oni tada uništavaju sve plodove zemaljske, tj. plodove dobrog delovanja i navika. Zbog toga na kraju osiromašuje Izrailj, zapada u malodušnost i biva prinuđen da zavapi ka Gospodu. Tada mu se odozgo šalje dobra pomisao koja podražava Gedeona u velikoj veri i smirenoumlju. On je, naime, nekada govorio: Moja je hiljada najgora u Manasiji (Sud.6,15). I on se sa svojih trista nemoćnih ljudi podiže protiv takvog mnoštva napadača, te uz pomoć blagodati preslavno uzdiže znamenje pobede nad neprijateljima.
28. Nećeš moći da nastupaš na aspidu i otrovnu zmiju, niti da gaziš lava i zmaja (Ps.90,13) ukoliko dugim molbama nisi od Boga izmolio anđela pomoćnika, koji će, podigavši te na svojim rukama, učiniti da budeš viši od svakog veštastvoljubivog mudrovanja.
29. [Dešava se] da neko od onih koji se silno podvizavaju bude pobeđen. On tada ne treba da pada duhom, niti da slabi u naravstvenom [pogledu], već treba da je dobrodušan, ispravivši se, podstaknut rečima Isaije, i pevajući pesmu: Pokorite se silnici, lukavi demoni. Ako se ponovo dignete, ponovo ćete biti pobeđeni. Gospod he razrušiti svaki dogovor koji sklopite, jer je sa nama Bog (Is.8,910), koji uspravlja pale i koji nagoni naše neprijatelje da se razdiru od muke i tuge zbog našeg pokajanja.
30. Onaj ko se uči na iskušenjima nikako ne može izbeći žalost. Međutim, kasnije se on udostojava velike radosti, slatkih suza i božanstvenih pomisli, s obzirom da je bol i skrušenost uzgajio u srcu svome.
31. Ni Isaak koji je hteo. ni Isav koji je trčao nije dobio željeni blagoslov (Rim.9,16). Jer, Bog miluje, blagosilja i Duhom pomazuje onoga koga je sam odredio za službu sebi pre stvaranja sveta, a ne onoga koga bismo mi hteli. Stoga nikako ne treba da zavidimo, niti da se smućujemo kada vidimo da neki od bratije uspevaju u vrlinama, iako su u svemu neugledni i među poslednjima. Ti si naravno čuo šta Gospod govori u priči: Podaj mesto ovome (Lk.14,9) da na njega sedne onaj ko je viši od tebe. Stoga se pre zavidimo Sudiji koji je premudro i predivno presudio da najmanji i poslednji bude prvi i predvodnik, a da mi budemo poslednji. premda smo stariji i po podvizima i po godinama. Svaki čovek treba da se saobrazi sa merom koju mu je dao Gospod. Ako Duhom živimo, po Duhu i da hodimo, kako je napisano (Gal.5,25).
32. [Može se desiti] da ti onaj ko je kod tebe na poslušanju kaže: „Omogući mi da na neko vreme, radi vrline, mogu da mrobam ovo ili ono delo, i da ga obavim tako i tako“. Ti nikako nemoj da pristaneš s obzirom da je očigledno da onaj ko govori na taj način hoće da ispuni svoju sopstvenu volju, i da odbacuje zavete poslušanja.
33. Telesne i duševne strasti će, ma koliko ih bilo, videćeš, sa vremenom iščeznuti uz Božiju pomoć. Međutim, milost Hristova nikada neće prestati. Jer, milost je Gospodnja od veka sadašnjeg i do veka budućeg na onima koji ga se boje (Ps.102,17).
34. Carske riznice se pune zlatom, a um istinskih monaha poznanjem.
35. Ponekad se dešava da se učitelj predaje beščašću i da se podvrgava iskušenjima zbog onih kojima je pružio duhovnu korist Jer, [apostol] govori: Mi smo prezreni (ponižavani žaocem u telu) i slabi, a vi ste slavni i jaki u Hristu (1. Kor.4,10).
36. Izvor i oslonac iskvarenosti kroz telo jesu strasne pomisli. Međutim, onaj ko se otrezni posle pada, pokajanjem progoni pomisao iz duše. Naime, kaže se da bi bilo bolje da plačete ne bi li se iz vaše sredine izbacio onaj ko vas je nagovorio da uradite to delo, tj. zla i nepodesna pomisao (1.Kor.5,2). Na taj način se plač protivi duhu iskvarenosti.
37. Ko će objaviti onome ko je pritisnut neslavnim stanjem i nemoću za vrline da će ugledati Isusa (i to ne samo u budućem veku, nego i ovde) kako sa silom i velikom slavom ide prema njemu kroz bestrašće? S obzirom da će njegova duša, koja je ostarela u besplodnosti, po obećanju, slično Sari, najzad roditi sina pravde, on će reći: Zasmejao me je Bog, tj. „Pružio mi je veliku radost, nakon toliko godina provedenih u tuzi zbog mnogostrasnosti“, ili, po drugom prevodu: „Podmladio me je Bog“, tj. Obnovi se, kao u orla, mladost moja (Ps.102,5). „Jer, iako sam ostarila u gresima i nečasnim strastima, ja sam se danas ponovo rodila i postala mlada i nežna. Ranije sam bila ogrubela od veštastva, a sada već lako gledam na svetske stvari, primivši prostotu i bezrazličnost prema svetskom koja mi je po prirodi svojstvena. Velikom milošću Božijom moj um je ozdravio, a moje telo je, kao kod Neemana Sirijca, postalo slično telu mladenaca, umivši se u Jordanu poznanja. Sada sam ponovo proste naravi, s obzirom da sam se po blagodati Božijoj izbavila od zmijinog mudrovanja, i od hordi zlih pomisli, mnogoiskusnih u zlu i mnogoveštastvenih (tj. pogruženih u čulnost)“.
38. Pretpostavi da ti sam Gospod govori: „U jednom trenutku sam ti oduzeo jedan dar kojim je tvoj um bio zadovoljan i kojim si se uspokojavao. Umesto njega sam ti dao drugi, isto tako značajan dar. Ti si, međutim, mislio samo o oduzetome, ne obrativši pažnju na zamenu. Stoga stenješ, jadikuješ i ranjavaš se tugom. Ipak, ja se radujem kad vidim da prihvataš skorb od mene (2.Kor.2,2). Zaista, ja tugu šaljem na korist, starajući se da spasem, a ne da pogubim onoga koga smatram sinom“.
39. Uzmi sebi za pravilo da ne jedeš ribu, te posmatraj kako će neprijatelj početi da te neprestano navodi da je želiš. Osim toga, i ti sam ćeš neumorno početi da stremiš da jedeš ono što ne bi trebalo ni da želiš. Tako ćeš na primeru videti ono što se desilo sa Adamom. Čuvši: „Od ovog drveta nemoj da jedeš“, on je svu svoju želju ustremio baš na zabranjen [plod].
40. Nekoga Bog spasava poznanjem, a nekoga prostotom i nezlobivošću. Jer, ti treba da znaš da Bog neće odbaciti nezlobivog.
41. Oni koji snažnije prilegnu na molitvu, podvrgavaju se strašnijim i svirepijim iskušenjima.
42. Čak i ako si izabran da se obučeš u bestrašće, nemoj se predavati neradu. Naprotiv, staraj se svom svojom snagom da ga dostigneš. Jer, za tim uzdišemo želeći da se obučemo u svoj nebeski stan… da bi život progutao ono što je smrtno (2.Kor.5,24) ne samo telesno (zajedno sa krajem sveta), nego već ovde misleno (kao zalog). Jer, pobeda proždre smrt (l.Kop.15,54). U talasima sile koja nam je poslana sa nebesa biće progutani svi Egipćani koji nas progone i skorbe.
43. Ukoliko si zaboravio onoga ko je rekao: Plašim se da propovijedajući drugima ne budem sam odbačen (1.Kor.9,27), i: Koji misli da stoji neka pazi da ne padne (1.Kop.10,12), i još: Čuvaj sebe (smatrajući se duhovnim) da i ti ne budeš iskušan (Gal.6,1), ukoliko si zaboravio Solomonovo skretanje sa pravog puta i pad u bezakonje posle velike blagodati, ukoliko si predao zaboravu neočekivano odricanje velikog Petra, ti možeš da se uzdaš u svoj razum, da se hvališ svojim životom, dase dičiš dugotrajnošću svog velikog podvižništva i da daš mesto gordosti. Ipak, brate, nikako nemoj da se olenjiš (izvalivši se poleđuške), niti se predaj bezbrižnosti. Naprotiv, pre se boj sve dok ima disanja u tvojim nozdrvama, čak i da si dostigao Mojsijev uzrast. I moli se govoreći: Gospode, nemoj me odbaciti u vreme starosti. Kada nestane snage moje nemoj me ostaviti Bože, Spasitelju moj. U tebi je hvalopoj moj svagda (Ps.70,9; 6).
44. Gospod ti, kao Mateju, govori: Hajde za mnom (Mt.9,9). Dok usrdno hodiš za svojim mnogoželjenim Vladikom po putu života, [može se desiti] da se spotakneš svojom nogom o kamen strasti i da neočekivano padneš u greh, ili opet da se, nailazeći na mračna mesta, nehotice oklizneš i padneš. Ipak, ma koliko puta pao i pričinio svome telu oštar bol, ti (ponovo ustavši sa pređašnjom revnošću) hodi za svojim Gospodom, sve dok ga ne stigneš. Tako se u svetoj pomisli javih tebi da vidim silu tvoju (koja me spasava) i slavu tvoju. U ime tvoje podizaNu ruke svoje. Kao od sala i masti nasitiće se duša moja i usnama radosti hvaliće te usta moja, pevajući ti pesmu (Ps.62,36). Velika je za mene čast što sam dobio ime Hrišćanina, kao što mi govori Gospod ustima Isaije: Veliko je što si se nazvao mojim slugom (Is.49,6).
45. Na jednom se mestu kaže da će Otac nebeski dati dobra onima koji mu ištu (Mt.7,11), a na drugom da će dati Duha Svetoga onima koji ištu od Njega (Lk.11,13). Tim rečima se stavlja do znanja da će se Božiji molitvenici udostojiti i nebeskih darova, a ne samo oproštenja grehova. U svom iskanju oni se utvrđuju mišlju da je Gospod blaga obećao grešnicima. a ne pravednicima. Prema tome, moli se neodstupno i sa nesumnjivim raspoloženjem, čak i ako nisi savršen u vrlinskom životu (tj. ako si slab i bezuspešan), te ćeš dobiti mnogo.
46. Neka se neverni ili maloverni seti kako mrav dobija krila, te kako poneki crv dobija mogućnost da leti, tj. kako se mnogo sličnih divnih pojava dešava među Božijim stvorenjima. Neka makar na taj način on ostavi bolest neverovanja i nenadanja, te na kraju okrilati i olista poput drveta sa preslavnim poznanjem. Jer, Gospod govori: Ja učinih da ozeleni suho drvo i da suhe kosti ožive (Jez.17,24; 37,4; 9).
47. Nikako ne treba da nam se zbog telesnih potreba desi da budemo ophrvani brigama. Naprotiv, svom dušom treba da verujemo Bogu, kao što je nekada govorio neki dobri čovek: „Poverite se Gospodu i On će se poveriti vama“, i kao što piše blaženi apostol Petar: Budite celomudreni i trezveni u molitvama (1.Pt.4,7), i sve svoje brige položite na Boga, jer se On stara za vas (?.??.5,7). Ukoliko još uvek sumnjaš i ne veruješ da se On brine o tebi i o tvojoj prehrani, pogledaj na pauka, te razmisli koliko se čovek razlikuje od njega, od koga nema ništa slabije i nemoćnije. On ne stiče imovinu, nikuda ne izlazi, ne sudi se i ne gnevi se, nema nikakvih zaliha, već u savršenoj krotosti, celomudrenosti i potpunom bezmolviju provodi život. On nije radoznao u vezi sa bližnjima, već se tiho i bezmetežno bavi svojim poslom. Njime on i bez govora ljubiteljima nedelanja saopštava da onaj ko ne želi da se trudi ne treba ni da jede. Ćutljiv je, pak, on do te mere da je prevazišao i samog Pitagoru (kome se Grci, zbog njegovog podviga uzdržavanja jezika, dive više nego bilo kom drugom filozofu). Pitagora nije govorio sa svima, već sa samo povremeno tajno obraćao svojim prijateljima. On se, takođe, ponekad obraćao bikovima i orlovima, čime je činio nešto besmisleno i dostojno podsmeha. Vino uopšte nije upotrebljavao, nego je pio samo vodu. Takvo Pitagorino uzdržavanje jezika pauk je prevazišao svojim savršenim ćutanjem. On je i njegovo uzdržavanje od vina prevazišao time što mu nije potrebna ni voda. U tom bezmolvnom stanju prebiva slabi i smireni pauk, koji ne voli da izlazi napolje i luta tamo-amo, niti da se preko mere predaje trudu i naporima. I Onaj koji živi na visinama i koji gleda na smirene (a ništa nije smirenije od pauka) čak i do njega prostire svoj promisao, svakodnevno mu šaljući po malo hrane, tj. čineći da u njegovu mrežu za njegove potrebe uleti poneki mali insekt.
48. Možda će neko od onih koji robuju sladokuštvu reći: „Ja mnogo jedem, ali se mnogo i trošim, te nikako ne mogu da izbegnem mnoge ovosvetske poslove i brige“. Međutim, neka i on pogleda na ogromne kitove koji se kreću u Atlantskom okeanu, tj. kako ih Bog hrani u izobilju i nikada ne gladuju, premda svaki od njih pojede ribe koliko ni najnaseljeniji grad za jedan dan ne može da potroši. Sve tebe čeka da im daš hranu na vreme, peva sveti prorok (Ps.103,27). Prema tome, Bog hrani sve: i onog ko se mnogo trudi, i onog ko se malo trudi. Čuvši navedeno, ti (koji imaš široku i prostranu utrobu) sve svoje brige prebaci na Boga i veru, stresavši sa sebe svaku svetsku brigu i mnogobrižni um, te ne budi neveran, nego veran.
49. Ukoliko zaista želimo da ugodimo Bogu i da nas zavoli blaženom ljubavlju, predstavimo mu svoj um potpuno nagim, tj. sa [rešenošću] da ništa od svega ovoga sveta ne vuče sa sobom – ni iskustvo, ni sofističko mudrovanje, ni opravdanje, pa čak da smo izučili svu svetsku mudrost. Jer, Bog se okreće od onoga ko mu prilazi sa samoumišljenom naravi, tj. kao udebljan taštinom i nadmenošću. Neki tumači su dobro sujetno samomnjenje nazvali gojenjem samim sobom i nadimanjem.
50. Kako možemo da savladamo greh koji se već ukorenio u nama? Neophodno je samoprinuđavanje (tj. da vršimo nasilje nad svojim željama). Jer, rečeno je: Čovek se sa naporom trudi nad sobom i nasilno progoni svoju pogibao (Prič.16,26), neprestano se prisiljavajući da uzdiže svoje pomisli ka svetinji. Zakoni nam ne zabranjuju da nasilje rušimo nasiljem (tj. nasilje greha nasiljem dobrih stremljenja). Kada samoprinuđavanje unesemo u neko dobro staranje (tj. kada sami sebe nasilno teramo na sprovođenje u delo nekog dobrog stremljenja), mi možemo, sedeći u Jerusalimu, očekivati da nam siđe sila s visine (Lk.24,49), tj. da prebivamo u neprestanoj molitvi i ostalim vrlinama sve dok nam ne dođe moćna sila, koja ne liči na naše slabe napore, već (na način koji je neizreciv telesnim ustima) nadmoćno pobeđuje i odgoni kako našu grehovnu narav, tako i zlobu demona, te naklonost naših duša ka zlu i sve neprilične pokrete tela. Nastade, kaže se, šum sa neba kao hujanje silnoga vetra (Dap.2,2), kako bi iz nas pripudno prognao zlo, koje nas stalno nasilno vuče ka lošim delima.
51. Postavlja neprijatelj zasedu u skrivenom mestu, kao lav iza ograde svoje (Ps.9,30), krijući od nas zamke i mreže nečistih i nečastivih pomisli. Međutim, ukoliko ne spavamo i mi možemo njemu postaviti još veće i opasnije mreže, zamke i zasede. Jer, molitva i Psalam, bdenje i smirenoumlje, služenje bližnjima i milost, blagodarenje i slušanje Božanskih Reči predstavlja zasedu i mrežu i jamu i bič i klopku i propast za neprijatelja.
52. Dospevši u duboku starost, božanstveni David je, blagodareći Boga koji ga je izabrao, na kraju svog ispovedanja Božijih blagoslova rekao: Sada je tvoj sluga stekao [spremno] srce da ti se pomoli ovom molitvom“. To je rečeno da bismo razumeli da je neophodan veliki podvig i da treba mnogo vremena provesti u molitvama kako bi se dostiglo do bezmetežnog ustrojstva srca, tj. do nekog drugog srdačnog neba, gde obitava Hristos, kako govori apostol: Ili ne poznajete sebe daje Isus Hristos u vama (2.Kor. 13,5).
53. Ako nam je Hristos postao premudrost od Boga i pravednost i osvećenje i izbavljenje (1.Kor.1,30), svakako je postao i pokoj. Jer, On kaže: Hodite ? meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti (Mt.11,28). Stoga se sa pravom može reći da je On za čoveka postao subota, tj. odmor. Jer, ljudski rod jedino u Hristu može obresti pokoj.
54. Kao što postoji čaša pada i čaša gneva, tako postoji i čaša nemoći. Primivši je od nas, Gospod je u određeno vreme daje u ruke naših neprijatelja kako bi ubuduće onemoćali i padali demoni, a ne mi.
55. U spoljašnjim poslovima postoje menjači, tkači, pticolovci, vojnici, zidari. Tako shvati i za unutrašnja dela, tj. da i među pomislima postoje kockari, trovači, morski razbojnici, zverolovci, bludnici, ubice i tome slično. Njih treba odmah izgoniti napolje blagočastivim protivrečenjem i molitvom. Naročito treba izgoniti bludne skvrnitelje, kako ne bi oskrnavili sveto mesto i kako čoveka Božijeg ne bi učinili mrskim.
56. Gospod se na darivanje spasenja ne podstiče samo rečju (kao u slučaju razbojnika koji mu je vapijao sa krsta), nego i pomišlju. Tako je krvotočiva rekla u sebi (tj. pomislila sa verom): Ako se samo dotaknem kraja haljine Njegove, ozdraviću (Mt.9,21). I rob Avramov je u razumu svome govorio Bogu o Reveki (Post.24,15).
57. Učinjeni greh skoro istog trenutka sam goni onoga ko se kaje ka Bogu, tj. čim oseti njegov smrad, težinu i besnilo. Onoga, pak, ko neće da se prekloni na pokajanje, greh ne goni ka Bogu, nego ga zadržava kod sebe i veže ga nerazrešivim uzama, čineći pogubne želje još jačim i ljućim.
58. Čuvaj se čaranja Jezaveljinih (4.Car.9,22), od kojih su najgora pomisli nadmenosti i sujetne slave. Ti ćeš se od njih uz blagodat Božiju izbaviti ukoliko budeš ponižavao i ružio svoju dušu, pružajući se pred Gospodom i prizivajući Njegovu pomoć, te ispovedajući da je izbavljenje koje tražiš nebeski dar. Stoga se i kaže: Ne može čovek ništa primati ako mu ne bude dano s neba (Jn.3,27).
59. Dešava se ponekad da za vreme skupa bratije sujetna pomisao navaljuje da kažeš nešto što nije blagovremeno. Anđelske pomisli, pak, savetuju ti da odagnaš pričljivu i neblagovremenu pomisao. Ukoliko je, dakle, ne oteraš dobrim ćutanjem, nego joj dozvoliš da se probije na površinu, bićeš nakićen nadmenošću i moraćeš da se suočiš sa rđavim posledicama. Bićeš, naime, pravedno predan ili još većem grehu, ili nekim spoljašnjim nevoljama, ili teškim neprijatnostima od strane bratije, ili mukama u budućem veku. Jer, mi ćemo dati odgovor i za praznu i sujetnu reč, izgovorenu zbog neobučenosti jezika. Stoga pomno pazi na svoj jezik.
60. Kaže se da one koje iskušavaju uživanja, gnev, slavoljublje i druge [strasti], danju prži sunce, a noću mesec (Ps. 120,6). Stoga se moli da te oseni Božanstveni oblak koji ispušta rosu, kako bi izbegao neprijateljsku jaru.
61. Nikako ne dozvoljavaj da ti se smelo približavaju ljubitelji pijanstva i robovi neumesnih trpeza, niti oni koji rado govore bestidne reči, pa makar ih krasile sede vlasi i makar dugo vreme vodili monaški život. Inače će njihova gnjilost zahvatiti i tebe i ti ćeš biti pribrojan onima čija su srca nečista i neobrezana.
62. Najpre se Petru uručuju ključevi, a potom se popušta da se odrekne Hrista Gospoda. Tim padom je on ucelomudrio svoje mišljenje o sebi. Stoga i ti [pazi]. Nemoj se čuditi ukoliko padneš u razna iskušenja pošto dobiješ ključeve razumevanja. Naprotiv, proslavi jedinog premudrog Gospoda, koji padovima obuzdava samomnjenje, koje obično dolazi posle božanstvenog poznanja. Jer, iskušenja su uzda koja, po Božijem promislu, može da obuzda ljudsku nadmenost.
63. Gospod često od nas uzima dobra, kao na primer bogatstvo Jova. Jer, Gospod ga je dao, Gospod ga je i uzeo (Jov 1,21). Tim pre će iz ruku naših biti uzeto zlo koje je na nas naveo Večni. Jer, premudri govori: I dobro i zloje od Gospoda (Sir.11,14). Navodeći na nas zlo, On nam daruje i večnu radost sa večitom slavom. „Kako sam bdeo, govori Gospod, da bih vas razorio i da vam učinim zlo, tako ću i obnoviti i više neću razarati, i nasadiću i više neću čupati“. Neka zaćuti narodna izreka koja glasi: „Čim je krenulo nagore, više se neće popraviti“. Jer, Onaj ko je naše poslove izmenio u lošem pravcu, naravno, može ponovo da ih vrati i u svetlije stanje.
64. Onaj ko silnije i sa većom željom za pobedom napada na demone uzdržanjem, ili molitvom, ili drugom nekom vrlinom, i sam dobija duboke rane. Stoga on dolazi čak do beznađa, podozrevajući da na njegovoj duši leži osuda duhovne smrti. Zbog toga je prinuđen da vapije: Ko će me izbaviti od tela smrti ove (Rim.7,24). Jer, neprijatelj me i protiv moje volje nagoni da se povinujem njegovim zakonima.
65. Nije slučajno nekada bilo napisano kako su neki govorili među sobom: Ustajte da odemo narodu koji živi sa nadom, i koji prebiva u spokojstvu (Sud. 18,910), i još: Dođite, pođimo u Judeju, i pogovorivši sa njima jezikom lukavim, odvratimo ih k nama od istine (Is.7,56). Tako obično i zli demoni tokom celog života oštre mačeve iskušenja protiv onih koji su izabrali bezmolvije. One koji su najviše pobožni i bogobojažljivi oni napadaju sa velikom silom i neizrecivom nametljivošću, nagovarajući ih na greh čak i povodom samih blagočastivih dela. Oni hoće da ih pobede, te da ih udalje od vere Hristove, od molitve i dobre nade. Ali mi, Gospode, govoreći sa Davidom (Ps.79,19), nećemo odstupiti od tebe sve dok nam ne ukažeš štedrost i dok se ne udalje od nas oni koji bi da nas progutaju, Mi nećemo odstupiti od tebe sve dok ne narediš da od nas odu oni koji nas iskušavaju i dok se ne obnovimo trpljenjem i čvrstim bestrašćem. Jer, celokupni ljudski život je ispit. Često u određeno vreme sam Podvigopoložnik popušta da padnemo pod noge tuđina. Ipak, velikoj i hrabroj duši je svojstveno da ne očajava prilikom skorbi.
66. Demon je silan da čoveka (koji je skrenuo sa istinskog i prirodnog svog puta) i mimo njegove volje da prikloni sebi i da ga potčini svojoj volji. Utoliko pre anđeo (koji u određenom času primi naređenje od Boga) može da celokupno raspoloženje čoveka okrene na bolje. Svehladni severni [vetar] je silan da najmekšu prirodu vode pretvori u kamenitu tvrdoću [tj. led]. Šta tek može da učini najtopliji južni [vetar]? Ohlađeni vazduh sve sebi potčinjava i ispunjava svojom hladnoćom: Naspram lica mraza… ko će opstati (Ps.147.6). Zar neće utoliko pre toplota po svome svojstvu sve preobraziti? Jer, ko će opstati i naspram lica toplote? Stoga verujemo da će i hladni i crni ugalj našeg uma, ranije ili kasnije, postati vreo i svetao od dodira Božanskog ognja.
67. Postoji i u ovom veku (uz verno svedočanstvo i obeležje) stanje bestrašća koje se pojavljuje u našem skrivenom Josifu. U njemu naš um. izašavši iz Egipta, ostavlja strasne porive i skriveno najsramotnije ropstvo, te sluša jezik koji nije znao: ne jezik demona, nečisti jezik koji kvari zdravo poimanje, nego sveti jezik anđela, koji telesni um preobražavaju u bestelesni, tj. jezik koji prosvećuje prijemčivu dušu.
68. Neka bratija koji behu teško bolesni telom i koji ne mogahu da drže post, obratiše mi se sa pitaljem: „Kako da se bez posta izbavimo od đavola i strasti“. Naima treba odgovoriti da se loši pokreti i oni koji ih izazivaju mogu prognati i istrebiti ne samo uzdržavanjem od jela, nego i vapajem ka Bogu iz srca. Jer, rečeno je: Povikaše ka Gospodu kada se mučahu i iz nevolja njihovih izbavi ih (Ps.106,6). Još je pisano: Iz utrobe adove beše vapaj moj u mu ču glas moj: i neka izađe iz propadljivosti život moj (Jona 2,3; 7). Stoga ću, kaže, sve dok ne prođe bezakonje, tj. nasrtaji greha, prizivati Boga Višnjega (Ps.56,23) da bi mi dao najviše dobročinstvo, tj. da svojom vlašću istrebi sam prilog greha i potre idole strasnog uma, pokazavši bezidolnim naše nemoći (koje su prepune idola). Prema tome, ukoliko nisi dobio dar uzdržanja, znaj da će te Gospod, kada ga prizoveš, uslišiti radi molitve i nade tvoje. Saznavši za namere Gospodnje, nemoj žaliti zbog nemoći da poneseš podvig posta, nego se postaraj da se izbaviš od neprijatelja molitvom i blagodušnim trpljeljem. ? kada vas pomisli o vašoj nemoći i zlopaćenja poteraju iz grada pošćenja, bežite u drugi (Mt.10,23), tj. u grad molitve i blagodarenja.
69. Faraon je, moleći se, rekao: „Neka ukloni Bog od mene smrt ovu“. I bio je uslišen. Demoni su od Gospoda iskali da im ne naredi da idu u bezdan. I oni su dobili ono što su tražili. Zar neće utoliko pre biti uslišen čovek Hrišćanin koji se moli za izbavljenje od mislene smrti?
70. [Dešava se da podvižnik] bude [neko vreme] prosvećivan i uspokojavan Božanskom blagodaću. Ukoliko, pak, on, po njenom povlačenju, upada u lutanje uma i neprilične porive, ropčući ili predajući se beskorisnom uniniju (umesto da hrabro revnuje molitvom da bi u sebi vaspostavio spasonosno nastrojenje), biće sličan siromahu koji, dobivši milostinju iz carskog dvora, negoduje što ga nisu uveli unutra i smestili za carskom trpezom.
71. Blaženi koji ne videše, a verovaše (Jn.20,29). Blaženi su i oni koji, po umanjenju dejstva blagodati (ne nalazeći utehu u sebi samima, nego naprotiv osećajući uzastopnost nevolja i duboki mrak) ipak ne padaju u beznađe, već se krepe verom, hrabro trpeći u uverenju da će videti Nevidljivoga.
72. Smirenje koje se onima koji ga ištu daje blagodaću Božijom, u svoje vreme, posle mnogih podviga, borbe i suza jeste neuporedivo snažnije i više negoli smirenje kakvo srećemo kod ljudi koji su otpali od vrline. Oni koji su se udostojili prvog zaista su savršeni ljudi.
73. Kada je đavo odstupio od Gospoda, pristupiše mu anđeli i služahu mu (Mt.4,11). Prema tome, nije napisano da su za vreme kušanja Gospoda bili prisutni anđeli. Isto tako, kada mi bivamo iskušavani, anđeli odstupaju od nas. Po udaljenju, pak, onih koji nas kušaju, oni ponovo prilaze i služe nam, pružajući nam božanstvene pomisli, učvršćenje, prosvećenje, skrušenost, trpljenje, sladost i sve što spasava, krepi i izgrađuje dušu koja se potrudila u borbi. Natanailu je bilo rečeno: Od sada ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije kako uzlaze i silaze na Sina Čovečijega (Jn.1,51), tj. od sada će se na rod ljudski bogato izliti služenje i pomoć anđela.
74. Sećaj se arhijereja sa čije je desne strane stao đavo kako bi mu se suprotstavljao (Zah.3,1), tj. [sećaj] se svake desne pomisli, reči i dela, kako se ne bi iznenadio kada ti se desi nešto slično.
75. Monah treba da zna šta je nemoć, navedena u rečima: Pomiluj me, Gospode, jer sam nemoćan (Ps.6,3), i da postoji odstupanje od Boga, tj. bolest đavola i njegovih anđela.
76. Gvožđe se ne može dotaći kada ga dotakne oganj. I česte molitve um čine vrlo snažnim u borbi protiv neprijatelja. Stoga se demoni na svaki način staraju da nas raslabe lenjošću i odvuku od trpeljivog prebivanja na molitvi. Oni, naime, znaju koliko je ona za njih štetna i koliko umu pomaže u borbi.
77. David je prihvatio usrdnost onih koji su zajedno sa njim izašli iz Sekelaga protiv inoplemenika, iako su, kao premoreni, ostali kod Vosorovog potoka[1]*). Po povratku iz pobede nad varvarima, on je čuo da su neki govorili da ne treba davati deo plena onima koji su zbog iznurenosti sedeli kod potoka. Videvši da su se postideli i da ne znaju šta da kažu, predobri David ih je uzeo u zaštitu govoreći: „Oni su bili ostavljeni da čuvaju stvari“. Potom im je da deo plena koji je bio jednak sa onim koji su dobili ratnici koji su se hrabro i smelo borili (1.Car.30,21). Zamisli sada da je neki brat u početku pokazao veliku revnost, a potom unekoliko oslabio u podvizima. Možda će se njemu vera, pokajanje. smirenje, plač, trpljenje, nada, velikodušnost i ostalo uračunati u stvari spasenja, ukoliko bude sedeo pored njih i strpljivo sa njima prebivao, čekajući Gospoda Isusa Hrista. Čak i da je slab u vidljivim podvizima i on će dobiti neki večni dar.
78. Levitima i jerejima su nazvani oni koji su sebe u potpunosti posvetili Bogu, tj. i delanjem i sagledavanjem. Stokom, pak, levitskom se nazivaju oni koji ne slede trag strasti, već pokazuju stremljenje ka vrlinama, neprestano ih žele i po svojim snagama revnuju za njih, premda zbog rđavosti ne uspevaju [u nameri], Ipak, kad dođe vreme i oni će (možemo se nadati) dobiti dar bestrašća jedino po čovekoljublju Božijem. Jer, rečeno je: Želju siromaha uslišio si, Gospode (Ps.9,38).
79. Javne i tajne udarce koje nam nanosi neprijatelj mi često osećamo i vidimo. Međutim, muke i neprijatnosti koje on od nas trpi kada napredujemo u sticanju vrlina, ili se kajemo za grehe, ili podnosimo uvrede, ili smo blagodušni u nesrećama, ili prebivamo u molitvama mi, po promislu Božijem, ne vidimo, kako se ne bismo nadimali. Naime, kada vršimo dela blagočašća, on se razdire, muči, plače i raspada. Jer, pravedno je y Boga, kako govori apostol, da uzvrati muku onima koji vas muče (2.Sol. 1,6).
80. Panj koji je ostareo na zemlji ili na kamenu od vodene vlage može da potera izdanke, kao nove sadnice. I mi, kada nas oživi sila Duha Svetoga, možemo da proklijamo netruležnost, koju smo primili po prirodi, te da damo plod, kao što ga daju nove sadnice, premda smo i padali u starog čoveka.
81. Duši koja očajava usled obilja iskušenja i mnogih grehova i koja govori: „Propala je svaka nada. Mi smo ubijeni“, Bog (koji ne očajava povodom našeg spasenja) govori: Oživećete i poznaćete da sam ja Gospod (Jez.37,6). Duši koja je u nedoumici odnosno vrlina kojima može ponovo da se rodi u Hristu, opet se govori: Duh Sveti doći će na tebe (Lk.1,35). Gde je, pak, prisutan Duh Sveti, nemoj tražiti zakon prirode i obično sledovanje uzroka i posledice. Jer, svemoguć je Sveti Duh kome se poklanjamo: On će i ono što je po prirodi nemoguće u tebi proizvesti svojom silom, usled čega ćeš se zadiviti. Osim toga, On će tvoj um učiniti pobednikom, iako je ranije trpeo poraz. Jer, Utešitelj koji nam dolazi odozgo jeste viši od svega. On će i tebe uzdići iznad svih prirodnih pokreta ploti i demonskih strasti.
82. Podvizavaj se da sačuvaš neoštećenom svetlozarnost tvoga vladičanskoga uma. Ako počneš sa strašću da gledaš na sve, znači da te je Gospod pomračio, nabacivši pokrivač na tvoje lice. [Tada] svetlost očiju tvojih pije sa tobom (Ps.37,11). Ipak, čak i da tako stoje stvari sa tobom, zaboravi na umor i nemoj prestajati da se moliš sa svetim Davidom: Pošalji svetlost tvoju i istinu tvoju jer sam pomračen uninijem: [Ti si] spasenje lica moga i Bog moj (Ps.42,35). Kad pošalješ Duha tvoga, opet se izgrađuju, i (tako) obnavljaš lice zemlje (Ps.103,30).
83. Blažen je onaj ko ovde danonoćno nenasito jede i pije Psalme i molitve, ukrepljujući se slavnim čitanjem Pisma. Jer, takvo pričešćivanje će duši pružiti neiscrpnu radost u budućem veku.
84. Svim silama se staraj da ne padaš, budući da krepkom borcu ne dolikuje da pada. Ukoliko se i desi da padneš, brzo ustaj i opet stoj na dobrom podvigu. Ukoliko se sa tobom, usled odstupanja blagodati, mnogo puta desi prvo [tj. padanje], neka nebrojeno bude i drugo, tj. ustajanje. I tako do kraja tvoga života. Jer, pisano je: Ako sedam puta padne pravedni, sedam puta će i ustati (Prič.24,16). Sve dok držiš oružje svete shime {tj. rešenost da služiš Bogu), uz suze i molbe Bogu, ti se ubrajaš u one koji stoje, pa makar i često padao. Dok živiš sa monasima, ti kao smeli vojnik bivaš ranjavan spreda. Stoga ćeš biti pohvaljen, budući da ranjavan nisi popustio i odstupio. Ukoliko, pak, odstupiš od inoka, rane ćeš već dobijati od pozadi, kao plašljivac i begunac, koji se zbunio i napustio redove.
85. Gore je očajavati, negoli grešiti. Juda izdajnik je bio malodušan i neiskusan u borbi. Stoga je zapao u očajanje. Saletevši ga, neprijatelj je na njega nabacio petlju. Doživevši strašan pad, međutim, Petar (tj. čvrsti kamen) beše iskusan u borbi, te nije pao duhom. On se nije predao očajanju u velikoj svojoj tuzi, nego je skočio i izlio gorke suze iz skrušenog i smirenog srca. Videvši ga, naš protivnik je odmah odskočio i pobegao daleko, opaljivan silnim plamenom u lice i ljuto zapomažući.
86. Monah je dužan da do samog kraja vodi nepomirljivu borbu protiv tri strasti: protiv stomakougađanja, protiv taštine i protiv srebroljublja, koje je idolopoklonstvo.
87. Jedan od careva Izrailjevih je pobedio pećinski narod i druge varvare sa njima uz Psalme i pesme duhovne, koje su pevali uz Davidove reči i njegovu liru. I ti imaš tvoje pećinske varvare, tj. demone koji se guraju u tvoja čula i udove i koji opterećuju tvoje telo raspaljivanjem. Oni te navode da strasno gledaš, slušaš i mirišeš, da govoriš neprilične reči, da imaš oči pune bluda i da si spolja i iznutra sav smeten na vavilonski način. Pobrini se i ti, najzad, da velikom verom, i Psalmima i duhovnim pesmama istrebiš te pešternike koji zlotvore u tebi.
88. Gospod hoće da se čovek spasava preko čoveka. Tako se i đavo trudi da čovek gine preko čovek. Stoga se treba kloniti bliskosti sa prezrivim, zlomislećim i pričljivim čovekom, kako zajedno sa njim ne bismo dospeli u pakao. Jer, spasenje jedva postiže i onaj ko se zbliži sa pravednim. Onaj ko sa zlim počne da opšti bez opreza, kao zarazu ili gubu obrešće brodolom. I ko će žaliti onoga ko sa radosnim licem prilazi zmaju? Beži od onih koji se nisu naučili da vladaju jezikom, koji seju razdore i koji su smeteni i spolja i iznutra.
89. Onaj ko želi da ga nazovu mudrim i razumnim i prijateljem Božijim, neka se usrdno stara da svoju dušu pred Njega predstavi u stanju u kojem ju je primio, tj. čistu, nepovređenu, neporočnu. Zbog toga će biti uvenčan na nebesima i ublažen od strane anđela.
90. Jedna dobra reč je nekada nečistog razbojnika učinila čistim i svetim i uvela ga u raj. I jedna loša reč je Mojsiju preprečila ulaz u obećanu zemlju. Stoga nemojmo smatrati da je pričljivost beznačajna bolest: zlorečivi i praznoslovci zaključavaju pred sobom Carstvo nebesko. Pričljivi čovek ovde još može da ima nekakvog uspeha. Međutim, tamo ne može imati nikakvog: Zla će ga uloviti u propast (Ps.139,12). Dobro je rekao jedan mudar čovek da je bolje pasti sa visine na zemlju, negoli pasti zbog jezika. Stoga bi bilo najbolje da poslušamo svetog Jakova koji piše: Neka bude svaki čovek brz čuti a spor govoriti (Jak.1, 19).
91. Kako ne bismo lutali i rasejavali se, prelešćujući se taštinom, dobro je da slušamo proroka koji govori: Idite ljudi moji, i uđite u klet vašu, tj. u klet srca vašeg, sakrivenu od svakog čulnog utiska, u bezobrazno obitavalište, obasjano bestrašćem i osenjeno svetom blagodaću, zatvorite vrata svoja od svega vidljivog i sklonite se na kratko (s obzirom da je i ceo život ljudski kratak). Potom on dodaje: Dokle prođe gnjev Gospodnji (Is.26.20), ili kao što je neko drugi rekao: Dok ne prođe bezakonje (Ps.56,2). Jer, i bezakonje, pa prema tome i demoni, i strasti, i gresi jesu gnev Božiji, kako i Isaija govori Bogu: Ti si se razgnevio i mi smo zgrešili (64,5). Taj gnev čovek može izbeći ukoliko u molitvi neprestano pazi na srce i ukoliko se usrdno stara da bude unutra, u unutrašnjoj svojoj nepristupnoj kleti. Jer, neko govori: Privuci mudrost u unutrašnjost svoju (up. Prič.8,12; Sir.45,31; 51,18). Neko drugi, pak, kaže: Sva je slava kćepi Careve unutra (Ps.44,14), te dodaje: I bi preda mnom trud dok ne uđoh u svetilište Božije (Ps.72,P), na goru nasleđa, u gotovo žilište (Ps.32,14), koje si sačinio Gospode, u svetinju koju steče desnica tvoja (Is.77,54).
92. Onaj ko zaista želi da se odrekne sveta neka podražava blaženog proroka Jeliseja. Obuzet velikom ljubavlju prema Bogu, koja se razvila u plamen, on sa sobom nije uzeo ni jednu stvar od svoga imetka. [Podvižnik] sve što ima treba da podeli siromašnima. Uzevši na pleća krst Gospodnji, neka on dragovoljno hodi u smrt, tj. vinovnicu večnoga Carstva.
93. Kada osetiš da Amorejac u tebi raste kao hrast, usrdno se moli Gospodu da isuši njegov plod odozgo, tj. greh na delu, kao i njegovo korenje odozdo, tj. nečiste pomisli. I neka Gospod otera Amorejca od lica tvoga.
94. Ne treba da se čudite kada vidite [ljude] koji se podsmevaju našem bezmolviju. Oni, naime, sami nisu u stanju da bezmolvstvuju. Bolje je da pevanjem odagnate loš utisak koji su izazvali. Vi ne treba da zlopamtite, već da uvećavate vaše povinovanje Bogu, prizivajući u pesmi: Bogu se povinuj, dušo moja (Ps. 61,6). Jer, umesto da me vole, oklevetaše me, a ja se molih (Ps.108,4) i za moje i za njihovo iscelenje.
95. Ako na moru ne dune silni vetar, neće se pojaviti talasi. Ako na nas ne napadne demon, neće se uznemiriti strastima ni duša, ni telo.
96. Ukoliko te uvek greje molitva i Božanska blagodat, ti si, po rečima Božanstvenog Pisma, obučen u oružje svetlosti. Tvoja je odeća topla, a tvoji neprijatelji su obučeni u stid i drhtanje od hladnoće, kao u dvostruku odeću.
97. Držeći se sećanja na svoje greške, nemoj biti lenj da udaraš u svoje grudi kako bi razbio i smekšao okamenjeno srce. I rudari razbijaju rudonosno tlo. U njemu ćeš naći zlatnu žilu i obradovaćeš se zbog skrivenog blaga.
98. Plamen čežnje za višim dobrima i svetom poučavanju u rečima Duha neka neprestano gori na žrtveniku tvoje duše.
99. Ukoliko se uvek budeš starao da obuvaš noge u pripravnost za jevanđelje mira (Ef.6,15), svakako ćeš dobro urediti i svoj sopstveni dom i dom tvoga bližnjeg. Ukoliko, pak, postaneš malodušan (u susretu sa neprijatnostima), bićeš nevidljivo popljuvan i po zakonu ćeš naslediti ime bosoga (Pon.25,910).
100. Po Jovanu, Bog je ljubav. Stoga onaj ko voli, prebiva u Bogu i Bog u njemu. Onaj, pak, ko mrzi bližnjega, razorivši savez ljubavi, očigledno umesto ljubavi prihvata mržnju. Onaj ko mrzi onoga ko je iste prirode sa njim, nalazi se daleko od Boga. Jer, Bog je ljubav, i koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu (1.Jn.4,16). Njemu slava i sila u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Družina koja je pošla iz Sekelaga brojala je oko 600 ljudi. Došavši do Vosorovog potoka njih 200 nisu imali snage da idu dalje. David ih je ostavio di čuvaju stvari i pošao dalje sa njih 400. Njihova usrdnost se projavila u njihovom kretanju na pohod, – prim. prev.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *